kosta1961
Prijatelj foruma
zastavnik
 Offline
Posts: 1 232
|
 |
« on: March 04, 2021, 06:23:13 pm » |
|
Konstruktorski biro Tupoljeva je planirao 1961g da napravi zamenu za avione koji su leteli na kratkim relacijama.Trebalo je zameniti IL 2 i IL 14,sa savremenim mlaznim avionom.Plan je bio da iskoriste sve dobre osobine aviona Tu 104 i Tu 124.Ovaj poslednji se pokazao dobro ,ali trebalo je napraviti avion sa više sedišta.Osim toga motori u korenu krila su pravili veliku buku i vibracije,koje nisu bile dozvoljene kod zapadnih aviona te namene.
Namera je bila da za osnovu uzmu Tu 124 i da mu produže trup,a da motore stave na njegov kraj.(mada je krajnje rešenje čekalo nove jače motore inž.Solovieva D-30).Ideju o mestu motora su dobili od Karavele,koju su šezdesetih godina mnogi kopirali.Ovakav položaj motora pogoduje pre svega krilu,koje je može da pokaže svu svoju aerodinamičnost,smanjena buka i vibracije u kabini i smanjen uticaj mlaza iz motora na trup.Rep je dobio T oblik,kao što je tada to bilo moderno.
Konstruktori su prvo osmislili Tu 124A koji bi imao motore D-20 P (kao na Tu 124) na kraju trupa.On bi imao četrdeset sedišta i max brzinu 1000km/h ,max dolet 2000km na visini 10000m.Daljom razradom planova potvrdjeno je da bi avion mogao da ima 46-58 sedišta i da bi imao krstareću brzinu od 800km/h.Planirali su i nove motre D 20P-125 potiska 5800kg.Aeroflot je tražio da ima do 70 mesta,ili da može da preveze 7000kg tereta na daljinu od 1500km.Pri tome je maksimalan zalet trebao da bude do 900m.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvi prototip SSSR 45075 c/n 00-00
Sve delove i strukture aviona su zadržali iako je to povečalo opterečenje delova.Krila su zadržala isti profil,a središnji deo ,sada bez motora,je povećao nosivost krila koja su nešto produžena i zadržala su strelu od 35°,a krilca su podeljena na dva dela sa timerima.Zakrilca su bila veća koja su se pokretala na 20°za poletanje i 38° za sletanje.Na gornjem delu krila su zadržane vadušne kočnice.Na gornkoj strani krila je imao rebra koja su služila za bolju aerodinamiku krila.
Trup je ostao kao i kod Tu 104 ,prečnika 2,9m,ali je produžen za 1,6m.Kabina za putnike je celom središnjom dužinom bila visoka 2m.Zadržana su vrata( sa "trbuhom"),a motori su bili na nosačima malo iznad ose aviona na zadnjem delu trupa.Motori su bili D 20 P 125 rez riversa i smanjivača buke.Prvi standardni model je pored tri pilota u kabini pod pritiskom moga da primi do maksimalno 64 putnika. Ispod nosa je dobio meteorološki radar ROZ-1,u maloj kapličnoj kupoli.
Novi položaj motora su zahtevali i T rep.Stari rep sa nisko postavljenim horizontalnim stabili zatorima je pravio probleme .Vertikalni deo je uvećan i prvi put u fabrici Tupoljev je ugradjena hidraulika u kormila,jer je i kormilo pravca sada veće.Horizontalni deo repa je umanjen,jer se mislilo da ce mlaz iz motora da stabilizuje avion.
Veći raspon krila je uvećao i rastojanje izmedju glavnih točkova.Oni su ojačani za sletanje na grube terene,pa su dodati i veći točkovi.Dobil su i jače kočnice(pa je na kasnijim modelima sklonjen padobran u repu).Uvlačili su se u gondole na krilima.Povećani su rezervoari u krilima.
Promene polažaja motora i repa su doprinele boljoj aerodinamici krila,rep nije bio u struji od motora sto je smanjilo vibracije i opterećenje repa.Pored toga bila je manja buka od motora i u slučaju da se motor upali dim ne može da udje u kabinu.Smanjeni su ulazni kanali za motor,sto je smanjilo mogućnost da upadne strani predmet.Ipak sve ove promene su donele probleme stabilnosti,strukturne čvrstine i dodatne težine.Iako je zadržan osnovni profil i kutijasta konstrukcija krila,izmene u površini(zbog jednostavnije izrade) i nešto promenjen profil ,uticali su na aerodinamiku krila pa su morali da ga doteruju u aerotunelu
Projekat 124A kako je prvobitno nazvan je nastao od seriskog 124.Ustvari dva seriska su početkom 1962g prepravljena,a polovinom sledeće godine su završeni.Prvi(seriski brioj 45075) je jula izvršio prvi let sa pilotom A.D.Kalinoj.Drugi 9 septembra 1963g(broj 45076).Prvi je imao novi rep povećan za 30% dok je drugi imao prvobitno planiran.Ovo uvećanje je nastalo jer je britanski ВАС111 imao udes zbog manjeg T repa.Ispitivanja su pokazala da je motor nedovoljno snažan za takav avion.
Septembra 1964g je dobio zvaničan nazin Tu 134.Drugi prototip je 1965g predstavljen na salonu u Parizu.Sledeće godine u januaru je doživeo katastrofu.Sa motorom D 20 su napravljena tri primerka.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Drugi prototip SSSR 45076 c/n 4350001
Nešto kasnije je dobio motore D 30 (fabr.broj 0004 –brioj 65602) koji je imao veću snagu(6800kg) i manju potrošnju goriva.Broj sedišta je podeljen u dve kabine ,u prednjoj je bilo 44 ,a u zadnjoj 28.Ovaj je imao prvi let jul 1966g.Putnici su ulazili na predna vrata sa leve strane trupa ,a prtljag se smeštao kroz vrata sa suprotne strane.Pored ovog mesta za prtljag(u kabini izmedju pilotske kabine i kabine putnika),imao je još jedan prostor ispod repa,a ubacivao se kroz vrata ispod desnog motora.Ovaj avion je pre prevoza putnika leteo kao kargo ,zbog sigurnosti.Isprva je leteo sa prvobitnim repom ali krajem godine i njemu ugradjuju veći.Imao je i padobran za kočenje u repu.
Avion se dobro prodavao uglavnom u istočnoj Evropi.Naredni primerci su dobili poboljšanja(posle 1969g).Motori D 30 II su imali pneumatski starter i riverse,a kao opcija je bilo da korisnik može tražiti ugradnju Britanskog električnog sistema od 115 V.Oni su dobili oznaku Tu 134A .Godinu dana kasnije dobio je mali motor u repu za pokretanje glavnih motora. Prednji deo trupa je produžen za 2,1m i tako je dobijeno mesta za još jedan red,pa je sada mogao da primi 76 putnika.Sedišta su bila u redu 2+2,a postojala je mogućnost da se poveća kapacitet na 84 sedišta.
Pored toga dobio je VHF antenu na vrhu repa,i nešto produžen horizontalni stabilizator.Dobio je stajni trap sličan kao na IL 18,i pojedini delovi krila su ojačani.Nije imao novu avioniku,iako je od 1964g postojao sistem automatskog sletanja,ali on nije bio pouzdan.Ovaj model je prodavan u istočnoj Evropi ali i u Jugoslaviji.Aviogenex je na trećem kupljenom Tu 134A imao ugradjen radar(groza 134) u nosu,a navigatora je zamenio inžinjer u kabini pilota.Sledeći Tu 134A-3 je imao motor D 30 serije III koji je imao manju temperaturu motora i sa kojim je povećana temperatura u kabini.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Od 1980g nastala je poboljšana varijanta Tu134B.Imali su nove vazdušne kočnice,savremenije instrumente u kabini ,mada je inžinjer leta zadržan.Pored toga izmenjena je unutrašnjost putničkog dela i standardna varijanta je bila sa 80 sedišta.Smanjena je težina samog aviona,dodata manja vrata na zadnjem delu trupa.Izmenjen je deo za stvari i pomoćne prostorije.Radar u nosu je postao standardan(groza 134),i pretrpele su neke izmene i neke komande u kabini ( komande za motor i repne površine).Dobio je i dva ekrana radara ,za svakog pilota po jedan(koji se nalazio na bočnom zidu),umesto jednog na sredini table sa instrumentima.Neki od ovog modela imaju i veću količinu goriva.
Zabranjeni su letovi sa ovim avionom 2002g zbog toga što motori prave veliku buku. Svih verzija je napravljeno 853 primeraka.Avion je prestao da se proizvodi 1988g,ali je nekoliko pretovren u druge verzije,pre svega za obuku posade,kosmonauta,ili salonska varijanta.
Neke od varijanti
Tu 134B1 je mogao da primi do 90 putnika,a čak 96 ali je imao lagana kompaktna sedišta.Ova poslednja serija je radjena samo za Aeroflot.
Tu 134 BU prepravljena V verzija za obuku civilnih i vojnih pilota,avion je imao automatski sistem za sletanje Cat III A
Tu 134 BV za obuku posade na kosmičkom brodu BURAN
Tu 134 Š(тренировки штурманов) je prepravljena A verzija za obuku vojnih navigatora i bombaša.Imao je mesta za deset učenika i stanicu za instruktora,a u staklenom nosu je imao optički nišan.Gadjali su metu sa bombama od 250kg koje su bile ispod trupa na dugačkim nosačima.
Tu 134 VŠ(для подготовки штурманов) tokom 1970g je dvanaest aviona prepravljeno za obuku bombaša na Tu 22M.Unutrašnjost je napravljena kao u Tu 22 za dvanaest bombardera i navigatora.Ugradjen je radar "Rubin" koji simulira nos aviona Tu 22.Ispod trupa su bombe na nosačima.Ukupna dužina je povećana pa mu je promenjena stabilnost u letu .Pretrpeo je neke izmene pa je ukupna težina pri poletanju smanjena i pojačane su kočnice.Neki od prozori sa strane na kabini su uklonjeni,i električni sistem je poboljšan.
Tu 134 UB-L (вариант «УБЛ» с удлиненной носовой частью).On je služio za obuku posade aviona Tu 160.Obučavao je pilote i ostalu posadu u svim meteo uslovima,let po instrumentima,automatski let.U kabini je bilo mesto za bombaša i navigacioni sistem .On je imao nos kao teški bombarder pa mu je dužina trupa povećana na skoro 42m.Ova izmena je poremetila ravnotežu aviona pa je ukupna poletna masa smanjena kao i brzina na 860km/h na 10000 m.Ipsod trupa je nosio bombe.Napravljeno je 90 primeraka.1982g jedan (br.65098) je prepravljen za obuku bombardera morske avijacije kao Tu 134 UBK.On je umesto bombi imao rakete pod trupom.
Tu 134 SH(сельскохозяйственное) Avion 65917 je prepravljen za poljoprivrednu i industisku potrebu.On je u kabini imao uredjaje za posmatranje i snimanje površine zemlje sa optičkim ,radio i infracrvenim uredjajima.Posedovao je precizan navigacioni system za bilo gde na zemli.Imao je Francuski višepojasni skener koji je povezan sa četiri vizuelna i dva IR uredjajima,koji je mogao da snima u crno-belok ili kolor tehnici.Na trupu je imao dva balona gde su bili radari za bočno snimanje SLAR.Ceo system je težak 600kg,a ukupno je u avionu bilo 21 čovek.Avion je snimao za mnoge zemlje.Ukupno je napravljeno 12 promeraka
Tu 134 IMARK Avion je 1983 prepravljen (broj 65906) za ispitivanje multifrekventni polarizovani radar(polarizovano mapiranje).Niz antenna je postavljeno na trup,koje gledaju na dole i nadesno.Imao je na trupu antene u obliku velikog cilindra i veliki kontejner ispod trupa.Sa njim može da se izvrši kompletan geološki pregled zemlje.
Tu 134 LL je prepravljen u leteću laboratoriju. poslednjih 15 aviona je pretvoreno za ovo.Jedni su opremljeno za treniranje kosmonauta u nultoj gravitaciji.Drugi su istraživali problem koji nastaju sa T repom i motorima na kraju trupa.Jedni su ispitivali upotrebu ogromnog padobrana u epu za slučaj nužde –Avion 65908 je opremljen po inž.Zukovski za radio elektronska ispitivanja sa velikim antenama na desnoj starni trupa.
Tu 134 LLŠP leteća laboratorija za ispitivanje padobrana protiv upadanja u kovit.
Ukupno je oko 200 aviona koji su leteli u Vojnom Vazduhoplovstvu,raznih varijanti,kao školski,za prevoz tereta,ili ljudi.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
