PALUBA
November 13, 2019, 03:55:56 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3]   Go Down
  Print  
Author Topic: Oklop brodova  (Read 13780 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 765


« Reply #30 on: April 13, 2013, 11:02:08 pm »

O tehnološkom postupku nisam nigde ništa detaljno našao. Pretpostavka je da je pena izrađivana u osnovi kako se i danas prave gotovi penasti materijali. Ta masa nije bila elastična kao neka guma, već znatno manje, i po podacima kod Dumasa (nekoliko reči) nije livena, već je isporučivana u tablama i blokovima. Montage des elements fabriques d`ebonite mousse.

Kod Dulina i Garcke se ovaj materijal označava kao "water exclusion material", dakle kao masa koja treba da spreči prodor vode po prostoj ideji da ne mogu dva tela biti u isto vreme na istom mestu, tamo gde je prvo pena - ne može ući voda. Ovo je prvi uspešan slučaj primene takvog materijala u vojnoj brodogradnji, jer su raniji pokušaji ispune prostora celulozom ili plutom neslavno propali. Možete misliti šta se događalo sa celulozom, ona se natapala, trulila, itd. Zanimljivo je da su odmah u junu 1940. Nemci u Brestu hitno zaplenili svu projektnu dokumentaciju Rišeljea. U svom projektu bojnih krstaša "O, P i Q" predvideli su ugradnju upravo ebonitske pene, na isti način kako su to smislili Francuzi. No, ti brodovi dalje od pausa nisu otplovili. 1945. je ta dokumentacija pala Rusima u ruke, pa su se neke ideje mogle uskoro prepoznati u nacrtima bojnog broda projekta 24, koji takođe nije otplovio dalje od rapidografa. Dokumentacija "Rišeljea" vraćena je Francuzima tek odlukom Borisa Jeljcina.

Teško je rekonstruisati danas nešto što je istorija vojne tehnike i tehnologije i ako se danas ništa slično ne koristi sa tom namenom (makar mislim).
« Last Edit: April 13, 2013, 11:21:22 pm by kumbor » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 042



« Reply #31 on: April 22, 2013, 06:22:08 pm »

Presek unutrašnje oklopne pregrade na HMS Warrior.


* HMS_Warrior(1860)bulkheadarmour.JPG (179.88 KB. 976x768 - viewed 200 times.)

Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 765


« Reply #32 on: April 22, 2013, 06:56:42 pm »

Prema podacima, Warrior je imao gvozdeni pojasni oklop debljine 4,5in., tj. 114mm, ograničen samo na dužinu bočne baterije, iznad vodene linije.  Ovo što se vidi meni liči na neki compound oklop. Bilo bi sjajno da Motorista objasni fotografiju, tj. šta ona tačno prikazuje. U to vreme početka prakse i teorije oklopnih brodova nije se mnogo znalo o fizici eksplozije, tj. njenom dejstvu na pojedine delove brodske strukture, i zašto je dejstvo upravo takvo.

Ova slika je zanimljiva, jer pokazuje list kovanog gvožđa, potom izgleda da je sloj drveta, a zatim debela gvozdena ploča. Namerno kažem gvožđe, jer tada, oko 1860., metalurgija nije omogućavala kovanje ravnomernih ploča velikih dimenzija, još manje pravljenje velikih čeličnih ploča.
« Last Edit: April 22, 2013, 07:16:16 pm by kumbor » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 042



« Reply #33 on: April 22, 2013, 07:11:08 pm »

Tačno je da je imao oklop od kovanog gvožđa debljine 114 mm, ali je iza tog oklopa bio još sloj tikovine debljine 457 mm. Ista debljina oklopa je bila i na pramčanim, odnosno krmenim pregradama, koje su štitile bateriju od direktne vatre u pramac ili krmu. Ovo je presek jedne od tih pregrada.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 765


« Reply #34 on: April 22, 2013, 07:16:57 pm »

Eto, lepo smo se i jasno nadopunili. Prvi Siemens-Martin čelik napravljen je 1865.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 042



« Reply #35 on: April 28, 2013, 03:17:33 pm »

Oklopna zaštita BB klase King George V.


* KGV-Armor_Scheme.jpg (68.9 KB. 612x846 - viewed 205 times.)

Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 765


« Reply #36 on: May 29, 2013, 06:26:19 pm »

Motorista, ova skica jasno pokazuje dobre i loše strane konstruktivne zaštite BB klase KGV. Ti brodovi su imali glavni pojasni oklop najveće visine među svim BB, preko 7,5m, a po debljini je ustupao samo ogromnom Yamatu, s tim što je engleski oklopni čelik tridesetih godina bio izuzetnog kvaliteta, a svakako bolji od japanskog, jer su Japanci imali problem sa procesom cementacije debelih ploča - diferenciranim kaljenjem po dubini čelika. Palubna zaštita bila je adekvatna, mada je najviša paluba bila debljine samo 25mm, što nije bilo dovoljno za otkidanje pancirne glave probojnih projektila. "Šarena" zaštita barbeta takođe je bila značajna mana, jer su ti uski sektori tanjeg oklopa "volšebno" privlačili neprijateljske granate još kod Jitlanda.
Najveća i sudbinska mana zaštite bila je loša podvodna zaštita.  Iako je postojala zona širenja gasova i rušeća zona, njihova širina bila je nedopustivo mala, ukupno od 2,2 do 4,5 metra, što nije bilo dovoljno da primi udar modernog torpeda ili teške probojne granate koja bi udarila ispod pojasa. Zona filtracije iza glavne PT pregrade  takođe je bila vrlo ograničenog učinka. Dodatna zaštita homogenim pločama DS čelika 38mm debljine oko municionih komora glavne artiljerije dodata je tek posle katastrofe Princa od Velsa kod Kuantana i bila je delimična i privremena mera. Možda je najtežu posledicu imala nedovoljna visina podvodne zaštite jer su se hermetične uzdužne pregrade završavale jedan nivo ispod glavne oklopne palube. Tako je pri pogotku voda rasla sve do kraja pregrada, a kako palube nisu bile hermetične, jer su na palubi iznad bili tuševi i praonice, voda se mogla lepo širiti na vrh, prelivajući se iznad nivoa pregrada, potapajući odeljak za odeljkom (vrlo mi liči na sudbinu Titanika). Izgleda (ako ne grešim), Princ od Velsa je kod Kuantana potonuo bez velike pretege na pramac ili krmu, skoro na ravnoj kobilici, što govori o izuzetno opširnom prodoru vode po velikoj površini.

Zaključak je da je zaštita BB klase KGV bila optimizovana za artiljerijski duel u uslovima severnog Atlantika, pri maloj vidljivosti i nevelikim daljinama, što znači i uglovima pada projektila bliskim normali,  pri čemu bi odlična vertikalna pojasna zaštita mogla biti presudna. Samo je Duke of York u poteri i uništenju Šarnhorsta došao u taktičku situaciju za koju je izvorno projektovan, a i to u boju sa brodom daleko inferiornim po artiljeriji. Zaštita Vanguarda, iako ekstenzivnija i bolja, nije donela ništa principijelno novo.
« Last Edit: May 29, 2013, 06:57:32 pm by kumbor » Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 765


« Reply #37 on: May 29, 2013, 06:58:48 pm »



Jes` da sam lepo napisao, ali ne treba dvaput isto pastovati.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 765


« Reply #38 on: January 28, 2014, 12:09:44 am »


Sa Combined fleet.com drpio sam lep članak Nathana Okuna na engleskom o konstruktivnoj zaštiti Bismarcka.

* Bismarck armour.doc (395 KB - downloaded 116 times.)
Logged
kilezr
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 247



« Reply #39 on: November 02, 2019, 01:58:21 pm »


 Trenutno čitam  II Svjetski rat - brodovi . Davida i Hugha lyon - a.

 Japanska Crska Mornarica.
 Non stop se pominje pregradnja brodova  i u pregradnji " protu torpedne bulbine"
 
 
 Može objašnjenje?
Logged
kilezr
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 247



« Reply #40 on: November 02, 2019, 01:59:51 pm »


  http://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=17120.0;attach=384490;image
 
 Misli se na ovo?
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 765


« Reply #41 on: November 02, 2019, 02:25:11 pm »


Da razjasnimo do kraja. Na preseku glavnog rebra BB Jean Bart/Richelieu sa leve strane se vidi presek sa dodatim PT "bublinama" koje su povećale ukupnu širinu broda za par metara. 30ih godina su skoro svi preostali drednoti u službi prošli modernizaciju sa dodavanjem "spoljnog boka", nadogradnjom ovalnih/tubastih uzdužnih pregrada, obično širine oko 1m na svaki bok, radi pojačanja podvodne zaštite. Materijal tih bočnih proširenja je najčešće bio obični brodograđevni čelik, nevelike debljine, obično 10-15mm, što je bilo dovoljno za navigacijske potrebe. Oklop tu ne pomaže, jer je svrha da ta spoljnaoplata upravo aktivira upaljač, tzv. pištolj torpeda ili rog mine i omogući dovoljnu zonu širenja eksplozivnih gasova, tzv. zonu rušenja bez oštećenja PTP - protivtorpedne pregrade koja ima cilj da zaštiti vitalne prostore iza nje. Dodavanje "bublina" pojačalo je podvodnu zaštitu, ali nije pomagalo baš koliko se očekivalo, jer su dodavane na inače stare brodove, koji izvorno nisu imali adekvatnu podvodnu zaštitu. Ponavljam da za podvodnu zaštitu nije toliko važan oklop, koliko dovoljan - što veći prostor iza oplate pre vitalnih delova broda. Bubline su povećavale otpor kretanju broda kroz vodu, umanjivale maksimalnu brzinu, ali je brzina retko kad bila sudbinski važna, sem kod najnovijuih - brzih BB najnovije generacije. Relativno jeftino, a relativno i efikasno rešenje. Relativno.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 34 042



« Reply #42 on: November 02, 2019, 03:47:15 pm »

Ovako izgledaju te bulbine.


* HMS_Glatton_in_drydock_IWM_SP_2083.jpg (70.64 KB. 800x601 - viewed 18 times.)

Logged
kilezr
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 247



« Reply #43 on: November 02, 2019, 09:54:19 pm »



  Da. Hvala . Isto sam to mislio .
 S poštovanjem
Logged
Pages:  1 2 [3]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.017 seconds with 24 queries.