Posto sam video doticnu klasu fregata u spisku brodova na Palubi, odlucio sam da prevedem veoma opsiran clanak sa brazilskog sajta Poder Naval (v.
www.naval.com.br ) o ovim fregatama.
Fregate klase Niteroi (Vosper Mk.10) su ulazile u sastav RM Brazila u drugoj polovini 70-ih godina XX veka, i do danas cine "kicmu" njene povrsinske flote. Ti brodovi su predstavljali tehnoloski skok od 30 godina u odnosu na tada postojece brodove, i, bili su prvi u RM Brazila koji su bili opremljeni digitalnim komandno-informacionim sistemima, gasnim turbinama i protivpodmornickim raketama, medju ostalim novitetima koje su doneli. Projektovane od strane brodogradilista Vosper Thornycroft, specijalno prema zahtevima Brazilske RM, Mk.10 su zadrzale mnoge osobine svojih prethodnica, Type 21, gradjenih za potrebe RM Velike Britanije. Veoma uspesan poslovni koncept Vosper Thrnycrofta da gradi ratne brodove za ratne mornarice srednje velicine je postao moguc zahvaljujuci pojavom brodskih gasnih turbina (prvi ratni brod opremljen takvim pogonom je bio HMS Grey Goose, izgradjen 1953. prim.prev.), koje su nudile veoma povoljan odnos snage u odnosu na tezinu. Osim toga, nove generacije naoruzanja i sistema za upravljanje vatrom su omogucili povecanje vatrene moci, uz istovremeno smanjivanje deplasmana i velicine broda, kao i vecu pouzdanost u radu. Time je takodje i smanjen broj clanova posade.
Kratki istorijat protivpodmornickih snaga RM Brazila
Za razliku od Prvog Svetskog rata, u koji je RM Brazila usla sa veoma dobro izbalansiranom i modernom flotom, ratna mornarice te zemlje je Drugi Svetski Rat docekala potpuno nepripremljena, sto se ocitovalo velikim gubicima Brazilske trgovacke flote pocetkom 1942. Na samom pocetku rata, samo 3 razaraca klase Greenalgh su bili opremljeni sa PEL, a ostali su bili navodjeni od strane Americkih brodova. Te, 1942. jos nekoliko brodova su dobili PEL, i to hidrografski brod Rio Branco i minopolagaci klase Carioca, koji su bili preklasifikovani u protivpodmornicke korvete. Nedugo zatim, PEL je bio ugradjen i na krstarice Bahia i Rio Grande do Sul. Tek tada je RM Brazila postala sposobna da uspesno izvrsava zadatke eskortiranja konvoja duz svoje obale. Posle II S.R., Brazilska RM je kupila dve americke teske krstarice (bivse USS Saint Louis i USS Philadelphia), koje su bile opremljene sonarime, a posle su primljeni i razaraci klase Fletcher, Sumner i Gearing. Nedugo posle, usledila je i kupovina nosaca aviona "Minas Gerais", koji je krcao PP avione S-2E Tracker. Svi ti brodovi, iako su imali sonare, koji su posluzili za razvoj protivpodmornicke doktrine i za obuku, nisu predstavljali sam tehnoloski vrh u to doba. Zato je pocetkom 60-ih trazeno resenje u izgradnji novih brodova.
Radjanje ideje o nabavci fregata
1961. brazilski Admiralstab je izradio okvirni plan o izgradnji klase fregata od najmanje 4 broda, ali bez TT specifikacija. Pre toga, Brazil je pokusao da pokrene izgradnju ratnih brodova u domacim brodogradilistima, uz Americko finansiranje i Americku tehnologiju, kao sto je bio slucaj sa nekim zemljama NATO, ali bez uspeha. 1963. u Pomorskoj Ratnoj Skoli formirana je radna grupa, koja je trebalo da donese odgovarajuce zakljucke u vezi sa daljim razvojem tog vida OS. Donesen je zakljucak da je RM Brazila trebalo da ima 30 eskortnih brodova, plus 2 u rezervi, jer je pomorski saobracaj "kljucan za ekonomsko prezivljavanje zemlje".
Izbor broda
U pocetku je vodjena veoma zucna i duga debata o pogonu novih brodova. Naime, "stara garda" je preferirala parni pogon, za koji su smatrali da je najjeftiniji i najpouzdaniji, a, o "novotarijama" poput gasne turbine, nisu hteli ni da cuju. Americka vojna misija je, razume se, sa interesovanjem pratila razvoj dogadjaja, i ponudila je finansijsku pomoc i transfer tehnologije, u slucaju da se izabere americki brod. U uzi krug prvog izbora, usle su nemacka fregata Keln, britanska Leander i americka "Bronstein". Posle razmatranja, usvojen je "Bronstein", koji je posedovao tada ultramoderni pp sistem ASROC i tada najbolji sonar na trzistu SQS-26. Projekat nije realizovan zbog nesuglasica oko nacina finansiranja.
Posto su se vratili na nulu, uzet je kredit u visini od 250 miliona tadasnjih dolara, za kupovinu 10 brodova. Procena cene novih brodova je bila zasnovana na ceni jedne fregate klase "Bronstein". Na novi tender su se javila sledeca brodogradilista: Swan Hunter, Yarrow, Vosper Thornycroft i Vickers Limited Shipbuilding Group (V. Britanija), Blohm und Voss i HDW (Nemacka), Cantieri Navali del Tirreno e Reuniti (Italija), Verolme (Holandija) i DTCN (Francuska).
Posle razmatranja dostavljenih ponuda, u opticaju su bile ponude HDW-a i Vospera. Na kraju, 1970. godine, potpisan je ugovor o gradnji sa Vosperom.
Ugovor je predvidjao gradnju 6 brodova i transfer tehnologije, sto je Vosper rado prihvatio, jer, posto su prakticno ziveli od gradnje ratnih brodova za strane narucioce, su se bojali da ne izgube druge narudzbine, tako da su zadnja dva broda te klase izgradjeni u brodogradilistu Arsenal da Marinha u Rio de Zaneiru. Tehnicki konsultant angazovan od strane RM Brazila je bio americki projektantski biro "Gibbs and Cox", koji je proverio tehnicku dokumentaciju za te brodove, koji su morali da budu u skladu sa "Stability and Buoyancy Criteria for US Naval Ships", koji se i danas koriste. Od ostalih zahteva Brazilske RM izdvaja se taj da su brodovi morali da budu u stanju da nezavisno stignu od brazilske obale do bilo koje tacke na Zapadnoj obali Afrike bez popune gorivom, i to krsterecom brzinom od 18 cvorova, kao i taj da maksimalna radna brzina bude izmedju 28 i 30 cv. Zbog toga, Britanci su ponudili resenje kombinacije dizel motora i gasne turbine (CODOG). Dizel motor je usvojen, MTU 956 sa 16 ciindara, snage 3,940KS. Brodovi su imali ukupno 4 ovakva dizel-motora, sto im je davalo ukupnu snagu od 15,000 KS. Sto se gasnih turbina tice, u igri su bile Olympus 611, koje su vec bile ugradjene na britanske fregate klase Type 21 i koje su bile planirane za ugradnju na NA klase Invincible, kao i americka GE LM 2500, koje su bile planirane za ugradnju na razarace klase Spruance. Izbor je pao na Olympus, jer je taj tip gasne turbine bio u mnogo naprednijem stadijumu razvoja.
Izbor naoruzanja
Sto se izbora KIS-a tice, u opticaju su bili italijanski, holandski i britanski sistemi, ali je izbor pao na Ferrantijev CAAIS (Computer Assisted Action Information System), koji je imao tri kompjutera Ferranti FM-1600B, tada najsavremenijih na svetu. Jedan kompjuter je sluzio za procesuiranje podataka o ukupnoj taktickoj situaciji oko broda, jedan je sluzio za navodjenje vatre napred, a drugi nazad.
Za PP dejstva, izabran je australijski sistem IKARA, koji se pokazao boljim od ASROC-a, a sto se tice topa, koji je morao da bude koriscen i za PA zastitu i za protivbrodska i dejstva na kopnu, izbor je pao na Vickers Mk.8. Uz pripadajuci pp helikopter, od pp naoruzanja su izabrani jos i dva dvostruka lansera torpeda Mk.32 (za torpeda Mk-46) i visecevni bacac raketa Bofors BOROC 375 mm. Od PVO naoruzanja, izabran je trostruki lanser raketa Seacat GWS-24 (2 komada na krmi) i PA top Bofors L 70, prvenstveno iz razloga jer su doticni sistemi vec bili u upotrebi u RM Brazila. Sto se raketa brod-brod tice, izabran je francuski Exocet MM-38.
Radari i senzori
Za kombinovani radar za pretrazivanje povrsine i vazdusnog prostora, izabran je Plessey AWS-2 (Air Warning S-Band), a, za kontrolu vatre su izabrana dva italijanska radara Selenia RTN-10X. Za navigacijski radar, izabran je holandski Signaal ZW-06, jer je vec bio u upotrebi na minilovcima klase "Aratu".
Britanci su predlozili sonare marke "Marconi", identicne onima sa fregata klase "Type 21", ali tender za sonar je dobila americka korporacija EDO, koja je razvila nov tip sonara, prema specifikacijama za RM Brazila; aktivni sonar je EDO-610E, a pasivni (tegljeni) je EDO-700E.
Izgradnja
Kobilica za prvu fregatu ove klase, F40 Niteroi je polozena 8. Juna 1972., a porinuta je 8. Februara 1974. U sastav RM je usla 20. Novembra 1976.
F-41 Defensora: kobilica je polozena 14. Decembra 1972., porinuta je 27. Marta 1975., a u sastav RM Brazila usla 5. Marta 1977.
F-42 Constituição: kobilica je polozena 13. Marta 1974., porinuta je 15. Aprila 1976., a u sastav RM je usla 31. Marta 1978.
F-43 Liberal: kobilica je polozena 2. Maja 1975., porinuta je 7. februara 1977., a u sastav RM je usla 18. Novembra 1978.
F-44 i F-45 su gradjene u brodogradilistu Arsenal da Marinha u Rio de Zaneiru, i transfer tehnologije im je omogucio nezavisnu gradnju skolskog broda Brasil, a, iskustva pri njihovoj gradnji su posluzila i za kasniju gradju korveta klase Inhauma, i njihovu modifikaciju, korvetu Barrosso.
F-44 Independência: kobilica je polozena 11. Juna 1972., porinuta je 2. Septembra 1974, a usla je u sastav RM Brazila 3. Septembra 1979.
F-45 União: kobilica je takodje polozena 11. Juna 1972., porinuta je 14. Marta 1975., a u sastav RM je usla 14. Septembra 1980.
Na slici je izgradnje fregate F-44 u brodogradilistu "Arsenal da Marinha" u Rio de Janeiru.
O operativnoj upotrebi ovih brodova, kao i o programu njihove modernizacije (ModFrag), takodje postoje odlicni tekstovi, a njih prevodim sutra.
