Padobranstvo

[kilezr]

Brzina padanja


U bezvazdušnom prostoru brzina padanja tela proporcionalna je vremenu padanja a kretanje jednako ubrzano. U vazdušnom prostoru ne sme se zanemariti otpor vazduha, jer se usled otpora vazduha ubrzanje smanjuje do nule I tada se telo kreće konstantnom brzinom.
        
Na telo koje pada kroz vazduh deluju dve sile:
-Sila teže – težina tela G – usmerena naniže
-Sila otpora vazduha Q – usmerena naviše                              

Ubrzanje tela je veće na početku padanja a sa proticanjem vremena ono opada i kada se izjednače sila zemljine teže i otpora vazduha ubrzanje je ravno nuli a telo se kreće brzinom koju je do tada postiglo a koja se naziva konstantna ili kritična brzina.

Na početku padanja, dok brzina nije velika ,veličina sile otpora vazduha (Q) neznatna je u poređenju sa veličinom sile zemljine teže (G) a sa porastom brzine povećeva se otpor vazduha i smanjuje ubrzanje. Zbog toga brzina raste sporije , dok ne nastupi trenutak kada će sila otpora vazduha (Q) biti ravna sili težine tela (G). Ovo stanje se zove ravnoteža.

Pri ravnoteži sila nema nikakvog ubrzanja, pa se prema tome neće menjati ni brzina.
Konstantna brzina se postiže u normalnim uslovima  oko 11-12 sekunde što odgovara putu od 390-440 metara.

Pored dužine padanja na brzinu tela imaju veliki uticaj:
-položaj tela
-težina tela
-visina skoka

Položaj tela:

Za padobrance srednjeg rasta(1,72), težine(G- 90 kg) zajedno sa padobranom – minimalna brzina padanja na visini od 1000 metara, koja odgovara pljoštimičnom položaju sa raširenim nogama i rukama ( položaj Žaba  C= 0,30 iznosi:

V=√2G/Clq     V=√2x90/0,30x2,96x0.12   = 42 m/sec

Maksimalna brzina padanja u strmoglavom položaju sa skupljenim rukama  kojeficijent otpora  C= 0,15 iznosi.

V=√  2G/Cl2q  V=√2x90/0,15x2,96x0,12  =58m/sec

U ovakvom položaju telo nije sasvim stabilno. Ako padobranac pada nestabilno i prevrće se ( tumbanje ) , kojeficijent otpora imaće srednju vrednost, dok će brzina padanja biti bliska cifri od 50 m/ sec.

Težina tela

Sa povećanjem težine tela povećava se i brzina padanja. Pri ovom treba računati na to da je povećanje težine neizbežno povezano sa povećanjem obima, a u vezi s tim  i s povećanjem preseka tela i njegovog otpora. Na taj način, povećanje težine tela izaziva po pravilu samo neznatno povećanje brzine padanja. Orjentaciono, može se uzeti da promena težine tela padobranca za 10 kg izaziva promenu veličine konstantne brzine za 2% to jest pri zemlji  približno za 1 m/sec.
      
Visina


Sa povećanjem visine smanjuje se gustina vazduha ,pa će zbog toga brzina padanja na većoj visini viti veća nego pri zemlji. Konstantna brzina se takođe povećava a vreme njenog nastupanja biće duže. Pri daljem padanju tela naniže, ono dolaziu slojeve sve veće i veće gustine vazduha. Otpor kretanju tela raste i postaje veći od sile teže. Ovo izaziva izvesno usporavanje kretanja tela. Telo zbog inercije, ne uspeva da smanji svoju brzinu koja bi odgovarala promeni gustine vazduha. Zbog toga , a usled ravnotežnog stanja , kada otpor tela tačno odgovara njegovoj težini, pojavljuje se prisustvo SUVIŠNE brzine , to jest, bzrina padanja malo prevazilazi vrednost konstantne brzine na toj visini.

Usled približavanja zemlji suvišna brzina se umanjuje i veličina brzine sve više i više odgovara konstantnoj brzini. Pri zemlji suvišna brzina padobranca ne prelazi 0,5 m/ sec.

Vreme, put i putanja

Najveći broj skokova – zadrški vrši se sa  visine od 1000- 2000 metara.
Za skokove koji se vrše sa ovih visina izrađena je tablica dužine padanja padobranca srednjeg rasta težine 90 kg sa padobranom za tri slučaja:
Strmoglavo padanje
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nestabilno padanje
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pljoštimični položaj tela
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
    

Ova tabela se koristi na sledeći način :

Matematičkim putem je izračunato koji put za određeno vreme pređe telo u slobodnom padu i na bazi tih podataka se izdaje zadatak učeniku. U praksi se najčešće skače iz zadrške od 10;20;25;30 sekundi. Iz tabele se vidi koji će put telo preći za to vreme a da bi se padobran otvorio na visini od 700 metara. Da bi se padobran otvorio na toj visini (700) potrebno je da se avion popne na visinu iznad te za veličinu puta koje telo treba da pređe u slobodnom padu. Tako se zadrška od 10 sekundi izvodi sa visine ne manje od 1000 m., zadrška od 15 sec. sa visine ne manje od 1200 m., zadrška od 20 sec. sa visine od 1500 m., zadrška od 25 sec,sa 1750 m. A zadrška od 30 sec.sa visine od 2000 m. Pilotu se izdaje zadatak na kojoj visini da leti a učeniku posle koliko vremena po napuštanju aviona da otvori padobran. Kod skokova sa velikih visina zbog smanjene gustine vazduha , za isto vreme biće pređen daleko veći put što se takođe izračunava i pokazuje pomoću tabele.

Putanja padobranca

Ako predpostavimo da je avion nepokretan i da se u odnosu na njega kreće vazduh, lako se može prikazati putanja padobranca u odnosu na avion. Kada padobranac skoči iz aviona ,na njega dejstvuje  sila teže i sila otpora vazdušne struje.Pod dejstvom sile teže padobranac pada naniže, a pod dejstvom otpora vazduha pomera se unazad suprotno od pravca leta aviona. Ukoliko su brzine aviona veće, biće veći otpor i putanja će imati veći ugao u odnosu na vertikalu. Bomba koja ima mali otpor imaće manji otklon od vertikale dok će putanja padobranca imati veći nagib.

Karakteristična putanja je predstavljena krivom linijom, no u blizini aviona njena krivina je toliko mala da se može uzeti skoro kao prava linija.
 
Put koji prelazi padobranac u horizontalnom letu u odnosu na zemlju, do otvaranja padobrana , zavisi uglavnom od brzine leta aviona. Usled otpora vazduha , početna horizontalna brzina tela u periodu od 10 do 12 sekunde padanja postaje ravna nuli, pri daljem padanju padobranac se kreće vertikalno , ne računajući neznatna zanošenja zbog uticaja vetra ili namernog planiranja. Ovaj horizontalni zanos za avionom gotovo da se ni ne vidi sa zemlje , međutim, pri izvođenju skokova na cilj ( takmičenja ili trenaža) ovaj zanos u slobodnom padu ne samo da se ne sme zanemariti ,već se može i treba iskoristiti za ispravljanje grešaka u naletu aviona.
    
  

[kilezr]

                                            Parakomander   vs  PS-06-1  (upotreba)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


                                                                
        Opšti podaci

  Parakomander  se pojavio prvi put u Oranžu, SAD , 1962 godine i zadivio je prisutne svojim mekim prizemljenjem i malom vertikalnom brzinom. Već  iduće 1963 godine , na prvenstvu SAD , padobran Parakomander je oduševio sve padobrance svojom malom vertikalnom brzinom , velikom horizontalnom brzinom i sigurnim otvaranjem pa se predstavio kao pouzdan padobran, budučnosti. Njegova osnovna karakteristika  po kojoj se razlikuje od ostalih padobrana je uvučen vrh kupole.

       Ostali podaci:

  Prečnik kupole iznosi                                                      7.320 mm.
  Propustljivost tkanine                                                     2-6 litara/ minut na  20 cm2
  Sila zatezanja nosećih i konopaca za upravljanje                 250 kg
  Brzina spuštanja pri težini od 85-120 kg. iznosi                    4,8-5,3 m/ sec.
  Odnos uzgona i otpora iznosi                                           1,16
  Vreme jednog zaokreta od 360 0 iznosi                              3,4 sec.
  Vreme otvaranja padobrana iznosi                                    2,4 sec
Sila prizemljenja jednaka je udaru o tlo pri skoku sa visine od  1-1,5 m.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

    Delovi padobrana

    Padobran se sastoji iz sledećih delova:
 - Kupola na kojoj se razlikuje : čelo kupole, napadna ivica, polja za stabilizaciju, zadnji prorezi  i prorezi za okretanje, konopci i konopci za upravljanje.
 - Pilot padobrančić
 - Navlaka
 - Centralna stropa
 - Sistem veza
 - Ranac
 - Torba za nošenje

     Upotreba padobrana:

  Opšte napomene:
 Način dejstva kupole se menja u zavisnosti od :
-težine padobranca
 -atmosferskih uslova
   Pod težinom padobranca treba podrazumevati i težinu opreme koju padobranac nosi izuzev težine samog padobrana.
  Po tihom vremenu , zahvaljujući povoljnom odnosu uzgona i otpora kupole koji iznosi  1,16, kupola se kreće horizontalno  11,6 m. za svakih  10m. propadanja.
   Da bi se našla približna horizontalna brzina pri vetru, treba dodati brzinu vetra vertikalnoj brzini spuštanja, u položaju licem niz vetar, odnosno , oduzeti je u položaju licem u vetar. Ovo pravilo je dokazano samo za kupole kod kojih je odnos uzgona i otpora jednak jedan.
  Obe brzine: horizontalna i brzina spuštanja su manje pri većoj gustini vazduha. Povećanje gustine vazduha karakterišu:
  visok barometarski pritisak
  mala visina
  mala vlažnost vazduha
   niska temperature

  Kada preovladaju suprotni faktori i vazduh je ređi, horizontalna brzina i brzina spuštanja su veće.
  Kočenje i lebdenje kupolom je lakše i sigurnije se reaguje kada je vazduh ređi.
  Sila vučenja konopaca za upravljanje iznosi približno 3-4 kg. kada je kupola otvorena . Prema tome ako se skok vrši u uslovima ređeg vazduha , sila povlačenja konopaca za upravljanje može da bude i manja od navedene. Takođe padobrancu koji je teži od 100 kg. trebaće manja sila povlačenja konopčića za upravljanje nego onom koji teži 50 kg

  Na kupolu za vreme spuštanja deluju i uspono i nispona strujanja ,
                            smanjuju brzinu propadanja uspono  ili
                            povećavaju brzinu spuštanja – nispono strujanje.

  Uspona strujanja se javljaju iznad: stenovitog terena, oranica, puta, peska  i slično.
  Nispona strujanja se javljaju iznad: reke, šume, travnatih površina i sl.

  Mala brzina spuštanja se postiže:
 upotrebom najlonske tkanine male propustljivosti ( 2-6 lit/min. na cm.2 )
pojava uzgona kao posledica povećanog ugla klizanja
 Neuobičajna pojava uzgona omogućava Parakomanderu da pređe veći put i da duže ostane u vazduhu od padobrana sa klasičnom kupolom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

  Poboljšani uzgon kupole Parakomandera  proizvod je sledećih faktora:
  1. Kupolom zahvaćeni vazduh za vreme spuštanja se odbija nazad, više nego što prolazi kroz mnogobrojne proreze, aerodinamička sila uzgona se stvara preko čeone strane kupole.
  2. Stalno uvučen vrh kupole omogućava joj da se više raširi i tako zadrži pravilniji aerodinamički oblik.
  3.Polja za stabilizaciju koja se nalaze na bočnim stranama kupole utiču na njen oblik daljim širenjem u obliku elipse koja je pogodnija za povećanje horizontalne brzine.
  4.  Napadna ivica kupole je podignuta , što smanjuje otpor u smeru klizanja

  Neki faktori kao što su brzina vetra , kočenje i smer u kojem je kupola čelom okrenuta, mogu izmeniti putanju kretanja padobrana. Kombinacijom ova tri faktora dobijaju se sledeće kombinacije:
 -Nema vetra , nema kočenja,  kupola okrenuta u bilo kom pravcu      - ukupna brzina je oko 6,9 m/sec.
 -Vetar  3 m/sec. ,  nema kočenja , kupola okrenuta niz vetar           - ukupna brzina oko 9 m/sec.
 -Vetar 3 m/ sec.,  nema kočenja , kupola čelom okrenuta u vetar     -  ukupna brzina  5 m/sec.
 -Vetar 3 m/sec.,  puno kočenje ,  kupola okrenuta u vetar              - ukupna  brzina7,5         ( povećana vertikalna brzina sa kretanjem u nazad)
 -Nema vetra, puno kočenje , kupola okrenuta u bilo kom pravcu       - ukupna brzina  oko 7,5 m/sec  (nema horizontalnog kretanja  samo povećana vertikalna brzina)
 -U usponom strujanju oko 3 m/sec., bez vetra, bez kočenja , kupola okrenuta u bilo kom pravcu – ukupna brzina oko 5 m/ sec. ( smanjena vertikalna brzina za veličinu usponog strujanja a takođe smanjena i horizontalna brzina
 -U usponom strujanju oko 3 m/sec., bez vetra , bez kočenja , kupola okrenuta u bilo koju stranu – ukupna brzina oko 5m/sec.( smanjena vertikalna brzina za veličinu usponog strujanja a takođe i smanjena horizontalna brzina)
 -Nisponi stub oko 6,6 m/sec. , nema vetra, nema kočenja , kupola okrenuta u bilo koju stranu – ukupna brzina oko 12 m/sec.( povećana vertikalna brzina što je opasno za skakanje)
      
        Otvaranje padobrana


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
  Pre otvaranja kupole , položaj tela treba da bude takav da lice padobranca bude okrenuto ka zemlji , glava podignuta, ruke ispružene i zabačene iza lica a kolena ispružena . Kod povlačenja ručice za aktiviranje postoji kraća vremenska zadrška zbog duže centralne strope koja spaja pilot padobrančić ( izvlačeći ) sa vršnim konopcima. Centralna stropa je pričvršćena za vršne konopce , umesto za vrh kupole i nateže glavne šavove i središnji konopac što je bitno za pravilno otvaranje kupole.
 Kada kupola počne da se otvara, vazduh zahvaćen kupolom izlazi napolje kroz stražnje proreze. Napadna ivica kupole se odmah počinje otvarati, neznatno se pomeri nazad, a zatim se potpuno otvori. Ako se napadna ivica kupole povije prema središnjem konopcu, ne treba povlačiti prednje slobodne krajeve jer će doći do gašenja kupole , već treba povući jedan od konopčića za upravljanje ( ili oba dva) , naglo na dole da bi se povećao unutrašnji pritisak vazduha i prisilila napadna ivica da se naduva. Kada se kupola otvori treba je pregledati i proveriti da li su konopčići za upravljanje slobodni i da li ima nekih drugih oštećenja.

    Manevar Parakomanderom

  U manevar kupolom ubraja se :
              Okretanje
              Kočenje
              Lebdenje
  Okretanje ,kočenje i lebdenje se postiže manipulisanjem konopčićima za upravljanje. Svaki konopčić je pričvršćen na 4 elipsasta proreza za okretanje koji se nalaze na bočnim stranama kupole. Povlačenjem ovih konopčića za upravljanje prorezi se izvrću i to sve više kako se jače konopčić povlači. Oba konopčića moraju biti jednako zategnuta, kako bi se izbeglo okretanje kupole.
 Stabilno manevrisanje Parakomanderom se naj bolje postiže polu-kočenjem, gde se horizontalna brzina i uzgon blago smanjuju. Polu -kočeći položaj je idealan za približavanje cilju jer dopušta padobrancu da obezbedi rezervu brzine i kočenja i da ih primeni u datom momentu u završnom približavanju cilju. Polu- kočenje se primenjuje u završnoj fazi manevra od uslovne tačke do cilja kod direktnog dolaska niz vetar. Međutim, što pre ( što dalje od cilja) se počne sa podešavanjem , biće bolje krajnje približavanje uključujući sve potrebne korekcije. Važno je da se svi manevri vrše laganim, sigurnim povlačenjem konopčića za upravljanje.  Nagli pokreti, iznenadno povlačenje ili popuštanje konopčića za upravljanje , negativno se odražava na stabilno kretanje i uzrok je promašaja cilja. Ovi pokreti  takođe mogu ugroziti bezbednost prizemljenja.
  U polu-kočećem položaju, oba konopčića za upravljanje treba ravnomerno povući na dole i držati između ramena i pojasa u istoj ravni.          Okretanje , puno kočenje i lebdenje sada se mogu izvesti sa minimalnim oscilacijama.

        OKRETANJE

  Okretanje bez kočenja – vrši se povlačenjem jednog od konopčića za upravljanje, dok drugi ostaje u početnom položaju. Daljim povlačenjem konopčića na dole  kupola se naginje  koreće i postaje nestabilna. Naglo okretanje kupole zanjiše padobranca u stranu suprotnu  okretanju, tj., u suprotnu stranu od kupole.
 Okretanje sa polu-kočenjem- upotrebljava se za blago okretanje do 45 0 za vreme završnog prilaska cilju niz vetar i za pariranje iznenadnim udarima vetra iz raznih pravaca. Lagani S-zaokret od 1800 se upotrebljava pre završnog približavanja uslovnoj tačci, da bi se u cik-cak po koritu vetra i smanjila visina i na taj način postigao pogodan ugao prilaska cilju.
 Da bi se otpočelo okretanje iz polu-kočenja , treba jedan konopčić za upravljanje povući dole prema pojasu . Jačim povlačenjem postiže se naglije okretanje . Obrtanje će biti jednako i stabilno. Da bi se zaustavilo okretanje , treba podić i ( popustiti) niži konopčić nazad u položaj polu-kočenja.

      KOČENJE

Puno kočenje iz ne kočećeg položaja  -  vrši se istovremenim povlačenjem na dole obadva konopčića za upravljanje do pojasa. Što je niže i jače povlačenje , kočenje će biti brže ali i nestabilnije. Horizontalna brzina se naglo smanjuje a brzina spuštanja( vertikalna) se povećava. Naglo zaustavljanje kupole prouzrokuje nihanje padobranca napred. Pri punom kočenju oscilacije su neizbežne  zbog ne simetrične kupole u tom položaju i male propustljivosti tkanine od koje je načinjena.
 Puno kočenje iz polu-kočećeg položaja -  primenjuje  se za podešavanje ugla , kada je visina približavanja cilju velika i postoji verovatnoća prelaska preko cilja  ili posle završnog podešavanje , radi smanjenja visine za vreme laganog okretanja cilju. Puno kočenje iz polu-kočenja se vrši  istovremenim povlačenjem oba konopčića za upravljanje do pojasa ( struka) . Pošto je uzgon na obema stranama kupole već bio smanjen , to će dalje smanjenje uzgona biti umereno. Kupola je stabilna pošto se horizontalna brzina smanjuje , a brzina spuštanja ( vertikalna brzina)  povećava.  Oscilacije su minimalne pošto  je promena brzine proticanja vazduha manje radikalna. Da bi se smanjilo kočenje, treba podići obe ruke u polu-kočeći položaj.

       LEBDENJE

  - Lebdenje iz nekočećeg položaja   -  vrši se istovremenim povlačenjem na dole oba konopčića za upravljanje do položaja niže od struka. Ovaj položaj je ekstremno nestabilan! Posledice su iste kao i pri povlačenju konopčića za puno kočenje iz ne kočećeg položaja, samo mnogo izraženije. Iznenadno povlačenje konopčića u položaj za lebdenje  prouzrokuje  njihanje padobranca napred- nazad , pre nego što se on umiri ispod nihajuće kupole.
 - Lebdenje iz polu-kočenja  –  primenjuje se za brže smanjenje visine nego pri punom kočenju ili okretanju. Korisno je da padobranac za vreme manevra pogledom prati cilj i da ostane u koritu vetra . Da bi otpočeli sa lebdenjem iz polu-kočenja , treba istovremeno povući oba konopčića za upravljanje do struka . Podrhtavanje kupole će nastupiti kada se dostigne tačka lebdenja, kretanje u napred će stati i kupola će početi da propada vertikalno. Kada se uzgon na obe strane kupole dovoljno smanji, dolazi samo do malog gubitka stabilnosti. Neke oscilacije su prisutne kod bilo kog lebdenja, ali je ipak bitno da se kupolom ne upravlja kada lebdi. Za prestanak lebdenja treba popustiti konopčiće do položaja za polu-kočenje . Lebdenje se ne preporučuje neposredno pre prizemljenja zbog toga što se tada povećava vertikalna brzina što nije bezbedno za prizemljenje.
 -Lebdenje okretanjem iz polu-kočenja  –  korisno je na periferiji korita vetra , pri duvanju vetrova iz raznih pravaca, kada je važno da se izvode okreti iznad uslovne tačke, da se ne bi izašlo iz korita vetra. Lebdenje sa okretanjem iz polu-kočenja se vrši povlačenjem na dole oba konopčića za upravljanje do položaja za puno kočenje , zatim se jedan konopčić povuče do kraja. Kupola se tada naglo okreće i može se izvršiti okret za 1800 iznad jedne tačke. Neposredno pre nego što se postigne željeni pravac kretanja, treba sprečiti okretanje u lebdenju, povlačenjem i drugog konopčića za upravljanje u polu-kočeći položaj.

- Duplo komandovanje za postizanje lebdenja  -  duplo komandovanje je najbolji način za postizanje lebdenja i savlađivanje horizontalne brzine sa minimalnim oscilacijama. To omogućuje kupoli da se pomakne nazad čim počne da propada , ali pre nego što se zanjiše napred sa gubljenjem stabilnosti. Radi upravljanja duplim komandovanjem treba brzo podići oba konopčića  za upravljanje iz položaja za lebdenje do gornjeg neutralnog položaja i odmah ih povući nadole do položaja za puno kočenje. Kupola koja je bila u punom propadanju , sada parcijalno propada i istovremeno osataje iznad glave padobranca. Ne može se talasati napred, pošto se horizontalna brzina punim kočenjem održava na minimumu. Za vreme oko jedne sekunde uspostavi se minimalno klizanje kupole bez nestabilnosti i oscilacija padobranaca.
  Ovu tehniku treba takođe koristiti za postizanje lebdenja sa okretanjem. Radi toga , konopčić za upravljanje treba brzo podići iz zone lebdenja do gornjeg neutralnog položaja, zatim ga odmah povući na dole do položaja punog kočenja. Nakon toga, drugi konopčić koji se nalazi u položaju lebdenja treba lagano postaviti u položaj punog kočenja. Zatim oba konopčića treba lagano popustiti u položaj polu-kočenja.

     UPRAVLJANJE TELOM

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Ovo je sporno. Neki sportisti smatraju da se može postići željeni efekat i bez pomeranja konopčića za upravljanje, samo pomeranjem tela u sistemu veza. Oni  tvrde da se horizontalna brzina može donekle povećati ako se podignu stopala i opruže noge  napred, a telo nagne nazad .   Ako se neznatno povuku nadole zadnje gurtne  takođe se neznatno povećava horizontalna brzina.
 Horizontalna brzina se može smanjiti pomeranjem nogu unazad, međutim  to treba raditi pažljivo pošto je takav položaj opasan za prizemljenje.
  Da bi se promenio smer,  noge treba  pomeriti u željenu stranu i držati ih u tom položaju – pri lebdenju kupola će se pomeriti u tu stranu bez kretanja napred.
 Nesigurno je počinjati manevar iz ne kočećeg položaja, pa se to ni ne preporučuje.
  Okretanje, kočenje, i lebdenje ne treba vršiti blizu zemlje , pošto padobranac može dodirnuti zemlju za vreme njihanja i povrediti se .
  Tačnost manevrisanja Parakomanderom zahteva veliku praksu i zato izvesne elemente manevra treba prethodno uvežbati na većoj visini pre nego što se počnu primenjivati u završnoj  fazi skoka. Skokove sa prizemljenjem niz vetar treba pažljivo uvežbavati, prvo pod idealnim uslovima sa slabijim vetrom i na mekom terenu sve dok se ne stekne sigurnost i dobro upozna padobran i njegovo ponašanje pri manevrima.

      Takmičarski skokovi
 
    Da bi se Parakomanderom postizali dobri sportski rezultati  potrebno je izvršiti veliki broj trenažnih skokova i to , tako, što će se jedan element skoka u potpunosti uvežbati pa tek onda preći na drugi , nov element.
   Pored upoznavanja padobrana , za postizanje dobrog rezultata, neophodno je upoznati i teren na kome se izvode skokovi. Teren se naj bolje može upoznati ako se na njemu izvede veći broj trenažnih skokova, međutim, ako to nije izvodljivo potrebno je skupiti što više podataka o terenu na kome će se izvoditi takmičarski skokovi.
   Prvo treba utvrditi visinu terena radi podešavanja visinomera i skale automata KAP-3 , kao i uzimanje u obzir da je na većim nadmorskim visinama vazduh ređi i da je samim tim i brzina spuštanja veća , kao i udar pri prizemljenju. Treba proučiti konfiguraciju terena, orjentaciju, zapamtiti markantne objekte radi lakšeg određivanja pravca naleta, tačke iskakanja, tačke otvaranja padobrana i uslovne tačke.
  Ipak, naj važniji posao je stalno osmatranje vetra. Treba neprestanim osmatranjem  vetrokaza i drugih objekata koji ukazuju na pravac i brzinu duvanja vetra, pokušati koliko -toliko stvoriti predstavu o ruži vetrova koji duvaju na datom terenu i to svoje zapažanje stalno dopunjavati  i  korigovati  tokom celog takmičenja.Treba voditi računa o tome da li vetar menja pravac i jačinu duvanja i koliko je to često. Da li na njegov pravac i jačinu utiče konfiguracija terena , neko brdo, neka površina sa izrazito nisponim ili usponim strujanjima , doba dana, i slično. Čim se zapazi neka pravilnost treba je proveriti i praktično, to jest , osmatrati kako se ponašaju kupole drugih padobranaca i da li se ponašaju onako kako ste predvideli. Takmičar mora uvek da bude oprezan i spreman na svako iznenađenje u pogledu promene pravca i jačine vetra a pogotovu na nepoznatom terenu.
  Određivanje uslovne tačke je jako važan elemenat uspešnog skoka . Takmičar se već za vreme proračuna skoka opredeljuje za uslovnu tačku koja zavisi uglavnom od jačine i pravca iz kojeg duva vetar. Uslovna tačka mora da bude strogo u koritu vetra , pa ako se vetar menja po pravcu padobranac mora biti oprezan, da osmatra vetrokaz na cilju i da pomeri uslovnu tačku u onu stranu odakle očekuje da će vetar duvati onog trenutka kada on treba da krene sa uslovne tačke ka cilju. U odnosu na jačinu vetra i promenu jačine , padobranac određuje uslovnu tačku tako što će ako je vetar jači , uslovnu tačku odrediti dalje od cilja a ako je slabiji, bliže cilju.
  U određivanju uslovne tačke mogu da nam pomognu i kupole drugih takmičara tako što treba što duže osmatrati  njihovo približavanje cilju, naročito ako imaju isti tip padobrana i približnu kilažu. Ovo osmatranje treba vršiti pre ulaska u avion , isto tako u avionu, a i u vazduhu za vreme spuštanja sa otvorenim padobranom.
  Približavanje uslovnoj tački treba izvoditi sa što manje okretanja i sa konopčićima na polu-kočenju. Pri  tome treba imati na umu da svaki pokret mora biti unapred isplaniran , jer od momenta donošenja odluke šta da se radi u datom trenutku dok se ne preduzme akcija, povuče konopčić za upravljanje prođe jedna sekunda, takođe, prođe jedna sekunda od momenta povlačenja konopčića do momenta reakcije kupole, za dve sekunde padobran prađe po desetak metara po vertikali i po horizontali, to pređeno rastojanje je dragoceno i ne nadoknadivo  na maloj visini. Zato , onaj padobranac  koji bolje planira, i blagovremeno izvodi najcelishodnije pokrete ima više uspeha u skokovima na cilj.
  U blizini uslovne tačke , padobranac nikad ne sme leđima da bude okrenut cilju. Ako i postoji rezerva visine , treba ispred uslovne tačke a u koritu vetra izvesti takozvane S- zaokrete, to jest, kretati se kuplom u cik-cak liniji, stalno presecajući korito vetra i strogo vodeći računa da se zaokret izvodi tako što se povlači onaj konopčić za upravlajnje koji je do korita vetra. Znači, izvodi se unutrašnji zaokret koji kupolu neće izbaciti izkorita vetra, što bi bio slučaj sa spoljnim zaokretom.
  U zadnjem trenutku, pre okretanja kupole direktno prema cilju , padobranac  treba da bude što mirniji a zaokret treba da se izvede sa što manjim uglom i bez ljuljanja.
  Svo vreme padobranac treba da osmatra vetrokaz ( kobasicu ) i da prati eventualne promene pravca i jačine duvanje vetra da bi mogao da pravovremeno reaguje.
 Kada padobranac krene sa uslovne tačke , treba da pogledom prati samo „nulu“, konopčiće da drži na polu-kočenju, ruke malo ispred  sebe takoda bi mogao da ih vidi, i laganim , ravnomernim  pokretima vrši eventualne korekcije putanje konopčićima za upravljanje. Pri ovom ne treba cilj osmatrati jednim okom  jer se tako gubi dubinska oštrina i „ nula“ može da izmakne.    
                                                                                                                                

[kilezr]

                            
                                                        Skokovi na cilj  

      Kada dobro uvežba osnovne elemente tehnike skoka padobranac može da otpočne sa skokovima na cilj. Pritom može da koristi već obrađene elemente manevra kupolom i da se postupno usavršava težeći  tome da postiže sve veću preciznost savladavajući i nove elemente koji utiču na skokove na cilj.
        Da bi se uspešno izveo skok na cilj potrebno je :
   Odrediti pravac naleta
   Tačku odvajanja
   Izvesti manevar kupolom
   Odrediti uslovnu tačku.

   Pravac naleta i tačka odvajanja određuju se pomoću:
 a.meteo sondaže
 b.sondažne trake
 c.sondažnog padobranca

  Pre početka skokova na cilj prikupljanju se meteo podaci a naročito o pravcu i jačini vetra. U te svrhe meteorolog na mestu gde se izvode skokovi  pušta sondažni balon na osnovu čijeg praćenja pomoću teodolita dobija precizne podatke o jačini i pravcu vetra do visine sa koje se izvode skokovi. Pravac vetra se daje u stepenima od  0-3600 i to za visinsku razliku od 100 metara. Takođe , u svakom sloju od 100 metara daje se i brzina  vetra u metrima u sekundi. Na osnovu ovako dobijenih podataka izračunava se Srednji kurs  i Srednja jačina  vetra na sledeći način: - meteo podaci su dati u obliku tabele:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   Srednji kurs se izračunava tako što se saberu sve vrednosti kursa u slojevima i podeli suma sa brojem sabiraka  ( 8 ) ; 560:8=700. Znači srednji kurs je 700 , pošto meteorolozi daju pravac iz koga vetar duva  to znači da treba usmeriti let aviona preko cilja u kursu 700
   Srednji vetar se izračunava na sličan način:  sabere se jačina vetra u različitim slojevima i suma se podeli sa brojem sabiraka  80:8=10 m/sec.

 Na osnovu ovako dobijenih podataka  o  srednjem kursu i srednjoj jačini vetra pristupa se izračunavanju veličine zanosa ( L ) pomoću formule:
         L=(H x U)/V

  Gde je:
           L – veličina zanosa
           H – visina otvaranja padobrana
           U- srednja jačina vetra
          V-brzina spuštanja padobrana

  U gornjoj formuli zamenom vrednosti dobija se :
                                                                L=(800x 10)/5=1600 metara

   Sada može da se pristupi određivanju pravca naleta i tačke odvajanja od aviona. Znači, pravac naleta je Istok, sevro-istok u kursu 700 a tačka otvaranja padobrana treba da bude na rastojanju od cilja od  1600 metara. Po određenom kursu.
   Pravac naleta i tačka odvajanja od aviona može se odrediti i pomoću sondažne trake koja se satoji od laganog, krep papira sa tegom na jednoj strani. Sondažna traka može da se izbacuje posle sondažnog meteo-balona da bi se proverili dobijeni proračuni . Sondažna traka se izbacuje tako što avion leti na visini otvaranja padobrana i kada nadleti cilj izbacuje se iz aviona , prati se let i mesto pada i odmah u avionu donosi se procena o pravcu naleta i tački odvajanja od aviona. Avion se usmeri  tako da leti preko mesta gde je traka pala u pravcu cilja a na istom odstojanju u pravoj liniji iza cilja se vrši odvajanje od aviona.  Ako se sondažna traka koristi posle meteo-balona , onda se ne izbacuje iznad cilja već iznad zamišljene tačke otvaranja padobrana, prati se mesto pada i ako ne padne u samoj blizini cilja vrše se korekcije pravca naleta i mesta odvajanja od aviona.
   Određivanje   pravca naleta i tačke odvajanja vrši se i pomoću sondažnog padobranca ( retko). Na osnovu  podataka dobijenih pomoću meteo-balona ili sondažne trake, na proračunatom mestu izbacuje se obično stariji i iskusniji padobranaci prati mesto njegovog prizemljenja da bi se videlo koliko je proračun dobar.
Na značajnijim takmičenjima se koriste sva tri načina a u današnje vreme se koriste podaci od meteo službe . Prilikom trenažnih skokova se obično koristi samo sondažna traka, bez koje se ne preporučuje izvođenje skokova čak ni na dobro poznatom terenu.

     Manevar kupolom

  Ako je pravac naleta dobar i padobran otvoren približno na rastojanju izarčunatog zanosa, manevar kupolom se sastoji od približavanja uslovnoj tački po cik-cak liniji. Ako je došlo   do odstupanja ili po pravcu ili po dužini od cilja , manevrom se nastoji  da se ta odstupanja otklone. Sem jednostavnih situacija kada je padobranac „ dugačak“ – rano se odvojio od aviona,
                                                         „  kratak“     - kasno se odvojio od aviona
Ili se bočno odvojio u odnosu na Korito vetra ( pravac iz smera duvanja  vetra ka cilju širine koliko iznose manevarske sposobnosti padobrana) ,    Onda se može obraditi  manevar kupolom  i u složenijim situacijama kao:
    Kratak levo i bočno
    Kratak desno i bočno
    Dugačak levo i bočno i
    Dugačak desno i bočno
  U prva dva slučaja padobranac treba da jedri niz vetar i da se uvlači u Korito vetra . Da bi to postigao treba da okrene kupolu padobrana tako da vektor pod uticajem horizontalne brzine kupole sa vektorom pravca vetra zakalpa ugao od 450
 U druga dva slučaja padobranac treba da koči jačinu vetra i da se istovramano uvlači u Korito vetra .Da bi se ovo postiglo , kupola padobrana treba da se okrene da vektor pod uticajem horizontalne brzine padobrana sa vektorom pravca vetra zaklapa ugao od 1350
 Naravno, da manevar kupolom nikad nije jednoobrazan , padobranac u zavisnosti od situacije donosi odluku šta će i kada da uradi i u svakom trenutku treba da bude oprezan i da prateći svoje kretanje procenjuje da li je u povoljnoj  poziciji za približavanje cilju.

   Uslovna tačka

  Uslovna tačka se određuje u neposrednoj blizini cilja  ( 50- 100 m.) u strogom  Koritu vetra  i treba da posluži kao orjentir sa koga se započinje poslednji manevar ka cilju. Sa  „uslovne tačke“ padobranac  se okreće licem direktno cilju, niz vetar, jer na taj način može naj bolje da procenjuje približavanje cilju, uoči manja skretanja i blagovramano reaguje.
  Uslovnu tačku određuje njeno rastojanje od cilja i visina. I rastojanje i brzina zavise od horizontalne brzine padobrana i jačine i pravca vetra . Ukoliko su horizontalna brzina padobrana i jačina vetra veći onda se povećava i rastojanje i visina, ili samo visina ili samo rastojanje . I obrnuto, ukoliko su horizontalna brzina padobrana i jačina vetra manji, smanjuje se i rastojanje i visina ili samo jedno od tih.
 Za svaki padobran , u zavisnosti od njegove horizontalne brzine , pravi se najoptimalniji proračun za različite jačine vetra i koristi se tako što padobranac poznato rastojanje od uslovne tačke do cilja prelazi samo uz korekciju horizontalne brzine konopčićima za upravljanje . Kada krene na cilj sa uslovne tačke, konopčići za upravljanje treba da se nalaze u poziciji za polu-kočenje i ako padobranac oceni da prelazi cilj, povlači konopčiće i smanjujući time horizontalnu brzinu može se prizemljiti bliže cilju. Ako proceni da je „ kratak“ da će se prizemljiti ispred cilja , popušta konopčiće za upravljanje i povećavajući horizontalnu brzinu postiže približavanje cilju. Time se postiže korekcija tačke prizemljenja i nastoji se pogoditi cilj- nula.
  Manevar sa „ uslovne tačke „ može otežati promena pravca i jačine vetra , da bi se izbegle posledice ovih promena  padobranac  treba da pre polaska sa uslovne tačke osmatra vetrokaz ( kobasicu) i konopčićima vrši korekciju kretanja kupole.
  Uspeh u skokovima na cilj postiže se samo ako se planski  pristupi pripremi za svaki skok pojedinačno, jer se svaki skok izvodi pod novim uslovima. Takođe je potrebno da se posle svakog skoka izvrši analiza i da se ukaže na greške u radu, a veliku ulogu ima redovan trening u toku sezone.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
    

[kilezr]

                                                                PS- 06-1


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

      Opšti podaci

   Padobran  PS-06-1 je domaće proizvodnje i po svim karakteristikama je sličan padobranu Parakomander. Pojavio se prvi put 1966.godine na prvenstvu Jugoslavije u Beogradu.

 1.   Konstruisan je kao sportski padobran slobodnog dejstva sa mogućnošću montiranja padobranskog automata za otvaranje
 2.   Padobran ima odlične manevarske sposobnosti, malu brzinu spuštanja, mekano prizemljenje, malu težinu, udoban sistem veza, bezbedno se otvara i ima mali dinamički udar.
 3.   Kupola padobrana je izrađena od sintetičke tkanine čija se propustljivost kreće od  2-6 lit/min.na  20 cm.2
 4.   Dimenzije zapakovanog padobrana iznose  :  570 x 400 x 150 mm.
 5.   Sila potrebna za izvlačenje ručice pri otvaranju ne prelazi 10 kg.
 6.   Ukupna težina padobrana sa torbom za nošenje : 13,5 kg.
 7.   Padobranom se mogu izvoditi sve vrste skokova pod uslovom :
        -   Da težina padobranca sa opremom ne iznosi  više od  120 kg.
        -   Da brzina aviona pri skoku ne prelazi 350 km/h.
        -   Da se skokovi izvode pod normalnim meteo uslovima.
 8.   Najmanja visina ispod koje se ne preporučuje skakanje iznosi :
       -   Pri skoku iz balona i helikoptera :                                            – 600 metara
       -   Pri skoku iz aviona koji leti brzinom većom od 100 km/h :            – 400 metara
 9.  Rok upotrebe padobrana je 8 godina ili 200 skokova
 10.  Proizvođač garantuje:
      - 60 skokova u period od 8 godina
      -primenu automata za otvaranje padobrana
      -nemogućnost  samootvaranja
      -neznatne oscilacije pri manevrisanju
      -mali dinamički udar pri otvaranju
      -odlične manevarske sposobnosti
 12. Srednja brzina spuštanja pri težini padobranca od 100 kg. uključujući i opremu, iznosi  5 m/sec
 13. Vreme potrebno za otvaranje padobrana iznosi  2,5 – 3,5 sec
 14.  Horizontalna brzina padobrana iznosi  6,5 m/sec
 15. Smanjenje horizontalne brzine ( kočenje ) se postiže u dijapazonu od 6,5 do  -1 m/sec., što znači da padobran pri punom kočenju ide u nazad brzinom od 1 m/sec
 16. Vreme trajanja jednog zaokreta od 3600 iznosi 3,5 – 6 sec.

     OPIS DELOVA

  Padobran PS-06-1 sastoji se iz sledećih glavnih delova:
 a.    Kupola sa konopcima
 b.    Navlaka za kupolu
 c.    Elastična veza
 d.    Mali ( pilot ) padobrančić
 e.    Sistem veza
 f.    Ranac
 g.    Uređaj za otvaranje
 h.    Torba za nošenje

      a.   Kupola sa konopcima

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

  Kupola u planu ima oblik nepravilne elipse čiji naj veći prečnik , ne računajući bočne stabilizatore iznosi 8.400 mm. a naj manji 7.600 mm.
  Kupola ima 24 polja koja se mogu podeliti u tri grupe:
 -   U prvu grupu spadaju polja čeone strane kupole od  br.9 -15. Svako od ovih polja sastoji se od 4 klina ( b,c,d,e )
 -   U drugu grupu spadaju polja leve i desne strane kupole od br. 5 – 8 i  16 – 19. Polja: 5,7,8,16,17,19 sastavljena su iz 4 klina ( b,c,d,e ) a polja br. 6 i 18 iz 3 klina ( c,d,e ).   C klinovi na poljima : 5,6,7,8 sa desne strane i 16,17,18,19 sa leve strane obrazuju mlaznike za okretanje.
 -   U treću grupu polja spadaju  polja zadnjeg dela kupole sa prorezima i mlaznicima od broja  1-4 i 20-24. Polja br 2 i 22 sastavljena su iz 5 klinova ( a,b,c,d,e ) , dok su sva ostala polja sastavljena iz 4 klina . Na poljima  4 i 20  nalaze se uzdužni mlaznici dok se kod svih ostalih polja nalaze ili prorezi  ili poprečni mlaznici. Poprečni  i uzdužni mlaznici zajedno sa prorezima  obezbeđuju stabilnost  i horizontalnu brzinu padobrana.
  Donji porub   kupole je podvijen i ojačan najlonskim trakama širine 25 mm. Gornji porub nije podvijen nego je sa spoljne strane ojačan najlonskom trakom.  
  Na donjem porubu kupole našiveno je 24 kepera u obliku sliva “ V „ koji služe za ojačanje na mestima gde su našiveni konopci. Polja odnosno konopci su nu merisani od  1- 24  u suprotnom smeru od kretanja kazaljki na satu gledano od slobodnih krajeva.
  Centralni konopac je izrađen od kepera jačine na kidanje 450 kg. Na gornjoj strani je spojen preko omče sa konopcima ventila kupole . Na dužini od 1,5 m. od omče presvučen je pamučnom navlakom a ostatak se račva u dva dela , sa kracima dužine 6,400 mm čiji su krajevi provučeni kroz “ D “ alke zadnjih gurtni.
 Konopci temena kupole dužine 4,050 mm. unakrsno su raspoređeni preko temena kupole i obrazuju omču za koju se vezuje elastična veza.        Noseći  konopci  kupole su jednim krajem fiksirani za donji rub kupole pomoću “ V “ kepera  a drugim krajem su provučeni  kroz “ D “ alke slobodnih krajeva i to po 6 konopaca za jednu “ D” alku sa zavrtnjem. Obzirom da kupola predstavlja nepravilnu elipsu u planu onda se i noseći konopci međusobno razlikuju po dužini.
  Na kupoli se nalaze bočni stabilizatori koji su postavljeni u produžetku polja br:  3,4,5,6,7 na levoj strani , odnosno : 17,18,19,20,i 21 na desnoj strani.  Bočni stabilizatori su sastavljeni od tri klina u obliku trapeze i dva u obliku trougla.
  Uređaj za upravljanje  se sastoji iz tri ( 3 ) osnovna dela:  glavni konopci za upravljanje sa metalnim prstenovima , konopci za povezivanje mlaznika na poljima br. 6,8 odnosno 16,18 i konopci za povezivanje mlaznika na poljima 5,7 odnosno 17,19
  Površina kupole  ne isključujući mlaznike i proreze iznosi  :           51,8 m2  
  Ukupna površina proreza  je :                                                   2 m.2
  Prečnik  ventila je                                                               250 mm.


      b.Navlaka za kupolu

  Navlaka produžava vreme otvaranja kupole čime se smanjuje dinamički udar, sprečava mogućnost da dođe do prebacivanja konopaca preko kupole u fazi otvaranja što po pravilu dovodi do odbacivanja i otvaranja rezervnog padobrana  ako se ne uspe prebačeni konopac svući sa kupole.
  Dužina navlake iznosi: 3,600 mm. širina na donjoj osnovi je: 390 a na gornjoj: 270 mm.
   Navlaka se prilikom pakovanja padobrana navlači na celu dužinu kupole sa bočnim stabilizatorima.
  Na širem delu navlake prišiveno je  9 pari džepčića na koje se montiraju gumice za uvlačenje konopaca. Poklopac donjeg otvora navlake čini produžetak donjeg dela navlake. On štiti donji rub složene kupole od prevremenog ispadanja iz navlake. Prvi par  širih džepića  služi za zatvaranje donjeg otvora navlake.
  Na levoj bočnoj strani donjeg dela navlake prišiven je zaštitni poklopac koji pokriva zapakovane konopce. Ovaj poklopac se zatvara pomoću našivene čičak trake.
 Vrh navlake je snabdeven sa dva džepa koji stabilizuju navlaku i ubrzavaju svlačenje sa kupole u procesu otvaranja padobrana.
 Na vrhu navlake , sa unutrašnje strane  našiveno je 5 parova džepića na koje se montiraju gumice za uvlačenje konopaca temena kupole i elastične veze.
 Navlaka je izrađena od “Perkalja” , sa obe strane je ojačana najlonskom keper trakom koja na vrhu obrazuje omču na koju se pomoću centralne strope vezuje pilot padobrančić i jedan kraj elastične veze.

    c.Elastična veza

Elastina veza je jednim svojim krajem spojena  sa vrhom navlake , a drugim krajem sa omčom konopaca na temenu kupole.
 Elastična veza je izrađena od najlonske cevaste trake u koju je uvučen gumeni sand. Dužina cevaste trakeu sašivenom stanju iznosi:  2,130 mm. A dužina gumenog sanda je: 900 mm.

    d.Mali padobrančić

  Ima zadatak da izvlači navlaku iz ranca kao i da svlačenjem navlake sa kupole omogući normalno otvaranje kupole padobrana. Sastoji se iz dva dela:     kupole sa konopcima , tela i krilaca
            konusne spiralne opruge sa zaštitnim platnom
  Kupola predstavlja pravilan osmougaonik i izrađena je od najlonske tkanine . Sa spoljašnje strane kupola je ojačana radijalnim najlonskim trakama ( našivenim )
  Telo padobrančića koje čini obloga spiralne konusne opruge , sastavni je deo kupole i na njemu je našiveno osam trouglastih krilaca. Slobodne ivice krilaca su porubljene, a kroz porube dužih slobodnih ivica provučeni su noseći konopci.  Krajevi  konopaca na sredini obrazuju omču pomoću koje je spiralni padobrančić centralnom stropom spojen sa navlakom padobrana.
 Spiralna opruga je izrađena od čelične opružne žice koja svojom elastičnošću daje početni impuls za otvaranje padobrana.

 Tehnički podaci padobrančića :
           Prečnik kupole                                       980 mm.
           Dužina opruge                                       600 mm.
           Dužina centralne strope                          1000 mm.
           Jačina centralne strope na kidanje            500 kg.
           Ukupna težina                                       400 gr.


    e.Sistem veza

  Sistem veza je izrađen od najlonske gurtne , lako se podešava a sastoji se iz sledećih delova:
    Rameni obuhvati
    Pojasni obuhvati
    Grudne veze
    Prsluka
    Sedišnog obuhvata
    Nožne veze
    Slobodnih krajeva
  Na jednom kraju ramenih obuhvata pričvršćene su pređice za podešavanje a na drugom rameni automati za prikopčavanje slobodnih krajeva  za sistem  veza. Na mestu gde se rameni obuhvati ukrštaju prikopčava se ranac za sistem veza . Gurtne su unakrsno pričvršćene za prsluk i sa njim , pojasnim obuhvatom i grudnim vezama čine jednu celinu.
 Oba kraja pojasnog obuhvata završavaju se omčom , dok je deo između omči pričvršćen za prsluk i zajedno sa ramenim obuhvatima i i grudnim vezama čini jednu celinu.

  Grudne veze sastoje se iz dva dela  : levog i desnog. Levi deo se sastoji iz 4 sloja tanje gurtne i jedne debelje gurtne. Jedan kraj tanje gurtne pričvršćen je za „ D „ alku na koju se prikopčava rezervni padobran  a drugi za rameni automat . Na jednom kraju deblje gurtne pričvršćena je karabin kuka grudnih veza  dok je drugi kraj pričvršćen za tanju gurtnu iz 4 sloja . Desni deo je sličan levom sem što je deblja gurtna nešto duža i na njenom  kraju je umesto karabina montirana  podesiva „ V „ alka. Sa ramenim obuhvatima , pojasnim obuhvatom i prslukom grudne veze čine jednu celinu.
  Sedišni obuhvat se sastoji  iz dve gurtne , kraće i duže. Krajevi kraće gurtne snabdeveni su pravougaonim alkama koje služe za spajanje kompletnog sedišnog obuhvata sa grudnim vezama . ispod pravougaonih alki na levoj i desnoj strani ugrađene su veze u obliku slova „ V „ koje su snabdevene karabin kukama za prikopčavanje nožnih veza. Duža gurtna zašivena je za kraću a njeni krajevi služe za spajanje grudnih veza sa sedišnim obuhvatom.
 Nožne veze su jednim krajem prišivene za prošireni deo sedišnog obuhvata dok su suprotni krajevi snabdeveni podesivim „ V „ alkama
 Slobodni krajevi spajaju kupolu padobrana sa sistemom veza , a sastoje se iz uloška brave ( ramenog automata) gurtne i „ D „ alki sa zavrtnjima .
 Sistem veza snabdevan je jastučićima  ( podmetačima) radi udobnog  nošenja.

     f.Ranac

   Ranac služi za smeštaj kupole prethodno složene u navlaku , konopaca, malog padobrančića i slobodnih krajeva sistema veza.Oblik ranca podseća na koverat sa 4 poklopca : dva bočna , gornjeg i donjeg. Dno ranca je jednostruko i snabdeveno je ojačanjima kroz koja su uvučena tri čelična rebra radi ojačanja.
  Za održavanje poklopaca u zatvorenom stanju, ranac je snabdeven sa pet metalnih prstenova ( okaca ) i tri konusa.
  Za brže otvaranje poklopca ranca upotrebljavaju se opružni zatezači ( gumene trake ).
 Gornji poklopac ranca po sredini ima našiveno ojačanje ne kome je prethodno pričvršćena montažna pločica sa držačem gipke cevi , priključkom za automat i konusom.
 Na sredini gornje strane donjeg poklopca našiveno je ojačanje na kome je pričvršćen konus .
 Na donjem delu  dna ranca , sa spoljne strane , našivene su dve keper trake sa alkama za podešavanje . Na ove alke montirani su posebni najlonski kajševi koji služe za pritezanje rezervnog padobrana uz telo.

     g.Uređaj za otvaranje

     Uređaj za otvaranje sastoji se iz četiri osnovna dela :
  -   Rukohvata sa sajlom i utikačima
  -   Džep rukohvata
  -   Gipka cev
  -   Držač gipke cevi sa priključkom za automat
  Pleteno uže, sajla debljine 2,3 mm. izrađeno je od nerđajućeg čelika . Sajla se na jednoj strani završava kuglicom , dok  na drugoj strani ima tri špiljke na rastojanju od 140 mm. Ukupna dužina sajle iznosi : 970 mm.
  Držač gipke cevi sa priključkom za automat sastoji se iz čelične pločice nosača i držača. Držač gipke cevi sa gornje strane ima otvor u koji umeće bajonetni  štift cevi automata za otvaranje.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

Uživao u čitanju teme.
Ako može pitanje, pošto imaš "par skokova" iza sebe.
Dali si koristio oba padobrana, i ako jesi, kakav je osječaj/razlika koju oseti padobranac pri upotrebi jednog ili drugog?

Hvala
LPB

[Boro Prodanic]

Svaka čast Kile!

[kilezr]

 
 U svojoj karijeri od 520 skokova sam vrlo malo skokova napravio sa PS-06-1 . Imali smo u klubu samo jedan padobran tog tipa, čisto bela kupola, fabrički broj 018. Već je bila dosta stara i curila ( velika vertikalna brzina ) je dole ko  probušena kanta . Parakomanderom nisam imao prilike da skačem. Zbog toga mi je žao. Kažu kolege koje su skakale da je orginal ipak bolji od kopije .

[Solaris]

znaš kad biš mene natira da skočin 

ali za članak 

poz.

[trpe grozni]

@Kile, znam da su u brigadi imali ovaj padobran, al ne znam ko je sve skakao sa njim.
Evo jedne fotke da obogatimo temu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Valjda nisam pogresio padobran.  
Odlicna tema, svaka cast.  

[kilezr]

  Pre pojave padobrana tipe Krilo u 63 - oj brigadi se skakalo sa Ps-o6-1. Bilo je i drugih tipova padobrana. To ću kasnije obraditi. Uglavnom su skakale starešine tim padobranima .

[kilezr]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kilezr]

                                  
                                           Fizički osnovi stabilnosti u slobodnom padu

  Radi lakšeg objašnjavanja različitih položaja tela u slobodnom padu poslužiću se specifičnom terminologijom koja je u padobranskoj prksi našla odgovarajuću primenu.  Na telu padobranca razlikujemo  tri ( 3) osnovne  ose:
 Uzdužnu: od glave ka nogama
 Poprečnu ili Horizontalnu: od jednog ramena ka drugom
 Vertikalnu: od leđa ka stomaku

    Stabilnost

  Kretanje tela nazivamo  Stabilnim ako je njegova stabilnost sačuvana u zadatom položaju, po želji  i za ne određeno vreme, nezavisno od uticaja slučajnih poremećaja koji ga izvode iz ovog položaja. Radi ilustracije poslužiće nam primer iz fizike sa stabilnom, labilnom i indiferentnom ravnotežom.
  Telo se nalazi u Stabilnoj ravnoteži: kada je oslonac iznad tereta i pri izvođenju tereta iz stanja ravnoteže ono teži da se vrati u prvobitni ( stabilan ) položaj

  Telo se nalazi u Labilnoj ravnoteži : kada je oslonac ispod tereta i kada se teret pomeri ono će težiti da izađe iz tog položaja.

  Telo se nalazi u Indiferentnoj ravnoteži: kada se i tereti oslonac nalaze u jednoj tačci.

  Ako ovo primenimo na telo u slobodnom padu a za oslonac uzmemo Otpor Vazduha kao centar Potiska u kome se stiču sve dinamičke sile sa pokretnih i nepokretnih površina a kao teret uzmemo Centar Težišta u kome se stiču sve težišne linije padobranca.
 Za telo u slobodnom padu kažemo da se nalazi u Stabilnoj ravnoteži  kada se centar težišta nalazi ispod centra potiska. Da bi se povećala stabilnost nastoji se da se pokretni delovi tela ( ruke i noge) postave tako da centar potiska bude što više iznad centra težišta .

  Telo se nalazi u Labilnoj ravnoteži  kada se centar težišta nalazi iznad centra potiska, a telo teži da izađe iz tog položaja pa dolazi do okretanja.

 Telo je u Indiferentnoj ravnoteži  kada se poklope centar težišta i centar potiska.

  Centar težišta je fiksiran a centar potiska se uvek pokreće u pravcu veće sile duž pomenutih osa i u zavisnosti duž koje se ose pomera imamo različita položaje tela , to jest figura , kada su ti položaji  tela nastali komandovanim pokretima.

    Za vrema slobodnog pada može biti više stabilnih položaja tela:
  1.Glavom naniže sastavljenim rukama na grudima i široko rastavljenim nogama radi stvaranja dopunskog otpora  iznad centra težišta ( strmoglav položaj)
  2.Na bok sa jednom rukom opruženom nasuprot pravca kretanja
  3. Na leđima sa rastavljenim rukama i nogama podignutim naviše
  4. Pljoštimice- licem naniže sa široko rastavljenim rukama ,izvijenim telom u krstima i opruženim nogama ( Lasta)
  5. Pljoštimice- licem naniže sa rastavljenim nogama i rukama pomerenim unazad  ka nogama ( planiranje)
  6. Pljoštimice-licem naniže sa rastavljenim i u kolenima  malo savijenim nogam a u laktovima nešto povijenim rukama ( Žaba)

 Svaki od ovih položaja ima svoje dobre i loše strane. Ako se za sve položeje padanja postave tri osnovna zahteva:
-   Dobra preglednost i mogućnost orjentacije u prostoru
-   Mali zamor
-   Lakoća izmene položaja ( upravljanje telom )

  Ta očevidna prednost pripašće poslednjem položaju ( Žaba) pa se u praksi i naj češće primenjuje . On nije naj stabilniji , ali se ovaj nedostatak nadoknađuje jednostavnim i lakim upravljanjem . Način padanja „ Lasta“ je znatno stabilniji  ali se znatno teže podnosi opterećenje otpora vazduha sa opruženim nego sa malo povijenim rukama u laktovima , a i mogućnost izvođenja figura iz „Laste“ je manja.  Zbog toga se položaj „ Žaba“ , uz potrebna modifikacije , preporučuje kao osnovni položaj tela u slobodnom padu.
     [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

        Osnove upravljanja telom

   Padobranac mora toliko ovladati tehnikom izvođenja skokova sa zadrškom da može održati ne samo stabilan položaj u slobodnom padu već da može izvoditi i naj različitije figure prema svojoj želji.
Međutim, ovde će biti obrađeni samo naj osnovniji pokreti kojima se otklanjaju greške i telo dovodi u stabilan položaj.

    Planiraje nazad

  Postiže se na taj način sto se ruke ispruže što više ispred sebe i pomere ka glavi a noge malo saviju u kolenima . Na taj način se centar potiska penje ka predelu grudi i glave, to jest telo se malo propinje i pritom se stvara reaktivna sila koja pokreće telo u pravcu nagiba- nazad

    Planiranje napred

  Postiže se simetričnim i blagim pomeranjem ruku ka naogama i nazad. Telo dobija blagi nagib na glavu pri čemu se centar potiska pomera ka nogama u odnosu na centar težišta koji je fiksiran. Fizički gledano , telo tada predstavlja ploču koja u odnosu na strujanje vazduha  zaklapa ugao  veći od 900. Zahvaljujući tom nagibu stvara se reaktivna sila koja pokreće telo u pravcu nagiba.

    Klizanje na bok

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 Ostvaruje se tako što se pomeranjem ruke i noge dobija nagib u onu stranu u koju se želi klizati: leva ruka se primakne ka telu a leva noga malo spusti- klizanje u levu stranu i obrnuto. U tom slučaju centar potiska se pomera u suprotnu stranu od strane klizanja što uslovljava nagib tela u stranu klizanja usled čega se stvara reaktivna sila koja pokreće telo.

   Zaustavljanje zaokreta

  Zaokret je okretanje tela oko vertikalne ose i on može biti komandovan( hotimičan) i nekomandovan ( ne hotimičan). Brzo nehotimično okretanje oko vertikalne ose koje pređe dva zaokreta u sekundi naziva se“Kovit“. Ako dođe do nekomandovanog zaokreta – zaustavljanje se vrši komandovanjem suprotnog zaokreta .
 Levi  nekomandovani zaokret zaustavlja se tako što se dlanovi okrenu desnom ivicom naniže , leva noga se malo spusti naniže a desna se malo podigne.
 Desni  nekomandovani zaokret se zaustavlja tako što se dlanovi postave levom ivicom naniže , leva noga se malo podigna a desna malo spusti.

    „Pumpanje“ i zaustavljanje pumpanja

  Pumpanje nastaje kada se poklope centar težišta i centar potiska , a pri tome deo oprema , (rezervni padobran) nisu dobro podešeni pa  dolazi do pomeranja što uslovljava da se centar potiska pomera čas gore, čas dole iznad i ispod centra težišta. Pumpanje se manifestuje kretanjem tela čas na glavu , čas na noge a da ove oscilacije nisu prevelike. Pumpanje se zaustavlja dovođenjem tela u položaj planiranja napred. Pri tome telo zadržava relativno simetričan položaj a stabilnost se povećava. Dalje, preporučuje se da padobranac ne drži suviše kruto noge i ruke , već da ih olabavi toliko da ih struja vazduha sama namesti ali i da budu simetrično postavljene.
                                                                                                                                                                                          

[kilezr]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kilezr]

                                        
                                                      Padobranski automat  KAP-3


    I Opšti podatci:
  1. Kombinovani automat padobranski ( KAP-3) upotrebljava se :
- prilikom izvođenja prvih skokova na slobodno dejstvo
- prilikom izvođenja skokova sa stabilizacijom
- prilikom izvođenja skokova sa zadržavanjem u otvaranju padobrana
Zadatak automata ,KAP-3  je da aktivira padobran , ako se padobrana iz bilo kog razloga ne otvori pomoću ručice za otvaranje padobrana.

  2. Dijapazon rada automata je:
- po vremenu , od 2- 5 sekundi
- po visini , od 500- 4000 metara od nivoa mora po MSA

  3. Jačina udarnih opruga u sabijenom stanju nije manja od 28. Kg.
  4. Radni hod sajle( pletenog užeta za otvaranje) iznosi : 70 + 2,5mm.
  5. Težina automata iznosi  950 gr.
  6. Dimenzije automata su : 106x83x35 mm.
  7. Automat radi u intervalu temperature od -50 do + 50 0 C

    II Princip rada i opis delova:
   
  Automat predstavlja kombinaciju satnog mehanizma i aneroidnog ( visinomer) uređaja . Satni mehanizam  omogućava da automat stupi u dejstvo( otvori padobran)  posle 2-5 sekunde od momenta njegovog uključivanja. Aneroidni uređaj je snabdevan skalom , podeljenom od 500 do 4000 metra . Aneroid blokira satni mehanizam na poslednjoj sekundi i ne dozvoljava mu da radi sve dok padobranac u slobodnom padu ne postigne visinu na koju je postavljena skala androida. Kada se dostigne željena visina , aneroid se pod uticajem vazdušnog pritiska skuplja i oslobađa satni mehanizam. Posle toga satni mehanizam radi još 0,8 do 1,2 sec. i oslobađa udarnu oprugu automata koja je preko sajle i alkice povezana sa špiljkom na sajli ručice za otvaranje padobrana ( prvom ako ih ima više).

 Ako se skače sa manje visine nego što je postavljeno na skali androida , radiće samo satni mehanizam i padobran će se aktivirati maksimalno za 5 sekundi.
 Uređaj se uključuje izvlačenjem gipke igle ( špiljke) koja se može izvući rukom ili pomoću strope  a koja se pomoću malog karabina zakači za sajlu u avionu iz koga se skače.

 Ako se skače sa većih visina uređaj omogućava zadržavanje otvaranja padobrana do visine koja je određena na skali automata.

 Automat kome je špiljka izvađena ne može da da stupi u dejstvo ( otvaranje ) pre vremena , bez obzira na uzroke( udar i slično) sve dok satni mehanizam ne odradi određeno vreme.
  
 Automat koji je postavljen na padobran ne sme da ometa normalno otvaranje padobrana pomoću ručice.

 Ceo mehanizam automata je smešten u aluminijumsku kutiju . na poklopcu kutije smešten je okrugli otvor kroz koji se vidi brojčanik i kazaljka koja pokazuje vreme na koje je automat naregulisan.

 Na istom poklopcu nalazi se i otvor kroz koji se može posmatrati rad aneroida . Skala visine vidi se kroz otvor na bočnoj strani kutije automata.    Skala je do 1000 metara podelajena na podeoke od 250 metara a od 1000 do 4000 m. Na podeoke od 500 metara.

 Postavljanje visine vrši se ključem koji  se stavi u otvor na donjem delu kutije automata.

 Gipka igla stavlja se u otvor na čauri. Poklopac kutije je plombiran. Rad automata je potpuno nemoguć kada se u nejga stavi gipke igla.

 Gipka cev automata kroz koju prolazi sajla za aktiviranje padobrana se može skinuti i postaviti bez otvaranja poklopca.

    III Upoteba automata

 Pre postavljanja automata na padobran , poterbno je pogledati u mali otvor na poklopcu automata i proveriti da li poprečni presek centra aneroida izlazi iznad površine ploče, znači da je aneroid neispravan( nije hermetičan) Takav automat ne sme se koristiti i mora se odmah poslati na opravku.

  Prilikom sabijanja opruge automata i postavljanja na željeno vreme ili visinu treba uraditi sledeće:
 1. Staviti gipku iglu u automat. Ona mora da ulazi slobodno u otvor , ako ne ulazi slobodno , automat treba naglo okrenuti u ravni skale za vreme . Pri ovakvom pokretu ankerni točak će sa protiv tegom zauzeti potreban položaj.
 2. Zategnuti udarne opruge , radi čega alku na kraju čeličnog užeta treba navući na kuku uzengije, navući je na stopalo noge i lagano povući( nategnuti ) telo automata do škljocanja.
 3. Pri izvlaćenju i uvlačenju gipke igle treba pustiti da satni mehanizam odradi do zadnjeg podeoka na skali  vremena
 4.  Da bi se izbeglo slučajno izvlačenje , gipku  iglu treba osigurati. Kroz bočne otvore na cevi i kroz uši gipke igle treba provući jedan struk upredenog konca a krajeve konca vezati u čvor ili više .
 5. Pomoću ključa koji prethodno treba postaviti u otvor na zadnoj strani tela automata , postaviti skalu visine na zadatu za otvaranje padobrana. Pri tome treba uzeti u obzir nadmorsku visinu aerodroma i barometarski pritisak .

  
Prilikom montaže na padobran treba :

 1. Postaviti bajonetni štift okrugle matice , koja je navrnuta na kraj gipke cevi u otvor plastike koja je našivena na ranac padobrana i okrenuti gipku cev automata dok ne zauzme položaj ispod  gipke cevi ručice za otvaranje padobrana.
 2. Odvrnuti  iz tela matice čeličnog užeta rasečeni zavrtanj sa alkom i izvući alku iz zavrtnja.
 3. Navući alku na gornju iglu( špiljku) ručice za otvaranje padobrana, nataći alku na rasečeni zavrtanj i na njega navrnuti maticu čeličnog užeta.
 4. Okretanjem gipke cevi automata regulisati labavost čeličnog užeta. Zbog toga je treba sasvim zategnuti  pri ispravljenoj gipkoj cevi , a zatim je okrenuti za 7 do 10 puta u suprotnu stranu.
 5. Pomoću specijalnih stega spojiti gipku cev automata sa cevi ručice za otvaranje padobrana.
 6. Pričvrstiti automat za gurtnu padobrana pomoću šarnirnog spoja ( preklopne ploče) . Pre pričvršćenja automata gipka cev mora biti provučena ispod slobodnih krajeva sistema veza kako bi se izbeglo kidanje gipke cevi prilikom otvaranja padobrana.
 
 Za vrema čuvanja automata opruga mora biti opuštena , a skala visine postavljena na 500 metara.
 Prilikom postavljanja skale na željenu visinu treba voditi računa o nadmorskoj visini aerodroma na kome se vrši skok , kao i o barometarskom pritisku tog dana , a imajući u vidu da je automat gradiran po standardnoj atmosferi i da se zbog toga mora uzeti u obzir ispravka, odnosno dodati rezervna visina prema tablici:

           Pritisak na zemlji                                                                   Visina na koju se postavlja
 U mm                  u mb                                                                     skala automata
-760                     -1013                                                                    500
740-760              986-1013                                                                 750
720-740              960-986                                                                  1000
685-720              913-960                                                                  1500
640-685              853-913                                                                  2000
605-640              806-853                                                                  2500
565-605              753-806                                                                  3000
530-565              706-753                                                                  3500
500-530              667-706                                                                  4000


  Automat KAP-3  kao i svaki precizni instrumant , zahteva pažljivo rukovanje . Čuva se u kutiji u prostoriji u kojoj ne sme da bude vlage , kiseline . Za vrema čuvanja udarna opruga mora da bude otpuštena. Skala visine treba da je postavljena na 500 m.

 U slučajevima kada prilikom prizemaljenja automat padne u blato , vodu ili pesak, mora se povući iz upotrebe i poslati na reviziju.. Sva okidanja automata bilo na zemlji ili u vazduhu moraju biti upisana u knjižicu automata.

 U zavisnosti od nadmorske visine aerodroma na kome se izvodi skok  sa automatom , date su minimalne visine ispod kojih se nesme postavljati skala automata i to:
 a. za aerodrome sa nadmorskom visinom od 0-100 m. Minimalna visina postavljanja automata iznosi 500. m. A to su :
Zemun, Lisičiji Jarak, Novi Sad, Vrbas,Sombor,Zrenjanin,Odžaci,Smederevo,Klenak,Kikinda,Bački Petrovac, Stari Bečej, Sremska Mitrovica,Slavonski Brod,Osjek, Borovo,Petrinja ,Bijeljina, Bosanska Dubica, Tivat, Podgorica.

 b. za aerodrome sa nadmorskom visinom od  100-250 m. Minimalna visina postavljanja skale automata iznosi 750 .m. a to su:
Kragujevac, Kruševac, Smederevska Palanka, Valjevo, Subotica, Zagreb, Varaždin, Daruvar, Čakovec, Karlovac, Križevci, Celje, Ptuj, Murska Sobota, Novo Mesto, Bihać, Prijedor, zavidovići, Doboj, Skoplje, Kraljevo, Trstenik

 c. za aerodrome od 250-500.m. skalu automata postaviti na 1000.m. a to su:
Sinj, Ljubljana, Maribor, Slovengradec, Bovec, Tuzla, Travnik, Trebinje, Jajce, Kumanovo, Veles, Bor

 d. za aerodrome od 500-750 skalu automata postaviti na visinu od 1250 m.  A to su:
Sarajevo, Livno, Nikšić, Lesce, Postojna, Bitolj, Prilep, Ohrid

         Uputstvo o kontroli automata KAP-3

  Kontrolu tačnosti rada padobranskog automata treba vršiti:
 -   Posle svaka tri meseca ili 50 okidanja
 -   Posle svakih 12 meseci ili 100 okidanja

  Kontrolu tačnosti rada automata nakon tri meseca ili 50 okidanja treba vršiti po vremenu i po visini.
  Kod provere tačnosti rada automata po vremenu postupak je sledeći:
 -   Proveriti da nema preskakanja ankernog točka
 -   Postaviti automat na vreme koje želimo da kontrolišemo
 -   U momentu puštanja u rad automata uključujemo i štoperice
 -   U momentu okidanja automata zaustavljamo štoperice i zapisujemo vreme

  Proveru rada automata po vremenu treba vršiti pomoću dve štoperice sa skalama do 10 sec. jedan krug , za vreme od  2; 3; 4; 5 sec.:

   Vreme rada automata                                   Dozvoljeno  odspupanje
   2                                                                     +,-   0,3 sec.
   3                                                                     +,-   0,5 sec.
   4                                                                     +,-   0,6 sec
   5                                                                     +,-   0,7 sec.

  Kontrolu tačnosti rada automata po visini treba vršiti u baro komorama bilo kog tipa. Sa baro komorom mora biti spojen i barometar sa živinim stubom kao kontrolni. U baro komori mora biti postavljen i  kontrolni visinomer  sa dve skazaljke , koji se mora redovno baždariti.

  Kod provere tačnosti rada automata po visini postupak je sledeći:
 -   Postaviti skalu automata na željenu visinu
 -   Postaviti automat u baro komoru
 -   Zapisati početno stanje pritiska na barometru
 -   Izvršiti „ penjanje „ do visine koja je veća za 1000- 2000 m. od visine koju kontrolišemo
 -   Izvući iz automata gipku iglu( špiljku)
 -   Izvršiti „ spuštanje“ do okidanja automata
-   U momentu okidanja automata , pročitati na živinom stubu i kontrolnom visinomeru koji je pritisak odnosno visina. Radi izbegavanja greške zbog zakašnjenja u radu barometra ili visinometra  brzina „ spuštanja „ ne sme biti veća od 20 m/ sec.
Kontrolu tačnosti rada automata po visini treba vršiti pri temperaturi + 20 0C za visine : 500; 1000; 2000; 3000 i 4000 metara.
  
  Tablica dozvoljenih odstupanje automata po visini:
 Zadata visina na skali                                                                  Dozvoljeno odstupanje
  500                                                                                                  +,-  100
  1000                                                                                                +,-  150
  2000                                                                                                +,-  150
  3000                                                                                                +,-  200
  4000                                                                                                +,-  200

  Ako automat prilikom ispitivanja pokaže veća odstupanja  od dozvoljenih, ne sme se koristiti nego se mora uputiti na reviziju.
 Posle svakoh 12 meseci ili 100 okidanja treba pored kontrole tačnosti rada po vremenu i visini , izvršiti rasklapanje automata , to jest njegovog mehanizma za okidanje. Po rasklapanju pažljivo pregledati delove i  po potrebi zameniti  neispravne.
 Kontrolu tačnosti rada treba vršiti u Ovlaštenoj radionici.
 Izvršene kontrole rada automata se moraju upisati u ispravu automata i moraju biti overene  od strane  ovlaštenog  kontrolora a takođe treba uz ispravu priložiti uverenje o atestu u dva primerka.            


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 1.telo automata
 2.prozorčić skale visine
 3.prozorčić skale vremena
 4.gipka igla
 5.cev
 6.gipko crevo
 7.bajonetni štift
 8.alka
 9.rasečeni zavrtanj
 10.sajla
 11.špiljka
 
 U današnje vreme se retko koriste ovi automati.Prešlo se mahom na upotrebu manjih i lakših tipova kao što su naprimer: " Vigil" ili " Cypres"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zacaha]

nek mu je laka zemlja ...
@Trpe
klaso znam ja tarzana sad je u nisu civil drzi neki klub kikboksera a bezbednjak je bio avdic mehmedalija major tada takodje  u penziji tarzan se gadno slomio ali se i oporavio i pokazao se odlicno u ratnim dejstvima 

Sjajan lik,bio mi je starešina(Tarzan)!Mnogo smo od njega naučili i kao vojnici i kao ljudi!Mislim da ima materijala o njemu za dobar film!