Internet piše istoriju20.02.2012.
Korisnici društvenih mreža stavljaju na internet mnoštvo ličnih informacija, između ostalog i o istorijskim događajima. To sada počinju da koriste i arhive i tako u javnost stiže mnogo toga o čemu se do sada nije znalo. „Želim da Vam predam ovaj svežanj dokumenata. Dobio sam ga od svog dede. Pre nego što to deca bace, želim da Vam ih dam.“
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Bile su to reči jednog starijeg gospodina, koji je organizatorima projekta pod nazivom „Europeana“- sećanja na period od 1914. do 1918. doneo svesku sa pesmama vojnika, koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu. U okviru tog projekta istoričari, arhivari i naučnici primili su privatna sećanja na Prvi svetski rat od oko 100 ljudi. Bila su to ljubavna pisma, razglednice i fotografije. Sve to sada treba da bude dostupno širokoj javnosti.
Europeana“ je neka vrsta evropskog, digitalnog pamćenja. Preko internet-portala
www.europeana.eu korisnicima na raspolaganju stoji više od 15 miliona objekata. Taj broj stalno raste. Biblioteke i arhive otkrile su „Arhive mase“ (Crowdsourcing). Pojam se odnosi na aktivno učestvovanje korisnika u kreiranju sadržaja na internetu, pre svega na društvenim mrežama kao što je „Fejsbuk“ (Facebook) i sl. Korisnici tih mreža nisu samo aktivni konzumenti već i aktivni kreatori sadržaja.
Početna skepsa nestalaNovina je i to da se oni koji pišu istoriju sve više služe „Arhivama mase“. Oni čak motivišu korisnike da na internet stavljaju razne sadržaje, ukazuje Brita Voldering iz Nemačke nacionalne biblioteke, koja koordinira projekat „Europeana 1914-1918 u Nemačkoj“. „Moguće je da su profesionalci, koji se bave ’istorijskim sećanjima’, protiv da takve stvari rade laici, ali sadržaji na odgovarajućim internet-portalima su itekako vredni“, dodaje Brita Voldering. Pored toga obični ljudi se veoma raduju da istoričari odjednom pokazuju toliko veliki interes za zaostavštinu njihovih očeva i dedova.
Neki se pitaju i čemu sve to? Tim pre što su biblioteke i arhivi naprosto zatrpani materijalom. Jens Prelvic, specijalista za svetske ratove smatra da ta dokumenta, koja predstavljaju lična sećanja učesnika, ispunjavaju istorijske praznine i zaokružuju istorijsku istinu. „Dokumenta se slivaju u naučni ogranak, koji se bavi ne toliko političkim i vojnim koliko društvenim i kulturološkim implikacijama rata“, kaže Prelvic. U njima se vidi kako su vojnici doživljavali užas u rovovima, ali i npr. to kako se u društvu reflektovala primoranost žena da preuzmu muške poslove jer je sve manje muškaraca stajalo na raspolaganju? Ono što je bilo nezamislivo, a to je da žene voze tramvaje, postalo je u ratu nemačka svakodnevnica.
Smisao i cilj svega jeste da se ceo materijal obuhvati na jednom mestu na internetu i da bude na raspolaganju svim korisnicima svetske mreže, u svako doba i kada god nekome zatreba.
Izvor: DW
::::::::::::::::::::::::::::::::::
Čim tu nisu umešani Dread, Motorista, Rade, Jadran, Džumba, Brodraski... i ostali asovi, ma nije to baš nešto.
Doćiće oni, samo polako, i do Palube da traže materijal.
Dreada moramo posebno da obezbedimo, da nam ga još kidnapuju pa ucenjuju za materijal.
