PALUBA
March 29, 2024, 08:42:52 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Поморско ратовање кроз историју  (Read 3976 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Sailor
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 750



« on: August 17, 2008, 12:02:47 am »

Историја поморских битака је може се слободно рећи, историја поморства .Од старог Египта гдје су поринути први бродови од папируса до модерних битака са софистицираним оружјима коначни епилог је исти, смрт и разарње ради освајања, плијењења и поробљавња противника и његове имовине.

У почетку ратни и трговачки бродови су били исти, јер су бродови настали из човјекове потребе да путује и тргује.Прве поморске битке које су вођене немају писаних података, већ нам на то указују разноразни хијероглифи и слике по пећинама и разном посуђу које је осликавано орнаментима појединих битака.Дакле од када човјек плови од тада и ратује.

Прве историјске битке су се водиле у близини обала, јер су се старе војске и морнарице ослањале више на близину копна од данашњих модерних РМ свијета, из простог разлога што им је копно пружало могућност да се из боја лакше извуку бијегом дочепавши се најближе обале.

И сама трговина, се због лоших маритимних спосбности пловила обављала уз обалу, док се тек касније појавом бољих и јачих бродова кренуло у даља освајања, трговином или мачем.

Методе борбе на мору су у почетку биле сличне и темељиле су се на абордажирању (борби прса у прса морнара зараћених бродова када бродови прислоне бокове један уз други), док се касније почиње употребљавати удар кљуном брода, карактеристично за грчке и римске триере.

Главни погон бродва су били веслачи, а једра само као помоћни погон, док касније савлађивањем поморских вјештина поморске силе почињу са изградњом ратних бродова, којима је главни погон био вјетар.

И тако до прије једног вијека једрењаци су господарили свим морима и океанима.Ратовати под једрима је било више него умјешност, јер поред управљања бродом који је сам по себи један јако сложен систем, мисилити о навигацији без модерних система и предвиђати временске прилке и при томе водити битку, је био прави подвиг и знање достојно поштовања.

Данас је вођење и управљање модерним ратним бродом неупоредиво лакше због напретка технике.Неутралисати противника данас више зависи од комбинације дугмади које треба притиснути, а навигација и само управљање бродом аутоматизовано до крајњих граница.

Без омаловажавања данашњих морнара и официра, мора се признати да је живот и рат под једрима био много тежи и изискивао од помораца тотално ангажовање до крајњих граница умне и физичке снаге, уз савршено познавање поморских вјештина.

Од увођења авијације и битке за Мидвеј, морнарица дефинитивно али сигурно губи примат који је имала некада у историји.

Мени је циљ да се овдје сјетимо древних поморских битака, које иако далеке наизглед, добрим дијелом су креирале свијет каквог данас познајемо. Хиљаде година поморства (неко каже више од 7000 година) оставиле су за собом много великих поморских битака. Од битке код Саламине гдје се одлучивала судбина Грчке, па до Руско - Грузијског краткотрајног рата и уништења комплетне грузијске РМ далек је пут.


Као озбиљан форум који се бави поморством и ратовима на мору, вјерујем да ће се наћи понеко ко ће нам давне битке извући из дубина прошлости, да би заједно могли сагледати како је некада било живјети и умирати на плавом бојишту.
« Last Edit: July 04, 2009, 08:52:30 pm by Rade » Logged
vathra
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 369



« Reply #1 on: August 17, 2008, 03:14:11 am »

У време бродова на једра се говорило да су то бродови од дрвета. а људи од челика.
У сачуваним архивама Британске Royal Navy постоји листа јеловника морнара. Енергетска вредност је износила свакодневно преко 4.000 калорија - више него дупло него колико данас просечан човек поједе, а ти морнари нису били гојазни. А и њима је вероватно било лакше него веслачима на триремама...
Logged
Sailor
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 750



« Reply #2 on: August 17, 2008, 09:40:29 am »

Битка код Саламине

Битка код Саламине, највероватније вођена 28. септембра 480. пне., је поморска битка између удружене флоте грчких полиса и персијске флоте, највећа и најславнија поморска битка старог доба. Битка је вођена близу Атине, у уском пролазу између острва Саламине и Пиреја, у Грчкој. Персијанци су имали далеко више бродова, међутим, захваљујући већој покретљивости својих бродова Грци су однели одлучујућу победу над моћнијом персијском флотом. Ова битка означила је прекретницу Грчко-персијског рата, јер након ње персијски цар Ксеркс I повлачи већину своје армије назад у Персију.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Након Термопилске битке и неодлучене поморске битке код Артемизија, вођених истовремено 11. августа 480. године пне, Атињани беже на острво Саламину, Персијанци заузимају и пале Атину, а грчка флота стиже до Саламине. Спартанци су желели да се врате на Пелопонез и да затворе зидом Коринтски пролаз, који у дужини од 6 km дели полуострво Пелопонез од остатка Грчке, да би спречили копнени продор Персијанаца до њега. Међутим, заповедник Атињана Темистокле успео их је уверити да зид ништа неће значити све док је морнарица у стању да превози и снабдева персијску армију.

Иначе, расправа Темистокла и Спартанаца вођена је око пророчанства из делфског пророчишта које је неодређено казивало да ће Саламина "донети смрт жениним синовима" и да ће Грци бити спашени "дрвеним зидом". Темистокле је интерпретирао дрвени зид као флоту бродова и тврдио је да ће то донети Персијанцима смрт. Неки Атињани су то предвиђање схватили дословце, па су се забарикадирали дрвеним зидом на улазу у Акропољ. Персијанци су олако разбили тај зид, њих побили, а Акропољ запалили.

Припреме за битку

Према Херодоту, удружена грчка флота имала је између 366 и 378 бродова. Номинални комадант је био Спартанац Еурибијад, а стварни Темистокле. Спартанци су имали мало бродова, али с обзиром да су себе сматрали природним вођама било које заједничке грчке војске захтевали су да њиховом генералу припадне команда над флотом. Од укупног броја бродова, 180 је било из Атине, 40 из Коринта, 30 из Егине, по 20 из Халкиде и Мегаре, 16 из Спарте итд.

Много већа, персијска флота, имала је, према различитим историјским изворима, између 600 и 850 бродова. У почетку инвазије она је бројала преко 1200 бродова, али су многи бродови изгубљени у олујама Егејског мора и код Артемизија. Међутим, многи антички историчари у својим списима ипак тврде да су Перисјанци успели да попуне своју флоту до броја од око 1000 до 1200 бродова. Персијанци су одлучили да униште грчку флоту крај Саламине, па се и сам персијски цар Ксеркс I припремио да испрати тај призор са обале.

Еурибијад и Спартанци су наставили свађу са Темистоклеом о нужности битке код Саламине. Они су желели да се боре ближе Коринту, да би у случају пораза могли да се повуку на главно копно или да се потпуно повуку и чекају да их Персијанци нападну копненим путем. Темистокле је тврдио Еурибијаду да никакви зидови неће помоћи ако персијска флота опстане. Бојећи се да ће бити надгласан од стране Спартанаца, Темистокле се одлучује на трик. Шаље уходу персијском цару, да би он поверовао да се Грци нису сложили око места прихватања битке и да ће се повлачити током ноћи. Ксеркс I блокира западни пролаз, тако да се грчки бродови не могу извући. Тиме су Спартанци били ометени да промене Темистоклов план. Током ноћи персијски бродови су претраживали залив не би ли спречили грчко повлачење, до кога није ни дошло.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Битка

Следећег јутра (највероватније 28.септембра), Персијанци, изморени потрагом за грчким бродовима за које су очекивали да ће покушати да се пробију кроз блокаду на запад, запловили су у теснац у одлучујући напад. Коринтски бродови се нису повукли и тиме увлаче персијске бродове још дубље у теснац. Дуго се ниједан грчки брод није усудио да нападне, а онда је једна тријера својим ојачаним кљуном ударила у водећи персијски брод.

Као и код Артемизија, бродови бројније персијске флоте нису могли маневрисати на уском простору што је олакшавало атинским бродовима да их уништавају својим моћним кљуновима. Персијанци су покушавали да окрену своје бродове, али јаки ветар их је у томе спречавао. Они који се нису могли окренути, остајали су блокирани осталим персијским бродовима и заглављивали су пролаз. Грчки и персијски бродови су разбијали једни друге при чему се местомично све претварало у битку попут оне каква би била вођена на копну. Стреле и копља летили су са брода на брод. Главни персијски адмирал Аријамен је својим бродом ударио у Темистоклеов брод, али у бици прса у прса један Грк убија Аријамена.

У уски залив могло је ући само стотинак персијских бродова. Грци би их уништили и онда је могао упловити нови талас бродова који би такође био уништен. Најмање 200 персијских бродова је потопљено. Атински комадант Аристид преотима од Персијанаца острвце Пситалеју на коме су побијени сви Персијски бесмртници, који су се на њему затекли. Према Херодоту, Персијанци су имали јако велике губитке јер, за разлику од Грка, многи нису знали да пливају, а и они који су допливали до обале побијени су. Ксеркс је уништавање своје флоте све време гледао са обале са златног трона.

Пследице битке

Победа Грка означава прекретницу Грчко-персијског рата, јер после ње персијски цар Ксеркс I повлачи већину армије у Персију бојећи се да ће Грци уништити и бродове који су служили као мост преко Хелеспонта (Дарданела), који је спајао Азију и Европу. Ксеркс I се вратио у Персију оставивши у Грчкој окупационе трупе под командом Мардонија. Мардоније је поново окупирао Атину, а савез грчких полиса ратовао је против њега у биткама на Платеји и Микалама 479. године пне.

Есхил, који је и сам учествовао у ратовима, написао је о рату комад "Персијанци". Битка код Саламине означава спас за Грчку од персијске опасности, али та битка има и шири значај, победу европске силе над азијском и појаву Западне цивилизације као главне силе света.

     Извор:Википедија (слободна енциклопедија)



* 400px-Termopile_i_Salamina_480.g.pne.gif (35.03 KB, 400x300 - viewed 128 times.)

* 400px-Bitka_kod_Salamine.gif (25.9 KB, 400x300 - viewed 102 times.)
« Last Edit: July 28, 2010, 10:28:25 pm by MOTORISTA, Reason: Prebacivanje slika u atačment » Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 22 queries.