29. avgust

[Brok]

1189. Dubrovnik s bosanskim banom Kulinom sklopio ugovor kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.

1521. Turci pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.

1526. U bici kod Mohača turska vojska, pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog, pobedila trupe mađarskog kralja Ludvika II, koji se u povlačenju utopio u reci. Ugarska država se raspala na deo koji je potpao pod tursku vlast, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su, po Zapoljinoj smrti, 1540. preuzeli ugarski presto.

1756. Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II počeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila, koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Rat završen 10. februara 1763. mirom u Parizu.

1820. U Oportu u Portugaliji počela građanska revolucija. Kralj Žoao VI prinuđen da, 1821, donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.

1825. Portugalija priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.

1842. Završen Prvi opijumski rat Kine i Velike Britanije, sporazumom o miru u Nankingu. Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hongkong prepusti Britancima.

1943. U pobuni protiv nemačke okupacije Danska, u Drugom svetskom ratu, potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.

1944. Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo komandu generalu Dragoslavu Mihailoviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena preko radija 12. septembra.

1945. Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele, u Drugom svetskom ratu, iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

1949. SSSR u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome 22. septembra objavile SAD, Velika Britanija i Kanada.

1960. Premijer Jordana Haza el-Madžali i deset osoba poginuli u eksploziji podmetnute bombe. Za atentat optuženi teroristi iz Sirije.

1965. Američki vasionski brod Džemini V, sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom, spustio se u Atlantik posle rekordnih osam dana u Zemljinoj orbiti.

1975. Umro irski državnik Emon de Valera, učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin fejna. Kao premijer, od 1937. do 1948. sporazumno rešio mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio od 1959. do 1973.

1995. Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu za Bosnu i Hercegovinu, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen da pregovara u ime delegacije.

1997. Islamisti u Alžiru u jednom selu ubili 300 osoba.

2001. Vrhovni sud SAD osudio tri direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin, u Kaliforniji, za ilegalnu prodaju opreme Indiji, a koja bi mogla biti upotrebljena za pravljenje nuklearnog oružja.

2003. U eksploziji automobila-bombe ispred džamije Imam Ali, u iračkom gradu Nadžafu, poginulo najmanje 80 osoba, među njima lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.