Nemci su početkom 1944. godine Japancima u Berlinu otkrili prve detalje o avionu Me-262. Izveštaji o napretku projekta aviona Me-262 koje je japanski vojni ataše iz Berlina slao u Japan, doveli su do toga da je Japan kompaniji Nakađima postavio zahteve za razvoj projekta lovačkog aviona, jednoseda, zasnovanog na Me-262. Od novog aviona je zahtevana maksimalna brzina leta od oko 700 km/č, mogućnost poletanja sa PSS dužine 350 m itd. Jedan od zahteva se odnosio i na to da se krila mogu preklapati, kako bi se stvorila mogućnost za sakrivanje aviona u pećinama i tunelima. Težište u projektovanju je dato na jednostavnosti proizvodnje, s obzirom da bi se avioni proizvodili upotrebom nestručne radne snage.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Nemci su se jula 1944. složili s tim da Japancima odobre proizvodnju i Me-163 i Me-262. Nacrti oba aviona, motori i gorivo, poslati su u Japan putem podmornica. Krajem jula 1944, Gering odobrava i slanje po jednog primerka aviona u Japan, mada su kasnije odustali od toga pošto nije postojao praktičan način da se to i izvede. U svakom slučaju, planovi za Me-163 su stigli u Japan, dok su planovi za Me-262 kasnili i na kraju, podmornica koja ih je prenosila je 16. maja 1945. pala u ruke savezničkim snagama.
Nakon gubitka planova, Japanci su bili primorani da avion rekonstruišu u skladu sa sećanjem japanskih inžinjera koji su bili u Nemačkoj, kao i iz razne dokumentacije koja im je bila dostupna. Ukupno gledano, konfiguracija Nakađimine Kike dosta liči na nemački Me-262, s tim da je Kika nešto manja po dimenzijama u odnosu na nemački avion. Razlike se primećuju u izgledu krila, kao i u preseku trupa aviona.
Kao i kod Me-262, motori su bili smešteni u gondolama ispod krila. U početku, avion je trebao biti pogonjen motorima Tsu-11, ali su oni ubrzo zamenjeni motorima Ne-12. Ipak, Ne-12 nisu imali dovoljan potisak, te je zvanično interesovanje za avion Kika počelo da opada. U međuvremenu, Japanci dobijaju fotografije nemačkog mlaznih motora BMW 003, te na osnovu njih uspevaju da razviju sličan motor, oznake Ne-20. Uskoro je doneta i odluka da se Kika pogoni novim tipom motora. Od novog motora se očekivalo da avion ostvari tražene karakteristike, te samim tim raste i interesovanje zvaničnika za novi avion.
Prvi prototip aviona poleće 7. avgusta u pomorskoj bazi Kisarazu. Drugi let, koji je izveden četiri dana kasnije, doveo je do oštećenja prototipa, a do koga je došlo zbog lošeg ugla postavljanja RATO raketa.
Kapitulacija Japana dovela je do prekida rada na projektu. U vreme otkazivanja projekta, drugi prototip je bio spreman za ispitivanja, a 18 dodatnih primeraka je bilo u različitim fazama proizvodnje. Najmanje jedan, a verovatno tri aviona, svoj put su našla do SAD; ni jedan od njih nikada nije poleteo. Jedan od njih se nalazi izložen u Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i kosmonautike.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Nakajima Kikka u postavci muzeja.
| Tip |
jurišnik bombarder, na mlazni pogon |
| Model |
Nakajima Kikka |
| Poreklo |
Japan |
| Raspon krila |
10 m |
| Dužina |
8,125 m |
| Visina |
2,95 m |
| Pogon |
2 h Ne-20, potiska po 4,66 KN |
| Posada |
1 |
| Maksimalna poletna masa |
4080 kg |
| Maksimalna brzina leta |
696 km/č |
| Dolet |
943 km |
| Plafon leta |
12 000 m |
| Brzina penjanja |
385 m/min |
| Naoružanje |
2 x 30 mm
1 x 500 – 800 kg bombi |
