"Novo groblje" u Beogradu kao vojničko groblje
Dreadnought:
Pored Vukosavljevića uvek prođem kada odem na groblje, njegova grobnica je druga po redu od porodične grobnice.
...
Grobnica pukovnika Lazara Teodorovića (Kaona, 1771 — Carigrad, 1. februar 1846), političar i diplomata. Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi početkom XIX veka. Prvobitno je bio sahranjen u Carigradu, pretostavljam da su njegovi zemni ostatci preneti kasnije u Beograd.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Lazar Teodorović (litografija Johana Batista Kleroa, oko 1847.)
Quote
Rođen u Kaoni, šabačka nahija. Otac mu je bio imućni trgovac u Svileuvi. Sina je poslao na školovanje u Sremske Karlovce. Tu je Laza završio gimnaziju, a slušao je i filozofiju u Segedinu. Govorio je nemački, latinski i ruski. Oženio se Devom, kćerkom kneza Ranka Lazarevića. Sa drugom ženom, sestrom Dimitrija Crnobarca, ministra prosvete, imao je jednu kćerku koja se udala za prof. Vladimira Jakšića, sina Jakova Jakšića.
Tokom Prvog srpskog ustanka radio je kao pisar kod kneza Jakova Nenadovića (1805—1813), a po završetku ustanka otišao je sa brojnim vojvodama u Austriju, zatim u Rusiju. Kao obrazovan čovek pisao je u Karađorđevo ime izveštaje, pisma i molbe ruskom caru. Kada je izbio Drugi srpski ustanak vratio se u Srbiju i bio na raspolaganju knezu Milošu Obrenoviću, koji ga je postavio za pisara u svojoj kancelariji u Kragujevcu. Bio je angažovan u diplomatskim aktivnostima i knez ga šalje u Carigrad kao narodnog deputata 1827. god.
U službi je stalno napredovao dok 1839. nije postao član Državnog saveta. Za vreme vlade kneza Aleksandra Karađorđevića bio je član okružne uprave i suda u Šapcu, ministar pravde i prosvete i prvi srpski ambasador (kapućehaja) u Carigrad. Umro je posle kraće bolesti 1. februara 1846. godine u Carigradu gde je i sahranjen u porti Crkve Svete Petke.
Bio je počasni član Društva srpske slovesnosti.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Dreadnought:
U istoj grobnici je sahranjen i general Lazar Milosavljević (1884–1967), general-potpukovnik JA. Aktivna služba u JA mu je prestala 1946. godine (do 1944. divizijski general Vojske Kraljevine Jugoslavije).
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Dreadnought:
Grobnica generala Čedomilja Miljkovića (1849—1909). General Kraljevine Srbije, Ministar vojni u vladi Mihaila Vujića, član Ministarskog saveta u periodu, 3/16.8.1901. do 21.12.1901/3.1.1902. Aktivna služba u VKS prestala mu je 1902. godine.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Dreadnought:
Quote from: dzumba on August 04, 2012, 06:29:05 pm
Гробница војводе Петра Бојовића
Војвода Петар Бојовић (Мишевићи, 16. јул 1858 — Београд, 20. јануар 1945) је био најдуговечнији од свих српских војвода. Командант 1. српске армије у пробоју Солунског фронта 1918. и у тзв. Нишкој операцији (октобар 1919.) када је сломио последњи покушај Макензена да заустави напредовање српских трупа. После тога слом Аустро-Угарске и Немачке био је известан.
Он је једини који није сахрањен достојно уз војне почасти. Сахрањен је у породичној гробници у једној од парцела. Нова власт (умро је јанура 1945.године) није имала разумевања или надлежни ниси ни знали о коме се ради. Ипак, касније подигнут му је споменик на самом гробу, као и више споменика како у Београду тако и у другим градовима Србије. Када сам фотографисао нисам успео да пронађем гробницу па ћу то учинити накнадно. Зато овде постављам фотографију коју сам преузео са сајта Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије 1912-1918.
Првом приликом када будем отишао на Ново гробље наћи ћу гробницу и урадити оригиналне фотографије
Džumba je ranije pominjao grobnicu vojvode Petra Bojovića. O Vojvodi je već puno pisano, ja ću ovom prilikom samo postaviti nekoliko fotografija.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U istoj grobnici je sahranjen i vojvodin stariji brat, pukovnik Luka Bojović.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Po preseljenju u Beograd, zajedno sa najmlađim bratom Petrom živeo je kod potpukovnika Koste Jankovića, ađutanta kneza Mihaila, koji ih je primio u svoj dom i za malu pomoć u kućnim poslovima, dao im stan, hranu i džeparac. Petar i Luka nastavili su školovanje u gimnaziji i drugi, treći, četvrti i peti razred završili sa odličnim uspesima. Po završetku školovanja zajedno sa svojim bratom stupio je u Artiljerijsku školu 6. oktobra 1875. godine kao pripadnik 12. klase.
Zajedno sa svim pitomcima dobio čin kaplara, a već 1. juna iste godine, posle izbijanja Srpskog-turskog rata, cela klasa je dobila podnarednički čin i upućena je na front. Tada mu je prekinuto školovanje.
U Prvom srpsko-turskom ratu 1876, i Drugog srpsko-turskog rata od 1877. do 1878, kao pitomac Vojne akademije Luka Bojović je bio u artiljeriji.
Svi pitomci XII klase su posle zaključenja mira odlikovani ratnom spomenicom i u jesen 1878. godine nastavili školovanje u Artiljerijskoj školi. Učešće u ratovima mu je donelo prvi oficirski čin, pre završetka školovanja. U čin artiljerijskog potporučnika proizveden je 21. jula 1880. godine.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Potporučnik Luka Bojović
Beograd, Petar Jovanović, 1880.
fotografija, 6,5 h 10,5 cm
Na naličju: “1880. g.”
Kada je 1881. godine završena nastava na naknadnom kursu i svedeni svi rezultati, Petru je pripalo prvo, a Luki četvrto mesto u rangu među oficirima 12. klase Vojne akademije od devetnaest pitomaca.
U artiljeriji je ostao do penzionisanja, za razliku od njegovog brata Petra koji je od 1897. prešao u pešadiju.
Umro je 1929. godine u Beogradu.
Dreadnought:
Quote from: dzumba on August 01, 2012, 08:00:42 pm
Руска костурница из Првог светског рата
На делу Новог гробља који се назива "Руско гробље", налази се меморијал, велики споменик изгинулим руским војницима у Првом светском рату. Споменик носи назив "Руске славе". Поред споменика се налази и меморијална капела "Иверска капела". Ради се о копији једна од најлепших московских цркава срушених у време власти Стаљина. Нажалост, у време када сам ово сликао капела је била под скелама и оним заштитним платнима јер се обнавља. У подножју споменика је и костурница (крипта) у којој су сахрањени руски војници изгинули у Србији и Солунском фронту током Првог светског рата.
Споменик је изграђен 1935г. а дело је архитекте Р.Х. Веркховског.
"У крипту су били пребачени остаци 387 официра и војника руског експедицијоног корпуса, који су погинули 1916-1918г. на Солунском (македонском) фронту, где је руска војска постигла значајни војни успех, борећи се раме уз раме са српскима и францускима војницима. Такође тамо су сахрањени 136 официра и војника две руске артиљеријске бригаде, који су бранили Београд током опсаде аустро-мађарске и немачке војске. Као и прах четири руска војна затвореника, који су убијени аустријанцима због одбијања утовара муниције, која се слала на фронт, два морнара са брода „Тираспољ“, који су погинули у Дунавској луци код Кладова, и још око стотину руских војника који су умрли у болницама,окупиране аустријанцима Србији." Текст је преузет са сајта: http://ruskibeograd.com/52/rusko-groblje-u-beogradu.html
Fotografija spomen kosturnice, oko 1940. godine.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page