PALUBA
November 22, 2019, 12:36:14 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Upozorenje za sve clanove
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5 6 ... 54   Go Down
  Print  
Author Topic: Ruski tenk nove generacije - "Armata" - T-14  (Read 168141 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
leut
Urednik
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 285



« on: August 09, 2012, 01:40:39 pm »

09.08.2012.

Ruska vojska preuzima nove tenkove na testiranje tijekom 2013.


* article-main-1344496236_179.jpg (41.39 KB. 476x269 - viewed 347 times.)

Ruska vojska bi mogla dobiti na testiranje prototip novog glavnog borbenog tenka (MBT) za terenska ispitivanja gotovo godinu dana ranije od predviđenog vremena, izjavio je prvi zamjenik ministra obrane Alexander Sukhorukov u srijedu. Tenk, nazvan Armata, razvija se u tvornici Uralvagonzavod u ruskoj regiji Ural. Ministarstvo obrane je ranije najavilo kako se testiranje MBO Očekuje da će započeti u 2014. "Uralvagonzavod nam je potvrdio da će isporučiti prvi prototip tenka Armata za testiranje 10 mjeseci prije roka", rekao je Sukhorukov.

Prve isporuke tenkova ruskim oružanim snagama su planirane 2015. Ukupno 2.300 novih tenkova se očekuje u ruskim oružanim snagama do 2020.

Dizajn Armate uključuje rad sa drugih projekata, uključujući Objekt 195 i Black Eagle.

Tenk će navodno imati daljinski upravljani top, potpuno automatizirano punjenje i zaseban odjeljak za posadu napravljen od kompozitnih materijala i zaštićen višeslojnim oklopom.

Defender.hr

Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #1 on: October 14, 2012, 03:23:55 pm »

Ruski tenk nove generacije

28.09.2012.

Rusija privodi kraju razvoj novog, revolucionarnog tenka 'Armata', koji će do 2020. godine činiti okosnicu njihovih oklopnih jedinica.


Iz, po pravilu ćutljivih ruskih vojnih izvora, poslednjih meseci prosto "cure" informacije o novom, revolucionarnom ruskom tenku pod radnim nazivom "Armata" ili T-99.

U skladu sa poslednjom iteracijom ruske vojne doktrine, kao i odlukama o masovnom (pre ili na)oružavanju ruske vojske, vojno se politički vrh odlučio da se postepeno oslobodi oko 22.000 skoro zastarelih tenkova, koliko ih sada imaju i zameni ih daleko manjim brojem novih, visokotehnoloških guseničnih mamuta.

Višegodišnje lutanje izazvano vrlo sumnjivim i čudnim vojno-ekonomskim odlukama, ruska je vojska izgleda najzad odlučila da ostavi iza sebe. Definisala je svoj put, koncepciju, cilj i potrebe. Posle bačenih 5 milijardi dolara na neuspešne projekte sopstvenih bespilotnih letelica, MO i domaća vojna industrija počeli su da "vade fleke" najpre sa "stelt" lovcem T-50, čiji razvoj vrlo uspešno napreduje, novim nuklearnim podmornicama klasa "Borej" i "Jasen", da bi briljirali ubrzanim razvojem "perspektivne teške borbene platforme Armata" iz koje proističe i tenk T-99.

Dok se sledeće godine ne pojavi prototip, za sada se u javnosti za novi tenk koriste oba imena i "Armata" i T-99. Radikalnost i revolucionarnost dizajna se ogleda u tome što prvi put u kupoli neće biti posade, već će sva tri člana biti smeštena u telu tenka u posebnoj, visoko zaštićenoj kapsuli. Posada će time u potpunosti biti odvojena od kupole, autopunjača, kao i municije.

Ovakav dizajn ruski konstruktori razvijaju od ranih 90-ih, da bi ga kao "Objekat-195", a u javnosti poznat kao tenk T-95 predstavili vojnom i političkom vrhu na zatvorenoj postavci u Omsku, jula 2010. godine. Tenk se pokazao kao jako skup i "već prevaziđen", pa je iste godine doneta odluka da se taj projekat napusti. Na njegovoj je međutim osnovi i iskustvima prikupljenim kroz gradnju i ispitivanja, sazdan projekat "Armata".

Prema "procurelim" informacijama "Armata" je slabijih karakteristika i performansi u odnosu na T-95, ali je zato dosta jeftiniji. Niža cena, podrazumeva i mogućnost izgradnje većeg broja jedinica za isti budžet, a masovnost je uvek bila ključna u ruskoj koncepciji upotrebe oklopnih jedinica.

O razvoju i karakteristikama T-99 se jako malo zna. Do sada je viđen samo njegov umanjeni model koji je jula ove godine prikazao nosilac razvoja "Uralvagonzavod". Na osnovu dosta šturih informacija ruskih vojnih zvaničnika, pretpostavlja se da "Armata" ima top sa automatskim punjačem kalibra 125 mm ili veći, borbeni komplet od 32 do 36 projektila, automatski bacač granata kalibra 57 mm za neutralisanje pešadije, kao i automaski top sa rotirajućim cevima za protivavionsku odbranu, kalibra 30 mm. Dve izvedbe dizel motora su u planu, jedna od 1500, a druga od 1800 konjskih snaga.


* eamqfo.jpg (40.46 KB. 1024x337 - viewed 489 times.)


Svim sistemima tenka se upravlja daljinski iz kapsule gde je smeštena posada, a navodno će imati mogućnost i daljinskog upravljanja, kada će biti autonomno borbeno vozilo bez posade.

Na guseničnoj osnovi "Armate" planirano je da se napravi niz unificiranih "teških" borbenih vozila, čime bi se drastično pojeftinilo održavanje, upravo zbog međusobne kompatibilnosti delova. Kao vrlo realnom se ocenjuje prognoza da će serijska proizvodnja T-99 početi 2014. a da će od 2015. novi tenkovi ući u naoružanje ruske armije. Očekuje se da ih do 2020. bude isporučeno oko 2.500 jedinica.


* Armata_main_battle_tank_Russia.jpg (44.87 KB. 640x346 - viewed 500 times.)


Pitanje troškova za razvoj ovakve visokosofisticirane mašine se ne svodi samo na ulaganje u razvoj prototipa. Za serijsku proizvodnju, potrebne su i milijarde dolara uložene u savremene proizvodne pogone. Tu onda na scenu stupa enorman suficit u ruskoj državnoj kasi, kojem uprkos raznim mračnim prognozama, izgleda da i dalje samo godi kriza, jer cene nafte i gasa na svetskom tržištu ne prestaju da rastu.

Samo u prvih osam meseci ove godine, ruski budžet se našao u vrlo ozbiljnom suficitu od 139 milijardi zelenih, američanskih novčanica, dok je država dužna samo 41 milijardu istih papirića. Kada se saberu plusići i minusići, vidi se da ima ozbiljnih para da se finasira preobražaj ruskog vojno-industrijskog kompleksa, jer po američkom receptu, bez takve industrije/proizvodnje ne samo da nema napretka, nego se i opstanak suverenosti države može staviti pod znak pitanja.


Autor: Aljoša Milenković
Izvor slika: armyrecognition.com
Izvor: novimagazin.rs

Logged
Pera
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 930



« Reply #2 on: October 14, 2012, 04:36:05 pm »

Slika modela tenka sa prezentacije Ministarstva odbrane Rusije.


* armata.jpg (48.33 KB. 755x427 - viewed 502 times.)


Logged
pvanja
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 711



« Reply #3 on: October 15, 2012, 09:15:20 am »

.


* armata_uzv_590.jpg (56.46 KB, 590x306 - viewed 269 times.)

* 1343635244_01.jpg (81.85 KB, 800x560 - viewed 249 times.)
Logged
wermez
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 848



« Reply #4 on: October 15, 2012, 12:38:19 pm »

Da li mi se čini ili je cev topa na prvoj polovini četvrtasta?
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 771


« Reply #5 on: October 15, 2012, 02:04:11 pm »

Da li mi se čini ili je cev topa na prvoj polovini četvrtasta?

Obloga cevi jeste četvrtasta, ali sama cev sigurno nije. To se kod Rusa zove термоизоляционный кожух ствола. Služi da se spreči brzo i neravnomerno grejanje cevi, čime bi se smanjila tačnost gađanja, pa i iskrivila sama cev.
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 472


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #6 on: October 15, 2012, 03:00:37 pm »

Jako važan dio na topu je i termoizolaciona obloga. Čitava dužina cijevi treba da što bude pokrivena nekom termoizolacionom oblogom. Ima više razloga za ovo. Cijev se grije kod opaljenja . A takođe se grije i zbog uticaja sunca. Van kupole dužina cijevi je 5,11 metara. Tačnost gađanja mora biti unutar 0.2 hiljadita.

Može se vidjeti golim okom kako se topovska cijev savija na jakom suncu. A i izmjeriti. Veoma lako. Odnosno, ovaj sam način mjerenja izmislio prilikom jednog gađanja, a nekoliko dana prije toga nam se razbio teodolit, a u pustinji nema rezervnog.
Top se pomoću mjesne sprave stavi u nulu. Na vrh cijevi se stavi kvadrant i zapiše se ugao (početni). Nakon nekog vremena se ponovo izmjeri ugao na vrhu topa. Vidi se razlika uglova. Ovo je za smicanje po vertikalnoj osi. Pošto sunce grije pod nekim uglom normalno je da će se top savijati i u drugim smjerovima. Taj se ugao može lako izmjeriti monokularom. Na njemu postoje podjele u hiljaditim. Isto se vidi razlika očitanja. sa kvadrantom se očita ugao po visini, a sa monokularom po pravcu. Na osnovu ova dva mjerenja se vidi veličina i smjer krivljanja topovske cijevi. Ugao zna biti preko 3 hiljadita za domaće cijevi, a do jedan hiljaditi za kineske cijevi. Tri hiljadita je ogroman ugao. Siguran promašaj.
Kad se stave termoobloge na top ova krivljenja su nekoliko puta manja.

Nastavljam kasnije.

Vlado
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 513


Jednakost, Bratsvo, Sloboda


WWW
« Reply #7 on: October 15, 2012, 03:09:57 pm »

Iskrivi se cev ko banana. Smiley
Logged
Bozo13
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 855



« Reply #8 on: October 15, 2012, 07:43:03 pm »

Ako se ne varam, to bi trebala biti shema pogodaka za top M68 (US kopija L7 105 mm topa) sa i brez termo obloge - uticaj krivlenja cevi zbog sunca.


* 105 mm M68.jpg (97.29 KB. 1396x1732 - viewed 414 times.)

Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 18 169


« Reply #9 on: October 15, 2012, 08:53:53 pm »

Да се вратимо тексту који је написао Аљоша Миленковић. Знам да он воли, као и сви други новинари, да мало песнички надода, али неколико детаља ми "упадају у очи". У тексту се каже да се "пројекта 195" или Т-95 показао као јако скуп и "већ превазиђен". На његовој је основи и искуствима кроз пројектовање и испитивање  "саздана" тешка борбена платформа "Армата", односно пројекат тенка Т-99. Даље, пише Аљоша,  за  пројекат новог тенка Т-99 се каже да је "слабијих перформанси и карактеристика", али је доста јефтинији.

Дакле, може се приметити да је нови пројекта наследник претходног, а тај претходни је већ био "превазиђен" када је приказан (пре две године). Како је овај нови пројекта "слабијих каратеристика" , може се закључити да је тај нови тенк не само превазиђе, већ превазиђен на квадрат (кад је већ слабијих карактеристика). Huh?

Јоше нешто. Општи тренд је да се број тенкова у већини савремених армија битно смањује, јер постају "скупе" и почесто нерентабилне играчке, сумњиве ефикасности у сукобима ниског интетзитета који преовладаву. Аљоша закључује да ће Руси и даље инсистирати на "масовности". По мени је то у колизији са реформом коју Руси доста успешно спроводе у војсци, односно и они ће пратити тренд битног смањивања броја тенкова, јер колико год каса била код Руса дубока ипак јој се кад тад види дно,а паре требају и за друге пројекте. Ако су ишта Руси до сада науочили то су лекције из економије. Мислим да ће се понашати рационално и економично.

Такође, ако се прототип тенка још није појавио, а Аљиша каже да није (биће идуће године), тешко је поверовати да ће серијска производња почете 2014 године, а да ће до 2015.године ући у наоружање.
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 771


« Reply #10 on: October 15, 2012, 09:01:35 pm »

Bilo bi normalno da do uvođenja u naoružanje prođe još 5-6 godina.
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 472


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #11 on: October 15, 2012, 09:48:22 pm »

Dakle, Boštjan je postavio sliku onoga o čemu pričam. Top L7A1 je kalibra 105 mm, dužine 5.89 metara, a 2A46 je 125 mm, dužine 6383 mm, od toga 5,11 m van kupole. Na većim topovima je i krivljenje više izraženo. Što bi se reklo za ovaj top koji bi bio na ovome tenku bilo bi zaista veliko krivljenje topa na suncu.
Cijev se takođe grije i kod opaljenja. Kod gađanja se nekoliko prvih zrna ne uzima u obzir, jer se vrši temperiranje cijevi. Rektifikacija se vrši sa ugrijanom cijevi. Razlika ugrijane i hladne cijevi, grijane sa opaljenjem je oko 1 hiljaditi.
Na novijim tenkovima ima elektronika za automatsku rektifikaciju. O tome sam već pisao na Palubi. Pošalje se laserski zrak na ogledalce koje se nalazi na ustima cijevi i gleda se mjesto gdje je došla refleksija laserskog zraka.

Prošle godine na Sajmu naoružanja na Sajmištu u Beogradu bila je prikazana modifikacija topa urađena od strane SDPR-a na tenku T72. Postavljena je drugačija termoobloga na top tenka. Oni koji su gledali kako se ponaša obloga na topu znaju kako se te obloge ponašaju kod gađanja. Te obloge su izložene velikom trzaju na topu. Veoma često dolazi do kidanja termoobloge na topu. Krivljenje, deformacije i spadanje termoobloge.

I sad pogledajte ovu modifikaciju na topu. Slike su sajma Partner 2007, 2009 i 2011.

* Tenk_M-84M_partner2009_top.jpg (213.17 KB. 987x760 - viewed 401 times.)

* 800px-SER_mod_T72.jpg (153.65 KB. 800x600 - viewed 261 times.)

* top na tenku T72, modifikacija SDPR-a.jpg (63.24 KB. 640x480 - viewed 259 times.)

* top na tenku T72, modifikacija SDPR .jpg (49.22 KB. 640x480 - viewed 244 times.)








Šta je ovdje urađeno.

1. Vidi se da nema abrazure na topu. Abrazura je gumeno platnena navlaka na topu, na spoju topa i kupole. Abrazura se nije mogla staviti, jer je sada prevelik vanjski prečnik topa, a preko kojeg se mora prevući do spoja topa i kupole. Abrazura je veoma bitna zbog zaptivanja tenka. Ovdje je nema.
2. Kod gađanja se top uvlači u kupolu. Za dužinu trzanja. Ta dužina trzanja se vidi na vanjskom dijelu topovske cijevi, a na dijelu koji se uvlači u kupolu. Kao lagane ogrebotine. Što bi se reklo u prevodu da ovaj top nije gađao sa ovom termooblogom.
3. Sa ovolikom masom na topu poremećena je ravnoteža topa. Top više nije u balansu. Nemoguće je pokretanje topa sa ovolikom dodatnom masom. Sad su drugačije ljuljajuće i trzajuće mase topa.
4. Kod gađanja se vidi trag smicanja zaštitne obloge. Trzaj je ogroman, a ovolika masa bi se sigurno smicala po cijevi. Na ovoj se ne vidi ni milimetar smicanja.

Itd. Nije mi ovdje bio cilj da pišem o još jednoj laži SDPR-a. Toga ima bezbroj, a o tome i vrabci već cvrkuću. Htio sam da objasnim probleme oko termoobloge. Teško je napraviti dobru termooblogu.

Pozdrav

Vlado

Logged
trpe grozni
Moderator
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 120



« Reply #12 on: October 16, 2012, 03:03:08 pm »

Vlado, jer mora termoobloga da bude od metala, ili moze da se uradi termoobloga od nekog kompozita ??
Logged
Vladimir Ivanović
Stručni saradnik OMJ
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 472


Da sam nomalan, poludio bih.


« Reply #13 on: October 16, 2012, 03:23:05 pm »

Koliko se sjećam na Čiftenu je platnena termoobloga. Učvršćena sa nekim kajiševima i kanapima. Dakle, ne mora biti metalna. Mora biti termički prekid. To je najvažnija stvar. Kako će se prekid napraviti i sa čim, to je već stvar konstruktora.
Ovakva termoobloga koja je prikazana na ovom novom ruskom tenku nije samo za termo prekid, odnosno termoizolaciju. Ovakva obloga zaštićuje top od pogodaka malim kalibrima.

U toku "Član 11" imao sam dva tenka M84 koji su bili pogođeni u topovsku cijev, a gdje sam morao reagovati. Jedan je bio pogođen zoljom negdje dvadesetak cm od spoja topa i kupole. Taj se top morao škartirati.

Drugi pogodak je bio u sama usta cijevi. Već je bio kraj perioda opisanog kao "Član 11". Nije se više imalo dijelova. Taj sam top skinuo, odnio u firmu Jelšingrad u Banja Luci, dao u ruke mom prvom komšiji, te je on taj top skratio za 243 mm sa prednje strane. Skraćivanje je rađeno na tokarskom strugu koji može da obrađuje dužine do 8 metara i do težine 5 tona. Alat za sjećenje, te upustva za sjećenja sam dobio od "prijatelja".  Bio je "Član 11", te se o ovim prijateljima ne priča. Izvršene su kontrole kalibra, pukotina i eventualnih oštećenja, te sam top vratio nazad na tenk. Uradio sam ponovno balansiranje masa na topu, ubacio neke izmjene u balistici, te tenk vratio u jedinicu.

Pozdrav

Vlado
Logged
Bozo13
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 855



« Reply #14 on: October 16, 2012, 03:31:43 pm »

Vlado, zašto baš 243 mm? Toliki je bio oštečeni deo ili se skratilo za oštečeni deo + razlika do odgovarajuče dužine? Kako je bilo novo ušče cevi? posebno se obradilo ili je "samo" odrezano?

Znam da postoje kod skračivanje ozlebljene (puškine) cevi neka ograničenja, kako je to kod glatke cevi?

Ako ne idem previše u detaile, kakve popravke si ardio na balistici? Drugačija V0 za TF projektile ili popravke zbod drugačije dužine i mase cevi?

Hvala
LPB
Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5 6 ... 54   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.026 seconds with 24 queries.