[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sovjetska armija je relativno kasno u odnosu na americku pocela sa razvojem prvog univerzalnog borbenog helikoptera.
Posle prvih americkih iskustava u vijetnamu i na osnovu borbene upotrebe tada jedinog postojeceg helikoptera AH-1 Kobra, 1966 godine konstrukcioni biroi MiL i Kamov zapoceli su smostalno razvoj prvog borbenog helikoptera.
Kamov je imao ideju da postojecu vrlo uspešnu protivpodmornicku i transportnu verziju dvokrakog-rotor helikoptera Ka-25 preradi u borbenu, ali ta zamisao vrlo brzo je izgubila primat nad Mil-ovim prototipom koji je veoma podsecao na americki Bell UH-1.
Prvobitni prototip naziva V-24 (V od Vertolet) imao je mala krila, skije kao stajni trap, a mogao je da nosi 4 protivoklopne rakete kao i dvocevni top Gšh-23mm montiran na levu skiju.
Medutim, kako vreme nije bilo naklonjeno sovjetskim konstruktorima a hitno se tražilo rešenje, i ova verzija je odbacena, iskorištena su tehnicka rešenja vec postojecih helikoptera poput Mi-8 i Mi-14.
Ipak i pored gotovog proizvoda ( Mi-8 ), novi borbeni helikopter se znatno razlikovao - imao je nešto uži trup, motorna grupa imala je znatnih razlika, a ono što ga je svakako izdvajalo i razlikovalo jesu univerzalna mala krila (slicno rešenje na helikopteru Mi-6) koja su pored namene nošenja naoružanja imala i funkciju "uzgonske" površine, kao i uvlaceci stajni trap.
Helikopter je imao pet odvojenih rezervoara a u tovarni prostor mogla su se smestiti još dva dodatna.
Tovarni prostor imao je namenu prevoza 8 vojnika pod punom ratnom opremom mada je korišten i u mnoge druge svrhe.
***Verzija A - prvi pocetni stadijum
Prvi prototip koji je bio preteca verzije "A" poleteo je 1969 godine. Imao je oklopljenu kabinu, motorsku gondolu i delove transmisije. Posadu su sacinjavala tri clana- operator naoružanja, pilot i letac-mehanicar.
Operator je bio zadužen za dejstvo i vodenje raketa kao i dejstvo pokretnim mitraljezom, a delom tu funkciju posedovao je i sam pilot.
Po ideji konstruktora, naoružanje helikoptera trebalo je da se sastoji od PT raketa tipa Šturm kao i topa Gšh-23mm. Ipak na zahtev vojnih strucnjaka top je zamenjen jenocevnim mitraljezom 12,7mm.
Prvi primerci serijske verzije A poceli su da pristižu u letacke jedinice pocetkom 1972 godine. Kako se verzija A loše pokazala po mnogim nedostatcima, istovremeno u toku uvodenja iste vršena su intenzivno ispitivanja na verziji B koja je uporedo doradivana i na njoj su kao na opitnoj platformi ispitivane dorade za uklanjanje nedostataka.
***Verzija B (D)- usavrseni produkt
Verzija B je bila unapredena po pitanju naoružanja - umesto PT Šturm u naoružanje su uvedene nove PT rakete tipa Falanga-P jer je razvoj PT Šturm dosta kasnio u odnosu na helikopter. Ta raketa nije doživela svoju "premijeru" cak ni sa pojavom verzije D a postala je operativna tek 1976. Punih 4 godine trajalo je njeno ispitivanje dok nije dobijen finalni proizvod.
Na verziju B ugraden je novi višecevni (cetvorocevni) mitraljeski sistem 12,7mm USPU-24 sa mitraljezom IKB-12,7 brzine gadanja 4000 do 4500 met/min.
Verzija B nikad nije ušla u naoružanje a spajanjem A i B verzije 1973 u serijsku proizvodnju uvedena je verzija D sa naoružanjem kao na verziji B, ali sa potpuno novom kabinom. Do 1977 godine ukupno je proizvedeno oko 350 helikoptera verzije D u odnosu na 250 helikoptera verzije A.
Izvozna (eksportna) varijanta verzije D nosila je oznaku Mi-25.
***Verzija V - najmnogobrojnija varijanta
1976 godine u naoružanje se uvodi verzija V a istovremeno sa proizvodnjom te nove varijante i dalje je tekla proizvodnja verzije D. Do 1986 proizvedeno je ukupno 1000 helikoptera V verzije. Eksportna oznaka verzije V imala je naziv Mi-35.
Osnovno naoružanje verzije V cinile su PT rakete 9M114 Šturm-V (8 komada).
Mitraljeski sistem SPSV-24 posedovao je cetvorocevni mitraljez IKB-12,7 (9A624) sa kompletom od 1470 metaka. Horizontalno polje dejstva ovog mitraljeza je 60 stepeni, a vertikalno -20 do +40. Mitraljezom dejstvuje operater sistemom za upravljanje vatrom KPS-53AV sa kolimatorskim nišanom KS-53 koji može da se upotrebi i za bombardovanje.
Od nevodenog raketnog naoružanja Mi-24V obicno koristi 80mm rakete S-8 (više podverzija) u 4 sacasta lansera sa po 20 raketa u svakom. Takode u sastav naoružanja ulaze i rakete 122mm S-13, kao i 250mm rakete S-24 (nosi 4 komada).
Za gadanje nevodenim raketama koristi se nišan ASP-17B koji takode može da se koristi za bombardovanje i za dejstvo dodatnih fiksnih mitraljeza. Od bombi koje takode može da nosi, Mi-24V koristi bombe od 50, 100 i 250kg na krilnim nosacima a izuzetno ispod trupa može da nosi 2 bombe od po 500kg (klasicne) ili 2 zapaljive od 500kg ili dva kontejnera KMGU-2 sa kasetnim bombama. Moguce su kombinacije bombi i nevodenih raketa. Na unutrašnjim podvesnim tackama mogu se postaviti kontejneri UPK-23-250 sa topom Gš-23mm, ili kombinacija 2 mitraljeza 7,62mm ili jednog 12,7mm.
Takode za sopstvenu zaštitu od napada iz vazduha kao i dejstvo po niskoletecim ciljevima Mi-24 je opremljen IC raketama Igla ili R-60.
***Verzija P - povecanje efikasnosti i vatrene moci
Verzija P pojavila se 1981 i do 1990 proizvedeno je ukupno 620 helikoptera. Verzija P bila je slicna verziji V sa razlikom što je umesto cetvorocevnog mitraljeza 12,7mm imala ugraden dvocevni top Gš-30K od 30mm sa desne strane trupa. Taj top ima brzinu gadanja 1500 met/min.
Ipak i pored velike vatrene moci i robusnosti, ovo rešenje se nije pokazalo kao zadovoljavajuce pa je 1989 u serijsku proizvodnju uvedena verzija Mi-24VP sa dvocevnim topom Gš-23L 23mm u nosnoj tureli sa brzinom gadanja 3000 do 3400 met/min.
Verzija VP je poslednja standardna borbena verzija koja je ušla u serijsku proizvodnju i proizvedena je u svega 25 primeraka.
***Nove verzije i specijalne varijante
Nove verzije nastale su preradom postojecih varijanti. Prve podverzije nastale "preradom" jesu letelice za traganje i spasavanje kao i platforma za korekturu artiljerijske vatre. Ti helikopteri nastali su još u bivšem SSSR-u, ali raspadom istocnog bloka mnoge zapadne firme ponudile su opremanje starih varijanti u modernizovane sa zapadnom opremom i naoružanjem.
Tu "obavezu" na sebe preuzeli su izraelski IAI i Elbit, južnoafricki ATE, francuski SAGEM i britanski BAE Systems.
Ruski MiL takode modernizuje stare varijante koristeci neke sisteme sa postojeceg finalnog Mi-28N (rotor i repni X rotor) uz generalno sredivanje trupa, korištenje novih kompozitnih i lakših materijala. Repni tzv.X rotor ima duzi vek upotrebe, vecu efikasnost, otporniji je na direktne pogotke i stvara mnogo manju buku.
Elektronsko-navigacioni sistem KNEI-24 kompatatibilan je sa NATO standardima a u okviru sistema nalazi se nisansko-kompjuterski sistem SKVAL preuzet sa helikoptera Ka-50. Poseduje sistem IFF (Identification Friend or Foe/Svoj-Tudji), sistem upozorenja dolazka IC projektila i radarskog ozracenja.
U naoruzanju nove varijante su u opciji novi topovi 23mm, PT rakete 9M120 (AT-12 Svinger) dometa 8000m, rakete V-V IGLA 5 (9M39) dometa 5000m. kao i naocare za nocno osmatranje (nightgoogles).
Cena modernizacije krece se izmedju 1 do 1.5 mil.$ u zavisnosti paketa opreme.
Izraelski IAI napravio modernizovanu verziju Mi-24 pod nazivom Mission 24 za Indijsko RV.
Oprema ugradjena u tu varijantu verovatno je najobuhvatnija i sastoji se od TV/FLIR/LLTV senzora, laserskog obelezivaca, racunara, digitalne GPS karte, kolor displeja, modernih komunikacionih uredjaja...
Takodje ima zastitu od IC raketa i sisteme radarskog ozracenja, a sva oprema je NATO kompatabilna.
Ponudjene su PT rakete Spike-ER i spregnuti mitraljez sa kacigom.
Južnoafrički ATE napravio je možda i najveću rekonstrukciju po pitanju trupa - potpuno je imenjen izgled nosnog dela u koji su osim topa 20mm ugrađenog na Rooiwalk helikopter takođe izmenjena elektronska oprema samog kokpita kao i naoružanje uglavnom južnoafričke proizvodnje. Ovakvu varijantu koristi RV alžira.
***Upotreba u borbenim dejstvima
Svoju prvu borbenu upotrebu helikopter Mi-24 doziveo je 1978 tokom somalijsko-etiopijskog sukoba sa unajmljenim kubanskim posadama.
Rat u afganistanu ovaj helikopter pretvorio je u legendu i mit. U pocetku su ga koristile prosovjetske afganistanske trupe, da bi ulaskom SSSR-a u sukob pocelo njegovo masovno korištenje. U pocetku sukoba, iako su afganistanski piloti bili dobro obuceni, taktika mudžahedinskih zaseda "udri i beži" dovodila je do znatnih gubitaka u letelicama, sve dok sovjetski piloti nakon dužeg vremena nisu promenili taktiku napada, tek tada se situacija znatno promenila.
Najvecu opasnost po Mi-24 u afganistanu sam pojave PAR Stinger, predstavljali su teški mitraljezi DkSH i ostali PAM i PAT-ovi.
U sukobu irak-iran došlo je i do prvih vazdušnih helikopterskih duela, pa su tako iranske Kobre (AH-1) oborile par irackih 24-ki, da bi posle toga i iracani oborili iranski helikopter.
Korišten je u sukobu protiv kurda od strane iracana, u cadu od strane libijaca, u izraelsko-sirijskom sukobu gde se navodi da su bez gubitaka uništili cak 55 izraelskih tenkova...
Vjetnamske snage su ih koristile protiv crvenih kmera, primenjujuci americku taktiku iz vijetnamskog rata.
Indija ih je koristila u sukobu sa pakistanom, a šri-lanka u sukobu sa tamilskim tigrovima. Korišteni su sa placenickim posadama Kabile u Kongu uglavnom sa ukrajinskim i ruskim posadama. U poslednjem sukobu u ceceniji uništili su kolonu od 40 oklopnih vozila i tenkova pobunjenog Džohara Dudajeva.
1993 uprkos embargu, hrvatska je iz ukraine nabavila 15 helikoptera Mi-24V pod izgovorom da se radi o humanitarnim letelicama crvenog krsta, a koje je koristila 1995 u operaciji Oluja. Jedan od helikoptera srušio se na podrucju Grahova zapevši za dalekovod.
Danas su svi povuceni iz upotrebe.
Makedonija je 2000-te nabavila 12 Mi-24V koji su intenzivno korišteni 2001 u sukobu sa albanskim separatistima. Pretpostavka je da su istim tada upravljale iznajmljene ukrajinske posade kao i sa jurisnicima Su-25.
Srbija tj. SRJ je negde krajem 90-tih nabavila tajnim kanalima 2 Mi-24V koji su bili pridodati jedinici za specijalne operacije MUP-a RS. Ovi helikopteri učestvovali su u b/d na KiM a njihova sadašnja sudbina nalazi se u rukama srpskog RV - da li će se osposobiti za upotrebu ili će se definitivno povući (prodati) za sada je nepoznanica.
Ovaj tip helikoptera pored bivših članica SFRJ poseduju i susedne zemlje poput bugarske (22 letelice) i mađarske (10 na upotrebi i 15 "konzerviranih").
Helikopter Mi-24 pokazao je tokom više od 35 godina aktivne upotrebe da je gotovo nenadmašiva i nezamenjiva letelica izuzetne ubojne moći koja kao takva i dalje predstavlja okosnicu borbenih helikoptera velikog broja zemalja u svetu koje ga koriste.
Modernizacijama koje se nude na tržištu, produžava se vek upotrebe kao i efikasnost, te predstavlja dostojnog konkurenta novim tipovima borbenih helikoptera koji su se pojavili i pojavljuju na svetskom nebu.
Zato je zaslužio je da bude cenjen i poštovan kao oružje !
Izvor -
www.mycity.co.yu
