Nemačka inicijativa nije prošla neprimećeno. Hitler je od jeseni 1934.godine u neformalnim razgovorima sa britanskim diplomatama već nudio pomorski sporazum. Britanska vlada je u početku bila rezervisana, jer bilo je jasno da bi pomorski sporazum anulirao odredbe Versajskog sporazuma. No, obaveštajni podaci koje je britanska vlada u to vreme dobila su govorili o pojačanim aktivnostima nemačke mornarice. Projektovani su novi brodovi, a u brodogradilištima je počela gradnja nova dva oklopna broda.
Kapetan Edvard King (Edward King) direktor mornaričkog odeljenja za planove (Royal Navy Plans Division) je u decembru 1934.godine u svom radu izneo tezu da bi najveću pretnju po Veliku Britaniju predstavljao krstarički rat (Kreuzerkrieg). Flota sastavljena od džepnih bojnih brodova, krstarica i podmornica organizovanih u operativne grupe bi predstavljala ozbiljnog neprijatelja. Kako bi se izbegao ovakav razvoj događaja, britanski planeri su smislili neobičan, a vrlo jednostavan plan. Ako bi se sklopio pomorski sporazum sa Nemačkom, kojim bi bili regulisani pariteti i tonaža brodova, nemačka flota bi postala umanjena kopija britanske mornarice, čime bi najopasnija nemačka oružja (podmornice i oklopni brodovi) bila ograničena. U istoj studiju, kapetan King je naveo da imajući u vidu stanje nemačkih brodogradilišta, prioritete u proizvodnji oružja za kopnenu vojsku i avijaciju, kao i potrebu nemačke mornarice da osigura premoć na Baltiku, nemačka flota će tek 1942.godine imati trećinu tonaže britanske.
Hitlerov govor od 21.maja je dao naznaku čime bi Nemačka bila zadovoljna, 35% snage britanske flote. U govoru Hitler je rekao da je vlada Rajha svesna značaja koji mornarica ima za britansku imperiju, ali i da je Nemačka, s druge strane spremna da učini sve kako bi zaštitila sopstvenu slobodu. Ovo je u suštini bio vešt manevar kojim bi se konačno anulirale odredbe Versajskog mirovnog ugovora. Istovremeno, sporazum bi izjednačio nemačku flotu sa francuskom kada su u pitanju kapitalni brodovi.
| Vrste brodova | Velika Britanija | Francuska | Nemačka (35% britanske) |
| Bojni brodovi i krstaši | 525.000 | 175.000 | 175.000 |
| Nosači aviona | 135.000 | 60.000 | 45.000 |
| Krstarice | 146.800 | 70.000 | 48.933 |
| Lake krstarice i razarači | 342.200 | 197.431 | 114.066 |
| Podmornice | 52.700 | 81.989 | - |
Britanska vlada je već sledećeg dana odlučila da ispita nemačke namere. Hitler je još 27.marta imenovao Joakima Ribentropa za šefa nemačke delegacije koja će pregovarati o uslovima pomorskog sporazuma. Ribentrop, je godinu ranije postao komesar za razoružanje, a bio je i šef diplomatske službe nacističke partije (Dienststelle Ribbentrop). Ova služba je bila u stalnom sukobu sa Ministarstvom spoljnih poslova. Baron Nojrat, ministar spoljnih poslova je bio ubeđen da Velika Britanija nikada neće pristati na nemačke uslove i da je ovo odlična prilika da se Ribentrop osramoti.
Pošto je britanska vlada pristala na pregovore, nemačka delegacija je 2.juna stigla u London. Pregovori su započeli dva dana kasnije, kada je održan prvi sastanak. Ribentrop je sastanak počeo agresivno. Ponuda je jasna nemačka flota će biti ograničena na 35% od britanske, i o procentima se neće dalje pregovarati. Na ovu ucenu britanski pregovarački tim je prekinuo pregovore. No, britanska vlada je sutradan odlučila da prihvati nemački predlog. Naredne dve nedelje mornarički oficiri su napravili nacrt sporazuma. Za svaku kategoriju brodova je određena dozvoljena tonaža. Nemačka se obavezala da će tonaža flote biti vezana samo za britansku mornaricu i da neće biti dodatne gradnje u slučaju povećanja sovjetske ili francuske mornarice. Što se podmornica tiče, Nemačka je imala pravo da gradi do 45% britanske tonaže, a ako se izmene okolnosti i do 100%.
| Vrste brodova | Velika Britanija | Nemačka |
| Kapitalni brodovi | 525.000 | 183.700 |
| Nosači aviona | 135.000 | 47.200 |
| Krstarice | 339.000 | 118.600 |
| Razarači | 150.000 | 52.500 |
| Podmornice | 520.000 | 18.200 |
| Ukupno | 1.201.000 | 420.200 |
U trenutku kada je sporazum sklopljen Hitler je bio u Hamburgu, gde je operisao polipe na glasnim žicama. Kada je obavešten da je sporazum sklopljen rekao je da je to najbolji dan njegovog života i da je ovo početak anglo-nemačkog saveza. Francuska vlada o sporazumu nije konsultovana, a ni obaveštena o samoj sadržini. Što je u Francuskoj shvaćeno kao britanska izdaja, a pravno gledano, britanska vlada nije imala pravo da oslobodi Nemačku pomorskih odredbi Versajskog ugovora.
Britanska vlada je sporazumom ispunila svoj cilj, Nemačka je sprečena da gradi asimetričnu flotu. Stavljena je tačka na dalju gradnju džepnih bojnih brodova, a gradnja podmornica je donekle ograničena. S druge strane, objektivno gledano tempo gradnje nemačke flote je najvećim delom bio određen raspoloživim industrijskim kapacitetima.
