Zapadno naoružavanje Ukrajine - Ruska namenska industrija

[milan55]

Sankcije ne vaze za ruski plin ,ali ne samo to ,i pored i drugih stvari ne vaze ni za gorive elemente za nuklearne elektrane. To je Zelenski ponovo poentirao u Davosu da se i na to uvedu sankcije. nisam siguran da ce ga poslusati!

[Brok]

To bi bile autosankcije poput autogola u fudbalu.
Jedna od retkih zemalja Evrope koja je imala baš prave sankcij je bila SRJ.  
SRJ je bila hermetički zatvorena država za svaku legalnu trgovinu sa svetom, za svaki vid saobraćaja iz SRJ sa drugim državama, bilo da je autobuski, putnički, kamionski, vazdušni... na koje su bile obavezne sve države UN-a.
Mislim da tako nešto nije doživela ni jedna država na svetu.

[Brok]

Šok u Kijevu! Ukrajinski zvaničnik upozorava šta Rusija radi

20.01.2024.

Šokantne vesti dolaze iz Ukrajine gde je šef "Komiteta ekonomista Ukrajine" Andrej Novak izneo zabrinjavajuće informacije o ruskom povećanju proizvodnje oružja.

Uprkos čak 12 paketa sankcija koje su usvojene protiv Rusije, zemlja nastavlja sa intenziviranjem svoje vojne proizvodnje, uključujući oružje, rakete i bespilotne letelice različitih tipova.

Novak ukazuje na to da je klučni razlog za ovaj trend Rusijina sposobnost da zaobiđe uvedene sankcije, uz pomoć strateških partnera kao što je Kina.

On takođe ističe da u ovom procesu učestvuju i neke zemlje članice NATO-a, sa posebnim naglaskom na Tursku.

Rusija napreduje, Rusija je našla rupe u sistemu i to je ono što je opasno smatra Novak.

Izvor

[Brok]

Na Zapadu upozoravaju: Ukrajinska vojska mora da štedi municiju, a Rusi sve jače napadaju

24.01.2024.

Oružane snage Ukrajine primorane su da štete artiljerijsku municiju zbog nestašice, dok ruska vojska izvodi sve snažnije napade, piše list „Fajnenšel tajms“, pozivajući se na ukrajinske vojnike.

Po rečima komandanta jednog od vodova Oružanih snaga Ukrajine, artiljerci u poslednjih nekoliko nedelja dnevno troše najviše 2.000 granata dok su u leto 2023. godine trošili po 8.000 komada dnevno.

„Zaista nema dovoljno municije“, potvrdio je za list oficir ukrajinske artiljerijske brigade.

Komandant ukrajinske operativne taktičke grupe „Tavrija“ Aleksandar Tarnavski krajem decembra je rekao novinarima da su se ukrajinske snage suočile sa nestašicom artiljerijske municije zbog manjka vojne pomoći sa Zapada, zbog čega su bile primorane da obustave neke operacije. Takođe je dodao da se vojska suočava sa deficitom municije za PRO sisteme „stormer“, „avendžer“ i „stinger“.

Ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov ranije je zatražio od zapadnih partnera da pomognu Kijevu da reši problem sa municijom, ristakavši da je jačanje artiljerijskog potencijala jedna od ključnih potreba Oružanih snaga Ukrajine.

Ranije je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio da je Alijansa potpisala ugovor vredan 1,2 milijardi dolara za kupovinu artiljerijske municije. Reč je o približno 220.000 komada municije kalibra 155 milimetara koju aktivno koristi ukrajinska vojska.

Izvor

[Prvačić]

Način da SAD nastave pomoć Ukrajini uprkos blokadi Kongresa.


"Republikancima svezane ruke: Amerika naoružava Grčku, neposredno i Ukrajinu...


Kako blokada Republikanske stranke pomoći Ukrajini ulazi u svoj četvrti mjesec, Vlada SAD-a pod predsjednikom Joeom Bidenom pronašla je pametan način da omogući oružje i municiju snagama Ukrajine...


Kako blokada Republikanske stranke pomoći Ukrajini ulazi u svoj četvrti mjesec, Vlada SAD-a pod predsjednikom Joeom Bidenom pronašla je pametan način da omogući oružje i municiju snagama Ukrajine kako bi odbranile svoju zemlju.

U osnovi, to je američka verzija njemačke prakse kružne trgovine oružjem, poznate kao Ringtausch. SAD poklanjaju starije viškove naoružanja Grčkoj s razumijevanjem da će Grčka donirati Ukrajini dio vlastitih viškova oružja.

Grčki mediji su prošle sedmice objavili vijest. Prema novinama Kathimerini i drugim medijima, administracija Joea Bidena ponudila je Grčkoj vladi tri patrolna čamca klase Protector dužine, dva transportna aviona Lockheed Martin C-130H, 10 turboprop motora Allison T56 za avione Lockheed P-3, 60 borbenih vozila M-2 Bradley i transportne kamione.

Sav ovaj vojni materijal je višak američke vojske i dostupan je Grčkoj besplatno. Savezni zakon omogućava američkom predsjedniku da proglasi vojne sisteme viškom, odredi im vrijednost, potencijalno nula dolara i pokloni ih pod uslovom da ih primalac preveze.

Zakon ograničava godišnje transfere viškova oružja na petsto miliona dolara. Isti zakon ne propisuje vrijednost koju predsjednik dodjeljuje viškovima oružja. U pismu grčkom premijeru Kyriakosu Mitsotakisu, državni sekretar SAD Antony Blinken opisao je brodove, avione, motore i vozila kao "besplatne ustupke".

Pokloni u okviru viška naoružanja Grčkoj dodatno obogaćuju veći paket oružja koji uključuje 40 Lockheed F-35 stealth borbenih aviona, za koje Grčka plaća 8,6 milijardi dolara. Administracija Joea Bidena prethodno je odobrila, tokom 2022. i 2023. godine, šezdeset miliona dolara finansiranja za kupovinu oružja od Atine.

Kao protuuslugu za ovu velikodušnost, Amerikanci žele da Grci doniraju više oružja Ukrajini, piše Forbes.

"Nastavljamo biti zainteresovani za odbrambene sposobnosti koje bi Grčka mogla prenijeti ili prodati Ukrajini", napisao je Blinken.

Amerikanci su ponudili i nagradu nakon završetka donacije.

"Ako su ove sposobnosti od interesa Ukrajini, i uz očekivano ocjenjivanje njihovog statusa i vrijednosti od vlade SAD, možemo istražiti mogućnosti za moguće dodatno strano finansiranje oružanih snaga za Grčku, do iznosa od 200 miliona dolara."

Grčka vojska operiše, ili čuva u skladištu, oružje dizajnirano od Sovjetskog Saveza i SAD, što bi bilo odmah korisno za ukrajinsku vojsku. To uključuje posebno baterije za dugi dometa protuzračne odbrane S-300 i Hawk, vozila za protuzračnu odbranu kratkog dometa Tor i Osa, te protuzračne topove ZU-23-2. Također, dostupna je i municija za sve ove sisteme.

Neki ili svi ovi sistemi oružja mogli bi biti upućeni prema Ukrajini.

"Političko i vojno rukovodstvo već je dalo potrebne smjernice kako bi zastarjeli sistemi i oprema koja više nije u upotrebi kod grčke vojske bili preneseni Ukrajini", prenosi Kathimerini."

Izvor

[Brok]

Moraju oni da naoružavaju Ukrajinu, tako se finansiraju ("duboka" država najviše) od toga žive, na tuđoj nesreći kako Ukrajinaca tako i Rusa, samo što će sada skočiti cene možda čak i duplo, kako municije tako i samog oružja, i to dok se ne završe izbori, takođe i zbog toga što će Rusija ove godine privesti SVO kraju (bar se nadam da će tako biti), te će smanjiti svoju odgovornost.
I verujem da to neće biti samo Grčka kao posrednik, biće tu još zemalja, za neke ćemo čuti za neke ne...

[BrRista]

U clanku o nabavci granata 155 mm koji sam procitao ( nabavka 220 hiljada granata) se pominje da je cena jedne granate oko 5400 usd. Kao nekome ko se bavi proizvodnjom ova cifra nikako nije normalna. To je mnogo, mnogo veca cena od realne. U pitanju je serijska, relativno prosta proizvodja, barem za standardne 155 mm projektile.
Zanima me cena tog istog projektila iz srpske proizvodnje ili cena proizvodnje 152 mm projektila u Rusiji...

[Boro Prodanic]

Pročitao sam negde da je u Rusiji cena jedne granate 155 mm oko 600 dolara. To je mnogo bliže realnoj ceni.

[Brok]

Vojnu opremu koju je Zapad isporučio Ukrajini oštećuju glodari! Kablovi od kukuruznih vlakana najveći problem

24.02.2024.

Francuski list je u svom izveštaju naveo da je oprema „ponekad neprikladna za realnost fronta“ i da „nije se uvek ispostavila dobrom“ u stvarnom sukobu.

Le Figaro je izneo izveštaj francuskog borca u redovima kijevskih snaga, koji se žalio da su „glodari pojeli kablove na nekim vozilima“.

„Neki od zaštitnih omotača električnih žica, na sistemima koji je isporučio Zapad, napravljeni su od kukuruznih vlakana“, što privlači miševe i pacove, rekao je neimenovani borac za francuski list.

List je naveo da je „fenomen marginalan, ali prikazuje priču o konfrontaciji zapadne vojne opreme sa realnošću“.

„Zapadna vozila su dizajnirana da prikažu tehnološki napredak. Ali, u blatu i hladnoći, ne rade uvek“, rekao je francuski borac.

„Srećom, Ukrajinci su još uvek imali nekoliko zamnena“ u svom arsenalu, dodao je on, misleći na stari hardver sovjetske proizvodnje.

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva upozorilo je prošlog decembra da su blaga jesen i obilje hrane sa polja koja su ostala neobrađena zbog neprijateljstava podstakli porast populacije glodara u područjima sukoba između Rusije i Ukrajine.

Životinje „verovatno traže sklonište u vojnim vozilima i na odbrambenim položajima“, navodilo se u to vreme, upozoravajući da glodari „izvršavaju dodatni pritisak na moral vojnika“ i takođe „predstavljaju opasnost po vojnu opremu žvakanjem kablova“.

Ukrajina je od početka ruske takozvane specijalne vojne operacije pre tačno dve godine dobila stotine milijardi vredne vojne opreme od Sjedinjenih Država i drugih podržavalaca. Većina ove opreme je napravljena na Zapadu.

Kijevske snage su se u velikoj meri kladile na superiornost svoje opreme zapadne proizvodnje, posebno borbenih vozila, tokom svoje prolećno-letnje kontraofanzive.

Ruske trupe su, međutim, porazile opremu, u nekim slučajevima koristeći oružje iz sovjetskog doba, a kontraofanziva se pokazala kao potpuni neuspeh.

Komentarišući ukrajinski poraz, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je prošlog decembra da je „mit o neranjivosti zapadne vojne opreme srušen” tokom specijalne vojne operacije.

Izvor

[Brok]

„Sredstva za pobedu Ukrajine su u BIH“?

29.02.2024.

Koliki doprinos odbrani Ukrajine može da pruži namenska industrija BiH? Evropa proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a fabrika „Pretis“ iz Vogošće bi mogla oko 100.000.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ukrajinskoj vojsci nedostaje municija, prvenstveno ona velikog kalibra. O tome se razgovaralo i na Samitu za Ukrajinu u Tirani, na kojem, pored zvaničnika EU i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, učestvuju i lideri zapadnobalkanskih država.

Zbog kašnjenja američke pomoći usled protivljenja Republikanaca u Kongresu, ali i nemogućnosti evropskih saveznika da odmah obezbede dovoljne količine municije za Ukrajinu, sada su u fokusu „partnerske države“ koje bi mogle učestvovati u snabdevanju Ukrajine municijom, ukazuje za DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani Zijad Bećirović i napominje da bi „takav aranžman bio bi i od velike ekonomske koristi za BiH“.

Opstrukcije iz Republike Srpske

On, međutim, upozorava i na političke opstrukcije. „Zbog protivljenja srpskih kadrova u institucijama vlasti BiH – jer kadrovi Milorada Dodika, a Dodik je Putinov igrač, kontrolišu Ministarstvo za spoljnu trgovinu koje je nadležno za davanje dozvola za izvoz oružja – izvoz municije iz BiH u Ukrajinu mogao bi da bude doveden u pitanje“, kaže Bećirović.

Iz nevladinog sektora podsećaju da BiH „ima visoke ocene“ Evropske komisije kada je u pitanju usklađenost sa spoljnom politikom EU, ali da to narušavaju „politički gestovi“ Milorada Dodika. Direktor „Spoljnopolitičke inicijative BiH“ Haris Ćutahija smatra da je „opasno“ to što Dodik u svakom trenutku, pod izgovorom „vojne neutralnosti“, može da blokira napore da se BiH pozicionira kao partner Zapada u podršci Kijevu. Kako navodi sagovornik DW, to ugrožava evropski put BiH i otvara „realne šanse za ozbiljne sankcije Republici Srpskoj“.

Dodik kao „Putinov avatar na Balkanu“

„Ukoliko bi Dodik ponovo sprečio eventualni izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, time bi prešao crvenu liniju i sebe razotkrio pred Zapadom kao Putinovog avatara na Zapadnom Balkanu“, kaže Ćutahija. Dodikovi kadrovi su još 2015. godine u institucijama BiH sprečili izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, a mediji su izvestili i da je obustavu izvoza tada „tražila i zvanična Moskva“.

Bosanskohercegovački politikolog Jasmin Mujanović smatra da bi BiH upravo izvozom municije Kijevu mogla da „promeni tok rata u Ukrajini“. Kako bi se prevazišle blokade srpskih kadrova u nadležnim institucijama, Mujanović kaže da bi granate proizvedene u BiH mogle da kupuju vlade država NATO „preko postojećih izvoznih ugovora“ i da ih šalju u Ukrajinu, čime bi se „zaobišla“ zabrana izvoza iz 2015. godine.

Mujanović je o tome pisao na platformi Iks, navodeći da bi bosanskohercegovačka municija bila „od velike koristi“ Ukrajini. To bi, smatra taj politikolog, pomoglo i strateškim interesima NATO u suprotstavljanju ruskoj agresiji. „U Ukrajini je ugrožena bezbednost kompletne evroatlantske zajednice (...) Sredstva za pobedu postoje, u ovom slučaju u BiH. Samo nam treba volja za delovanje“, zaključio je Mujanović.

„Ministar za spoljnu trgovinu je već dugi niz godina iz RS i zbog toga nismo mogli da izvozimo u Ukrajinu protivoklopnu municiju za tenkove T-72 kalibra 125 mm“, kaže za DW Berko Zečević, jedan od vrhunskih bosanskohercegovačkih stručnjaka za municiju.

RS želi više samostalnosti u oblasti vojne industrije

No, situacija u vezi s dozvolama za izvoz možda bi mogla da se promeni. Vlada RS donela je novi Zakon o vojnoj industriji. Taj zakon, koji je još u proceduri usvajanja, dozvoljava entitetu da, nezavisno od državnih institucija (Ministarstva spoljne trgovine BiH) sklapa sporazume iz oblasti namenske industrije, što uključuje i aranžmane s drugim državama.

„Prvi put radimo taj zakon, da bismo tu oblast uredili na nivou RS, a ne da bude u nadležnosti BiH, jer oblast namenske industrije nije propisana Dejtonskim mirovnim sporazumom“, kaže ministar privrede i preduzetništva RS Vojin Mitrović.

Moguć „paralelizam“

U RS se proizvode manje količine vojne opreme – uglavnom municija, lično naoružanje i oklopna vozila – i to u Tehničko-remontnom zavodu u Bratuncu.

Odluka Vlade RS mogla bi da pokrene slične procese i u Federaciji BiH, iako se u tom entitetu na jednostrani akt Vlade RS gleda s podozrenjem – smatraju da se radi o uzurpaciji državnih nadležnosti. „Iako će to još biti predmet rasprava, sasvim je moguće da u narednom periodu dođe do svojevrsnog paralelizma, pa da i Vlada Federacije BiH preduzme slične mere“, kaže Berko Zečević.

Potencijali namenske industrije BiH

Mogućnosti namenske industrije u BiH su velike, a s dodatnim ulaganjima mogle bi da budu i višestruko uvećane, kaže sagovornik DW. Fabrika „Pretis“ u Vogošći (Kanton Sarajevo) decenijama proizvodi artiljerijsku municiju velikog kalibra, napominje Berko Zečević. Kapaciteti „Pretisa“ su u ovom trenutku usmereni na proizvodnju američke municije kalibra 155 mm M107 (koju koriste mnoge države, uključujući i Ukrajinu kojoj je upravo ta municija najpotrebnija), kao i minobacačku municije od 120 milimetara.

„Municija kalibra 155 mm je standardna zapadna municija, dok je minobacačka municija 120 mm standardna i za Istok i za Zapad“, objašnjava Zečević. Fabrika „Pretis“ sada proizvodi 50.000 do 70.000 komada artiljerijskih projektila godišnje. „Ali, uz bolju organizaciju, veća finansijska ulaganja u opremu od 30 miliona do 50 miliona evra, kao i uključivanje dodatnih kapaciteta koji se već nalaze u BiH, možda bi taj broj mogao da bude i 100.000 komada godišnje“, kaže sagovornik DW.

Namenska industrija ruši rekorde, izvozi se i u susedne zemlje

Evropa danas proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a intenzivno se radi na povećanju kapaciteta iznad milion komada municije 155 mm, tvrdi Zečević. Do početka rata devedesetih godina ukupni godišnji proizvodni kapacitet „Pretisa“ u dve smjene bio je 760.000 komada artiljerijske i minobacačke municije. „Realno, ’Pretis’ je proizvodio od 350.000 do 400.000 komada artiljerijske municije godišnje, jer nije bilo ugovora za veću proizvodnju“, kaže Zečević za DW.

Namenska industrija BiH, u međuvremenu, ruši rekorde. Vrednost izvoza u 2023. godini premašila je 241 milion maraka. Najviše oružja i municije BiH je izvezla u Sjedinjene Američke Države, ukupne vrednosti od oko 68,4 miliona maraka. Među značajnijim državama uvoznicama bosanskohercegovačkog oružja i vojne opreme su Bugarska, Irak, Turska, Saudijska Arabija, Malezija, ali i susedi – Srbija, Hrvatska i Crna Gora.

Sledećih dvadeset do trideset godina sigurno će biti u znaku „novih hladnih ratova“, kako u Evropi, tako i u ostalim delovima sveta. „Ne bi trebalo propustiti priliku da se uspostavi ozbiljna kooperacija sa svetskim proizvođačima municije“, kaže Zečević i zaključuje da bi, uz odgovarajući odnos vlasti, pred vojnom industrijom BiH mogao da bude „perspektivan period“.

Izvor

[Prvačić]

"Пооштрене контроле извоза муниције и наоружања



Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац рекао је да ће бити уложени додатни напори како би било спријечено да се муниција и наоружање произведено у БиХ посредним путем нађе на украјинском ратишту и да се сачува статус БиХ као неутралне земље.

Кошарац је поручио да то Република Српска неће дозволити.

      View this post on Instagram
A post shared by Staša Košarac (@stasa.kosarac)

Он је на Инстаграму навео да је евидентно да постоје случајеви у којима муниција и наоружање из БиХ, преко треће стране, долазе на украјинско ратиште иако је одлуком Предсједништва БиХ на снази забрана извоза муниције и наоружања произведених у БиХ на тржиште Украјине.

Кошарац је истакао да то представља грубо кршење прописа када је у питању спољнотрговински промет те врсте роба.

- Управо смо због ситуације у Украјини пооштрили контролу и тражимо изричито да се наведе да ће се роба користити на територији државе крајњег корисника - рекао је Кошарац.

Он је појаснио да Министарство спољне трговине и економских односа издаје дозволу за извоз након комплетних прегледа и сагласности коју добије од Министарства иностраних послова, Министарства одбране и Министарства безбједности у Савјету министара, те мишљења Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ.

- Примјерно је да је појачан спољнотрговински промет муниције и оружја из БиХ у одређене земље. Врло смо опрезни и перманентно радимо на анализирању и појачаној инспекцијској контроли и надзору над производњом граната великих калибара, као што су гранате за хаубице - поручио је Кошарац."

Izvor

[Brok]

Češka obezbedila novac za još 200.000 komada municije za Ukrajinu
12.03.2024.Prag – Češki premijer Petr Fijala izjavio je danas da je Češka dobila obećanje finansiranja još 200.000 komada artiljerijske municije uz prvu isporuku od 300.000 komada, za koju je na češku inicijativu koalicija voljnih 18 zemalja, od Kanade, preko Nemačke do Poljske već odobrila sredstva. Inicijativu da se u trećim zemljama širom sveta nabavi 800.000 komada artiljerijske municije koje je Češka našla i ugovarala, 500.000 kalibra koji koristi NATO i 300.000 za postsovjetsko oružje, predstavio je u februaru na konferenciji o bezbednosti u Minhenu predsednik Češke Petr Pavel.

Na konferenciji „Naša bezbednost ne podrazumeva se sama po sebi” u Pragu povodom 25. godišnjice ulaska Češke u NATO zajedno sa Poljskom i Mađarskom, Fijala je danas rekao da će te ubrzane isporuke stvarno pomoći Ukrajini u vreme kada evropske zemlje nemaju dovoljno kapaciteta za proizvodnju municije, a čini se da nema pomaka koji bi dao nade u kraj rata.Češki premijer odbio je tvrdnje češke opozicije na čelu sa bivšim premijerom, agro tajkunom Andrejom Babišom, da pomoć Ukrajini, posebno u oružju, uništava šansu za mir.

„Biti pasivan značilo bi baciti preko palube svoje prijatelje i saveznike i čekati da Rusija dođe kod nas. Iznova i iznova se potvrđuje i to više samo naivni i zaslepljeni ljudi neće da vide da se Rusija neće zaustaviti čak ni kad bismo joj žrtvovali Ukrajinu”, rekao je otvarajući konferenciju češki premijer, prenosi Beta.

Fijala je kazao da u tom sukobu nije moguće stajati po strani, a da je Češka na pravoj strani, pošto Ukrajina ništa nije isprovocirala već se samo brani.

„I sledeće zemlje su direktno ugrožene. Rusija u dogledno vreme neće prestati da smatra da je naš deo Evrope teritorija na koju prema nekakvoj svojoj perverznoj logici ima pravo”, rekao je Fijala.

Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski apelovao je danas na konferenciji da se i dalje pomaže Ukrajina i da Zapad ostane jedinstven.

„U Evropi besni najveći rat poslednjih decenija. Dobra vest je da imamo sredstva kako da ga zaustavimo. Imamo novac, imamo privredne kapacitete, znamo ko je žrtva a ko zločinac. Izbor je jasan – ili ćemo pasivno pratiti kako svet postaje opasan, ili možemo da delamo da odbranimo našu slobodu i demokratiju”, rekao je Lipavski.

Da je članstvo u NATO jedini garant da se u Češkoj neće odigrati repriza sovjetske invazije na Čehoslovačku iz avgusta 1968. godine i kasnija decenijska okupacija izjavio je u intervjuu za današnje pravo i bivši češki predsednik Miloš Zeman.

Pored češkog državnog vrha glavni govornik na konferenciji u čast 25. godišnjice članstva Češke u NATO u praškom predsedničkom zamku Hradčani je bivši predsednik SAD Bil Klinton za vreme čije administracije je Češka ušla u NATO 12. marta 1999. godine.

Konferencija ima za cilj da sumira četvrt veka članstva, koje, kako je naglasila češka ministarka odbrane Jana Černohova, ima i svoju ekonomsku stranu, jer bez bezbednosti nema privrednog prosperiteta, ali i da proceni ključne teme za budućnost NATO.

Izvor

[Brok]

NATO panika!! Ruska fabrika oružja masovna proizvodnja novih tenkova šokirala SAD