"Novo groblje" u Beogradu kao vojničko groblje

[dzumba]

Гробнице мање познатих, али не безначајних војних личности

Поставићу неколико фотографија споменика генерала за које верујем да већима читалаца није чула. При том не претендујем да су само они ти чије се име треба споменути. Једноствано, на њихове сам гробнице "набасао" током шетње по гробљу.

Генерал (дивизијски) Миливоје Николајевић (1861-1936) био је начелник географског одељења српске војске 1896.године (претеча Војногеографског института), а на преласку из 19. у 20.век и "маршал двора". Ево једног линка на текст у коме се помиње генерал Николајевић као "маршал двора": http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=885432

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Генерал др Јордана Стајића (Врање 1868-1948 Београд), санитетски генерал, средином 30-тих година је био начелник санитета Војске Краљевине Југославије, пре тога дугогодишњи лекар у Ваљеву зашта је проглашен за почасног грађанин Ваљева.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Генерал (армијски) Милан Раденковић (1883 - 1972), био је командант 1. армије у време Априлског рата 1941. године. Пре тога био је и командант инжињерије (мој отац, инижњеријски наредник, га је често помињао у својим причама, као врло културног и образованог човека), помоћник начелника Главног Генералштаба и командант 1. армијске области. Један од неколицине армијских генерала који се вратио из заробљеништва у Југославију.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Kolega DZUMBA vec sam ti rekao da si mene toliko zainteresovao za ovu temu, da sam se ja "bacio" na proucavanje slicne problematike u Kragujevcu.

Ovaj podatak koji sam pronasao i nije bas u vezi sa temom koju si ti postavio ali je interesantan. Kako je doslo do osnivanja gradskog groblja u Kragujevcu a mozda i u Srbiji?

Naime, u svojoj burnoj istoriji u Kragujevcu, prestonom gradu s početka 19. veka, osnivane su mnoge kulturno prosvetne ustanove: prvi teatar, prva gimnazija, prvo čitalište... Mlada kneževina se i industrijski razvijala, pa je za prvu vojnu fabriku odnosno topolivnicu i kasnije vojno tehnički zavod, bilo potrebno dovesti iz cele ''Jevrope'' stručne, umne i radne ljude, ''bilo stranog bilo našeg porekla''. Početak urbanog – varoškog življenja zahtevao je komunalno sređivanje pa je tako ostalo zabeleženo kao anegdota, ali vrlo verovatna i naredba Knjaza Miloša:

''da se ima prestati sa sahranjivanjem u blizini svojih konaka i da se ima odrediti drugi teren, zbog stalne kuknjave prilikom sahrana''.

Knjazu je to remetilo mir, ali razlozi su bili verovatno i praktični. Tako su vremenom oformljena tri stara gradska groblja koja su dugi niz godina bila dislocirana, ali su danas sastavni deo gradskog jezgra.


Izvor: www.gradskagroblja.co.rs.


Pozdrav, i cekam tvoj dalji "izvestaj"!

[dzumba]

Ипак, немој о сада о томе. Пусти да завршим ово (потрајаће још две недеље, приближно). Можда да отворимо посебну тему о војним гробљима, па у оквиру ње да нешто тако причамо.

[dzumba]

Гробница генерала Боривоја Мирковића

Лутајући по гробљу наишао сам на гробницу на којој је доста неупадљиво стајало име Боривоје Бора Мирковић (1889-1969), ваздухопловни генерал. Верујем да ће се старији сигурно сетити о коме се ради - Командант Ваздухопловства Краљевине Југославије, бригадни генерал, један од креатора, а многи кажу и главни креатор пуча од 27. марта 1941. године. На дужности команданта Ваздухопловства наследио је генерала Душана Симовића. Као и Симовић вратио се (ипак, касније, не одмах после Другог светског рата)  у земљу где је и умро. У сваком случају ради се о значајној  историјској личности из периода Другог светског рата на простору бивше Југославије.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Као што се види генерал Мирковић потиче из војничке породице

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Још два значајнија официра и завршавам период до Другог светског рата:

Генерал (армијски) Стеван Хаџић (1868-1931) је периоду Првог светског рата био командант Шумадијске дивизије 1. позива, као и командант 1. српске добровољачке дивизије, формиране у Русији од заробљених аустро-угарских војника. После Првог светског рата био је у четири наврата министра Војске и Морнарице. Умро је у канцеларији као министар војни 1931. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

У тексту о руском војном меморијалу поменуо сам да је на Новом гробљу сахрањен и руски генерал Михаил Васиљевич Алексејев (1857-1918). Од 1915. године био је "начелник штаба Врховног команданта" . Током грађанског рата био је једна од оснивача и  главни руководилац "Добровољачке (Беле) армије".  Он није умор у Београду. Умро је 1918. године у Русији, али је приликом повлачења "Беле армије" на инсистирање његове удовице  пренет и покопан у Београду. Гробница му се налази у близини гробнице војводе Мишића.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Као што сам на самом почетку рекао први српски војни меморијал (заједнички споменик) јесте споменик рањеницима из ратова 1876-1878 и 1886. године који су помрли у београдским болницама. Овај споменик је пренет (заједно са остацима преминулих) са старог Ташмајданског гробља. Споменик је мало издвојен јер је на крају главне хоризонталне алеје и не упада одмах у очи, за разлику од осталих војних меморијала..

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

По стању споменика, односно растињу којим је обраста, изледа да је скрајнут и са очију надлежних. Уосталом да се среди растиње , мало офарба ограда и посади цвеће не би коштало више од 100 евра.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Прелазим на војне споменике и гробнице војника из Периода другог светског рата

Спомен обележје српским заробљеницима из Другог светског рата

Ради се о скромном спомен обележју посвећеном српским заробљеницима Југословенске војске, онима који су погинули или умрли током заробљеништва у Немачкој и Италији. Споменик је подигнут 1990.године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Споменик погинулим са Сремског фронта

Овај споменик је свечано откривен 1977.године. Пројекат уређења је урадио архитекта Бранисалв Несторовић. (Подаци преузети са сјата градске општине Звездара http://www.zvezdara.com/o-zvezdari/znamenitosti/novo-groblje.html ).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

У средишњем делу споменика је сидро. Разлог је тај што се ради о споменику посади брода који је траспортовао рањенике са простора Сремског фронта када је налетео на мину и потонуо, а са сањим и највечи број рањеника и посаде брода. Погинуло је, како се са споменика може видети 203 припадника НОВОЈ (ЈА) " дадоше себе за наше данас и наше сутра", како пише на споменуку. На овом месту сахрањено је 11 знаних (поименично наведених, углавном чланова посаде брода) и 19 незнаних бораца.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Део споменика је мермерна плоча са подацима о потонућу брода, именима чланова посаде који су ту сахрањени и колективима речних бродарских предузећа која су највероватније помогла изградњу споменика.

Ту је и текст који каже: "Успомену на њих чуваће речни бродари, поморци и морнари Речне ратне флотилиле и Југословенске ратне морнарице."

Нажалост речни бродари једва да знају за овај споменик а од мука које их мучи у овој кризи тешко да могу да га обилазе. Поморци су остали у другим државама, Југословенске ратне морнарице више нема, а ови из Речних јединица, као наследника Речне ратне флотиле, изгледа да слабо обилазе овај споменик. Можда и грешим, али то закључујем на основу стања мермерне плоче на којој се слова једва виде.

[dzumba]

Алеја стрељаних родољуба 1941. - 1944.

Ова алеје се назива и Алејом бораца Народноослободилачког рата и Алејом жртава окупатора. Није у потпуности посвећена војницима који су са оружејм у руци пали у борби са непријатељем, већ борцима - "илегалцима" и родољубима који су стрељани због свог активног или пасивног отпора окупатору. Аутори алеје су познате архитекте и уметници Стеван Личина и Богдан Бодановић

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На сваком од ових стубова је година 1941, 1942, 1943 и 1944. Претпостављам да ови стубови симболишу континуитет "стаменост" отпора

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ови елементи симболишу вешала о која су вешани поједини родољуби и борцви НОР-а

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Централни де алеје је једна пирамида са пламеним цветом на врху

[dzumba]

Испред пирамиде су две плоче  при чему су на оној од црног мермера исписани подаци о броју сахрањених на овом месту. Из текса се види, да су ту осим погубљених родољуба покопани истаци и 60 припадника 5. крајишке бригаде НОВОЈ погинулих током ослобођења Београда.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Између стаза алеје распорђене мање мермерне плоче са исписаним именима погинулих. Подаци о борцима 5. крајишке бригаде исписани су на посебној плочи која се налаз на Гробљу ослобдилаца Беогарда које ћу обрадити на крају ове приче.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Алеја народних хероја

Алеја народних хероја са три стране окружује споменик браниоцима Београда 1914-1918, односно спомен костурницу (приказани су у првим постовима ове теме) и на неки начин представља природни наставак сахрањивања погинулих војника на овом месту. Као што сам у ранијим постовима написао сахрањивање погинулих припадника НОР-а на овом месту почело је током борби на Сремском фронту, као и сахрањивањем неких хероја НОБ-а страдалих или умрлих првих година после другог светског рата (Иван Милутиновић - погинуо 1944.,касније пренет на Калимегдан, Славако Родић, Пане Ђукић, Петар Драпшин и др.).

Званично је формирана 1971. године, када су на неки начин типизиране гробнице где су сахрањивани преминули. Налази се у сенци два велика дрвета што даје посебан утисак овом месту.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

У ово алеји је сахрањено 80 народних хероја (толико сам их наројао), али и чланова њихових фамилија.

[Brok]

Ima li gde grob Vlada Zečevića, sahranjen je u Aleji zaslužnih građna na Novom groblju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Има, поставићу га када дође на ред.

[Brok]

Ok, hvala.

[dzumba]

Једна напомена - значајан број народних хероја је сахрањен у другој алеји која се зове "Алеја заслужних грађана".

Ево неколико споменика из Алеје народних хероја, уз напомену да ћу посебно приказати споменике начелнике генералштаба ЈНА и савезних секретара за народну одбрану.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Славко Родић, легендарни партизански комадант