Jugoslavenska jurišna puška i nož modela 1924 ČK

(1/7) > >>

SOLARIS 1972:
Tokom drugog svetskog rata u bri­tanskoj i američkoj vojsci pojavile su se jedinice koje su, zahvaljujući svojim specifičnostima, stekle slavu nepomu­ćenu do naših dana. Reč je o taktičkim jedinicama posebne namene — ko­mandosima i rendžerima.

Nakon poražavajućih ratnih iskusta­va iz 1939. i prve polovine 1940. godi­ne, britanska komanda setila se Bur­skog rata (1899-1902). Naime, Buri su Britancima nanosili osetne gubitke brzim udarima malim, nezavisnim jedi­nicama, osposobljenim za dejstvo u svim uslovima kako na frontu, tako i u pozadini. Shvatajući značaj ovakve tru­pe u savremenim uslovima ratovanja, pogotovo na okupiranim teritorijama,London je jula 1940. godine formirao 10. nezavisnih četa (od po 50 ljudi), na­zvanih komandosima (commando).
Pod utiskom sjajnih borbenih rezultata britanskih komandosa, Amerikanci su 1942. godine takođe osnovali taktičke jedinice za specijalne namene na frontu i u pozadini — tzv. rendžere (ranger’s, trupe ponate na teritoriji Severne Ameri­ke još od 1742. godine, ali, vremenom, potisnute u zaborav).

No malo je poznato da je jugoslovenska vojska odluku o formiranju svojh „komandosa” donela tri meseca pre Britanaca a čak dve godine pre Amerikanaca.


 ck-5.jpg (84.04 KB. 800x534 - viewed 271 times.)

U Kraljevini SHS je tokom 1923. godine, u sastavu bataljona Pešadijske oficirske škole u Sarajevu, formirana prva jurišna četa. Ovom pokaznom jedi­nicom, sastava četiri voda od po 4 odeIjenja, odeljenja za hemijsku („H”) slu­žbu i odeljenja bacača plamena (211 vojnika, 4 konja, dvoja kola, 12 puskomitraijeza), komandovao je major Mihailo T. Georgijević. Jurišna četa je u tak­tičkom smislu trebalo da objedini iskus­tva srpskih komita (četnika), bombaških odeljenja, kao i jurišnih jedinica sa So­lunskog fronta. No, iz potpuno iraci­onalnog razloga, ova jedinica vrlo brzo je rasformirana a sva iskustva komitskog ratovanja potisnuta su u zaborav.
Ovo je utoliko čudnije ako se zna da su sami Nemci, sve do aprilskog rata 1941. godine, duboko respektovali jugoslovenska iskustva u četničkom ratovanju.

Ministarstvo vojske Kraljevine Jugo­slavije ponovo se setilo jurisnih jedinica tek početkom 1940. godine, u vreme kada je rat uveliko besneo Evropom. Naime, Ministarstvo je 24.aprila iste go­dine donelo odluku o ustanovljenju tzv. „Četničke komande” kao stožera oko koga će se osnovati specijalne jedinice namenjene diverzantskim akcijama u ne­prijateljskoj pozadini.


 ck-2.jpg (85.41 KB. 800x524 - viewed 280 times.)

Planirano je da se formira 6 ovakvih bataljona sledećeg sastava: štab, tri čete sa po tri voda od po 70 ljudi (210 boraca) i vod za vezu jačine 30 vojnika. To je, praktično, zna­čilo da je svaka armijska oblast dobila po jedan specijalni bataljon (jedan jurisni bataljon vođen je kao bataljon Vrhovne komande; ostali su formacijski pripali I, II, III, IV i V armijskoj oblasti). Za sedište Četničke komande određen je Novi Sad, gde je i započeta obuka prvih regruta. Inače, na mesto koman­danta Komande postavljen je divizijski đeneral Mihailo Mihailović, dok je du­žnost načelnika štaba pripala đeneral štabnom pukovniku Branku Naumovlću.
Odlukom iz aprila 1940. godine specijalne jedinice jugoslovenske voj­ske nazvane su „četničkim”. Ministar­stvo vojske je ovim imenom želeo da ukaže da novoformirana trupa nastavlja tradiciju komitskih odnosno četničkih jedinica iz prvog svetskog rata. Inače, ovih šest formacijskih (kadrovskih) ba­taljona regularne vojske nije imalo ništa zajedničko s nacionalističkim i reakci­onarnim „Udruženjem četnika", niti sa kasnijim kvislinškim formacijama iz pe­rioda 1941-1945. godine. No, vođa HSS i podpredsednik vlade, dr Vlatko Maček, uložio je energičan protest zbog upotrebe četničkog imena u regularnoj vojsci. Kako je Maček bio podržan i od strane Nemaca, Ministarstvo vojske je 10. jula 1940. godine, rešenjem Đ.Br. 20.731, naziv „četničkih" redinica promenilo u „jurišne”.


 ck-6.jpg (54.85 KB. 415x800 - viewed 304 times.)

Treba reći da je osnivanje ove trupe ozbiljno uznemirilo nemačku Vrhovnu komandu. Nacisti su bili svesni toga da je pitanje naziva specijalnih bataljona samo stvar forme. Njih je više brinula taktička namena ovih jedinica i veliko iskustvo u specijalnom ratovanju, nasleđeno iz perioda pre i iz prvog svetskog rata. Ne zavaravajući se mnogo, Nemci su jurišne jedinice i dalje nazivali četni­cima ili komitima i pomno su pratili nji­hov razvoj. Tako je služba bezbednosti Rajha (Sicherheitsdiens - SD) 28. ja­nuara 1941. godine svom Ministarstvu inostranih poslova uputila sledeći izveštaj: „Po rešenju Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije, u 12 mesta po­novo su formirane četničke grupe. Za to je odobren kredit u visini od 2,5 milijar­di dinara, koji ravnopravno snose Mi­nistarstvo vojske i Ministarstvo unutra­šnjih poslova. Obuka četničkih jedinica izvodi se u Novom Sadu i Karlovcu, kao i u 10. pešadijskom puku u Sarajevu”.

Inače, obuka regruta jurišnih bata­ljona temeljila se na iskustvima komitske škole Voje Tankosića iz Prokuplja (nakon 1908), valjevske četničke škole Krste Vukojića i Milana Vujića (1915) i jurišne čete Mihaila Georgijevića (1923- 1925).

Početkom 1941. godine postalo je jasno da se i kraljevina Jugoslavija na­lazi na pragu rata. Pred sve većom opas­nošću, aktom strogo pov. Đ.Br. 1.075 od 18. februara, Ministarstvo vojske je na vežbu pozvala polovinu rezervnih oficira i obveznika vodova jurišnih četa I armijske oblasti. Prvog aprila 1941. godine aktivirana je i Jurišna komanda. Naredbom str. pov. Đ.Br.2.535 štab Ju­rišne komande premešten je dubije u pozadinu, iz Novog Sada u Kraljevo. Kao jezgro ratne formacije jurišnih jedi­nica u Kraljevo je upućen mirnodopski 5. jurišni bataljon iz Niša (V arm. oblast), 3. četa prvog bataljona iz Novog Sada (I arm. oblast) i 3.četa trećeg bata­ljona iz Skoplja (III armijska oblast). Istom naredbom ovim jedinicama pono­vo je vraćen pridev „četničkih".

Nemački napad 6.aprila zatekao je jurišne bataljone uglavnom u priprav­nom stanju. U to vreme prvi bataljon prebačen je u Bjelovar, u sastav IV gru­pe armije. Sutradan, 7. aprila, ova jedi­nica pomerena je prema granici, u Đur­đevac. No, unutrašnja situacija i snažan pritisak Nemaca doveli su celu IV grupu armije u nezavidan položaj. U Bjelovaru se pobunio i 108. pešadijski puk pa je Komanda, 9. aprila, pretila da će na po­bunjenike uputiti prvi jurišni bataljon. Ali, ovo je bilo nemoguće ostvariti; ba­taljon se u to vreme uveliko povlačio ka Drini i Savi. Već 10-11. aprila ista jedini­ca zauzela je poiožaje kod Bosanske Rače, odnsono, bila je angažovana na potezu Rača - Zvornik. Ovaj važan pravac ugrožavala je 8. oklopna i 16. motomehanizovana divizija 46. nemačkog korpusa.

Svesna opasnosti, Vrhov­na komanda je 12. aprila, aktom O.br. 141, naložila 102. protivavionskom divizionu i jurišnom bataljonu Vrhovne ko­mande da zatvore tesnac kod Zvornika i, po potrebi, unište most kod istog mesta. Taj dan — 12.april — bio je dan slave i dan propasti prvog jurišnog ba­taljona. Naime, na obližnjem aerodro­mu u Bijeljini nalazili su se ostaci 4.i 6. lovačkog i 1 .bombarderskog puka jugoslovenske vojske, potom 11. izviđač­ka grupa i 1. i 2. grupa armijske avijaci­je. Znajući za to, nemački "Luftwaffe” je u rano jutro 12. aprila na aerodrom uputio snažne formacije Mesršmita 110. Nakon bombardovanja kojim su unište­ni skoro svi jugoslovenski aparati, u zonu Bijeljine spušten je nemački vazdušni desant koji je zauzeo aerodrom. Oko 12. časova u tu zonu je forsiranim maršem stigao prvi jurišni bataljon. U hrabrom ali uzaludnom pokušaju da preuzme aerodrom, izginuli su svi borci prvog jurišnog bataljona.

Ovo je ujedno jedina svetla tačka u kratkoj istoriji jugoslovenskih jurišnih je­dinica. Ostali bataljoni, slično komple­tnoj vojsci, neslavno su zarobljeni. Sam štab jurišnih jedinica, u međuvremenu prebačen iz Kraljeva u Sarajevo, pre­dao se Nemcima 18. aprila 1941. godi­ne

SOLARIS 1972:
OPREMA I NAORUŽANJE JURIŠNIH JEDINICA

Istim aktom kojim je ustanovljena Jurišna komanda (Đ.Br. 10.844 od 24. aprila 1940), propisano je odelo za bor­ce ovih jedinica. Propis je praktično predstavljao dopunu „Uredbe o odeći vojske” od 30. avgusta 1939. godine (Đ.Br. 18.920).


 ck-1.jpg (85.01 KB. 541x800 - viewed 297 times.)

U suštini, jurišna unifor­ma bazirala se na odelu planinskih jedi­nica jugoslovenske vojske M.1939. Za razliku od ostalh rodova i službi, svi voj­nici i podoficiri jurišnih bataljona na šajkači su nosili posrebren metalni jugoslovenski kraljevski grb, pričvršćen na podlzi od crvene čoje. Na prednjim kra­jevima povijenog dela jake (kragne) ju­rišne bluze nalazile su se crne čojane latice (70 x 35 cm) a na njima, „beli metalni (jurišni) znak sa mrtvačkom gla­vom i ukrštenim kostima, veličine 12 x 15 mm”.


 jurišne trupe.jpg (54.07 KB. 292x768 - viewed 230 times.)

Ovo staro komitsko znamenje, koje su (uz devizu „Sloboda ili smrt") nosili i borci u llindenskom ustanku 1903. godine, kasnije je potpuno degra­dirano i anatemisano jer su ga koristile kvislinške četničke formacije Draže Mihailovića u periodu 1941-1945. godine. Na paradi, svi članovi jurišnih jedinica nosili su kalpak od crnog astrahana. Teme kalpaka bilo je od crne čoje i pa­dalo je preko desne strane kalpaka, prelazeći ga za 30-40 mm. Sem toga, na kraju temena nalazila se kićanka du­žine 60 mm.


 ck-4.jpg (96.86 KB. 802x682 - viewed 116 times.)

Borci ovih bataljona na službi su nosili „cipele planinskog kro­ja, ali nešto lakše i podešene za smučanje”. No u akciji, vojnici su, iz praktičnih razloga (brz i nečujan hod), oblačili „opanke crnogorsko-hercegovačkog kroja”.
Naoružanje jurišne trupe bilo je pro­pisano „Uredbom o ratnom naoružanju vojske”. Ovom uredbom borci specijal­nih bataljona dužili su „ručne bombe, bokser, jurišnu pušku i jurišni nož”.


 ck-4.jpg (96.86 KB. 802x682 - viewed 25 times.)

SOLARIS 1972:
JURIŠNA PUŠKA I NOŽ M.1924 ČK

Jugoslovenska jurišna puška M.1924 ČK pripadala je familiji doma­ćeg oružja kalibra 7,9 mm modela 1924. godine (puška, karabin, jurišna puška, sokolska puška). Teško je tačno odrediti vreme početka produkcije ovog kratkog oružja, ali, to je svakako bilo krajem tridesetih, odnosno 1940. godi­ne. Do tog vremena kragujevački Za­vod već je imao uhodanu tehnološku li­niju za izradu streljačkog oružja.
Naime, predstavnici Kraljevine SHS su tokom 1924. godine sa „Fabrique Nationale” (FN) iz Herstala kraj Liježa potpisali ugovor o otkupu licence za proizvodnju najnovijih belgijskih puša­ka i municije M.1924. Jedna klauzula ugovora obavezivala je Kraljevinu da od herstalske fabrike otkupi 100.000 gotovih pušaka i 110 miliona metaka.


 ck-8.jpg (97.94 KB. 800x599 - viewed 31 times.)

Sa Komisijom za prijem ovih pušaka u Belgiju su otputovali i stručnjaci kragujevačkog Zavoda na dvogodišnju specijalizaciju. S druge strane, belgijski konstruktori odmah su počeli izradu ne­ophodne projektne dokumentacije. Po­sao je tekao bez ikakvih smetnji, pa su već sledeće godine, na prostoru koji je pripadao 4. artiljerijskom puku „Tanasko Rajić”, počeli i prvi pripremni radovi. S obzirom na to da su izvođački radovi krajem 1927. godine bili završeni, u de­cembru je izvršena proba instalacija. Is­tovremeno je napravljena nova organi­zaciona šema celokupnog Zavoda, po kojoj je fabrika pušaka dobila naziv ,,V odeljenje”. Konačno, prva puška M.1924 proizvedena je 22. marta 1928. godine. No, državna uprava je sačekala 15. oktobar, proslavu 75-godišnjice Za­voda, da bi proizvodnu liniju zvanično i svečano pustila u rad.


 ck-7.jpg (88.05 KB. 742x600 - viewed 139 times.)

S obzirom na to da je kapacitet V odeljenja bio 200 pušaka dnevno, već do kraja 1929. godine oružjem M.24 bio je opremljen stalni kadar, a početkom četvrte decenije ovog veka i sva opera­tivna jugoslovenska vojska.
Sem klasičnih pesadijskih pušaka, Vojno-tehnički Zavod je vojsci isporuči­vao i karabine M.24. Jedina razlika između ova dva oružja ogleda se u obo­renoj ručici karabina (kod puške, ona je bila ravna, upravna na čep zatvarača) i u nešto izmenjenoj garnituri okova. Kod karbina, zadnja grivna je s leve strane imala fiksnu prednju pređicu za remnik. Zadnja pokretna pređica remnika bila je na lèvoj strani glave kundaka, neposre­dno iza vrata. Ovo je omogućavalo da se oružje nosi preko leđa, pri čemu se (kod jahaćih trupa) kundak pritezao uz opasač pomoću specijalnog kaišića.


 ck-16.jpg (78.02 KB. 733x600 - viewed 85 times.)

Puške i karabini M.24 imali su na glavi sanduka punciran državni grb i natipis (svi natpisi ćirilicom) „Model 1924". S leve strane glave sanduka na­lazila se oznaka provenijencije oružja; od 1924 (i na belgijskom kontingentu) pa do 1929. godine oznaka je glasila „Kraljevina SHS”,a nakon 1929. godine, „Kraljevina Jugoslavije". Sem toga, na levoj strani sanduka bio je punciran i naziv proizvođača; na 100.000 pušaka isporučenih iz Belgije, signatura je gla­sila: „Fab. Nat. d'Arrnes de Guerre/Herstal - Belgique". Na domaćim proizvo­dima nastalim od 22. marta (15. okto­bra) 1928. do 4. marta 1931. podine, natpis kragujevačke fabrike bio je: „Art. teh. Zavod Kragujevac”, a nakon 1931. godine, „Vojnoteh. Zavod Kragujevac". Naime, Vojno-tehnički Zavod je u peri­odu od 30. novembra 1923. do 4. marta 1931. godine nosio naziv „Artiljerijsko — tehničkog Zavoda”.

Pretpostavljamo da su kao uzori za proiekat jurišne puške M.24 ČK posluži­li eksportni karabin ,,FN” M.24 (ukupna dužina 940 mm, dužina cevi 405 mm), čehoslovački žandarmerijski karabin, tzv. „kratka četnička puška" vz. 16/33 (ukupna dužina 995 mm, dužina cevi 490 mm) i iranski musketon češke proi­zvodnje vz. 98/29 (ukupna dužina 967 mm, dužina cevi 455 mm). Naime, jugoslovenski stručnjaci su pošli od premise da specifična taktična namena jurišnih jedinica zahteva i što lakše i kraće oru­žje, izgrađeno oko standardne domaće municije 7,9 mm. Tako je nastala petometna puška kalibra 7,9 mmm, ukupne dužine 955 mm i dužine cevi 415 mm.

Ustrojstvo zatvarača nove jurišne puške bilo je identično s zatvaračem pešadijske puške M.24; zabravljivanje se vršilo pomoću dve prednje i jedne zadnje bradavice na čepu. No, jurišno oružje imalo je praktičniju, karbinsku, oborenu ručicu zatvarača. Sistem koče­nja, magacin s cik-cak rasporedom me­taka i mehanizam za zapinjanje i okidanje nisu se razlikovali od onih na pušci odnosno Karabinu M.1924. Jurišnu pu­šku M.24 ČK odlikuju zadnji nišan, delovi za spajanje i okovi, nešto drugačiji od onih na stereotipnom oružju M.24.

Naime, krivina obraza postolja zadnjeg nišana prilagođena je gađanjima na kraćim distancama, adekvatnim dužini cevi. Iz istog razloga preklapač nišana gradiran je s desne strane brojevima od 3 do 9, a s leve, od 2 do 10; znači, naj­niži nišan oružja bio je 200, a najviši, 1.000 metara (kod puške i karabina M.24 - od 200 do 2.000 m). Prednji okov i prednja grivna jurišne puške po konstrukciji su isti s onima na pešadijskom oružju M.24. No, prednja grivna za kundak nije učvršćena klasičnom o- prugom nego čivijom koja prolazi i kroz otvor na okovu. Zadnja grivna oružja navučena je uz samu prednju grivnu (kod puške i karabina pomerena je za 120-200 mm unazad), takođe nema o- pruge, a fiksira je sam usadniK,i obloga kundaka. Vezovi puške M.24 ČK u pot­punosti odgovaraju vezovima na pešadijskoj pušci M.24; zadnja grivna na do­njoj strani ima ušice za prednju pređicu, a zadnja pređica ramenika učvršće­na je za postolje na donjoj strani glave kundaka.


 ck-13.jpg (115.58 KB. 636x600 - viewed 145 times.)

Na glavi sanduka jurišnog oružja nalazio se stereotipni državni grb i bazi­čna oznaka modela (Model 1924), ali kombinovana s slovnim sufiksom CK (četnički). S leve strane sanduka bila je puncirana provenijencija puške („Kra­ljevina Jugoslavija”) i naziv proizvođa­ča: „Vojnoteh. Zavod Kragujevac". Pridev „Jugoslavija" i naziv ,,VTZ” ukazuju da je produkcija oružja M.24 ČK sva­kako početa tek nakon 1931. godine. S druge strane, svi nama poznati jurišni karabini koji su sačuvani do danas,imaju četvorocifreni serijski broj I to is­pod 6.000. Predpostavljamo da oružja M.24. CK i nije proizvedeno više od to­ga, jer, konačno, toliko je bio i broj ljudi u šest jurišnih bataljona.


 ck-14.jpg (84.94 KB. 800x553 - viewed 60 times.)

SOLARIS 1972:
Uz ovo neobično kratko oružje išao je još neobičniji nož. Drška noža bila je izrađena u obliku drške kindžala. Glava i branik jurišnog noža iskidani su od če­lika KC.16 /4A/ (današnji C.1330) i nisu podlegali termičkoj obradi. Žljeb za re­bro prednjeg okova puške pružao se duž pljosnate strane okova, a dugme zuba nalazilo se na užoj, bočnoj strani. Korice bajoneta rađene su od orahovi­ne i za dršku su fiksirane klasičnim zavrtnjevlma M.24. Branik noža nije imao prsten za cev, zbog toga se na pre­dnjem okovu puške nalazio mali stožer o koji se oslanjala glava drške.
Sečivo jurišnog noža iskivano je od valjanog čelika oznake KC.60 /11 A/ (današnji Č.1731), potom je pdgrevano, kaljeno i napuštano. Sečivo je bilo dvoseklo, s vrhom u osi i obostranim žlebom po sredini; oznaka proizvođača, inicijali VTZ u trouglu, punlclrani su na bazi oštrice. Nož se nosio u čeličnim, crno bruniranim kalijama, na kojima je bio znak jurišnih jedinica (prema uredbi 10.844). Nožica je imala samo jedan, gornji prsten, s bočnom pokretnom al­kom, tako se bajonet mogao nositi o pređici za bombe na opasaču M.24. Uz jurišni nož M.24 ČK nosio se „temnjak od crnog vunenog gajtana, debljine 3 mm. Gajtan je (bio) dvostruk, a razdvo­jeni krajevi spojeni su crnom vunenom kićankom koja je dužine 25 mm. Na kićanki su rese debljine 2 mm, koje me­đusobno nisu ušivene. Na gajtanu se nalaze 2 pokretne gajke”.


 ck-12.jpg (106.85 KB. 761x600 - viewed 105 times.)

Moramo reći da je ovaj čudni bajonet izazivao pravu zbrku među stranim autorima. Tako je grupa autora u delu „Bajonetten da tili nu" (Stockholm, 1976, str. 20) navela da je bajonet M.24 ČK „paradni nož Garde kralja Aleksan­dra I"! Identičnu legendu nosi i A.B.Zuk u svom radu „Vintovki i avtomati” (Mos­kva, 1987, str. 209). Za ovim apsurdnim podatkom poveli su se i mnogi domaći stručnjaci i kolekcionari. Inače, prvi relativno tačan podatak I o pušci i o nožu M.24 CK dala je pedantna i sistemati­čna komanda Vermahta u svom popisu „Kennblätter fremden Geräts”. Nemci su 1. decembra 1941. godine, pod 140 01 (j), zaveli „jugoslovensku kamu („-Dolch”) za pušku G 289(j)” i šifrovali je kao S 134(j).
S druge strane, jurišna puška M.24 ČK u isti popis je ušla pod ši­from ’’Gewehr 289(j)”, a nazvana je „ju­goslawisches Komiterngewehr 7,9 mm". Očito, Nemci su ovo zaplenjeno oružje uporno vodili pvod arhaičnim pridevom „komitskog". Staviše, oni su u dokumentaciji naveli da signatura na glavi sanduka glasi „Model 24 K" (ispu­štajući njima nejasno ćirilično Č, pa od prefiksa „K” ¡naziv „komitsko”). Jedini od posleratnih autora koji se setio da koristi navedeni nemački izvor, bio je P.Chamberlain. No, Černberlen je u knjizi „Allied Pistols, Rifles and Grenades" (London, 1976, str. 7) pobrkao sli­ke, pa je ispod sokolske puške M.24 stavio legendu za „Komitern Pušku 7,9 mm”!


 ck-17.jpg (78.63 KB. 677x600 - viewed 85 times.)

Na kraju, osvrnimo se ukratko na neke osobine jurišnog oružja. Bajonet M.24 ČK, zaista rađen u formi kame, bio je odlično oružje za blisku borbu i u potpunosti je odgovarao svojoj nameni. No, sama puška M.24 ČK nije bila najsrećnije rešenje. Zbog izuzetno kratke cevi, ovo nije bilo naročito precizno oru­žje. Iz istih razloga (cev dužine 415 mm a relativno jaka municija 7,9 mm), puš­ka se odlikovala izuzetno glasnim pu­cnjem, izdajnički jakim plamenom na ustima cevi i neprijatnim trzanjem. Setimo se da baš iz ovih razloga naši parti­zani nisu nikako voleli zaplenjene češko-nemačke puške 7,9 mm M.33/40.

SOLARIS 1972:

 ck-9.jpg (58.62 KB. 800x323 - viewed 66 times.)


 ck-11.jpg (132.71 KB. 749x600 - viewed 88 times.)


 ck-15.jpg (61.36 KB. 800x370 - viewed 64 times.)


Vojnik jurišnih jedinica u uniformi M.1940
Tempera N. Miličevića

 ck-18.jpg (59.54 KB. 369x1024 - viewed 94 times.)


TAKTIČKO -TEHNIČI PODACI

Pešadijska puška I karabin M.1924

Dužina puške bez noža1.094*3mmDužina cevi504 mmDužina stalne nišanske linije505 mmTežina puške bez noža3.850 grTežina noža s nožnicom720 grKalibar7,9 mmBroj žlebova4
Uvijanje žlebova konstantno u desno

Dubina žlebova0,13—0,18 mmŠirina žleba4,2 —4,4 mmPun obrt žleba je na 240 mmUgao uvijanja žleba5°54’U magacin staje 5 metakaStalni i najniži nišan200 mNajviši nišan   2.000 mVo (za zrno sS.FN) 725±15 m/sV25715 m/sPoprečno opterećenje zrna24,2 gr/cmŽiva sila na ustima cevi 350 kgmNajveći pritisak barutnih gasova 2.900±400 At
Jurišna puška M.1924 ČK

Dužina puške bez noža955 mmDužina cevi415 mmTežina puške bez noža 3.600 grKalibar7,9 mmU magacin staje5 metakaStalni i najniži nišan200 mNajviši nišan1.000 m
Podaci o žlebovima odgovaraju onima za pušku     M.24
Uspešni rezultati pojedinačnom vatrom postižu se do    400 m

------------------------

Članak prenesen iz časopisa METAK, autora Branka Bogdanovića

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page