Ruski tenk nove generacije - "Armata" - T-14

[kumbor]

Mislim da je ta budućnost jako daleka. I ovako sa izdvojenom posadom je komplicirano.
Nije problem u super brzim računalima već u hardveru koji sve to mora pratiti.
Britanici su odavno krenuli sa konceptom oklopnjaka sa dva člana posade.
Warrior čini mi se ali to nikad nije zaživjelo kako se sjećam.

poz.

Ne bih želeo mnogo skretati sa teme, ali mane dvočlane posade borbenog vozila, tim pre osnovnog borbenog tenka, jasno su pokazala francuska katastrofalna iskustva s proleća 1940. Jedan član posade treba da komanduje, a drugi da radi sve ostalo, vozi, puni, nišani, pali, komunicira... Zato je Armata koliko epohalno, toliko i rizično prelazno rešenje sa izdvajanjem posade od, uslovno rečeno, borbenog odeljenja tenka. Bilo je i pitanje da li su omogućene ručne radnje u kupoli. Ja tu mogućnost ne primećujem. Ne znači da je nema, ali je verovatnije da je nema.
Kada i uopšte ako doživimo robotizovane tenkove bez posade, biće to epohalni iskorak. Daleko je to, daleko.

[micha]

   Mislim da se otkrivanje Armate baš u ovom trenutku poklopilo sa razvojem robotizovanih borbenih stanica na zapadu. Armata je samo korak od daljinski upravljivog borbenog vozila jer ako je moguće upravljati bespilotnim letelicama i dronovima koji su naoružani lakim pešadijskim ili raketnim oružjem zašto ne bi to uspelo i rusima na tenku koji se kreće po zemlji. Dovoljno je samo da kapsula sa posadom od tri člana bude izmeštena i daljinski povezana sa korpusom tenka što više nije tehnički problem već samo pitanje želje konstruktora.

   Zadnjih nekoliko dana sam bio službeno odsutan pa nisam uspeo da Miodragu odgovorim na natpis u vezi EMI-ja. To je problem koji postoji i koji sve ozbiljne armije proučavaju i štite svoje uređaje od njegovog efekta. Rešenja uopšte nisu jednostavna kako ti pišeš već izuzetno skupa i komplikovana. Samo Faradejev kavez nije dovoljna zaštita, kao ni debeli oklop borbenog vozila ali to izlazi iz okvira teme o novom ruskom tenku pa se neću suviše upuštati u raspravu. To sam naveo kao jedan od razloga koji ukazuju na rusko skretanje od dosadašnje koncepcije njihovih borbenih vozila i prenaglašenu upotrebu elektronskih sistema sa sumnjivom upotrebnom vredbosti.

[dzumba]

Ја ценим да ће се још попричекати да се развије довољно ефикасно борбено, даљински управљано возило. Не кажем да га неће бити, али ће се још чекати, а "први кучиће ће се у воду бацити".

Проблем је са вожњом таквог возила од неколико десетина тона. Не могу се поредити безпилотна летелица која једри ваздухом где нема рупа, успона, нагиба, блата, траве, растиња, "јендека", вештачких и природних препрека. Све то битно утичу посебно на кретање, а тиме на све остало. Возило ће вероватно бити лакше од оног са посадом, али ипак довољно тешко да ће требати развити посебна систем вожње и управљања таквим возилом где ће "возач"даљинску управљаног возила "осећати" возило. Када вози човек он се ослања на сва своја чула. Тешко да ће на пример даљинску управљано возило лако савладавати препреке а да возач не осећа трансмисију и терен на рукама, ногама и телу. Тешко да ће без тога моћи да "превали" возило на нагибу (прво да дода гас, успење возило, а онда у датом тренутку одузме гас и возило полако превали на другу страну) а да ге не смандрља низ неку падину. То изгледа лако у игрицама, али право возило од 20-30 тона није играчка. Истина, већ постоје тренажери где се вештачки ствари осећај као у правом возилу али, не само што то није потпуно реално, треба пренети импулсе са правог возила у реалном времену. А сигналима ипак треба времена да дођу негде десетинама км далеко, а терену и непријатељу не треба.

[tihi]

Malo se udaljavamo od teme, ali ipak je vezano za armatu negde u perspektivi. Dzumba, sve to sto ti pricas se resava dobrim softwerom. Vec sada je tako nesto moguce, medjutim to onda zahteva odredjenu autonomiju u radu masine (sto ja mislim da ce i biti), tj da nece biti kontrolisana potpuno od strane operatera, vec da ce operater donositi samo neke "vaznije odluke", npr u izboru cilja, putanje kretanja, izborom oruzija, itd. dok ce softwer sam izvrsavati zahvat i ciljanje, upravjati kretanjem tj potrebnom snagom da se neka prepreka ili pravac savlada zadatom brzinom, nesto slicno autopilotu u modernim avionima, samo sto ce sam sistem morati biti dosta kompleksniji zbog razlicitog reljefa i konfiguracije zemljista. Za one koji kazu da je tako nesto daleko, mislim da nisu u pravu. Takvi sistemi se nece uvesti u upotrebu u narednih 3-4 godina to je sigurno, ali je izvesno da ce nesto tako postojati za 20-ak godina posmatrajuci razvoj informacionih tehnologija.

[dzumba]

Слажем се са тобом када је у питању време могућег развоја таквих софтвера. Међутим то је, са становишта војне употребе ипак "далека" будућност.

[micha]

   Čitava plejada daljinski upravljanih robota koji se koriste za razne opasne poslove govori u prilog tome da se o ovoj temi u ozbiljnim armijana odavno konkretno razmišlja i uveliko radi. Čak je i VS počela sa razvojem ''Milice'' kao uvod u kibernetsko ratovanje. Znači budućnost je već tu samo što to nismo shvatili. Minijaturna daljinski upravljiva vozila koja se koriste za demontažu eksplozivnih naprava, pravljenje prolaza kroz minska polja, uklanjanje ABH agenasa, izvlačenje ranjenika, izviđanje i sijaset drugih radnji su samo prvi korak ka autonomnim borbenim sistemima koji uz delimičnu asistenciju ili čak potpuno samostalno izvršavaju, već sad čak i borbena dejstva. Ovaj tehnološki trend ukazuje da bi Armata mogla biti upravo to - prvi hibridni borbeni sistem koji će moći da radi i sa ljudskom posadom u njoj i sa daljinskim upravljanjem. Otuda tolika elektronika u njenoj unutrašnjosti i potpuno odsustvo posade u kupoli.

[miodrag2]

   Zadnjih nekoliko dana sam bio službeno odsutan pa nisam uspeo da Miodragu odgovorim na natpis u vezi EMI-ja. To je problem koji postoji i koji sve ozbiljne armije proučavaju i štite svoje uređaje od njegovog efekta. Rešenja uopšte nisu jednostavna kako ti pišeš već izuzetno skupa i komplikovana. Samo Faradejev kavez nije dovoljna zaštita, kao ni debeli oklop borbenog vozila ali to izlazi iz okvira teme o novom ruskom tenku pa se neću suviše upuštati u raspravu. To sam naveo kao jedan od razloga koji ukazuju na rusko skretanje od dosadašnje koncepcije njihovih borbenih vozila i prenaglašenu upotrebu elektronskih sistema sa sumnjivom upotrebnom vredbosti.

Niti sam rekao da je Faradejev kavez, a ni oklop tenka, zastita od EMI. Tako da te molim da ne komentarises navodeci moje ime stvari koje nisam rekao.

Dobar inzenjer nalazi prosta resenja za komplikovane probleme. Los inzenjer nalazi komplikovana resenja za proste probleme.

Tako neko moze razvijati skupa resenja za proste probleme, a neko drugi moze resavati komplikovane probleme prostim resenjima. Kao primer mozes uzeti zastitu kapsula sa ljudskom posadom pri povratku iz svemira, pogledaj resenje koje su primenili amerikanci, i pogledaj resenje koje su primenili rusi.

Necu ni ja dalje na tu temu. Ti imas pravo na svoje misljenje, isto tako ja imam pravo na svoje.

A moje je misljenje da ako neko ima dovoljno znanja iz oblasti koje sam pomenuo i ume da razmislja bar malo van postulata koje su zapadnjaci postavili kao ustaljene, moze naci izuzetno jeftina i efikasna resenja za problem EMI-ja.

I mislim da su to rusi na Armati i uradili.

Pozdrav!

[Trifko]

Neda mi se sad prevrtati čitava tema dali top 2А82-1М koristi dvodjelnu ili jednodjelnu municiju?

[Bozo13]

Pošto može da koriosti i stariju municiju i rakete 125 mm, predviđam da koristi dvodelnu.

[Bozo13]

Blok diagram FCS na Armati

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

152 mm Grifel + HEF? + APFSDS test round -> Svinets-1/2 + HEF + 9M119 -> Vacuum-1/2 (T-14).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Božo, 152 ili 125 mm?

[Bozo13]

Ako dobro razumeo, prvi blok je 152 mm za  2A83 152 mm top. Drugi blok je za postoječe autopunjače T-72 i slične sa max dovoljenom dužinom granate, dok je zadnja granata  Vacuum dužine 900 mm za armatu.

[MOTORISTA]

Blagodarim.

[kumbor]

Како смо већ помињали на теми, за сада Армата користи нови топ 125мм, високе енергије и без ограничења дужине АПФСДС. Вероватно је да ће серијски тенкови имати већ развијени топ 152,4мм, развијен током 90их година, са одговарајућом муницијом. Уколико се ово покаже тачним, Руси ће имати значајну предност у енергији тенковског топа за следећих неколико деценија.  Тај топ 152мм је зверско оруђе. Чињеница је да већи калибар смањује БК топа, али који тенк то чудо погоди, ту "трава не расте" Сад, не знам који је индекс ГРАУ ког топа, који је 2А82, а који 2А83, побркао сам.