Konjičke jedinice "KONJICA"

[vitez koja]

SS jedinice

SS ili Šucštafel (nem. Schutzstaffel — Odbrambene snage) je bila velika paravojna organizacija koja je bila glavni deo Nacionalsocijalističke partije u Nemačkoj.  SS se razlikovao od nemačke vojske, nacističke partije, i nemačkih državnih zvaničnika sa svojim činovima, oznakama jedinica i uniformama. Borbene jedinice SS-a, nazivane Vafen-SS (nem. Waffen-SS), su se razvile u sposobne i efektivne vojnike, u mnogo slučajeva superiornije od Nemačke vojske to jest Vermahta zbog žestokog ideološkog naboja i bolje vojne opreme. Nakon rata sudije na Nirmberškom suđenju proglasile su SS za kriminalnu organizaciju zbog sprovođenja rasnih zakona i genocida tokom holokausta.

Nemacke konjicke jedinice u II svetskom ratu u okviru Waffen SS su bile :
-SS konjicka brigade,
-8. SS konjička divizija Florijan Gajer ,
-33.Waffen SS konjicka divizija (madjarska),
-22. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Marija Terezija”,
-37. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Lützow”,

[vitez koja]

SS konjicka brigada

SS konjicka brigada je formirana 1940.g. od Waffen SS puka konjice (Reiterstandarte),  formiranog za dejstva protiv civila i gerilaca nakon nemacke okupacije Poljske. Kasnije kada je angazovana na teritoriji Sovjetskog Saveza brigada je ucestvovala u genocidu jevrejskog stanovnistva i anti partizanskim operacijama. Komandant brigade je bio Hermann Fegelein. Pod njegovom komandom brigade je na Istočnom frontu odgovorna za ubistvo preko 17.000 civila tokom kaznene operacije u pripjatskim močavarama u Beloruskoj SSR tokom 1941.

Brigada je brojala 3500 ljudi, 2900 konja i 375 vozila.

Godine 1942. brigada je rasformirana a ljudstvo je uslo u sastav 8. Waffen SS konjičke divizije. Marta 1944. godine,u naziv 8. Waffen SS konjička divizija je dodato ime Florijana Gajera, pa nosila naziv 8. SS konjička divizija Florijan Gajer.

[vitez koja]

SS-grupenfirer Herman Fegelajn

SS-grupenfirer Herman Fegelajn je rođen u Ansbahu, Bavarska. Kao dečak je radio u očevoj školi jahanja u Minhenu, tako da je postao vešt jahač i učestvovao je u takmičenjima u konjičkim skokovima. Godine 1925, na Minhenskom univerzitetu je došao u kontatk sa nacional-socijalizmom, i učlanio se u Nacističku partiju. 1927.g. stupio je u 17. konjički puk, da bi 1933.g. bio premesten u SS.
U septembru 1939, nakon okončanja Invazije na Poljsku, Fegelajn je komandovao SS Totenkopf konjičkim pukom.

Fegelajnova jedinica je učestvovala u „antipartizanskim“ borbama i masovnom streljanju 1.700 ljudi u šumi Kampinos. Aprila 1941. Fegelajn i njegova jedinica su uhvaćeni u krađi novca i luksuznih dobara namenjenih za transport u Nemačku. Slučaj pred vojnim sudom protiv Fegelajna je prekinut po direktnoj naredbi Himlera.

Fegelajn je učestvovao u akcijama i na Istočnom frontu, kada je Himler naredio da se formira SS konjička brigada Fegelajn je postavljen za komandanta.
Nakon što je Fegelajn ranjen i treći put u akcijama na Istočnom frontu, Himler ga je povukao januara 1944. u Hitlerov štab na dužnost oficira za vezu i predstavnika SS. 20. jula 1944. Fegelajn je bio prisutan tokom neuspelog atentata na Hitlera u „Vučijoj jazbini“, Hitlerovom štabu u Rastenburgu u Istočnoj Pruskoj, i tom prilikom je zadobio lakšu povredu leve butine od eksplozije.

Bio je član Hitlerovog unutrašnjeg kruga, i zet Eve Braun (bio je u braku sa njenom sestrom Gretl).

Nakon što je Himler pokušao da pregovara o predaji sa zapadnim saveznicima u aprilu 1945,[18] Fegelajn je napustio Hitlerov bunker. Uhvatio ga je SS-oberšturmbanfirer Peter Hegl u Fegelajnovom stanu u Berlinu 27. aprila, u civilnoj odeći, u pripremama za beg u Švedsku ili Švajcarsku. Nosio je novac (nemački i devize), i nakit, deo koji je pripadao Evi Braun. Po većini navoda, bio je pijan u trenutku hapšenja i odvođenja nazad u firerov bunker. Sudjeno mu je, I osudjen je na smrt, nakon cega je predate RSD bezbednosnom odredu.

Fegelajn je streljan zbog dezertiranja 28. aprila 1945, dva dana pre Hitlerovog samoubistva.
 

[vitez koja]

8. SS konjička divizija Florijan Gajer

8. SS konjička divizija Florijan Gajer je bila nemačka Vafen-SS konjička divizija. U martu 1944. godine u naziv je dodato ime Florijana Gajera (1490-1525), frankonijskog plemića koji je vodio u nemačkoj tradiciji popularnu Crnu četu tokom Seljačkog rata.

Divizija je formirana 1942. godine od ranije postojećih konjičkih formacija Vafen-SS-a. Oko 40% ljudstva činili su folksdojčeri iz Erdelja i Banata.
Trenažni bataljon ove divizije učestvovao je u gušenju pobune u Varšavskom getu 1943. godine.
Divizija se borila na Istočnom frontu na područjima kao što su između ostalih Brjansk i Vjazma. Učestvovala je i u borbama na Balkanu i konačno u Budimpešti gde je i uništena od strane Crvene armije.
Komandanti divizije su bili: SS-Brigadeführer Wilhelm Bittrich (do Februara 1943), SS-Brigadeführer Hermann Fegelein (do Novembra 1943) i SS-Brigadeführer Joachim Rumohr.

[vitez koja]

Komandanti 8. SS konjičke divizije Florijan Gajer

[vitez koja]

33.Waffen SS konjicka divizija (madjarska)

33.Waffen SS konjicka divizija (madjarska) formirana je od madjarskih dobrovoljaca u decembru 1944.godine. Ona nikada u svojoj popuni nije imala vise od jednog puka. Vec u januaru je skoro unistena u borbama u okolini Budimpeste. Navodno ostaci jedinice su usli u sastav 26.oklopne divizije.

Postoje sumnje da 33.Waffen SS konjicka divizija nikada nije ni formirana, vec da je furirala svojim nazivom samo na papiru.

[vitez koja]

22. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Marija Terezija”

22. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Marija Terezija” je nemacka Waffen SS divizija konjice koja je vodila borbe na Istocnom frontu tokom II sv.rata. Divizija je bila sastavljena uglavnom od madjarskih vojnih obveznika, Volksdeutschera i pripadnika SS jedinica, nakon sporazuma Nemacke i Madjarske.

U decembru 1943.godine, 17.SS konjickom puku/8.SS konjicke divizije naredjeno je da pristupi pripremama za formiranje nove SS konjicke divizije.  Aprila 1944.g. jedinica je izvucena iz borbi I upucena u Kisber u Madjarskoj da se odmori, oporavi I pristupi formiranju nove jedinice.

Dok su veteran 17.SS konjickog puka cinili jezgro nove jedinice, na osnovu sporazuma Nemacke i Madjarske, u njen sastav su usli madjarski vojni obveznici, Volksdeutscheri i pripadnici SS jedinica. Formiranje je izvedeno u potpunoj tajnosti tako da mnogi pristigli regruti nisu ni znali gde se nalaze.
Jedinica je nekoliko narednih meseci izvodila obuku u Kisberu, Djeru i Budimpesti, opremljena madjarskim oruzjem, vozilima i opremom. Do juna 1944.g. brojno stanje je dostiglo 4900 ljudi.

Kako su Sovjeti pokrenuli operaciju “Bagration”, Vrhovna komanda naredjuje pokret jedinica 52.SS dobrovoljackog konjickog puka za Rumuniju ojacanog artiljerijom, stim da 17.SS dobrovoljacki konjicki puk ostaje u Madjarskoj gde i dalje izvodi obuku ljudstva divizije. Jedinice u Rumuniji su pretrpele velike gubitke.

Sredinom oktobra 1944.g. pronemacki oficiri otkrili su da madjarski regent admiral Miklos Horti, pregovara tajno o predaji Sovjetima. Hitler salje SS-Obersturmbannfüher Otto Skorzeny-ja resi problem, koji preuzima komandovanje raspolozivim snagama 22. SS dobrovoljacke konjicke divizije “Marija Terezija”. Akcija se zavrsava tako sto je Horti primoran da abdicira. Pronemacki orijentisan Ferenc Szálasi zamenjuje Hortija, pregovori su prekinuti i kriza izbegnuta.

Jedinice koje su zavrsile obuku u blizini Kisbera dodeljene su 9.brdskom SS korpusu za odbranu Budimpeste.  Jedinice su pretrpele velike gubitke od strane, samo 170 vojnika se probilo iz obruca.
Preziveli su sa onima koji su poslati da brane Budimpestu upotrebljeni za formiranje 37. SS dobrovoljacke konjicke divizije “Lützow”, a ostaci protiavionskih jedinica dodeljeni su 32. SS dobrovoljackoj diviziji Panzergrenadier.

Komandant jedinice je bio SS-Brigadeführer August Zehender.

[vitez koja]

37. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Lützow”

37. SS dobrovoljacka konjicka divizija “Lützow” formirana je u februaru 1945.godine, od ostataka 8. SS konjičke divizije Florijan Gajer, 22.SS dobrovoljacke konjicke divizije “Marija Terezija”, 8.SS pionirskog bataljona, ukljucujuci 16- i 17-godisnje Nemce, madjarske Volksdeutschere i regrute. Divizija je treba da ima tri puka, ali zbog nedostatka ljudstva i opreme formirana su samo dva.

U pocetku je jedinicom komandovao SS-Oberführer Waldemar Fegelein, ali je zamenjen sa SS-Standartenführer Karlom Geseleom.

Divizija je vodila borbe protiv Sovjeta u okviru 6. SS-Panzerarmee tokom poslednjih nedelja rata, pre nego sto se u maju 1945.g. predala Amerikancima u Austriji.

Ime je dobila po pruskom generalmajoru Adolf Freiherr von Lützowu.

Komandanti su bili: SS-Standartenführer Waldemar Fegelein (Februar 1945 - Mart 1945), SS-Standartenführer Karl Gesele (Mart 1945 - Maj 1945).

[JASON]

Због  државног сиромаштва у коњицу су (некад) ишли обвезници који су могли сами да обезбеде коња и опрему за њега. Тако су у ратове као коњаници ишли углавном имућнији људи који су у миру могли да набаве и издржавају коња који је одговарао потребама војске. Као што се види, коњички пуковник А. К. потиче из имућне породице.

[gocemk]

Americke upotrebe konje u avganistan 2001.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Link

[oficir neaktivne rezerve]

Nešto malo o sastavu Konjice VKJ (iz knjige D.Babca).

[gocemk]

Treba spomenuti da su ljudi iz mongolskog podrijetla konja osim kao oružje se koristi kao izvor hrane ili oni koriste ženski konje(kobili) iz koje oni su dobivali mlijeko iz koje one izrade  jednu vrstu jogurta koja je glavna hrana tijekom dugog putovanja, dok konja, hrana dobiva od pašnjaka trave

[motorista 57 klasa]

 Kobilje mleko-jogurt se zove kumis i prilično je ukusno.

[gocemk]

to je bila moja ideja da konjanik iz 21. stoljeća znati ovu tehniku proizvodnja jogurta mlijeko kobile.

[vitez koja]

Sovjetske konjicke jedinice

Kolektivizacija sovjetske poljoprivrede smanjuje broj konja u Sovjetskom savezu sa procenjenih 34 miliona grla 1929.godine na 21 milion grla 1940.godine. Sovjetski Savez je imao dovoljnih zaliha nafte pred II sv.rat, tako da njegova logistika nije zavisila od konjskog transporta. Imajuci dovoljne kolicine nafte i potpomognuta kamionima (iz americke pomoci), Sovjeti su motorizovali i mehanizovali svoje jedinice u daleko vecoj meri nego Wehrmacht, ali su opet imali vise konjickih jedinica od Nemaca. Procena je da je u konjickim jedinicama bilo angazovano oko 3,5 miliona konja.

Borbena iskustva Prve konjicke armje i njenih komandanta, znacajno je uticao na razvoj sovjetske ratne doktrine u medjuratnom periodu. Iako je konjica raspustena posle gradjanskog rata, Sovjetska konjica je sa 7 konjickih brigada 1929.g. dostigla 32 divizije i 2 brigade u 1938.godini. 1939. i 1940.godinu Sovjeti su proveli u masovim reorganizacijama jedinica u mehanizovane i tenkovske korpuse, pod uticajem Spanskog gradjanskog rata. Medjutim, zbog neuspeha mehanizovanih snaga 1939. u Poljskoj i Finskoj, uloga konjice neocekivano je porasla.

U junu 1941.godine, Crvena armija je imala cetiri komande korpusa konjice i 13 odeljaka (od toga 7 u zapadnim vojnim oblastima) za razliku od 62 pesadijska i 29 mehanizovanih korpusa. 1941.g. konjicki korpus je po formaciji imao dve divizije ojacane sa artiljerijom i oklopnim pukovima. U realnom zivotu to nije bilo tako: konjickim i pesadijskim jedinicam su „oduzeti“ tenkovi i kamioni, pa se transport prakticno svodio na konjski i nosenje na ledjima vojnika, cime je smanjena pokretljivost i vatrena moc. Cak i takvi korpusi bili su preveliki da bi se sa njima moglo efikasno komandovati. Takva velicina, neorganizovanost i neiskustvo komandanata doprinelo je da su jedinice trpele velike gubitke od Nemaca (na primer, gubici 6.konjickog korpusa su iznosi od 60-80 % dok su se borili da se okupe po formaciji 22.juna 1941.g.). To je dovelo do preformacije kojickih jedinica u jedinice „lake konice“ sa snagama oko polovine klasicne konjicke divizije (3.447 ljudi). One su koriscene za masovan napad na kriticne tacke, sadejstvo sa tenkovima, ali jako retko za medjusobno sadejstvo sa pesadijom. U odbrani su bile korisne kod napada na neprijatelja u ranoj fazi napada, napadu na nemacke bokove i brzo izbegavanje neprijateljskih reakcija...
Taktika upotrebe konjickih jedinica se poboljsala od 1941-42.g. kada su konjicke divizije ojacane sa mehanizovanom pesadijom i protivavionskim art.orudjima. Medjutim, nekompetentni ili ravnodusni komandanti redovno su konjicu upotrebljavali protiv utvrdjenih ciljeva, sto je pored ostre zime proizvelo velike gubitke u ljudstvu i konjima. Gubici konja su bili toliki da je rasformirano oko cetrdesetak konickih divizija.

Staljin je podrzavao ideju reformisanja konjickih jedinica, iako se vojska tome protivila. Koncept integrisanja konjice, pesadije i tenkova realizovan je kroz vid konjickih mehanizovanih grupa (KMG) u jesen 1942.g. Tokom 1942.g. KMG su funkcionisale kao jurisni deo vojske, iako se pesadija, koja je bila predvidjena da se krece kamionima, kretala na konjima. Godine 1943.g. Crvena armija je stekla dovoljno iskustva, znanja i opreme za primenu brojnih tenkovskih armija. Oni su postali glavno oruzje jurisa, pa je konjica potisnuta uglavnom na pomocne zadatke – opkoljavanje i ciscenje vec razbijenih neprijateljskih snaga, koje su odvojene od tenkova. Do kraja rata brojno stanje Sovjetske konjice se vratilo na 7 konjickih korpusa.
Poslednje angazovanje KMG bulo je u avgustu 1945.g. tokom invazije na Mandzuriju.