PALUBA
March 28, 2024, 05:12:27 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 [3] 4   Go Down
  Print  
Author Topic: Junkers 87 (Štuka)  (Read 28204 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 056


« Reply #30 on: February 01, 2015, 01:18:03 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* 10846077_899239610121466_6992692387796138207_n.jpg (113.4 KB, 960x724 - viewed 183 times.)

* 1482781_899239606788133_7474221038404530515_n.jpg (79.95 KB, 960x724 - viewed 168 times.)
Logged
duje
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 876



« Reply #31 on: June 04, 2016, 10:30:02 am »

Vir: "Večernji list" - Vojna povijest Zagreb
http://www.vecernji.hr/
04.06.2016.

Njemački bombarder Junkers Ju 87B-2

Početkom svibnja 1942. Rommelu je stiglo 50 Ju 87 iz 2. pukovnije obrušavajućih bombardera (kraće St.G 2) za potporu ofenzive prema Tobruku, tako da je sveukupno imao oko 80 tih zrakoplova.
 
Rijetko da koji od entuzijasta koje zanima Drugi svjetski rat, ne zna za njemački obrušavajući bombarder „štuka“. Prvi njemački bombarderi Junkers Ju 87 u službi su Luftwaffe od 1937. godine. Bombarder je službeno nazvan Sturzkampfflugzeug (obrušavajući bombarder) kraće „Stuka“ - otkuda je nastao i naziv „štuka“. Bombarder se gotovo okomito obrušavao na cilj kako bi s otkvačenom bombom postigao što točniji pogodak. Kako bi se onemogućila prevelika brzina obrušavanja, bombarderi su imali zračne kočnice koje su ispuštale zavijajući zvuk koji je imao velik psihološki učinak na protivnika. Za razliku od Britanaca, Nijemci su imali vrlo dobro organizirano navođenje zrakoplova na taktičke ciljeve na zemlji putem posebnih radiostanica kopnenih postrojbi. Svaka njemačka veća kopnena postrojba imala je nekoliko pripadnika Luftwaffe koji su navodili Ju 87 na ciljeve na zemlji. Na drugoj strani, Britanci do kraja 1942. godine u Africi nisu su imali ni službe navođenja ni taktičke zrakoplove. Pojedinačne ciljeve na zemlji napadali su lovačkim zrakoplovima. Početkom svibnja 1942. Rommelu je stiglo 50 Ju 87 iz 2. pukovnije obrušavajućih bombardera (kraće St.G 2) za potporu ofenzive prema Tobruku, tako da je sveukupno imao oko 80 tih zrakoplova. Na ilustraciji je Ju 87B-2 trop (tropska inačica) iz 5. eskadrile (kraće (5./ St.G 2) s aerodroma Tmimi. Preko standardne tamnozeleno- maslinaste kamuflažne boje na brzinu su prebojane pustinjski žute široke crte.
   
- Posada: 2
- Raspon krila: 13,80 m
- Dužina trupa: 11,10 m
- Visina: 4,24 m
- Površina krila: 31,9 m²
- Težina prazan: 2.750 kg
- Najveća borbena težina: 4.370 kg
- Motor: Junkers Jumo 211Da snage 1200 KS, 12V, vodom hlađeni
- Najveća brzina: 340 km/h na 0 m i 320 km/h na 3.500 m
- Najveća brzina obrušavanja: 600 km/h
- Brzina slijetanja: 118 km/h
- Najveći dolet: 850 km
- Naoružanje: dvije strojnice MG 17 i jedna MG 15 kalibra 7,92 mm
- Nosivost bombi: 1x500 kg plus 2x50 ili 4x50 kg


* 025e4da9d901f4c4e685062f54a38e9a.jpg (60.37 KB, 780x505 - viewed 143 times.)
Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 542



« Reply #32 on: June 15, 2016, 11:02:09 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
stojan1974
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 176


« Reply #33 on: May 08, 2017, 02:15:28 pm »

Cini mi se da sam  negde pre vise godina procitao da je navodno na neku verziju stuke instaliran top kalibra 76 mm. Da li je to istina, i ako jeste, koja je preciznost i kapacitet tog oruzja prilikom dejstva? Meni deluje kao neistina. Znam da su bila dva od 37 mm.
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 447


« Reply #34 on: May 08, 2017, 03:06:45 pm »


 76мм !???! Па распао би се од трзаја.
Logged
stojan1974
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 176


« Reply #35 on: May 08, 2017, 03:12:28 pm »

Zato i ne verujem, a siguran sam da su tako napisali. Uzgred, koliko je top 37 mm mogao celika da probije?
« Last Edit: May 08, 2017, 03:38:14 pm by stojan1974 » Logged
proxy1969
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 170


« Reply #36 on: May 08, 2017, 05:31:37 pm »

Zato i ne verujem, a siguran sam da su tako napisali. Uzgred, koliko je top 37 mm mogao celika da probije?

https://hr.wikipedia.org/wiki/Hans-Ulrich_Rudel

Po ovome dosta, T-34 nije baš od kartona.



« Last Edit: May 08, 2017, 05:40:56 pm by proxy1969 » Logged
tihi
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 349



« Reply #37 on: May 08, 2017, 10:08:43 pm »

Cini mi se da sam  negde pre vise godina procitao da je navodno na neku verziju stuke instaliran top kalibra 76 mm. Da li je to istina, i ako jeste, koja je preciznost i kapacitet tog oruzja prilikom dejstva? Meni deluje kao neistina. Znam da su bila dva od 37 mm.

Neistina iz vise razloga. Prvi i najocigledniji je da nemci nisu imali u svom arenalu top od 76mm, vec od 75mm. Sa druge strane postojao je Ju-88 P4 sa 50mm topom i postojao je nacrt za Ju88 P5 sa 88mm topom, koji koliko se zna nikada nije bio napravljen. Ju 87 jednostavno nema cvrstinu da izdrzi veci top, i 37mm topovi su ami po sebi bili ozbiljno opterecenje za avion.
Logged
stojan1974
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 176


« Reply #38 on: May 08, 2017, 10:51:54 pm »

Na sta li bi licilo to cudo od 88 mm!
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #39 on: November 19, 2017, 06:37:37 pm »

Pre desetak godina sam na Kalenić pijaci kupio neku ručno pravljenu svesku sa isečcima iz onovremene predratne i ratne štampe ... Neko je isecao iz novina fotografije raznih aviona, lepio ih na pak papir i na kraju uvezao u kožni povez. Trenutno pretresam po jednom ćošku police pa sam ga našao.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Junkers 87 (3).jpg (1576.43 KB, 1498x2160 - viewed 94 times.)

* Junkers 87.jpg (988.75 KB, 1555x1287 - viewed 97 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #40 on: November 19, 2017, 06:41:07 pm »


Još nekoliko ...


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Junkers 87 (1).jpg (1802.49 KB, 2335x1695 - viewed 81 times.)

* Junkers 87 (2).jpg (869.55 KB, 1555x1170 - viewed 80 times.)

* Junkers 87 (4).jpg (1649.64 KB, 2782x1503 - viewed 69 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #41 on: April 16, 2018, 10:33:38 am »


Quote
Ju 87B 'Stuka' dive bomber, Greece, 1941- a formidable tactical ground attack weapon provided the Luftwaffe had air superiority.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ju 87B 'Stuka' dive bomber, Greece, 1941.jpg (154 KB, 1308x916 - viewed 87 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #42 on: October 18, 2018, 11:11:34 am »


Junkers 87 nad Staljingradom.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Stuka over Stalingrad..jpg (377.49 KB, 1342x1678 - viewed 102 times.)
Logged
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 056


« Reply #43 on: November 21, 2021, 08:49:53 am »

Увод

Током првих дана немачког муњевитог рата, један од најупечатљивијих симбола терора, али и симбол немачке ваздушне моћи, постаје Јункерсов Ју-87, зван Штука (скраћено од Sturzkampfflugzeug – обрушавајући бомбардер). Са карактеристичним изгледом крила и фиксним стајним трапом, Штука је био један од најпрепознатљивијих авиона на небу. Сматра се и једним од првих писхолошких оружја. Ваздушна сирена, активирана приликом обрушавања, позната као „Јерихонска труба“, производила је застрашујући звук који је ледио крв у жилама и за последицу имао застрашујућу панику.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Формација Штука на небу Пољске, 1939.

Развој

Прича о Ју 87 почиње још у Првом светском рату, када се немачко ваздухопловство ослањало углавном на два типа авиона: бомбардер Gotha и милитаризоване Цепелине. Оба типа су коришћена са ограниченим учинком на фронту; Gotha је имао слабе маневарске карактеристике, чиме је био лака мета савезничких ловачких авиона, док су цепелини били изузетно осетљиви на непријатељска дејства, а уз то су били изузетно спори и троми. До краја рата су чак проглашени и бескорисним. У међувремену, развијан је концепт бомбардовања из обрушавања. Британски РАФ је експериментисао употребљавајући модификоване авионе SE5a и Sopwith Camel, али је убрзо донета одлука да корист добијена бомбардовањем из обрушавања није вреднија од губитака које ће та јединица претрпети коришћењем ове тактике.

Међутим, перцепција Немаца у погледу бомбардовања из обрушавања била је другачија. Они су одлучили да су средњи и тешки бомбардери одлични за бомбардовање стратешких мета (градови, инфраструктура, индустрија – циљеви који се могу бомбардовати са већих висина). На другој страни, обрушавајући бомбардери би били идеални за бомбардовање циљева тактичког значаја (непријатељске јединице, слагалишта муниције, пољске фортификације). Теоретски, обрушавајући бомбардер би могао да изврши прецизан напад на ове циљеве, истовремено представљајући малу мету за непријатељску ПВО.

Иако под ограничењима Версајског мира, немачки произвођачи авиона, као Junkers и Heinkel, су започели трагање за начинима за заобилазак ограничења. Тако је Јункерс отворио компанију у Шведској под именом Flygindustri. Под маском пројектовања цивилних авиона, Јункерс развоја прототип ловачког авиона, ознаке K 47. Двоседи ловац K 47 је први пут полетео 1929. и могао је да понесе 100 кг бомби (уобичајено 8 бомби по 12,5 кг). K 47 је подвргнут интензивним опитовањима на немачком тајном аеродрому у Липецку (Совјетски Савез); између осталог је проверавано и да ли се овај авион може употребити као обрушавајући бомбардер. K 47 се показао добро у овој улози, али је његова висока цена била пресудна да га немачке оружане снаге одбију.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Јункерсов ловачки авион K47

Док је Јункерс радио на ловцу K 47, Heinkel је на видело дана избацио He 50, који је пројeктован на основу налога јапанске владе. Јапан је био савезник западних земаља, али је сада био ограничен међународним споразумима који су ограничавали број и тонажу капиталних ратних бродова. У то време, авијацијске јединице америчке морнарице и Маринског корпуса су били једине које су експериментисале са обрушавајућим бомбардерима. Јапан, свестан овога, покушавајући да парира Американцима, тражи од Хенкела да развије обрушавајући бомбардер. Двоседи двокрилац, са отвореним кокпитом, ознаке He 50D, је постао основа за каснији јапански обрушавајући бомбардер Aichi D1A.

Хенкел је 1932. приказао другу по реду верзију авиона He 50, који је уведен у наоружање немачких оружаних снага. Када је најављен програм развоја новог обрушавајућег бомбардера, Херман Полман (Hermann Pohlmann) – који је био упућен у развој Јуннкерсовог модела K 47, започиње рад на првом прототипу авиона који ће постати познат као Ju 87. Време почетка развоја авиона је пало у време доласка Хитлера на власт, који је милитаризацији Немачке дао највиши приоритет. Са Херманом Герингом на месту команданта новоуспостављеног ваздухопловства, немачко Министарство авијације је погурало развој новог обрушавајућег бомбардера, а Полманов Ју 87 је био главни кандидат.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Heinkel He-50

Први прототип авиона, једноставне ознаке Ju 87 V1, био је погоњен дванаестоцилиндричним мотором Rolls-Royce Kestrel и имао је реп са два вертикалца. Овај прототип се срушио током пробног лета, при чему је погинуо Јункерсов пробни пилот – ветеран Вили Нојенхофен (Willy Neuenhofen) и његов инжињер лета Хајнрих Крефт (Heinrich Kreft). Двострука вертикална кормила нису могла издржати оптерећења приликом маневра обрушавања. Јункерсов други прототип, V2, остаје без двоструког веертикалца. Крила код овог прототипа добијају и спeцијална преткрица, која су се могла ротирати за 90 степени на доле, чиме су деловале као ваздушне кочнице. На авион је могла бити подвешена једна бомба масе 500 кг. Замењен је мотор, тако да је уместо дотадашњег британског, авион добио немачки мотор BMW Hornet, а на крају је и он замењен мотором Jumo 210. Иако су тестирања другог прототипа била успешна, Волфрам фон Рихтхофен (Wolfram von Richthofen), начелник комисије немачког ваздухопловства је рекао Јункерсу да нема шансе да Штука буде изабрана за основни обрушавајући бомбардер немачког ваздухопловства. Фон Рихтхофен је након рушења првог прототипа био уздржан у вези са Јункерсовим моделом, а сматрао је и да је нови, редизајнирани модел имао слаб погон. Немачко министарство ваздухопловства је био врло близу да уговор за обрушавајући бомбардер додели Јункерсовом такмацу – Хенкелу, пошто је изгледало да је He 118 квалитетнији од тестираних Штука. Међутим, када се и Хенкелов први прототип срушио на свом првом пробном лету 25. јула 1936, Министарство је потписало уговор са Јункерсом.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Један од прототипова, ознаке V-1

Након Штукиног избора, Јункерс је развио трећи, четврти и пети прототип (ознака V3, V4 и V5), који су још увек имали пропусте у конструкцији и перформансама. Прототип V3 је пилоту пружао бољу прегледност и реконструисани реп. Четврти прототип је открио да Штука може полетети са писте дуге 250 метара, да се уз оптерећење од 250 кг на висину од 1 875  метара за осам минута, као и да крстарећа брзина износи 250 км/ч. Ове перформансе су биле лошије од перформанси Хенкеловог модела He 50. Ипак, пилоти су још увек хвалили управљивост и еластичност авиона. Прототип V4 се разликовао од претходних по уграђеном мотору Jumo 210Aa и редизјанираном кокпиту. Прва предсеријски авиони модела Ju 87A-0 су произведени у јесен 1936. Штука је чак и са пропустима постала основни обрушавајући бомбардер немачког ратног ваздухопловства.

Летење на Штукама је било релативно једноставно. Полетала је при брзини од 116 км/ч. По полетању се релативно споро пењала, око 226 м/мин.

За извршење бомбардовања, Штука је изводила једноставан маневар вертикалног обрушавања. Са висина изнад 4 600 метара, пилот је уочавао свој циљ кроз нишанску справу (stukavisier) на поду кокпита. Након уочавања циља, пилот улази у полуваљак и креће у обрушавање. Под крилима су се налазиле аутоматске ваздушне кочнице које су могле да изведу авион из обрушавања, за случај да се пилот услед превеликог оптерећења онесвести.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Графички приказ маневра обрушавања (Wikipedia)

Штука се обрушавала под углом од 60 до 90 степени, брзинама од 500 до 600 км/ч. Велика брзина и стрмо обрушавање су умногоме доприносили прецизности бомбардовања, али су пилоти трпели велико оптерећење. Током првих летова у Дасау, откривено је да при оптерећењу од 4 g, није било сметњи вида или других функција организма пилота, али да је при оптерећењу од 5g долазило до сметњи у смислу замућења вида. Даљи тестови су показали да пилот не може да издржи оптерећења већа од 8,5g више од три секунде, након чега наступају тешке повреде или смрт. У циљу смањења ризика од прекомерног оптерећења пилота, Штуке су опремане светлосном сигнализацијом која је показивала пилоту када треба да отпусти бомбе (уобичајено на 450 метара). Након отуштања бомби, пилот би активирао механизам за извлачење из обрушавања, услед чега би оптерећење нарасло на 6g. Након што би се нос авиона попео изнад хоризонта, кочнице би се увлачиле, а број обртаја мотора повећао. Након преласка у нормалан лет, пилот би поновно отварао поклопце хладњака који су спречавали прегревање мотора. Слетање Штуком је било лако, али је ипак захтевало пуну пажњу пилота, јер је авион био склон побадању на нос приликом додира са тлом. Штука је имала и слабашан стајни трап.

Верзије авиона

Ju 87A

Ju 87A (надимак „Антон“, у складу са немачким алфабетом) се врло мало разликовао од предсеријских прототипова. Задржао је реп са једним вертикалцем, као и мотор Jumo 210. Први авион ове верзије, ознаке А-0, имао је змај израђен у потпуности од метала. Труп је био спуштен, заједно са местом нишанџије, чиме је нишанџија имао боље видно поље. „А“ серија авиона је имала две радио антене, „V“ облика. Међутим, у наредним верзијама авиона, двоструке радио антене су замењене једном антеном, која је сада монтирана ближе кокпиту. „А“ серија авиона је имала FuG VII радио уређаје, какви су били уграђивани и у авионе Focke-Wulf Fw 190. Ове радио уређаје је одликовао велики домет у одржавању радио веза.

Верзија „А-0“ је у пролеће 1937. подвргнута интензивном програму тестирања, користећи при томе различите бомбе. Како је фон Рихтхофен тврдио да је мотор Jumo 210 преслаб, уграђен је Jumo 210D, чиме је настала нова верзија авиона, ознаке „A-1“. Следећа верзија авиона, „А-2“ је имала модернији систем унутрашње везе, између пилота и нишанџије.

Ju 87B

Ju 87B, са надимком „Berta“, прва је серијски произвођена верзија Штуке. Први авион ове верзије, Ju 87B-1, био је погоњен већим мотором Jumo 211D, снаге 1184 КС. Овај мотор је омогућио да Штука понесе и до 1000 кг бомби. Након успешног тестирања у Шпанији, темпо производње је повећан на 60 авиона месечно. Тако је немачко ваздухопловство почетак Другог светског рата дочекало са више од 300 авиона B-1 у наоружању.

Код ове верзије је први пут уграђена ваздушна сирена, тзв. Јерихонска труба, која је сејала страх како међу цивилима тако и међу војницима. Сирена је уклоњена тек 1943, када је изгубила онај психолошки ефекат који је имала на почетку рата.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Заробљени Junkers JU-87 B, север Африке

Верзију B-1 је одликовао реконстурисани поклопац мотора, са новим уводницима ваздуха и хладњаком. „Камашне“ на точковима постале су једноставније и могле су се уклонити за случај да је авион користио неравне писте. Сам стајни трап је ојачан. Након верзије B-1, дошла је и верзија B-2, која је имала и стајни трап са скијама и нови хидраулични систем затварања отвора за хлађење. То је уједно била и прва верзија која се нашла у наоружању других оружаних снага света (Италија, Мађарска, Бугарска, Румунија). Производња ове верзије је прекинута октобра 1940.

Ju 87C

Почетком 1938. Јункерс развија прототип авиона Ju 87C. Ова верзија је била специјално конструисана за немачку ратну морнарицу. Први прототипови су били израђени употребом змаја Ju 87B. Први прототип, ознаке V10, имао је класична крила као код ранијих верзија авиона, док је следећи прототип добио склапајућа крила, карактеристична за палубну авијацију. Током почетних тестирања, извршених 1938-39. године, Ju 87C је извршио скоро 1 000 фингираних слетања на летну палубу носача авиона, хватајући се на жицу за слетање. Иако су тестирања била успешна, све наруџбе ове верзије авиона отказане су након почетка рата. Средином 1940, производња Ju 87C је пребачена на производњу новијег модела, ознаке Ju 87R.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Морнаричка верзија авиона, са склопљеним крилима

Ju 87D

Након чувене битке за Британију, немачком ратном ваздухопловству је било јасно да њихови обрушавајући бомбардери нису дорасли савезничким ловцима. Нацистичка Немачка није имала превише избора, тако да су наставили са производњом и модернизацијом Штуке; то је био једини тип обрушавајућих бомбардера којим су располагали.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Junkers Ju-87 D

Желећи да унапреди способности авиона, Јункерс је развио D серију авиона. Ова веерзија је имала реконструисани поклопац кокпита, који је сада добио аеродинамичку форму и повећао видљивост пилота и нишанџије. Нос авиона је био измењен померањем хладњака уља испод мотора, док су хладњаци воде били уграђени испод крила. Снага мотора је повећана на преко 1 400 КС, а носивост убојних средстава повећана скоро четири пута (са 500 на више од 1800 кг). Капацитет резервоара горива је повећан на 800 литара, а авион је добио и могућност коришћења додатних, одбацивих резервоара за гориво, капацитета 300 литара. Додатно гориво је обезбеђивало аутономију од скоро 2,5 часа лета, док су додатни резервоари горива повећали аутономију лета на 4 часа. Даље модификације су се односиле на уградњу нове елисе, модела VS 11, унапређену оклопну заштиту… Развијана је и верзија торпедног бомбардера, као и уградња топова калибра 20 мм и повећање борбеног комплета митраљеза са 1000 на 2000 метака. Као и код С верзије авиона, и код D верзије је могуће класични стајни трип заменити скијама или пловцима.

Убрзо након увођења модела D-1, Јункерс је представио модел D-2. Овај модел је био идентичан моделу D-1, с тим да је имао снажнији репни точак и додатну опрему за вучу једрилице. Даљи модел, ознаке D-3 је остао без „јерихонске трубе“, али је добио пакет оклопне заштите којим је заштићена инсталација хладњака. Разрађени су планови за модел D-4, торпедни бомбардер, али се касније одустало од њега. Друге значајне варијанте су биле D-5 и D-7. D-5 је била врло слична верзији D-3, али са повећаним распоном крила од преко 15 метара. D-7 је озналио знатно скретање од класичне улоге Штуке као обрушавајућег бомбардера. У данима пре доласка модела G на Источни фронт, постојећи авиони Ju 87 су коришћени за задатке ватрене подршке јединицама пешадије. Стога је Јункерс развио верзију D-7 као специјализовани авион за ватрену подршку ноћу. Производња авиона Ju 87D је завршена септембра 1944, до када је произведено 3 639 апарата. Након верзије Ju 87D, направљени су планови за верзије Е и F, али ни једна од њих није направљена. Уместо њих, Јункерс је развио верзију G, која је из основа променила улогу Штуке у борби.

Ju 87G

Штука је 1943. постала дефинитивно застарели авион, који је скоро сваки савезнички авион могао оборити. Верзија Ju 87G је донекле дала нов живот авиону. Време развоја ове верзије авиона поклопило се са почетком истискивања немачких снага са Истока. Нови авион је морао да се супротстави нарастајућем броју совјетских тенкова. Сама конструкција авиона остала је непромењена у односу на претходни модел, али је уграђен нов мотор (Jumo 211J) и ново наоружање (2 топа калибра 37 мм). Оклопна заштита је побољшана, нарочито кокпита тако да је посада авиона сада била заштићенија од дејства совјетске ПВО. Први авиони ове верзије стижу у ескадриле априла 1943, на време за учешће у Курској бици.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Junkers Ju-87 G

За разлику од претходника, верзија G није имала пуно подверзија – свега две : G-1 и G-2. G-1 је била заснована на змају авиона D-3 и била је наоружана са два топа калибра 37 мм Flak 18 уграђених на поткрилним носачима, са спољне стране стајног трапа. Како је овај авион требао да дејствује са малих висина, уклоњене су му ваздушне кочнице и кисеоничка опрема. Уклањање ове опреме је компензовало уградњу топова. Верзија G-2 је била слична верзији G-1, с тим да је користила крило са авиона верзије D-5. Произведено је 208 авиона G-2, а још 22 је конвертовано из верзије D-3.

Ju 87R

Штука је имала и своју далекометну верзију авиона Ju 87B, која је понела ознаку R. Ова верзија је била пројектована као противбродска верзија авиона, способна да прелети дуге дистанце и изврши удар по непријатељском конвоју. Како је ова верзија настала употребом змајева верзије B, тако је и подверзија R-1 била идентична серијски произведеним авионима серије B-1, с том разликом да је нова верзија имала модернији систем горива. Авион је добио допунске резервоаре горива, као и додатних 150 литара горива у крилима. Након подверзије R-1, Јункерс је произвео и подверзије R-2 и R-4, који су модификовани за дејства у Медитерану и северној Африци. Прве јединице наоружане авионима Ju 87R су се појавиле током немачке инвазије Норвешке 1940. Ова верзија је коришћена и у последњим данима немачког напада на Француску, као и у рејону Гибралтара, где су ометани савезнички конвоји. Произведено је укупно 972 авиона у R верзији.

ТТ карактеристике Ju 87 B-2
Посада 2 члана
Распон крила 13,8 м
Дужина 11 м
Висина 4,23 м
Маса празног авиона 3 205 кг
Макс. полетна маса 5 000 кг
Погон 1 х Junkers Jumo 211D, снаге 1184 КС
Максимална брзина 390 км/ч
Долет 500 км
Плафон лета 8 200 км
Наоружање 2 х 7,92 мм MG 17 1 х 7,92 мм MG 15 1 х бомба 250 кг под трупом 4 х бомба 50 кг под крилима

[attachment=10]


* stuka-iznad-poljske.jpg (38.15 KB, 698x328 - viewed 1 times.)

* junkers-k-47.jpg (47.88 KB, 698x393 - viewed 1 times.)

* heinkel-he-50.jpg (39.13 KB, 698x347 - viewed 1 times.)

* ju87-v1-3.jpg (35.54 KB, 698x347 - viewed 1 times.)

* manevar-obrusavanja.jpg (25.49 KB, 698x393 - viewed 2 times.)

* junkers-ju-87-b.jpg (33.08 KB, 700x437 - viewed 1 times.)

* junkers-ju-87-c.jpg (28.15 KB, 700x404 - viewed 2 times.)

* junkers-ju-87-d.jpg (24.21 KB, 688x448 - viewed 2 times.)

* junkers-ju-87-g.jpg (35.78 KB, 700x438 - viewed 2 times.)

* junkers-ju-87-b-sema.jpg (30.69 KB, 697x500 - viewed 2 times.)
Logged
kosmonaut
Guest
« Reply #44 on: November 21, 2021, 07:55:03 pm »

Rudel napada sovjetske desantne camce, ww2.
Logged
Pages:  1 2 [3] 4   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.036 seconds with 24 queries.