Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
 Offline
Posts: 69 456
|
 |
« Reply #1 on: April 18, 2009, 01:01:56 pm » |
|
Panceršrek - „Tenkovski teror” je pravljen u fabrici „Adidas”
18/04/2009
„Panceršrek” („tenkovski teror”) bilo je izuzetno efikasno oružje koje je užasavalo posade savezničkih tenkova, a proizvodilo se u istoj fabrici iz koje su samo osam godina ranije izašle Ovensove sprinterice
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovo je nekad ubijalo
Čuvene sprinterice Džesija Ovensa i užasavajuće nemačke bazuke iz Drugog svetskog rata imale su zajedničkog proizvođača, otkrio je nedavno „Špigl” i objavio zanimljivu priču o pretečama „Adidasa” i „Pume”.
Tokom Drugog svetskog rata velike i male industrije širom Nemačke postale su deo Hitlerove ogromne ratne mašinerije. Ova promena uticala je čak i na preteče legendi u proizvodnji sportske obuće – „Adidas” i „Pumu”, koji su, verovali ili ne, proizvodili nemačku verziju bazuke.
Istorija braće Dasler, koji su u Nacionalsocijalističku partiju ušli 1933, ne bi bila kompletna da se ne pomene onaj deo koji se odnosi na Drugi svetski rat. Godine 1944. iznenada se pojavilo oružje koje je uništavalo tenkove saveznika. Krivac za ovo bio je najnoviji antitenkovski raketni lanser nazvan „panceršrek” („tenkovski teror”).
Reč je bila o tome da je nemačka armija „panceršrek” braće Dasler konstruisala po ugledu na američku bazuku: čelična cev koja se ispaljuje sa ramena, težine 9,3 kilograma, dužine 164 centimetra, dometa do 180 metara. Raketa ispaljena iz „panceršreka” mogla je da probije čelični oklop debljine 20 centimetara.
„Konstrukcija ’panceršreka’ bila je toliko jednostavna da su, uz malo prakse, čak i nekvalifikovani radnici gotovo bez ikakvih problema mogli da ih proizvode”, kaže jedan bivši radnik.
Ova malo poznata ekskurzija dvojice čuvenih proizvođača patika u ratnu industriju nije bila izolovan slučaj. Hitlerov režim koristio je mnoge male i kompanije srednje veličine za proizvodnju vojne opreme i naoružanja.
„Za ’totalni rat’ koji je Gebels proglasio početkom 1943. nacistima je bila potrebna ekonomija totalnog rata”, objašnjava Luc Budras, istoričar biznisa na univerzitetu Bohum.
Slične stvari događale su se širom zemlje pa je nemačka industrija sve više ličila na jednu veliku vojnu mašineriju. Tekstilna fabrika „Hugo Bos”, na primer, takođe je bila dobavljač vojske. Od kraja 1944, umesto odela i kožnih jakni, radnici u halama budućeg cara mode proizvodili su kuglične ležajeve. Nemački avio-prevoznik „Lufthanza” proizvodio je radarsku opremu za „Luftvafe”, nemačko ratno vazduhoplovstvo, dok su fabrike nameštaja izrađivale delove borbenih aviona, kao što je to bio „hajnkel He-162”, jedan od prvih vojnih aviona u svetu. S obzirom na to da metala nije bilo dovoljno, ovaj avion prvobitno je pravljen od drveta.
Na frontu su nemački vojnici s nestrpljenjem iščekivali oružje Daslerovih. Uprkos izuzetno jednostavnom dizajnu, bilo je krajnje efikasno.
„Kada je reč o protivtenkovskoj odbrani, ’panceršrek’ je bio kvantni skok za pešadiju”, objašnjava Kristijan Hartman, vojni istoričar na minhenskom Institutu za savremenu istoriju. „Bilo je to prvo oružje koje su pripadnici nemačke pešadije koji su se sami borili mogli da koriste za uništavanje tenkova sa udaljenosti.”
S obzirom na to da su saveznici brzo napredovali i da su bili krajnje superiorni i brojčano, nacisti su sve više isticali da svako može da savlada tenk koristeći isključivo „panceršrek”, ili njegovog malog brata za jednokratnu upotrebu „pancerfausta” („tenkovska pesnica”).
Kratka karijera Daslerovih kao proizvođača naoružanja gotovo da je dovela do njihovog kraha. U aprilu 1945, kada su Amerikanci umarširali u Hercogenaurah, američki tenkovi su se zaustavili ispred fabrike. Vojnici su i dalje raspravljali o tome da li da sruše zgradu kada je Adijeva žena Kete izašla i šarmantno ih ubedila da su kompanija i njeni radnici zainteresovani samo za proizvodnju sportske obuće.
Štaviše, ne samo da je fabrika sačuvana, već se pokazalo da su okupacione snage bile pravi blagoslov za proizvođače. Američko ratno vazduhoplovstvo stacioniralo se u nekadašnjoj vojnoj bazi u Hercogenaurahu. Kada su Amerikanci, ludi za sportom, otkrili da su braća Dasler proizvela sprinterice u kojima je trčao Džesi Ovens, počeli su da kupuju sve proizvode ove kompanije. Uskoro su usledile ogromne porudžbine sportske obuće za košarku i bejzbol (i hokej) i tako podstakle proizvodnju kompanije koja je bivala uspešna i postala poznata i cenjena u celom svetu.
Mračno poglavlje vezano za proizvođača ratnog naoružanja ubrzo je zaboravljeno u kompanijama koje su nastale – „Adidasu” i „Pumi”. Danas su obe firme korporacije u vlasništvu investitora iz celog sveta.
U mirnom Hercogenaurahu, ipak, ostalo je zaveštanje koje će se još dugi niz godina pamtiti – i videti - u vidu cevi koje su po celom mestu postavljene kao slivnici, oluci i stubovi za ograde, umesto originalno smišljenih opakih „panceršrekova” koji su bili strah i trepet za savezničke tenkove.
Izvor: Politika
|
