Analiza koncepcije rešenja artiljerijskih oruđa familije „NORA“

[Bozo13]

ANALIZA KONCEPCIJA REŠENJA SAMOHODNE TOP-HAUBICE NORA-B

Idejno rešenje samohodnog oruđa NORA-B bilo je inicirano taktičkim zahtevom da se smanji dužina na maršu tandema oruđe – vučno vozilo, što je jedna od mana svih vučenih artiljerijskih oruđa. Tako je u našem VTI, po prvi put u svetu, rođen koncept da se naoružanje vučenog oruđa natovari na šasiju terenskog točkaškog vozila (Iskreno govoreći, tada (1984. godine), kao autor tog rešenja, nisam očekivao da će, desetak godina kasnije, koncept „otvorene ugradnje naoružanja na platformu točkaškog vozila“ biti masovno prihvaćen u mnogim zemljama sveta o.p.a.).
Danas je takav koncept samohodnog oruđa poznat po akronimu TMG (Truck Mounted Gun), proizvodi se u nekoliko vodećih tehnoloških zemalja sveta i uveden je u operativnu upotrebu u više od 10 zemalja.

U vreme izrade Prethodne analize za sistem NORA-B nije vršeno detaljno razmatranje radiizbora tipa i vrste vozila. Naime, imperativ je bio da vozilo bude domaće proizvodnje, pa je izbor mogao da se vrši samo između dva terenska vozila preduzeća FAP Priboj. U serijskoj proizvodnji je bilo vozilo FAP 2026 formule 6x6 (koje je već bilo usvojeno za vuču oruđa NORA-A), ali je procenjeno da čak i uz odgovarajuće adaptacije (ugradnja dopunskog rama i drugo) ne bi mogloda zadovolji projektne zahteve za izabranu koncepciju rešenja i oslanjanja na tlo pri gađanju (opterećenje pri dejstvu dinamičke sile opaljenja metka; nedovoljan prostor na platformi vozila za smeštaj naoružanja, municije i posade). Pošto je u sklopu razvoja višecevnog raketnog sistema ORKAN već bila lansirana izrada probne partije terenskog vozila FAP 2832 formule 8x8, odlučeno je da se jedno od vozila iz probne partije koristi i za razvoj oruđa NORA-B.

Pri formiranju koncepcije i idejnog rešenja budućeg samohodnog oruđa vodilo se računa o tome da je već osvojen sklop naoružanja konvertovanog topa (u kalibrima 152 mm i 155 mm) i da JNA poseduje veću količinu ruskih topova 130 mm M46, te da se korišćenjem sklopova naoružanja topa M46 bitno može da smanji cena i skrati vreme razvoja i buduće proizvodnje oruđa NORA-B.

Na osnovu usvojene koncepcije, projektantima je preostalo da konstrukciona rešenjaglavnih podsistema oruđa (naoružanje, hidraulički, elektroenergetski i optoelektonski podsistem) realizuju integracijom sklopova PT oruđa 152 mm NORA-C3 pokretnih po pravcu sa šasijom terenskog vozila FAP 2832, ugradnjom novoprojektovanog sklopa zvonastog lafeta sa valjčastim ležajem velikog prečnika u novoprojektovani dopunski ram vozila, za koji su vezani krakovi i stope za oslanjanje vozila pri gađanju.

Osnovne zahteve filozofije upotrebe oruđa (što brže reagovanje sistema od trenutka dobijanja podatka o cilju do otvaranja vatre, a da posada svoje funkcije vrši bez zamora i bezbedno), trebalo je obezbediti adekvatnim stepenom automatizacije funkcija opsluživanja oruđa. To je na FM oruđa NORA-B bilo izvedeno delimično, samo automatizacijom funkcija prevođenjakrakova oruđa iz marševskog u borbeni položaj, poluautomatskim pokretanjem cevi po visini i pravcu i primenom poluautomatskog potiskivača projektila.

FM oruđa NORA-B je bio projektovan tako da se borbeni sektor dejstva nalazi u smeru suprotnom smeru vožnje. To je zahtevalo da naoružanje sa donjim lafetom bude na pokretnoj platformi, koja se posle gađanja zakreće za 180° i cev oruđa dovodi iznad kabine vozila pri prelasku u marševski položaj. Na nepokretnoj platformi, iza kabine vozača, bila je smeštena kabina za ostale članove posade, a do nje kontejner za smeštaj borbenog kompleta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika 8 – FM oruđa 152 mm NORA-B u položaju za marš. Iza kabine vozača (sa komandirom) je kabina za ostala četiri člana posade


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika 9 – oruđa 152 mm NORA-B na vatrenom položaju. Šasija vozila je potpuno podignuta sa tla – koncept krutog oslanjanja platforme oruđa sa naoružanjem

[Bozo13]

IZRADA I ISPITIVANJE PT ORUĐA NORA-B52 - ZNAČAJNE IZMENE, UZ OČUVANJE KONCEPTA TMG

Zahtev stranog kupca da mu se isporuči samohodno oruđe 155 mm na kamionskoj šasiji, sa balističkim rešenjem zasnovanim na cevi dužine 52 kalibra, mogao je da se realizuje samo i jedino ako se kao osnova koriste koncepcija rešenja realizovana na FM oruđa NORA – B i iskustva stečena u prethodnim istraživačko-razvojnim aktivnostima programa NORA.

Na osnovu ozbiljnih stručnih analiza doneti su zaključci o koncepciji rešenja i projektnim zahtevima na osnovu kojih treba da se pristupi izradi PT oruđa NORA-B52:

- Umesto vozila FAP 2832 koristiti vozilo KAMAZ 63501, formule 8x8. Izbor vozila izvršio je stručni tim na osnovu razmatranja dobijenih ponuda pet potencijalnih ponuđača.

- U cilju:
a) smanjenja ubrzanja i vibracija koje se prenose na nepokretnu i pokretnu platformu vozila, odnosno na poslužioce koji sede ili stoje na tim platformama, a koje su bile veće od dopuštenih,
b) smanjenja vremena prevođenja oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obrnuto,
c) smanjenja broja poslužioca, njihovog zamora i bezbednijeg rada pri prevođenju oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obrnuto, posle izvršenih računarskih provera i dopunskih ispitivanja FM oruđa, odlučeno je da se poboljšasistem oslanjanja vozila pri gađanju. Umesto rešenja primenjenog na FM usvojeno je potpunonovo rešenje prednjeg para stopa i zadnjeg para krakova, da bi prevođenje iz marševskog u borbeni položaj i obratno bilo jednostavnije i uz skraćenje vremena prevođenja do tri puta.
Umesto primenjenog krutog oslanjanja vozila pri opaljenju metka31 na ašove stopa i krakova usvojen je koncept poluelastičnog oslanjanja vozila na ašove stopa i krakova (ugradnjom gasnih prigušivača udara), ali istovremeno i na sve točkove vozila. Pri prevođenju stopa i krakova u borbeni položaj, pod dejstvom teleskopskih hidrauličnih cilindara vrši se samoukopavanje ašova, a pri tome se delimično rasterećuje sistem oslanjanja točkova (za približno polovinu elastičnog hoda opružnih gibnjeva i gasnih amortizera).

-Novi sistem oslanjanja oruđa pri gađanju, uz konstrukcione izmene na pokretnoj i nepokretnoj platformi vozila i zvonu donjeg lafeta, omogućio je:
a) da se u osnovnom sektoru dejstva (suprotno smeru kretanja vozila) poveća polje dejstava po visini od - 5° do + 65° (na FM samo do + 51°), uz zadržavanje polja dejstva po pravcu levo i desno do 30° (ukupno 60°),
b) da se uvede i pomoćni sektor dejstva (u smeru kretanja vozila, gađanjem preko kabine vozača) i to polje dejstva po visini od + 25° do + 65°, a po pravcu levo i desno do 25° (ukupno 50°).
Navedenim izmenama sektora dejstva po visini oruđe klase top prevedeno je u klasu top–haubica,
sa mogućnošću gađanja gornjom grupom uglova. Zahvaljujući toj izmeni pri izvršenju vatrenog
udara (balistički izabranim putanjama projektila) iz jednog oruđa može da se ostvariti
jednovremeno dejstvo više projektila (3 do 4) na isti cilj.

- Da bi se:
a) izbeglo stajanje poslužilaca oruđa na pokretnoj i nepokretnoj platformi oruđa, a time i prenošenje na njih neprihvatljivo visokog nivoa ubrzanja,
b) izbegla potencijalna opasnost od nepropisnog rukovanja municijom pri stavljanju projektila na kašiku poluautomatskog punjača i ručnog stavljanja barutnog punjenja u ležište metka (barutnu komoru cevi),
c) smanjio broj poslužilaca i olakšao njihov rad pri gađanju, povećala brzina gađanja i omogućilo brzo izvršenje kratkog vatrenog udara sa najmanje 3 do najviše 12 metaka, odlučeno je da se umesto poluautomatskog potiskivača projektila projektuje i na PT oruđa ugradiau tomatski (elektro-hidraulički) punjač projektila i barutnih punjenja, koji se sastoji od sklopova smeštenih na pokretnu platformu i to:
(a) kaseta sa 12 projektila (smeštena desno od ramena kolevke) i mehanička ruka koja uzima projektil iz kasete i donosi ga na liniju punjenja,
(b) kaseta sa 12 barutnih punjenja (smeštena levo od ramena kolevke) i mehanička ruka koja uzima punjenje iz kasete i donosi ga na liniju punjenja,
(c) lančani potiskivač projektila i barutnih punjenja, postavljen iza zadnjaka cevi, na nepokretnu platformu, a da se komandir i nišandžija sa opremom koju opslužuju smeste:
(d) komandir, sa sedištem i opremom (radio stanica, displej topa (GD), GPS prijemnik, antene za radio stanicu i GPS) u kabinu postavljenu ispred desne kasete punjača oruđa,
(e) nišandžija, sa sedištem i opremom (električna palica za pokretanje cevi, komandni panel, nosač nišanskih sprava, daljinar, panorama i optički nišan) u kabinu smeštenu ispred leve kasete punjača oruđa.
Odlučeno je, takođe, da na nepokretnoj platformi, iza kabine vozača, a prema kasetama punjača, budu postavljeni kontejneri za smeštaj preostalog dela borbenog kompleta (24 projektila i 24 barutnih punjenja).

-Da bi se izbeglo korišćenje dizel motora vozila za pogon automatizovanih funkcija oruđa i time smanjio utrošak goriva, smanjila buka i mogućnost otkrivanja vatrenog položaja, a poboljšali (učinili ekološki boljim) uslovi rada posluge odlučeno je da se na nepokretnu platformu PT oruđa ugradi samostalna (pomoćna) pogonska grupa (dizel motor snage oko 20 kW i odgovarajuća hidraulična pumpa).

- Uvođenje automatskog punjača zahtevalo je da se na PT oruđa izvrše poboljšanja sklopa cevi i zatvarača i to:
a) da se umesto ručnog uvede mehanizovano otvaranje i zatvaranje tela zatvarača. U toku ispitivanja PT oruđa je najpre provereno hidrauličko rešenje (prema predlogu VTI), ali je konačno za PT i za serijsku upotrebu usvojen pouzdaniji mehanički uređaj kopirnog tipa, bez spoljnog izvora energije,
b) da se razvije novi i pouzdan uređaj za automatsko uvođenje kapisli u ležište na telu zatvarača. U toku ispitivanja PT proverena su tri tipa uređaja, a konačno je usvojen za serijsku proizvodnju oruđa uređaj „karabinskog tipa“.

- Na osnovu nedostataka uočenih pri ispitivanju FM oruđa (neravnomerno pokretanje cevi po pravcu, velike amplitude i klaćenje cevi po visini, sistem blokade cilindara elevacije, nedovoljna mehanička otpornost klipnjača cilindara elevacije) odlučeno je da se izvrše odgovarajuće rekonstrukcije na mehanizmima za pokretanje cevi oruđa po pravcu i po visini.

- Uvođenjem automatskog punjača stvoreni su uslovi da se smanji broj poslužilaca na ukupno 5 (komandir + nišandžija + vozač + dva dodavača).
Odlučeno je:
a) da za vreme gađanja i na maršu komandir i nišandžija sede na svojim sedištima ukabinama na pokretnoj platformi,
b) da vozač i dodavači na maršu budu smešteni u kabini vozača, a pri gađanju mogu da budu u kabini ili u zaklonu na tlu,
c) da pri prevođenju vozila iz marševskog u borbeni položaj jedan od dodavača silazi iz kabine vozila i preuzme funkcije opsluživanja komandnog pulta za prevođenje stopa i krakova iz marševskog u borbeni položaj (komandni pult je pri projektovanju postavljen na levu bočnu stranu dopunskog rama vozila, između kabine vozača i levog kraka),
d) da dodavači, kada se u toku gađanja potroši municija u kasetama punjača, vrše dopunu kaseta, prenošenjem projektila i punjenja iz municijskih kontejnera u kasete.

- Visok nivo automatizovanih funkcija oruđa zahtevao je (pre svega zbog programiranefunkcije automatskog punjača) da se elektro oprema FM oruđa (relejnog tipa) zameni na PT oruđa PLC tehnologijom za automatizaciju podsistema naoružanja, a da se hidraulični razvodnici
zamene elektro-hidrauličnim servo razvodnicima. Uvođenje PLC kontrolera na oruđe zahtevalo jeda se izvrši njegova integracija sa baterijskim SUKV. Usvojeno je da se komunikacija između PLC (programabilni logički kontroler) i SKUV (posredstvom GD) obavlja preko RS-485 interfejsa.
U pojedinim režimima rada obavlja se komunikacija između PLC i GD, a u drugim režimima rada GD samo prosleđuje informacije dobijene od komandnog računara ka PLC-u i obrnuto od PLC prema komandnom računaru.

- Da bi se smanjilo ukupno vreme reakcije sistema oruđa (vreme od uočavanja cilja do opaljenja prvog metka) usvojeno je da se PT oruđa adaptira i modernizuje za vezu sa elementima baterijskog SKUV:
a) da komandir obavlja vezu sa komandnim mestom baterije preko GD, ugrađenog u komandni panel komandira,
b) da nišandžija upravlja svim automatizovanim funkcijama naoružanja i održava vezu sa komandirom i komandnim mestom baterije preko displeja PLC, ugrađenog u komandni panel nišandžije,
c) da određivanje stajne tačke oruđa vrši komandir pomoću GPS uređaja ugrađenog u GD, a komunikacija sa komandnim mestom da se održava pomoću radio modema ugrađenog u GD (antene radio modema i GPS-a su prilikom projektovanja ugrađene spolja na kabinu komandira),
d) da se izvrši automatizacija nišanske linije, ugradnjom odgovarajuće opreme (enkoderi zapravac i elevaciju, dvoosni inklinometar za merenja nagiba vozila, automatski tragač severa, hardver i softver za prenošenje elektro signala na mehanizme za pokretanje cevi po visini i pravcu),
e) u slučaju korišćenja klasičnih nišanskih sprava da se usmeravanje oruđa vrši goniometrom sa optičkom spravom (ovaj uređaj je sastavni deo SUKV), a tako određen osnovni pravac zauzet na panorami treba da se materijalizuje pomoću kolimatora (postavljenog bočno levo u odnosu na smer gađanja),
f) da se komunikacija komandira sa nišandžijom i ostalim članovima posade održava interfonskom opremom.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika 10 –PT oruđa 155 mm NORA-B52 spreman za marš. Uočavaju se bitne izmene koncepcije i konstrukcije rešenja u odnosu na FM oruđa NORA-B


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika 11 –PT oruđa 155 mm NORA-B52 na vatrenom položaju. Izmena koncepcije oslanjanja oruđa pri gađanju – usvojen je koncept poluelastičnog oslanjanja vozila.

[Bozo13]

Pri analizi rezultata internih ispitivanja potrebno je obezbediti visok nivo objektivnog i samokritičnog ocenjivanja konstrukcionog rešenja sklopa ili uređaja. Taj kriterijum je tim pre morao da se primeni pri internom ispitivanju PT oruđa NORA-B52, jer se ono delom vremenski preklapalo sa aktivnostima već lansirane izrade prve serijske partije oruđa. U ovom tekstu se navode samo dva primera otklonjenih nedostataka uočenih pri ispitivanju PT oruđa, koji se (direktno ili posredno) odnose na funkciju, bezbednost i pouzdanost kompletnog sistema oruđa.

Prvi primer:
Izmene na zadnjaku i zatvaraču – Bitna koncepcijska razlika FM oruđa 152 mm NORA-B i PT oruđa 155 mm NORA-B52 je u tome što je FM oruđa NORA-B koristio dvodelni metak sa projektilom 152 mm i mesinganu čauru sa odgovarajućim barutnim punjenjem.
Pri tome na zadnjaku topa 130 mm M46, koji je korišćen na FM oruđa NORA-B nije bilo praktično nikakvih dorada! Pošto oruđa kalibra 155 mm koriste dvodelni metak sa projektilom 155 mm i barutno punjenje bez čaure bilo je neophodno da se ugradi uređaj za zaptivanje barutnih gasova (tip takozvanog „samozaptivanja“ gasova između zaptivnog prstena na zadnjaku i zaptivne ploče na zatvaraču).
Zbog potrebe da se smanji vreme reagovanja sistema oruđa bile su nametnute rekonstrukcije zadnjaka i zatvarača radi ugradnje mehanizma za poluautomatsko otvaranje zatvarača i uređaja za automatsko uvođenje i izbacivanje kapisle M82 posle njenog opaljenja.
Uvođenjem navedenih uređaja posledično se javila potreba da se uvedu uređaji za blokiranje i deblokiranje mehanizma za opaljivanje metka, kao i uređaj za daljinsko opaljivanje iz kabine nišandžije.

Implementacija svih navedenih uređaja je smanjila mehaničku otpornost zadnjaka u kritičnim presecima, pa se kao radikalno rešenje nametalo izrada novog zadnjaka većih gabarita i povećane otpornosti, ali su vreme i ograničena finansijska sredstva nametnula primenu palijativnog rešenja – ugradnja bočnog ojačanja zadnjaka (radi formiranja zatvorenog rama umesto postojećeg horizontalnog „U“ profila), da bi se smanjile elastične deformacije pri opaljenju metka.
Ipak, primenjeno rešenje ne otklanja pojavu eventualnih trajnih mestimičnih deformacija, odnosno pojavu nagnječenja zadnjeg dela zadnjaka na površini kontaktnog naleganja tela zatvarača (ovapojava je moguća pri čestom gađanju sa punim ili tormentačnim barutnim punjenjem, što za posledicu ima da specifični kontaktni pritisak bude veći od dopuštenog). Svakako, trajno rešenje će biti projektovanje novog zadnjaka, nove geometrije i potrebne otpornosti.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika 12 – Pogled na zadnjak sa leve bočne strane.
1 – kućište opruge zatvarača;
2 – ojačanje zadnjaka;
3 – graničnik zatvarača;
4 – mehanizam za opaljenje.


Drugi primer:
Osvajanje odgovarajućih tehnoloških rešenja elemenata metka
- Pri razvoju bilo kog mehaničkog sistema potrebno je obezbediti prihvatljivi (često kompromisni) optimum tokom razmatranja rešenja elemenata podsistema koji su funkcionalno povezani. U konkretnomslučaju, tokom internih ispitivanja PT oruđa trebalo je rešavati uticaj primenjenih rešenja laborisanog barutnog punjenja, kapisle M82 i pripaljivača generatora gasa na balističke karakteristike sistema oruđa, mehaničku otpornost delova oruđa i pouzdanost funkcije pojedinih uređaja i kompletnog sistema oruđa.

[Bozo13]

Monoblok barutno punjenje, zona 10
- Na opitima koji su vršeni 1990/91. godine u saradnji VTI - MB Lučani - SRC Brisel osvojena su monoblok barutna punjenja zona 10, zona 9 i zona 8 za korišćenje municije 155 mm tipa ERFB i ERFB-BB iz oruđa 155 mm čija je dužina cevi 45 kalibara.
Da bi se obezbedilo pravilno i potpuno sagorevanje monoblok punjenja bio je primenjen postupak „upenjavanja“ (zalivanja poliuretanskom penom) slobodno nasutih 19-kanalnih granula (od jednobaznog NCD baruta) u sagorljivi plašt izrađen po tehnologiji osvojenoj za delimično sagorljivu čauru tenkovske municije 125 mm. Primenjena sagorljiva pena je popunjavala kovolumen punjenja i obezbeđivala krut i čvrst oblik monoblok punjenju pri njegovom rukovanju (u transportu i pri stavljanju u ležište metka).
Nažalost, tokom ponovnog osvajanja monoblok punjenja zona 10 (2004. i 2005. godine) radi ispitivanja PT oruđa NORA-B52 i laboracije barutnih punjenja za serijske isporuke kupcu, zbog neodgovarajućeg kvaliteta repromaterijala za „penu“, prilikom opaljenja metka registrovana je pojava čađi (zbog nepotpunog sagorevanja pene), te je odlučeno da se odustane od postupka „upenjavanja“ barutnog punjenja.
Posledice te neadekvatne odluke su se kasnije manifestovale pri prijemu prve i druge partije oruđa, u vidu povremene pojave većeg od dopuštenog pritiska pri gađanju sa barutnim punjenjem zona 10 (do 3700 umesto do . 3300 bara), odnosno pri gađanju sa tormentačnim punjenjem (do 4100 umesto do . 3700 bara).
Analizom je ocenjeno da je povećanje pritiska verovatno bilo uzrokovano pojavom udarnih talasa u barutnoj komori, generisanih nekontrolisanim kretanjem slobodno nasutih granula baruta u sagorljivi plaštpunjenja. Pored toga, treba reći da je pri dejstvu sile potiskivača automatskog punjača (barutnopunjenje se potiskuje u ležište metka brzinom od oko 1,5 m/s) moguća pojava početnog rasturanja granula u plaštu i oštećenje nedovoljno dobrog fiksiranja pripale i propale u plaštu). Kada je promenjen postupak laboracije monoblok punjenja (granule se stavljaju u platnenu kesu torusnogoblika, koja se čvrsto pritegna zatim stavljanja u sagorljiv plašt; smanjene su količine i način fiksiranja donje i gornje pripale i propale) dobijeno je regularno sagorevanje baruta.
Svakako, konačno rešenje prihvatljivo za sistem oruđa 155 mm treba da bude osvajanje bi-modularnih barutnih punjenja, koja pokrivaju sve domete sa 6 modula.

Kapisla M82
– Primena kapisle M82 u kompletiranju metka sa projektilom 155 mm tipa ERFB i barutnim punjenjem zona 10 radi upotrebe iz oruđa NORA-B52 je poučan primer kako nedovoljno poznavanje uslova korišćenja municije može da uzrokuje ozbiljne tehničke probleme u sistemu oruđe – municija. Naime, proizvođač municije je u realizaciju projekta ušao sa pretpostavkom da je već osvojio tehnologiju izrade kapisle M82. Nažalost, tek kasnije (pri ispitivanju prve partije oruđa NORA-B52, sredinom 2006.) je utvrđeno da mehanička otpornost kapisle M82 iz tekuće proizvodnje ne zadovoljava pri gađanju sa barutnim punjenjima zona 10, a da može da zadovolji samo pri gađanju sa punjenjima zona 7 i zona 8.
Već tokom ispitivanja PT oruđa i prve serije municije (krajem 2005.) ukazano je proizvođaču da tehnologija izrade košuljice kapisle (obrada rezanjem na strugu, umesto postupkom izvlačenja po ugledu na izradu čaure za municiju 7,62 mm) ne može da obezbedi zahtevanu mehaničku otpornost pri pritiscima barutnih gasova za zonu 10. Međutim, u to vreme mehanizam za automatsko punjenje kapisli u telo zatvarača nije imao korektnu i pouzdanu funkciju, pa je proizvođač municije uzroke svih nedostataka koji su se pojavljivali pri opaljivanju kapisle (deformacije, progorevanje i drugo) nekritički i subjektivno „pripisivao“ funkciji mehanizma za automatsko punjenje kapisli.
Zabluda proizvođača je naime bila zasnovana na iskustvu o dobrom ponašanju kapisle M82, koju je jedan od kupaca koristio za pripaljivanje barutnog punjenja M4A2 (zona 7) pri ispaljivanju projektila 155 mm M107 iz samohodne haubice 155 mm M109 (Pri gađanju iz oruđa 155 mm M109 (kratka cev oznake M126A1, zapremina barutne komore 13 litara) pritisak sa barutnim punjenjem M4A2 (zona 7) je 2495 bara. Kada se gađa iz modernizovane haubice M109A1 (dugačka cev oznake M185, zapremina barutne komore 18,84 litara) pritisak sa barutnim punjenjem zona 7 je 1903 bara, a sa barutnim punjenjem M119A1 (zona 8 ) pritisak je 2060 bara.).

Tako je, konačno, dokazano da proizvođač treba da pristupi osvajanju i uvođenju nove tehnologije za izradu košuljice kapisle (postupkom dubokog izvlačenja). U daljem toku razvoja proizvođač je najpre osvojio kapislu M82 verzije P1 (ojačanje košuljice kapisle unutrašnjim čeličnim plaštom sa odvojivom pokrivkom na vrhu kapisle). Međutim, pri ispitivanju probnih komada kapisli M82 verzije P1 konstatovano je da pri opaljenju može da se pojavi slučaj odvajanja pokrivke od tela plašta kapisle (pritisak sagorevanja crnog baruta u kapisli potiskuje i odvaja pokrivku odkošuljice), što je uzrokovalo deformisanje i zaglavljivanje pokrivke u ležištu kapisle, odnosno javlja se zastoj koji onemogućavaju nastavak gađanja.
Posle toga je u narednom periodu proizvođač osvojio kapisle M62, verzija R, sa mesinganim umesto čeličnog unutrašnjeg plašta, a vrh kapisle jeoblikovan kao „ruža“, odnosno odstranjena je pokrivka kao poseban deo konstrukcije kapisle. Ispitivanjem je utvrđeno da i dalje treba poboljšati rešenje kapisle M82R (otkloniti plastičnu deformaciju iznad venca na dnu kapisle), sa ciljem da mogu da se koriste bez deformacija pripritisku barutnih gasova nivoa do 4000 bara.

[Bozo13]

OCENA SERIJSKE VERZIJE ORUĐA NORA-B52-K0

Prelazak na serijsku proizvodnju oruđa NORA-B52 sproveden je po postupku koji je bio nametnut obavezama realizacije izvoznog ugovora. Ipak, tokom serijske proizvodnje realizovane u preduzeću LOLA-SISTEM odabranom za finalizatora, sukcesivnom doradom KD, formiranjem tehnološke dokumentacije, izradom i nabavkom neophodne opreme i edukacijom proizvodnogkadra vidljivo je unapređivan industrijski nivo proizvoda. Verzija rešenja oruđa usvojenog za serijsku izradu dobila je oznaku K0 (K0 – K znak da se koristi vozilo KAMAZ; 0 znak za klasičan sistem orijentacije oruđa u odnosu na sever).

Konačno, pri analizi koncepcije rešenja oruđa NORA-B52 može se reći da su oprečni zahtevi projektanata i investitora kompromisno rešeni zajedničkim stavom da oruđe po kriterijumu cena-efikasnost mora da bude višestruko povoljnije u poređenju sa svim sada u svetu realizovanim oruđima iste klase rešenja. To je postignuto korišćenjem šasije terenskog vozila formule 8x8, sadopunskim ramom, nepokretnom i pokretnom platformom na kojima su, uz prikladnu arhitekturu, integrisani sklopovi naoružanja, automatskog punjača sa kasetama za projektile i barutna punjenja, kontejnera za preostali deo municijskog kompleta i kabine za smeštaj svih članova posade (pri gađanju i u toku vožnje).
Dobra strana ovakvog rešenja je, sa borbenog aspekta, što je ostvaren osnovni sektor dejstva u smeru suprotno smeru vožnje, a pomoćni u smeru vožnje preko kabine vozača (mogućnost dejstva u oba smera je bitna prednost u odnosu na konkurentna rešenja TMG koncepcije). Sa logističkog aspekta dobra strana usvojenog rešenja je što su na jednom vozilu ugrađeni naoružanje, posada i borbeni komplet municije, te se tako značajno smanjuje broj logističkih vozila (za prevoz municije i druge opreme) u borbenoj jedinici nivoa diviziona.
Odabranim rešenjem je svesno usvojen koncept po masi težeg (u odnosu na neke konkurente – francuski CEAZAR, izraelski ATMOS) ali značajno jeftinijeg oruđa, realizovanog upotrebom legiranih konstrukcionih čelika, budući da naša sirovinska, tehnološka i proizvodna baza ne može da prati trend razvoja i proizvodnje lakih oruđa zasnovanih na primeni skupih, visoko kvalitetnihlegura od lakih materijala. U odnosu na konkurentna rešenja sistem NORA-B52, po kriterijumudejstva projektila na cilju ima istu efikasnost, a po kriterijumu tučene površine u reonima dejstva je superiorniji.

Na prijemnim ispitivanjima gađanjem (svih oruđa NORA-B52-K0 serijske proizvodnje) u Srbiji, balističkim opitima na poligonu Crni Rt u Crnoj Gori i završnim ispitivanjima u zemlji kupca, prikupljeni su vrlo korisni podaci o ponašanju, funkciji i pouzdanosti sklopova oruđa, elemenata municije i sistema za upravljanje vatrom. Projektni tim je, na osnovu analiza rezultata ispitivanja, sačinio izveštaj u kome je predložio investitoru da se u cilju poboljšanja pouzdanosti funkcije, jednostavnijeg održavanja i poboljšanja tehnologije izrade i montaže oruđa izvrše odgovarajuće modifikacije KD sklopova oruđa verzije K0. Rezime dorada se svodi na sledeće:

A) Izmene koje se odnose na celo oruđe:
-Veća primena odlivaka i otkovaka (čeličnih i/ili aluminijumskih); na primer: razna kućišta, nosači, poluge, ručice, kašike donosača, nosači projektila i barutnih punjenja u kasetama i kontejnerima i drugo,
- Zbog primenjene PLC tehnologije za automatizaciju pojedinih funkcija oruđa, koristi se više tipova mikroprekidača; potrebno je izvršiti reviziju mikroprekidača u cilju smanjenja broja tipova i povećanja pouzdanosti funkcije (posebno pri radu u vremenski različitim uslovima eksploatacije),
- Zadržavajući koncept otvorene ugradnje naoružanja redizajnirati kabinu standardnog vozila i kabine komandira i nišandžije, sa cijem da se dobiju robustniji zaobljeni oblici (na sastavima limova i/ili kutija) manje osetljivi na dejstvo udarnog talasa i sa manjim rizikom da se poslužioci povrede na spojevima limova i kutija (razmotriti mogućnost da se navedene kabine izrađuju od staklo-plastike, uz delimično ojačanje limovima).

B) Izmene koje se odnose na pojedine sklopove:
- Projektovati novi zadnjak većih dimenzija i mase (sa zatvorenim zadnjim ramom) da bi se izbegle elastične deformacije zadnjeg (sa leve strane otvorenog) rama zadnjaka pri opaljenju; navedena izmena bi uzrokovala odgovarajuće dorade zatvarača i bila bi praćena manjim doradama u mehanizmima za automatsko otvaranje i zatvaranje zatvarača i mehanizmu za automatsko punjenje kapisli i opaljivanje (sve u cilju povećanja pouzdanosti),
- Izvršiti potrebno redizajniranje nedeljivih spojeva pokretne i nepokretne platforme, interfejsa za kretanje pokretne po nepokretnoj platformi i elementa / sklopova automatskog punjača, u cilju:
(a) obezbeđenja veće krutosti pokretne platforme i smanjenja njene elastične deformacije pri statičkom opterećenju masom ugrađenih sklopova naoružanja i dinamičkom opterećenju pri opaljenju metka;
(b) poboljšanja uslova i tačnosti pokretanja oruđa po pravcu;
(c) poboljšanja tehnologije montaže i veće tačnosti pozicioniranja sklopova automatskog punjača na pokretnu platformu oruđa.

[lovac]

Bozo, u uvodu si spomenuo da je težnja bila da se ostane na 3 kalibra: 122, 130 i 152 mm.

Nisam artiljerijac, ali iz čiste radoznalosti pitam: razlike u kalibru između 122 i 130 mm nisu velike - verujem, da ni učinci na cilju, upotrebom municija sličnih karakteristika nisu posebno različiti.

Zato postavljam pitanje, zar nije bilo logičnije ići na veći raspon kalibara, naprimer 105, 130 i 155 (152) mm? 

[Bozo13]

Municija 105/122

Razlika u težini između 105 i 122 vrlo je mala (i granate i haubice) tako da sa minimalnim povečanjem težine dobiva se močnije oružje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

koliko ja znam, jedno vreme se i u natu razmišljalo, da se umesto 105 uvede 122 mm, ali se od toga odustalo.


130/152/155
Po mom mišlenju, kalibar 130 mm polaku je u izumiranju. Domet novih oružja 152/155 sa dužom cevi i novijim municijama, približio se/nadmašio top M46 130 mm, sa minimalnim povečanjem težine oruđa i večim dejstvom na cilj

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lakše/jeftinije je imati dva kalibra nego 3 ili više, ali je problem što se artilerija starijih godišta ne može samo tako odbaciti, nego polako ide iz aktivne službe u rezervu, pa onda u konzerviranje, pa tek onda u odpis.

Ako se ne varam, i VS ima aktualno samo 2 kalibra artilerije, 122 i 152. Slovenija je 105 dala u rezervu, 122 prodala? ili dala u rezervu tako da operira samo sa 155 mm.

Nadam se, da sam razumljivo odgovorio.

LPB

[Bozo13]

NAREDNA FAZA RAZVOJA-VERZIJA POTPUNO AUTOMATIZOVANOG ORUĐA

U razvoju samohodne verzije artiljerijskog sistema NORA (počev od funkcionalnog modela oruđa NORA – B, pa do savremenog rešenja NORA-B52) je bio primenjen postupak postepenogdostizanja krajnje željenih borbenih svojstava, uz očuvanje osnovne koncepcije rešenja, uvođenjehardvera za automatizaciju novih funkcija ili uz modifikacije hardvera već automatizovanih funkcija radi poboljšanja ostvarenih performansi. Imajući u vidu realizovano rešenje verzije NORA-B52-K0, kao i svetske tendencije u domenu razvoja samohodnih artiljerijskih sistema, odnos cene i efikasnosti i aktuelne tehnološke i ekonomske mogućnosti domaće industrije, nameće se potreba da poslednja faza razvoja ovog samohodnog oruđa treba da bude verzija NORA-B52-K1 sa potpunom automatizacijom svih funkcija opsluživanja oruđa, a sa ciljem da se obezbedi ispunjenje sledećih zahteva i/ ili operativnih zadataka:

- Svako oruđe treba da ima mogućnost samostalne navigacije, orijentacije i sračunavanja elemenata gađanja na ciljeve koje mu je dodelio odabrani osmatrač (sa bilo kog osmatračkogmesta baterije ili diviziona),
- Skratiti ukupno vreme reagovanja sistema oruđa (otvaranje vatre po dolasku na vatreni položaj bez izlaženja članova posluge iz kabina),
- Povećati brzinu gađanja pri izvršenju vatrenog udara sa 6 do 12 metaka,
- Obezbediti režim istovremenog pada 4 ili više projektila na cilj,
- Povećati pouzdanost rada glavnih automatizovanih funkcija oruđa,
- Smanjiti broj članova posluge oruđa (sa 5 na 4); stoga razmotriti opravdanost smeštaja svih članova posade u produženu kabinu vozila, čime se pruža mogućnost redizajniranja automatskog punjača (povećanje broja projektila i barutnih punjenja u kasetama punjača, odnosno ukidanje sklopa kontejnera za ostatak municijskog borbenog kompleta),
- Rekonstrukcijom platforme koja nosi podsistem naoružanja i svih sklopova koji se na nju ugrađuju treba da se zadovolje zahtevi dozvoljene nosivosti šasije i osovinskog opterećenjapogonskih mostova standardnog vojnog terenskog vozila 8x8,
-Interfonsku vezu komandira sa svim članovima posade integrisati sa komunikacionim podsistemom sistema za upravljanje vatrom.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika 13 – Ispitivanje jednog od serijskih oruđa 155 mm NORA-B52 pre isporuke kupcu – februara 2007. godine. Opit gađanja na maksimalni domet sa projektilom ERFBBB na poligonu Crni Rt u Crnoj Gori (vidljiv je plamen gasova na ustima cevi i trag sagorevanja goriva generatora gasa).

U skladu sa napred definisanom koncepcijom rešenja u postupku razvoja oruđa verzije K1 treba projektovati i realizovati dva nova sistema - automatizovani navigacioni sistem (ANS) i automatizovani sistem za upravljanje vatrom na oruđu, prema sledećim projektnim zahtevima:

AUTOMATIZOVANI NAVIGACIONI SISTEM (ANS)

ANS je namenjen je za brzo posedanje vatrenog položaja i tačno usmeravanje oruđa u komandovani azimut osnovnog pravca (AzOP) i treba da obezbedi:

-Određivanje položaja (koordinata) stajne tačke oruđa i pravca geografskog severa,
- Određivanje azimuta osnovnog pravca vozila AzOPv i dovođenje uzdužne ose vozila u AzOPv,
- Dovođenje oruđa na vatrenom položaju u AzOP i pamćenje vrednosti odstupanja zauzetog AzOP u odnosu na AzOPv,
- Posle svakog opaljenja treba tačno da se odredi nova vrednost AzOP (zbog pomeranjauzdužne ose vozila nakon opaljenja), izvrši korekcija i oruđe ponovo dovede u AzOP,
- Komunikaciju sa PLC kontrolerom oruđa i GD preko standardnog serijskog interfejsa,
- Prikazivanje određenih i izračunatih podataka na komandnim tablama komandira, vozača i nišandžije,
- Neprekidno određivanje koordinate vozila u pokretu i prikaz na digitalnoj karti (navigacija po karti ili koordinatama) i pravca geografskog severa u toku marša,
-Tačnost određivanja pozicije da bude < 12 m, a usmeravanja oruđa da bude < 0-01.

Ugradnju svih modula sistema ANS na određeno mesto oruđa NORA-B52-K1 i funkciju u svim uslovima dejstva oruđa treba rešiti u skladu sa tehničkim i eksploatacionim zahtevima za baterijski SUKV.


AUTOMATIZOVANI SISTEM ZA UPRAVLJANJE VATROM NA ORUĐU (ASUVO)

ASUVO treba da ima mogućnost izbora načina gađanja cilja:

- Po procedurama koje su realizovane na oruđu varijante K0 i
- Po procedurama potpuno automatskog izvršenja komandi za otvaranje vatre, tj. da se automatski realizuju procesi (bez učešća članova posade) punjenja oruđa, usmeravanja cevi na cilj i opaljenja (u skladu sa generisanom komandom za otvaranje vatre).
Poželjno je, takođe, da se softversko rešenje SKUV obogati digitalizovanim ravanskim i trodimenzionim prikazivanjem taktičke situacije, kao i vizuelizacijom teatra operacija u realnom vremenu, i tako prevede na viši nivo – u sistem za upravljanje artiljerijskim borbenim dejstvima.


Automatizovani sistem za upravljanje vatrom na oruđu treba da obezbedi:

- Automatski prijem elemenata gađanja od AFCCS (u obliku kako se daju za oruđe NORAB52-K0) i prikazivanje podataka na komandnim tablama komandira (integrisana sa GD) i nišandžije;
- Automatski prijem komandi sa AFCCS i poruka za vrstu paljbe, kao i prikazivanje komandi i poruka na komandnim tablama komandira i nišandžije;
- Kontinualno merenje uglova pravca i elevacije cevi (na primer: pomoću optičkih apsolutnih enkodera uz mogućnost generisanja novih referentnih „nultih“ položaja za merenje uglova pomoću enkodera pri zauzimanju AzOP;
-Korekciju orijentacije oruđa (usmerenja u AzOP zbog pomeranja oruđa posle opaljenja), automatski pomoću automatizovanog navigacionog sistema ili ručno (vrši nišandžija);
- Korekcije orjentacije, merenje bočnog nagiba ramena kolevke i uzdužnog nagiba pokretne platforme vozila (na primer pomoću dvoosnog inklinometra, ...);
- Automatsko zauzimanje elemenata gađanja, izvršenje punjenja oruđa (sa odabranim tipom projektila, upaljača i barutnog punjenja) i usmeravanje ose cevi na cilj (prema izračunatim / korigovanim vrednostima za elevaciju i pravac i zavisno od vrste paljbe);
- Pripremanje, pamćenje i slanje (na zahtev sa komandnog mesta) podataka o realizaciji gađanja, stanju oruđa (ispravnost, granice dejstva,...) i stanju municije u kasetama i kontejnerima (vrsta, količina, temperatura baruta,..);
- Prenos poruka i komandi između članova posade interfonskim putem;
- Izbor načina rada (na zahtev komandira) pri punjenju oruđa i zauzimanju elementa gađanja (automatski ili poluautomatski kako je to već realizovano u verziji K0) i
-Ravansku i prostornu vizualizaciju dejstava na nivou artiljerijskog diviziona i kreiranjesistema za upravljanje ariljerijskim dejstvima otvorenog za uključivanje u više nivoe planiranog ili postojećeg C4I sistema kod korisnika.

[rotring]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

MOGUĆE IDEJNO REŠENJE ZA ANS

Optimalno idejno rešenje za realizaciju ANS na oruđu NORA-B52-K1 bilo bi da se ugrademodul GPS i modul inercionog navigacionog sistema (uz mogućnost izbora kombinovanog načina rada). Takva kombinacija rešenja je relativno skupa i zahteva komplikovanu i složenu ugradnju, pa je moguće jeftinije idejno rešenje (samo na bazi GPS).

Osnovne karakteristike mogućeg rešenja ANS treba da budu:

- određivanje stajne tačke (trenutni položaj), određivanje geografskog severa, navigacija (u pokretu), orijentacija oruđa u AzOP i prikaz parametara kretanja ili orijentacija na digitalnoj karti ili u obliku mesta koordinata na mrežnoj skici;
-mogućnost ažuriranja položaja stajne tačke;
-tačnost određivanja pozicije: 15 m ili 2,5 m (za slučaj dGPS);
-tačnost određivanja azimuta: < 0-018 za razmak između antena od 2m;
- temperatura primene: -300 C do +600 C;
- ostali uslovi primene po MIL-STD 810E i MIL-STD 461-462.

[Bozo13]

MOGUĆE IDEJNO REŠENJE ZA ASUVO

U skladu sa postavljenim zahtevima za ugradnju ASUVO na oruđe NORA-B52-K1 idejno rešenje mora da se dopuni i uskladi sa novim modulima/sistemima. Za verziju K1 treba redizajnirati postojeće hardversko i softversko rešenje komandne table komandira i GD verzije oruđa K0. Modul ANS treba ugraditi na pogodno i pregledno mesto u kabini vozača, polazeći od pretpostavke da će u verziji oruđa K1 komandir biti na mestu suvozača u kabini vozila.

Osnovne karakteristike mogućeg rešenja ASUVO treba da budu:

- digitalna ravanska i prostorna vizualizacija borbenih dejstava na nivou baterije i artiljerijskog diviziona,
- automatski prijem elemenata gađanja sa GD;
- automatski prijem (generisanje) komandi i signala;
-mogućnost izbora načina rada (automatizovano ili ručno);
-mogućnost merenja uglova pravca i elevacije sa tačnošću do 0-002 u celom sektoru dejstva i zauzimanja pravca i elevacije sa tačnošću 0-005 do 0-01;
-mogućnost merenja uglova nagiba sa tačnošću od 0-005; mogućnost generisanja referentnih „0“ za enkodere i prikaz trenutne izmerene vrednosti i zadane vrednosti;
-tačnost orijentacije i zauzimanja AzOP sa greškom do 0-015;
- automatsko generisanje signala gotovosti i podataka o realizaciji gađanja;
- temperatura primene: -300 C do +600 C;
- ostali uslovi primene po MIL-STD 810E i MIL-STD 461-462;
- da izdržava udare i ubrzanja pri gađanju (na mestu ugradnje) sa svim tipovima municije iz borbenog kompleta;
- ostali zahtevi isti kao za realizovano rešenje verzije NORA-B52-K0

[Vladimir Ivanović]

Poštovani čika Anastas je uvijek bio snalažljiv. Naročito sa kineskim štapićima. Još jedna slika koju čika Anasatas sigurno nema.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Svi oni koji su pročitali ova pisanja poštovanog čika Anasatasa mogli su da primjete lakoću izlaganja, ogromno znanje i način kako se na jednostavan način mogu objasniti komplikovane stvari.

Dok smo radili sa njim bili smo kao ona djeca iz filma "Karate Kid".  Stari učitelj objašnjava, a mi slušamo i pokušavamo zapamtiti sve to što učitelj govori. A kad priča, to je događaj. Ja sam imao neke nejasnoće oko kliznih staza zatvarača koje mi je tako lagano objasnio da to neću nikada zaboraviti.

Hvala Vam čika Anastase.

Pozdrav

Vlado

[Bozo13]

DALJI RAZVOJ SISTEMA ORUĐA NORA-B52

Dalji razvoj samohodnih oruđa vatrene podrške zasigurno će slediti tendencije: povećanjadometa, povećanja preciznosti i tačnosti sistema municija-oruđe, ostvarivanja veće pokretljivosti oruđa na terenu i višeg nivoa taktičke pokretljivosti, skraćenja vremena reagovanja, smanjenja broja članova posade, uvođenja u upotrebu novih tipova municije posebne namene sa ciljem da se oruđa podrške osposobe i za duge namene (neutralisanje oklopljenih ciljeva na velikim daljinama, gađanje pokretnih ciljeva).
Navedeni trendovi će se ostvariti većim stepenom robotizacije i automatizacije funkcija sklopova oruđa, grafičkim prikazom borbene situacije na svakom oruđu, uvođenjem u upotrebu novih osmatračkih i drugih senzora u sistem za upravljanje vatrom (radar za merenje početne brzine projektila, bespilotna letelica i drugo), primenom novih materijala i tehnologija za izradu vitalnih delova oruđa, primenom novih senzora i tehnologija u projektovanju i proizvodnji pametne municije.

Koncept otvorene ugradnje naoružanja je danas uglavnom prihvaćen od većeg brojavodećih vojnotehnoloških zemalja sveta (Francuska, Švedska, Izrael, JAR i druge), te je sa taktičkog aspekta takav koncept prihvatljiv i za izvoz i za VS. Koncept otvorene ugradnje je tim pre prihvatljiv za oruđa velikog dometa, koja po potencijalnim ciljevima dejstvuje sa pripremljenih položaja udaljenih za oko 2/3 najvećeg dometa od prednjeg položaja protivničkih trupa i ciljeva.
Sve navedeno dokazuje da zahtev oklopljavanja naoružanja, posade i municije (koji se nalaze na šasiji vozila) ili zahtev kupolne ugradnje naoružanja NIJE taktički opravdan, a istovremeno bitno povećava cenu proizvoda i narušava druge taktičke performanse samohodnog oruđa (brzina namaršu, prohodnost van puteva, mogućnost vazdušnog transpotra, otežano opsluživanje oruđa u borbi, složeno i skupo održavanje).


Ipak, „Jugoimport-SDPR“ je tokom 2009. godine započeo razvoj i izradu prototipa samohodnog oruđa NORA-B52 verzije K1, sa rešenjem koje radikalno napušta koncept otvorene ugradnje naoružanja već primenjen na verziji K0. Na osnovu podataka objavljenih o tom rešenju autori članka tu verziju oruđa promovišu kao oruđe „NORA treće generacije“ pri čemu čine bitne stručne i činjenične greške.
Naime, u svetu (pa i kod nas), uobičajeno je da se artiljerijska oruđa generacijski klasiraju prema balističkom sistemu u kome su projektovana. Stoga, samohodna top-haubica 152 mm NORA-B je već pripadala oruđima treće generacije (balistički sistem baziran na korišćenju cevi dužine 45 kalibara), a samohodna top-haubica 155 mm NORAB52-K0 pripada oruđima četvrte generacije (balistički sistem baziran na korišćenju cevi dužine 52 kalibara). Sva oruđa koja pripadaju familiji NORA-B52 mogu se dalje smatrati samo verzijama oruđa četvrte generacije.
Shodno tome, prototip oruđa NORA-B52-K1 koga razvija Jugoimport-SDPR može biti samo nova verzija oruđa familije NORA-B52, pod uslovom da je zadržana osnovna koncepcija rešenja – otvorena ugradnja naoružanja na platformu terenskog vozila (koncept TMG).

U članku navodi se da je oruđe NORA-B52-K1 realizovano sa potpunombalističkom zaštitom sklopova kabine vozača, kupole naoružanja, municijskog kontejnera i rezervoara od dejstva streljačkog oružja i parčadnog dejstva artiljerijskih projektila (prema STANAG 4569, nivo II prednja i zadnja strana i nivo I bočne strane) i od dejstva protivoklopnihmina (prema STANAG 4569, nivo 2A i 2B). Ukoliko je pozivanje na navedene STANAG norme tačno, za oklopljavanje kabine i kupole bi trebalo da se koriste pancirne ploče debljine 6 mm i 8 mm da bi štitile od dejstva streljačke municije 7,62 x 51 NATO i 7,72 mm x 39 API BZ ruskeproizvodnje sa rastojanja od 30 metara.
Međutim, sa tom debljinom primenjenih pancirnih ploča nije obezbeđena zaštita od dejstva parčadi artiljerijske municije, što je potencijalno češći slučaj od dejstva streljačkim oružjem! Nije jasno koji su delovi vozila zaštićeni i na koji način od dejstva protivoklopnih mina (sa masom eksploziva . 6 kg) što odgovara navedenom nivou zaštite?

Ukoliko je navedena zaštita sprovedena (a čak i da jeste, ona nije dovoljna) masa oruđa je povećana za više od 6000 kg, te se neminovno nameće potreba projektovanja specijalne šasije vozila, jer ni jedno vojno terensko vozilo 8x8 nije projektovano za tako velika opterećenja prednjih i zadnjih mostova vozila. Povećana masa vozila će bitno smanjiti prohodnost vozila pri kretanju na terenu (te konstatacija da je povećana mobilnost oruđa ne može da bude tačna!), a biće smanjena i brzina kretanja na putevima (te i podatak o maksimalnoj brzini od 90 km/h treba uzeti sa rezervom). O radnom veku i pouzdanosti nesumnjivo preopterećene kamionske šasije ne treba ni govoriti.
Očigledno je, dakle, da je insistiranje na oklopnoj zaštiti u koliziji sa potrebom onderisaneoptimizacije svih uticajnih borbenih karakteristika sistema oruđa, a potpuno neprihvatljiva sa stanovišta cena-efikasnost. Uostalom, teško je naći relevantno taktičko opravdanje za koncepciju i filozofiju borbene upotrebe artiljerijskog sistema čiji je domet veći od 40 km u uslovima urbanog ratovanja ili bilo koje druge situacije u kojoj će biti izložen dejstvu streljačke municije. Posebno jeproblematična zaštita od dejstva protivtenkovskih mina klasične kamionske šasije koja nema nikakvu podnu oblogu niti nezavisno oslanjanje točkova!


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika14 –Samohodno oruđe NORA-B52-verzija K1 u marševskom položaju
Lažna dilema za projektante i korisnike – otvorena ili kupolna ugradnja? Dve kupole na jednoj šasiji - zašto?


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika 15 – Samohodno oruđe NORA-B52-verzija K1 u borbenom položaju
Oklopljenost sklopa naoružanja je suvišna. Zadržati oblik prednjeg dela oruđa za smeštaj posade.


Ako potencijalni korisnik (VS ili neki strani partner) izričito traži kupolno rešenje samohodnog oruđa podrške na točkaškom vozilu, treba usvojiti koncept rešenja slovačkog oruđa 155 mm ZUZANA na specijalnoj (a ne standardnoj) šasiji vozila 8x8. Pri tome, da bi automatski punjač mogao da se koristi pri svim uglovima elevacije, treba napustiti koncept korišćenja sklopova topa 130 mm M46, odnosno umesto koritaste kolevke treba projektovati cilindričnu kolevku obujmnog tipa (po ugledu na kolevku oruđa NORA-A), jer se tako skraćuje rastojanje od donosača projektila i barutnog punjenja do ramena kolevke, što je uslov za kompaktno rešenje punjača i nižu visinu vatrene linije.

[Bozo13]

ZAKLJUČAK

Program, koncept i obim modernizacija u nastavku razvoja sistema oruđa NORA-B52 treba usaglasiti sa potrebama nove organizacije Vojske Srbije (i potencijalnih stranih korisnika), kao i sa ograničenim finansijskim resursima u dugoročnom planu opremanja VS. Prema podacima objavljenim na internet sajtu, VS ima ukupno 16 diviziona artiljerijskih oruđa (u kalibrima 122 mm, 130 mm i 152 mm), a od toga samo 4 diviziona samohodnih oruđa (122 mm). Najveći domet naših oruđa je u rasponu od 15,3 km (122 mm), 24 km (152 mm), 27 km (130 mm), do 31 km (uz pretpostavku da se deo municije 130 mm remontuje i modernizuje ugradnjom generatora gasa, čiji je razvoj ranije završen).

Iz navedenog sledi da su potencijalne potrebe VS:
- povećanje broja samohodnih diviziona sa 4 na najmanje 8, odnosno da se proizvedu i uvedu u naoružanje 4 diviziona samohodne top-haubice 155 mm NORA-B52,
- povećanje najvećeg dometa do 41 km (uvođenjem diviziona NORA-B52).

Predlog modernizacije je usaglašen sa finansijskim resursima već samom koncepcijom rešenja sistema oruđa NORA-B52. Naime, kao što je već rečeno, koncept otvorene ugradnjenaoružanja je usvojen (pored ostalog) što je takva opcija samohodnog oruđa značajno jeftinija od drugih razmatranih rešenja. Dopunski, vodilo se računa da raspolažemo većom količinom vučenih topova 130 mm M46, čiji se sklopovi naoružanja mogu koristiti u verziji NORA-B52.
Jedini taktički nedostatak ove opcije je korišćenje sklopa „koritaste“ kolevke, što za posledicu ima da automatski punjač oruđa NORA-B52 zahteva da se za ispaljivanje narednog projektila cev oruđa dovodi u elevaciju oko 40°, čime se vreme jednog ciklusa povećava za nekoliko sekundi, odnosno moguće je ostvariti brzinu gađanja od 4 metaka/minut.
Insistiranje na većim brzinama nije imperativno, jer sa navedenom brzinom vatreni udar sa 8 metaka može da se izvrši za 2 minuta, a zatim da se u naredna 2 minuta napustiti vatreni položaj i tako izbegne moguće dejstvo protivničke artiljerije.

Na osnovu prethodno izvršene analize može se zaključiti da rešenje koje „Jugoimport-SDPR“ nudi za verziju NORA-B52-K1 nije koncepcijski i tehno-ekonomski prihvatljivo i da se trebavratiti koncepciji otvorene ugradnje naoružanja. Pri tome, polazno idejno rešenje oruđa pune automatizacije otvara mogućnost za smanjivanje broja članova posade, a time i za poboljšanje arhitekture i smanjenje mase otvorenih sklopova oruđa.
Naime, u verziji K1 svi članovi posade se mogu smestiti u produženu kabinu vozila, a oslobođen prostor na pokretnoj platformi (na kome su u verziji K0 bile kabine za komandira i nišandžiju) treba iskoristiti za produženje kaseta projektila i barutnih punjenja i u njih smestiti kompletan borbeni komplet (uz preporuku da se on smanji na samo 24 umesto 36 metaka).
Time kontejner za dopunsku municiju postaje suvišan, pokretna platforma se primiče ka kabini vozila, čime se dobija prihvatljiviji raspored masa koje opterećujuprednje i zadnje mostove vozila. Oruđe bi tako imalo bolje manevarske sposobnosti pri kretanju na terenu sa većim usponom, a ukupna masa oruđa sa posadom i borbenim kompletom bi se smanjila na oko 25 do 26 tona (što je za oko 3 tone manje u odnosu na realizovanu verziju K0, a čak 8 do 9 tona manje u odnosu na verziju K1 koju nudi „Jugoimport-SDPR“).

U postupku realizacije samohodnog oruđa 155 mm verzije NOR-B52-K1 najpre treba doraditi KD za oruđe verzije K0, a paralelno sa tim završiti razvoj sledećih podsistema u cilju kompletiranja artiljerijskog sistema 155 mm:

-sistem za upravljanje vatrom integrisati sa predlozima za automatsko usmeravanje cevi oruđa na pravac severa, automatsko određivanje azimuta pravca i automatsko navođenje cevi oruđa (po elevaciji i pravcu) na odabrani cilj,
- nastaviti započeti razvoj bi-modularnih barutnih punjenja, prema već usvojenim polaznim zahtevima, saglasno usvojenom balističkom sistemu za cevi dužine 52 kalibara, a koja se mogu koristiti (sa odgovarajućim redukcijama broja modula) i iz cevi dužine 45 i 39 kalibara,
- nastaviti započeti razvoj (sa firmom EdePro) novog projektila 155 mm RA-BB sa ugrađenim raketnim motorom i generatorom gasa. Projektovani domet novog domaćeg projektila oznake tipa RA-BB bi bio oko 50 km iz cevi dužine 52 kalibara sa postojećom zapreminom barutne komore. Novim balističkim rešenjem, sa barutnom komorom zapremine 25 dm3, domet bi mogaoda se poveća do oko 55 km,
- proširiti municijski komplet razvojem i uvođenjem u upotrebu osvetljavajućeg i dimnogprojektila na bazi našeg standardnog razornog projektila 155 mm M88,
- ambicije da se samostalno razvija kasetni projektil 155 mm nisu opravdane ni realne. Važno je istaći da već iz postojećeg oruđa verzije NORA-B52-K0 može da se lansira ruski sistem KRASNOPOLJ u kalibru 155 mm, laserski navođen za završnom delu putanje. Time bi (ukoliko to korisnici budu tražili) sistem oruđa NORA bio osposobljen za dejstvo protiv oklopljenih ciljeva na velikim daljinama (15 do 20 km).


Svakako, pre nastavka razvoja sistema oruđa sa potpunom automatizacijom treba da se izvrši usaglašavanje TTZ sa zahtevima VS. Na taj način investitor („Jugoimport-SDPR“) i potencijalni korisnik (MO, odnosno VS) sa jasnim obavezama ulaze u realizaciju projekta, uz bitnu marketinšku prednost da se za izvoz nudi sistem oruđa koji je usvojen za potrebe VS.
Razvoj sistema oruđa bi vodio investitor, uz aktivno učešće VTI i TOC (kojima bi MO otvorio funkcionalni zadatak) na poslovima razvoja i ispitivanja, a realizaciju bi vršila preduzeća iz grupe odbrambenihtehnologija (imenovana za nosioce proizvodnje, finalizacije i integracije glavnih podsistema oruđa).

Imajući u vidu dostignuti stepen razvoja sistema oruđa NORA-B52 procenjuje se da bi za izradu PT oruđa, nulte serije municije sa projektilima tipa ERFB-BT i ERBF-BB (oko 500 komada metaka) i baterijskog SKUV realno bilo potrebno oko 12 do 16 meseci. Interna, završna i trupnaispitivanja bi trebalo izvršiti po svim procedurama Pravilnika o opremanju VS sredstvima NVO, čime bi se fazno stvarali realni taktički, tehnološki i proizvodni uslovi za opremanje VS (odnosnostranih korisnika) respektabilnim artiljerijskim sistemom oruđa. Po uspešno izvršenom završnom ispitivanju donela bi se odluka o uvođenju sistema oruđa u naoružanje VS, a opremanje bi se vršilo prema dinamici obezbeđenja budžeta za finansiranje plana dugoročnog opremanja VS.

Konačno, razvoj i proizvodnju artiljerijskih sistema naoružanja treba organizovati prema proverenim tehnološkim procedurama i odredbama Pravilnika o opremanju VS sredstvima NVO.
Pri tome presudan je uticaj menadžmenta svake kompanije da moguće rizike izbegne, odnosno svede u prihvatljive norme

[Bozo13]

Još jednom bi se zahvalio g.Paligorić L. Anastas, da nam je dozvolio objavu rada!

LP Božo