EКСКЛУЗИВНОСрбија на крилима суперсоникаШтуро саопштење после посете српске делегације Уједињеним Арапским Емиратима, у којем се каже да је понуђен заједнички развој и производња суперсоничног школског авиона, изазвало је и недоумицу: како и на основу чега би то Србија могла да покрене производњу суперсоничног школског авиона?
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Недавна посета делегације Србије предвођене првим потпредседником владе и министром одбране Александром Вучићем, у којој су били и министар финансија и привреде и представници компаније „Југоимпорт-СДПР“, Уједињеним Арапским Емиратима заправо је била презентација „српске породичне сребрнине“. Наравно, војнотехнолошке „сребрнине“. Штуро саопштење после те посете, у којем се каже да је Уједињеним Арапским Емиратима понуђен заједнички развој и производња суперсоничног школског авиона изазвало је и недоумицу: како и на основу чега би то Србија могла да покрене производњу суперсоничног школског авиона? Је ли то реално и може ли то уопште да уради српска војна индустрија на садашњем нивоу технологије и технике? Шта смо то понудили Уједињеним Арапским Емиратима?
Дакле, лепеза наше понуде била је разноврсна, но најатрактивнији пројекти, за које је домаћин показао велики интерес, били су ракетни систем „алас“ у противбродској верзији са дометом од 50 км, као и три различита типа авиона за обуку пилота и за борбена дејства. Турбопроп тренажни авион „кобац“, апарат за противтерористичка и противгерилска дејства, који по својим тактичко-технолошким карактеристикама спада у врх таквих авиона те категорије. „Кобац“ је пројекат малог ризика, он је природни наследник пројекта „ласта“, па за његову финализацију нису потребне нове развојне и производне технологије. За развој „копца“ и интеграцију свих подсистема одговаран је ВТИ, док је нападно-навигациони систем (ННС) пројекат стручњака компаније „Југоимпорт-СДПР”, као наставак развоја управо завршеног ННС-а за модернизацију средњих вишенаменских хеликоптера, што је већ и урађено у Ираку на хеликоптерима „Ми-17”. Авиони за напредну обуку са турбоелисним мотором и напредном авиоником, као што су „пилатус ПЦ-9“, ПЦ-11, ПЦ-21, „тексан“, КТ-1. „тукано“ и „супертукано“, данас су врло тражена роба на светском тржишту и у том контексту наш „кобац“ има лепе изгледе за продају. Освајање његове производње врши компанија „Утва“ уз учешће више фабрика српске војне индустрије, „Телеоптик“, ППТ...
Други тип авиона који је понуђен Емиратима јесте модернизована верзија апарата „орао“, у опцији двоседа са уграђеном опремом нове генерације, евентуално појачаним моторима и сходно томе унапређеним летним и борбеним карактеристикама, што би такав „орао“ сврстало у категорију модерних транссоничних авиона ЛИФТ (Lead in Fighting Trainer). Наиме, авиони ЛИФТ данас служе за увођење у завршну обуку пилота-ловаца, са могућношћу да симулирају енергетске и техничке карактеристике као и борбене потенцијале вишенаменских ловачких авиона – укључујући и апарате четврте генерације. У ту категорију у свету тренутно спадају авиони „јак-130“, М-346, Л-15, „хоук-128“. Суперсонични авиони ЛИФТ технички и тактички су најмоћнија категорија школскоборбених авиона, са веома добрим авио-летачким карактеристикама, великом носивошћу убојних средстава, савременом авиоником, сензорима и опремом за противелектронска дејстава, у укупним борбеним капацитетима на нивоу ловаца треће генерације. Врло је значајно и то да је цена ових летелица много нижа од цене најмодернијих вишенаменских авиона. Заправо, на тржишту данас постоје само два типа таквих апарата: јужнокорејски ТА-50 и кинески ЈЛ-9, оба брзине приближно 1,5 маха.
Модернизација авиона „орао“ и његова прекатегоризација у апарате ЛИФТ за наше потребе, али и за иностране наручиоце, може се реализовати у нашим фабрикама и заводима уз потребно додатно опремање производних погона, као и набавку, и делом домаћи развој кључних подсистема. Наравно да би обнављање производње „орла“ у верзији ЛИФТ захтевало значајније доинвестирање у развојне и производне ресурсе, обнављање ранијих коришћених технологија и проширење кадровске базе. Али, свих 17.000 нацрта и планова за „орао“, целокупна документација и сви алати су код нас.
Трећи ваздухопловни пројекат који смо сада понудили Емиратима јесте пројекат некадашњег југословенског надзвучног авиона – чувени НА. Сада га нудимо у варијанти ЛИФТ. Програм југословенског надзвучног авиона био је својевремено југословенска „еурека“, технички и технолошки врх достигнућа СФРЈ, наш ловац четврте генерације. Крајем осамдесетих година Југославија је завршавала тај пројекат, остварена је врло садржајна сарадња са две водеће светске компаније из Француске и Велике Британије, урађено је девет варијанти за авион једносед и две варијанте за двосед. Сва потребна испитивања у аеродинамичким тунелима у Жаркову била су завршена. Анализирали смо и четири мотора светских марки: „snecma“, „rolce-royce“, GD,„pratt & whitny“, три врсте уводника ваздуха и неколико типова радара – „thompson CSF“, „feranti“, „ericsson“. Дефинисана је оптимална аеродинамичка концепција, авион је заправо би копија француског „рафала“, утврђени су основни елементи конструкције, масе и центраже, дефинисан је стајни трап, требало је да лети брзином од 1,88 маха, урађени су и сви потребни структурални прорачуни, усвојени закони управљања и дефинисане четвороструке електричне команде лета, са потребним магистралама података и рачунаром мисије... Сви ти наведени радови представљају добру основу за наставак развоја НА у верзији авиона ЛИФТ имајући у виду да апарати ЛИФТ имају ниже тактичко-техничке карактеристике од започетог НА, потребно је мање нових технологија, па би нови НА имао за 20 до 30 одсто смањене тактичко-техничке карактеристике, управо толико колико то захтевају авиони ЛИФТ. Осим тога, данас се најбитније и најсложеније авио-компоненте далеко лакше набављају него пре 20 година.
Нови НА у ЛИФТ двоседој верзији летео би брзином од 1,6 маха, долета до 3.500 км, плафон лета би му износио 17.000 метара, наоружан би био топом од 30 мм, на укупно 11 подвесних тачака носио би 6.000 кг бомби и ракета, укључујући и пројектиле ваздух–ваздух. Сви планови, прорачуни, сва документација за авион НА су код нас, и то је та „породична сребрнина Србије“. Уз улагање стратешког партнера у производне капацитете Србија може да направи НА у верзији ЛИФТ. Фабрика „Утва“ је крајем осамдесетих година и направила нове хале управо за производњу НА.
На стогодишњицу свог ваздухопловства Србија наставља производњу авиона, 20 авиона „ласта“ је већ продато Ираку, Багдад ће највероватније купити још 16 „ласта“, наша авијација је поручила 15 „ласта“, а има и других заинтересованих. Тежак период ваздухопловне индустрије је иза нас. На светском тржишту авиона богате западне, арапске и азијске земље углавном су опремљене ловцима треће генерације, „миг-29”, „Су-27”, Ф-15, Ф-16 и Ф-18. Производне линије тих авиона још су у функцији, нуде се и модернизоване верзије тих авиона. Четврта генерација авиона, „рафал“, „тајфун“, „грипен“, „Су-30”, „Су-35” ужасно су скупи и доступни само малом броју држава. С друге стране, очекује се врло брзо повлачење из употребе преко 1.000 авиона „миг-21” и више од 600 апарата „фантом Ф-4“, чиме се отвара простор за авионе ЛИФТ. Рецимо да амерички Ф-35 уопште и нема двоседу варијанту.
Уједињени Арапски Емирати су купац данас најпрестижнијих и најскупљих војних производа, али та земља улаже и у сопствени развој и производњу код куће, као и у кооперацију са другим државама. Емирати желе да се што пре и што више осамостале на том плану, јер ни нафта није вечна. Наша делегација је наше могућности презентовала политичком и војном врху Емирата. Понудили смо им наше техничко и технолошко благо. Показали су неочекивано велико интересовање...
Мирослав Лазански
Izvor:
Politika
