PALUBA
June 16, 2019, 03:58:33 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 4 5 6 7 8 [9]   Go Down
  Print  
Author Topic: Југ-Богданов град  (Read 59813 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 922



« Reply #120 on: September 28, 2017, 01:08:26 pm »

Далеко тамо, чак на крају света
Бејаху двори из прастарих лета.
Ко их је зид'о и у које време,
То не зна нико, а стене су неме.


* Југ- Богданов град (24).jpg (108.82 KB. 500x375 - viewed 51 times.)

Двори ови, беху пуни чини,
Да маме људе са путева њини.
И многи путник, што се светом вије
И амо сврати, вратио се није.
Шта је с њим било причало се разно,
Ал' праву тајну нико није сазн'о…

(М. Митровић)

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 922



« Reply #121 on: March 07, 2018, 11:35:47 am »


* Роса израдела.jpg (144.67 KB. 800x600 - viewed 39 times.)

Зидни вез који представља Југ Богдана и девет Југовића, што не пише, јер се подразумева и мора се знати, али пише да се зна да је вез 'Роса израдела'.

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 922



« Reply #122 on: April 30, 2018, 12:33:53 pm »

сказаније житиа кнеза лазара гереблановича

бист от цара прваго ваполати цареви потом позаповиеди самодржцу цару стефану и даде нему своиу сародницу госпоиу милицу да шчер иуга богдана и по малу времену престави се цар стефан храбри потом поставише на царство негово сина негова цара уроша младога господина срблем и на царство урошево наступи крал вукашин и марка вукашиновића и углешу деспота и гоико воивода и убише цара уроша младога ва лове и бог виде ни неправду и они ону васкоре чашу испише от турака на риеци марици свема главе отсекоше и сва им воиска от турака погублена би за нихову неправду и лукавство зашчо главу своега убише сва три брата мрнавчића ва боиу погибоше крал вукашин имаше 3 сина марка и андрииу и думитра марко син крала вукашина и костантин знешковац син воеводе дечана и драгашина те 3 воеводе отбегоше от србске господе да их не убииу по завади негова оца крал вукашин и тамо воеваше с царем турскием палазитом и воеваше на христиане и погинет мрнавчићи тогда промислом божием поставише лазара на престол са благословением 4 патриарха василенска и васего сабора србскаго и народа и тако кнез лазар бист подателние срблем и то би у васакоме доброме чину и у милости и у правоме суду колико и тако имаше око милостиво а руку податливу ка васакоме чловиеку имаше кнез лазар 3 сина стефана деспота и лазара и вука и дашчери 5 прва чаролита видосава која дана бист за вука бранковића друга иела која бист дана за милоша кобилића ва то време кнез лазар са двиема своима зетовима иезде коне из лова ка своему двору а двие шчери лазареве гледаиу са високога чардака видосава говори дивна чуда видители друго мога свака обилића милоша кои иезди одеснуиу оца нашега лазара а бранковић с лиеву страну о себе а иела сестри таино говори да невиди отц наш кнез лазар милоша иунака и памети негове и напредости негове неби кона ездио о десну страну оца нашега лазара тадаи видосава поскочи како иедна охола диевица удари сестру иелу руком уз образ на руци ти 3 златна прстена окрвави сестру иелу крв е поли нис прси ва та час славни кнез лазар са двиема своима зетови пред двор коне свое доездише слуге лазару коне примише иела крвава преддвор изиде милошу кона примаше убрусом лице своие сакриваше и милош иелу виђе крваву и рече шчотие лице крваво она нему сказа право како е сестра убила и милош исрца уздахну и узе вука бранковића за руку далекога отведе и рече нему караи брате охолу диевицу да не туче зубима своега езика да неназива от земле главе хориатом и племенителе ер ти се кунем богом моиом ћуте тешком десницом моиом руком узети кад будемо на конма иездећи те ћу те додавати за пас немило и недраго и тебе ћу учинити хоћу руком ћу те руци моиои испод кона додавати како вук вуку иане дае пак ћу с тобом ударити от камен и о землу како гладан орал жабом корначом моиом ћу те десницом отнести како хрт зеца пред ловци у град заручници твоиои или жива или мртав будеши и дароваћу те твоиои охолои диевици зашчо она учини моиу матер кобилом нека свак знаде шчо учини обилић милош и нека свак знаде и види и чуе да от сада ниесам обилић веће кобилић и први диетић до то се доба зовиаше милош обилић а о тога доба кобилић и нему се име прећеде ере голико една риеч из уста изговори се или зла или добра та се хоће поминати и говорити ва веки како говори оста милошева мати кобила от тога часа милош на вука лошу волу имаше и како га пусти у своиу воиску милош отиде и виерно господина своега служаше а вук бранкович отиде кнезу лажу износити скоиом ће сву србску господу заклати вук говори господине кнеже лазаре вас дркћем како прут мртви ме знои пробива шчосам чуо за милоша кобилића милош ће ти невиеру учинити каде с турскием црем станеш бои бити кнез лазар говори мучи вуче кои ту лаж на милоша износи милош е мои шчит пернати у нега стои сва моиа снага и криепост милош хоће учинити спомен на полу косову докле се зову расигочи именом ва виеки о лазаре како ти би томе пророк датие чути гадну милошеву неверу па тому збору шчо за тобом говори и булазни вук бранковпч лаживи тадаи поче госпоиа милица говорити како една женска глава кнезу лазару видим господине да се справлаш на поле косово али да се уставиш своиу воиску да бисмо шчо чули от милошеве невиере лазар милици оговара небити се саде уставио да би знао веће не вратити се с пола косова каде тако учини господине а ти иди с богом и ошчетисе желно молим како свога господара испуни волиу моиу за лубав нашу смилуи се такоти завиета коие мећу нами шчо виерни мужеви милуиу безлихбе своим женам и слаткога рода шчо сам стобом родила и тако ти воиска стом здраво ходила и срећнием гласом свуда била и тако ти земла по тобом родила немоими браће на бои водити не мои ме жестоко уцвиелити не мои да погине колено иуга богдана тогаи времена с кона лазар оговара госпои милици ти знаш дамие у твое браће сва моиа снага зашчо су наипрви на поле косово тако турци страх имаиу от ђеце иуговића они су вриедни да се сва земла скупи маћедониа цaр турски не бои се све земле како се бои ђеце иуговића млого има тица али се бое сокола затоти не могу а твоиу волиу милице навршити тадаиму се милица са сузам поклони и рече му иошчете желно молим тако ти бг дао државу и сахранио здраво и весело и срећним гласом свуда добила а ти остави сестри иеднога брата за заклетву за милосрдие старца иуга богдана остане гласа дати знаш господине лазаре тебе милице прорчтуе да цaрства сила сва тебе подателиу лазар милици отговара срамота би била твоему иедному брату остати от остале воиске рекли би мои воиници иунак от лела ну вриедности и иунаштва да се држи се славни кнез лазар рече остани збогом милице твоеми сузе срце мое устриелише и обрати кнез лазар кона свога к полу косову но иезди у своиу воиску и обрати и полу косову веће се неврати кнез лазар веће посла милана топличанина да уходи турски табор сви га плачу тому се не надаиу а вук бранкович говори на милоша износи лажу не брини се господине нека се приевара чини с милошем а то кнезу лазару криући говори да ко не чуе милан топличанин и иван косанчич и воивода милош кобилич те три воиводе твое хоћете издати цару турскоме на полу косову а узми се у памет хоћелити то бити истина а нека знаш каде милан топличанин дође и врати се милошу хоће га сриести те хоће га научити како ие у воисци и како ће говорити зашчо знаше не виерни вук милош шчошће говорити милану да се воиска не препане и не смете каде дође и врати се милан исцaрева табора вук кнезу говори истина ие шчо ти кажем и срете га милош свиетовати истину ће говорити изнести како ће о турскога цaра казивати како воиска стои те милана чекаиу како лието за злом зимом и срете га сва воиска виће лазара вуку виеровати кад виће виерова вук кнезу говори до саде ти ниесм виеровао саде ти виеруем каде доће хоће ли онако бити помози име христово цaрева воиска реци брате голема ие сила хаћамие и будалине истом чекаиу да се хлеба наиеду и тадаи се загрлише како два брата и пита милош за цaра мурата милан говори неумием ти брате силну цaреву воиску казати не може нитко преброити колико ие от камена страном до пута а от пута до црнога дренка а от дренка до ситнице воде а от ситнице до планине шаре све е то прекрила сила црева воиска страшно е мои брате са очима згледати пуноие поле косово све е кон до кона иунак до иунака боина копија како гора чрна копиа земли прибодена а баираци лиепо оћевени неможеш брате да очима гледаш биели се на земли како сниег на сред земле ту милош милану рече брате зашчо те братимим и кумим богом великием то немои кнезу лазару казати како кнез лазар пред воиском иере ако чуие га цреву силу намо су криепки витезови кои ће с турци бои бити и сам сам вриедан на нега ударити ако ћу и главу своиу изгубити а каде доћеш а ти реци на сабору србскоме господо велика воиска е турска али броиа нема него су сехратлије и аћамие и мановине како и овнови будалине и сиромаси истом чекаиу да се хлеба наиеду милан топличанин тако рече и пође оним науком милошевием сва господа сиеде и о том бесиеде кое гласе носи милан каде милан дође сви му руку додадоше и за цара мурата питаиу топличанин милан говори господо србска и властели велика е сила турска али от боиа неима нишча све су занатлие и аћамие и сиромаси нишча незна бои бити а оружиа не имаиу а све неке будалине истом да се хлеба наиеду тогда на таи глас устане веселити сва господа србска и велика и мала и банови и воиводе и кралеви витезови и брчници кола играиу милош весело играше и ову пиесну пиеваше бже бже мои ти ми даи за род христиански крв нашу пролиевати иадни турци ви сте мени служили али иош ниесте моиу саблу о себи кушали виђећемо турци и снагом и саблом каде тамо с вами дођем бои бити нећу моиу мошч шчеђети о вас учинићу спомен на полу косову от чуда како ће само чловк прорећи и та му се брже стече и то кнез лазар наипре прорече госпоиа милица коиу хладну воду код града крушевца замутише србску господу и витезе све потопише и србску землу опустише и христианске цркве порушише и та се згоди миесеца иуниа дан цру лазару светац биеше како га веће неће прославити на вечеру код себе седе старца иуга богдана и вука бранковића кои свем самрти справла неверника мусића кои на столу крв учини на гласу дамиана шариновића и сритовину страшнога и огненаго трипуна кои много по полу турака ћера и марка са оружием и радону и богдана и углешу много званога и станишу и радивоа кои дружину не имаиу куда бои биу и марцику кои копие не носи и не зна шчо га срце боли нигадаре самриги не бои се орлина и марчина ђурђа петра и максима старца милка кои бестраха на бои иде витеза стефана страшних очиу уговића браће кои брзо на бои иду често млого турком досађуиу живана и ђурицу и петра костадинозића и матиаша узду павла хорлина и марчина, топличанина милана и ивана косанчића и воиводу милошаa то ставла и посађуе таи дан вук бранковић кнезу лазару потаино говори видиш ли госпдине те три воиводе велике оћете издати шчо си посадио собом знаш ли шчо ће ти с утра учинити ере ћете издати на полу косову зашчо турска воиска биеше погинула и ми на полу косову от ватане лазареве вражби витеза и иунака родила шчо и веће неће србска земла родити него и смути неверни вук бранковић и неверу на милоша изнесе и на остале иунаке на ти вечер дука наипре поче игром лиепо насмиа се сва господа руком машаше таде кнезу лазару златни пехар вина напунише и узе га у руке и ста мислити коме ће га напити и узе га доволно пролише чашу по колену главом доле паде речи не може проговорити сви га видеше срце и заболе сви се забринуше кад га видеше господина шчоће бити каде кнез лазар от жалости се разабра и каде главу диже горе е иедва реч проговори и рече от како е настала србска земла у нашои власти вазда право господа и виерно и у добру послужи и данаске не вера да се пробуди како сам то чуо каием се по свому срцу како вас сакотило и иазбу велику на срцу имам и того ради и жалости главом от колена укидоше се три главе из воиске хоће да издаду ме цaру да иду иван косанчић топличанин милан и воивода милош тако ми казуиу али не веруем хоће ли ићи заиста али а не веруем него се чудим ивану косанчићу кога водим за собом за шчо уфатиоби иастреба уфатио би са срцем садете чиним за шчо си ме саде учинио али ће турског цaра дворити а за шчо би нека се чудим за кума мога милана топличанина вере и части пуне или е сила србска господа от крви племенитела а соко у крепости кои си воиску турску уодио а сада хоћеш ме изневерити него се чудим за мог милоша кога изабрах за сина и милошу дадох моиу да шчер коиу држим како цвиет па ке ти сва воиска даде да си сердар пред воиском моиом да за шчо губиш своиу власт без неволе а саде ми кажу да се хоћеш изневерити каде будемо на полу косову моиу ћеш воиску издати али се не веруем да се хоћеш изневорити, а кому ћу ову чашу напити здравица ти слуго моиа милошу и буди веран и не буди не веран на служи ову златну чашу свему скочи милош хитро на ноге уста славно му се кнезу лазару поклони и ста мислити шчоће отговорити каде му чаша до руке дође кнезу се лазару поклони и рече му фала ти господине на здравици твоиои шчо ми си напио али ти не фала на бесиедама твоим када си ме мислио пехаром даровати за шчо ми ниеси стари крушевац поклонио саде ти хоће за тобом остати пуст када ли си ме мислио невером називати не беше ме собом ни водити а хето ти невере уз колено десно ђе седи те ти бесиеди код колена твога те сву воиску смути а ти не веруеш докле очима не видиш а иа сам ти вера у свему тако ме вера моа не убила и тако ме душа моиа пред богом не сахранила то ће виђети сва воиска са своиема а и ти хоћеш виђети тко е вера тко е не вера сутра е света недела видов дан аимос пророк виђети хошч ткое не вера сутра идемо у турски табор и цaра хоћу убити и цaру ћу стати ногом за вратом под чадором и за истину пак хоћу тако учинити и паки скочи са стола како ветар и за ним милан топличанин и иван косанчић и милошу се заклеше и дадоше веру обећаше се до самрти шњим бити и воиевати и негову волу творити под чадором вино служи иедан другому братими и мало заспаше каде усташе и коне сташе седлати у лиепу оправу а лиепе сабле сребрне и каде се сакрише ноћни мраци и даница са звиездама а сунце пусти тракове своие по земли сва три се на броиу нађоше се иездећи на полу косову према турскоме табору страже и турске опазише и цару брже доказаше чудна е то цaре три иунака врло иезде хоћемо ли и у табор пустити кад то чу цaр рече устаните мое лале наредите воиску да лиепо стану то су поклисари лазареви то се хоће нама предати а нама ће боле бити и проведите и по среде табора докле дођу до моега чадора воиска се лепо нареди паше и бези како цар заповиђе тако се справише бариаци се отворише како ружица кано да ће на бои ићи сви се турци ођели у лиепо одиело ере свак жели виђети от туђе земле иунака да види чауши тадаи и чауши от табора далеко и сретоше и овако нима рекоше иели здраво господа и иунаци и отидоше иездећи и паше ударише иездом бесиедити ш нима чауши цареви бесиеде иели и ваш цар лазар здраво са господом вашом како ли ви иунаци и воиводе и банови и спаие и витези лазареви делие и брчници и главе от воиске како ли редом са међе милош кобилић отговара наш велики господин кога вишњи бoг саздао кнез лазар намие свиема господин здраво е и весело и воиска почива како млого поле у далеку притисла и крепост бoже нам буди помошчник а наше воиводе и банови и кралеви и делие уиедно како гладан вук каде иане види у стаду овчему или орал каде види из облака иато кокоши а озгор стане тарг по подбие како слоза соколова како облак громом голубова силу земли обори а ви тужни турци будалине и ађампе тадаи чауши цaреви милошу говоре шчо то ти нама говориш то е нами велика жалост и страх шчо ти нами мислиш от турске воиске да чиниш шчо ти е драго а каде саде милошу отидеш цару мурату онће теби све савршити вићете каде умреш у нас напонит цару велики они на бои не иду, паше бези и везири они на бои не иду веће бои биу иемини и брчници и велике кулоглие цареве перианици и велики делие и чауши и воиводе булукбаше који на кону сиеде те они страшно иашу ту се све зверие страшно ођело коже међедине и све луте рисовине а орлова крила пред собом носе пребиа рекао би даие звиер а ђеца ианичари нишча не желе него да се биу арапи и друге многе воиске коие неби могао преброити нишча не гледаиу него да рече цaр да се биемо и вас би живие прождирали милош рече незнате ли ви турци тужни да ви кажем да вук кожу дере а месо ждере а кожу отеже ако ће ту вуци нити ћу божиа вола орлово не гледа нити се бои нишча душа теке нека гледам иато голубова ту весело удари голубова много земли обори зашчо су у нега нокти богати истом бледи к цареву чадору дојездише са иедне стране стајаше сва сила цaрева а здруге бијаше цар ва чадора а милош кобилић са два своиа друга иездиаше немогаху турци да се нагледаиу лиепиие иунака доиездише до царева чадора страшни велики паша допаде да му кона прими милошу милош нима рече ниие у закону христианскому да турци христианом коне држе тадаи турци отступише ва шанац косанчић иван храбри ту милошу кона прифати милош оде поче цару говорити цар му брже отговори крата чадору негову говори бoже колико ми милан друг биеше са иедну страну милош се обрати ту скочи на кона и ту сам цар оком видие и сви турци очима виђеше турскои господи зачудо би каде милан виђе от иада кона расрди милош му се иави и рече не труди соколу крила чиме ћеш лећети мало потрпи саде ћеш у иато улетити тадаи пође милош с царем говорити цар му руку пружи да му милош целива велики везир рече ногу пружи каурину руку не пружаи цар му ногу пружи и рече му целиваи хоћу ти велику власт дати и рече му милош сваке сам власти и богатства довоолан у нашега честитога кнеза лазара веће хоћу твои живот данас примити уфати цара за ногу а извади нож и удари па распара цара до прсиу тадаи се милош охоло поврати каде цара убоде до своиега кона али му паде на ум како се зарекао пред кнезом лазаром да ће станути за врат цару ногом и брже се врати зашчо се кнезом лазаром и узе саблу цреву великога обрекао биеше пред господом србском и пред везира погуби и хазнадара и тефтедара и сву велику господу око цара милошева сила забуни тадаи милош саблу цареву узе те скочи иедн пут и други пут скочи великому чадору на врата доскочи и чадору тенепе откиде а трећи пут скочи до своега кона доскочи тадаи чудо ние нигда било нити су очи чловечанске виђеле аиацие и кулоглие и цареве делие бези и чауши перианици и булукбаше ианичари и емини и сву силу турску милош забуни и негова сила у то доба ста вика от царева чадора милош цара убоде и каде то чу иван косанчић удари великога везира буздованом о главу те он нега умори и паки саблу истрже и поскочи множество турака около себе и паки и за ним милан веле уздахну и рече кнеже лазаре ти нама велиш да смо невере а да ти е сад доћи да видиш како е на косову полу турке губити то рече паки поче саблом махати и десном руком турке губити самртиу немилостивом али милош обилић от себе мишлаше и своима зубима скржеташе и рече иадни турци знатели за милоша и естели кушали негову саблу али десну руку пак тадаи удари и себи пут отвори нишча се не знаваше и кон и иунак све едан на другога на еднога замахиваше саблом а по два и по три падаиу земли сва воиска страшно бежаше от милошева страха и от негове сабле и десне руке ту погибе иван чудна делиа кои турком много додио беше каде милан виђе от жалости велике сузе поче пролиовати за иваном и они два осташе на полу косову турке губећи а у то доба милану десну руку осекоше и крв га забуни рече саде сам ти невера кнеже лазаре каде неимам десне руке то рече пак с кона паде милош га виђе под конским ногама срце га заболе от жалости за миланом и веле уздахну и удари му крв на обе ноздре пак му иуначко срце заигра и рече саде хоћуте брате мои милане осветити ста махати саблом и десном руком на еднога замахиваше а по два падаху тадаи турци бежаху и сва воиска страх от милоша имаше испред нега бежаше несмедиаше нитко к нему приступити несмедиаше зашчо биеху оклопи и на нему и на кону змаи огнани милош хотиаше из воиске цареве изићи како вихар ветар у дан да побегне кнезу лазару и ти нега слушаи неки глас заупи из воиске како женскием авазом а на нега турци неможете сокола без мреже уватити пред нега саблами ћете бачите земли закопаваите доле едабисте како кон убо о или набо о тадаи множаство турака навали велико и мало науком милошева кона на колена поклекну и милош под кона паде на колена пак се подуприе на копие прескочи 30 лаката земле и други пут скочи прескочи 40 лаката и трећом скоком пође да скочи те му се копие преломи милош паде како мртав пак многи турци навалише многа сила али милош не уме нишча проговорити него се предаде у турске руке и ту га турци свезаше и цару га доведоше тако и турци рекоше и мртву цару рекошо царе ето ти крвника милоша устани те му стани ногом на врату жива га доведоше и рекоше турци кажи нам царе коиом ће мо га самрти уморити цар рече сваки господин луби и оставите га жива иа умриех да видим даде везир царство брже устаните те идите на табор кнеза лазара да видим док ниесам умро да видим кои ће добити брже воиска се диже турска ударише бубневи и борие и како е начин у турака кад се на бои справише туи се баираци отворише и копија се сва гори дигоше баираци се ођедоше и сиграшне кулоглие на кнеза лазара ударише а кнез лазар са господом србском у цркви стоаше на литургии светаго иована служи христиански закон стража лазарева дође кнезу лазару каже царев табор дође и наш се диже и рече видите ли брже да се воиска справи бубни ударише кнеза лазара и борие засвираше када се србли са оружием састаше двие се воиске ударише како гладни вуци а неки рекоше милоша кобилића овде неима и ивана косанчића и милана топличанина те 3 воиводе от нас отбегоше и цара на нас подигоше бранковић вук рече неверни кнеже лазаре турци нас уседоше шчо не бежиш лазар отговара нећу вуче ние нико от воиске погинуо иошче него сви реците помози боже за виеру христианску и за крст часни хоћемо се бити и крв нашу и живот наш пролиевати тадаи неверни вук бранковић кнеза лазара издаде и оде у турке и шњиме седам хиљада иунака а лазар на свога кона уседе и свои мач истрже и воиску своиу прекрсти и обраиги своиу воиску прескочи и узе мученически глас на себе и вазупи велием гласом каде отиде пролиевати крв нашу и живот наш откуписмо самртна тиела непошчедимо и иего иунашства своиа да покажем на полу косову за виеру христианску и за часни крст и за цркве и за манастире и за отачаства наша ако ли кои буде немилостив нека биежи за невернием и бездушнием бранковићем ту славни кнез лазар у турке улезе и за ним сва господа српска силне се двие воиске ударише оружиа ста звека от двие воиске и тешке от множства паданиа и плача лудскога от боини витезова колико ие земли трешна ал се тешкога боиа от страха и дима стреланиа не ктеаше земла и опустише мртва и леже га и от раненика и мртви иунака витеза у крви пливаиући крв тециаше по разбоишту како риека ко би то чудо могао преброити иуначки брои се незна, кои се ранише у крви лежи дакле двие силне воиске ударише се и падаше како ветар каде поломи траву по полу с лица самрти иуначке у крви старца милкана кои пред нима саблом сиецаше и по два мртва падаиу марчин правду своиу на иунаштву показа турке сиекући самрти не мисли трифуна огнанина зашчо глас имаиу иунаци изборни тако и зваху огнани лави учинише и турке без числа гублаху погубише радону и богдана за ним неста му веће по два мртва земли падаиу за ђецу девет иуговића бои бише се до год сви погибоше те силе иуначке те невидиеше крепости кои бои учинише а ђурицу и стефана и радована и гоика стаиаше петра хука како вихара ветра све биаху иунак иза иунака витеза преолестна господа српска кнез лазар за христианску виеру желушчи мртви бити чловчаству показаше на широко поле косово крваво друга прваго пашу убише другаго пашу разбише и воиску му сву погубише и цара би разбили и воиску би му сву сломили да не издаде неверни вук бранковић лазара своискои неговом коће хотиаху сву воиску укратти на полу косову хотити како до подне биеше српска воиска добила от полу дана минувши турци добише и кнеза лазара уфатише жива и руке му савезаше и цару га под чадор доведоше, те цар рече узмите 3 стиене от биела камена те и посадите докле е милош три скоком скочио то брзо учините да очима видим страхоту камене сад идите те му лиепо подпишите име милош цара убоде сам себе погуби на нему гроб сазидаите златом га подпишите нека лежи цар с милошем поредо каде умрем милошу главу осиеците зашчо милош се иави непотребно е царе господине мени стобом поредо бити и лежати иего славному кнезу лазару осеците те метните са собом а метните иаднога милоша главу осиеците те метните испод ногу да милош двори кнеза лазара и мртва како и жива кнеза лазара кои цара уби тако и цар осуди како милош рече тако и милош иави се гласом велием вузупи господе плакати и рече милошу шчо ово учини чудно чудо паклига учини до данас отговара милош оно ие они учинио то ти ние са бранковићем за род шчо си год радио саде си очима видио а то ти ниесам саде учинио саде сам ти савршио синоћ сам се обећао на сабору саде си видио виеру моиу него си синоћ сио мене и дружину моиу те нас назва невиером пред господом а да ти е било данас виђети какву смо ти невиеру учинили на полу косову датие било очима гледати како сва три сокола лете по полу косову како ли богато турке сиекући на полу косову немило и недраго ниђе ние био веровати да очима видиш а кано ли да ти други каже а теби сви остали били с тобом стаиаше а томе плачу у све би рекао ове три моие воиводе бес турака основа лазар говори блажена ти милошу десница твоиа и блажена ти сила и крепост коиа ти била у моиои власти а данас чудно показа иуначство на полу косову и цара мурата убоде и остави спомен на полу косову да се то помине ва веки амин милошу тебе ради данас турци крсно име прославити недадоше са господом српском ти данас моме роду крсно име прославити бу ти данас покла сву господу српску и ветезе кои бои заповиедају бити с турци и чинити брез нашели договора и данас иа цар мурата уби и сам се погуби и ва се нас око себе крсно име прославити недадоше не плачемо шчо сам дужан сваки хоће умриети него данас сва господства погуби на полу косову много храбри моие браће србске кралеви и банови и воиводе моие соколови угричићи хитрени от лети иуговићи воиводе мои брчници где иест како ли погибосте пред очима моима велику шалости нам иест преводники моие радости кое веће неће родити србска земла шчо е год изродила извиши се у тому говори ние се земла родила након оние неће укинути и рече кнез лазар боже боже мои прими гн дух мои и цар рече милошу главу осекоше и кнезу лазару проговорити недадоше веће му главу осекоше и у неки бунару воду метнуше и стаиаше турска сила и србска земла и први дан погубише … хиљада на полу косову и уби милош кобилић седам хилада турака воиске и кад милош цара уби от тога времена сташе турци лећети по земла кралевства потрошише кудие се вратише преко лиепе земле србске таи се дан дан иадним срблем крила отсекоше каде свое господство изгубише конац книге житиа кнеза лаза ва веки амин а писа сие житие кнеза лазара вуиан ва лето 7048 месеца иануариа 22 дн
« Last Edit: April 30, 2018, 12:43:26 pm by JASON » Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 922



« Reply #123 on: July 22, 2018, 08:45:50 am »

Југ Богданов град - у три слике.


* (1).jpg (246.17 KB. 1438x798 - viewed 34 times.)


* (2).jpg (523.99 KB. 1206x800 - viewed 40 times.)


* (3).jpg (531.55 KB. 1206x802 - viewed 38 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 24 591



« Reply #124 on: February 13, 2019, 10:32:25 am »


Jedna rekonstrukcija modela tvrđave na brdu Hisar kod Prokuplja, od pre 8 godina.


Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 24 591



« Reply #125 on: March 09, 2019, 05:10:35 pm »



Prokuplje, detalji mape "Theatre de la Guerre dans le Royaume de Servie en Originale".



* prokuplje.jpg (1374.25 KB. 2616x1740 - viewed 26 times.)




* prokuplje1.jpg (528.83 KB. 1600x1067 - viewed 15 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 24 591



« Reply #126 on: March 10, 2019, 11:24:41 am »



Prokuplje, detalj mape  ...


Quote
Carte Geographique du Theatre de la Guerre en General representant le Royaume de Hongarie la Principauté de Transylvanie, et les Royaumes de Croacie, de Dalmacie, de Esclavonie, de Bosnie, de Servie, les Principautés de Moldavie, de Valachie, les Provinces de Bessarabie, de Bulgarie et de Romanie, avec une grande Partie de l'Etat de Pologne / Par Tobie Conrad Lotter, Geogr. á Augsbourg

Author: Lotter, Tobias Conrad, 1717-1777




* prokuplje.jpg (350.81 KB. 1798x1080 - viewed 10 times.)




* prokuplje1.jpg (497.29 KB. 1722x1055 - viewed 19 times.)



Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 922



« Reply #127 on: March 10, 2019, 11:58:56 am »

Prokuplje, detalj mape  ...
Претходна карта је много 'тачнија'. Испред улаза у Ђуниски теснац (Tesniza) види се 8. sept: (septum – преграда, упориште), где су Срби, седамдесет год. доцније, подигли чувени Делиградски шанац. Или је то можда 9. sept:?
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 24 591



« Reply #128 on: March 10, 2019, 12:19:15 pm »


Prokuplje, detalj mape  ...
Претходна карта је много 'тачнија'. Испред улаза у Ђуниски теснац (Tesniza) види се 8. sept: (septum – преграда, упориште), где су Срби, седамдесет год. доцније, подигли чувени Делиградски шанац. Или је то можда 9. sept:?

Da u pravu si, ta mapa je puno "tačnija" i detalnjija Smiley

Ovom prilikom ću priložiti i dve legende sa mape za lakše tumačenje.



* legenda1.jpg (382.84 KB. 1599x887 - viewed 14 times.)




* legenda.jpg (346.11 KB. 1600x940 - viewed 15 times.)




Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 922



« Reply #129 on: May 07, 2019, 10:13:07 am »

Прокупље је добило 20 милиона динара од Министарства трговине, туризма и телекомуникација за реализацију пројекта 'Конзерваторско-рестаураторски радови на кули и бедемима горњег града утрврђења на Хисару и постављање летње позорнице', пише агенција Бета. Вредност целокупног пројекта у коме ће и локална самоуправа учествовати одређеним средствима из буџета, је 34,5 милиона динара. Добијена средства од Републике ће бити искоришћена за реализацију прве фазе пројекта која предвиђа санацију, реконструкцију и конзервацију бедема утврђења, изградњу стазе до тврђаве и осветљење, као и изградњу летње позорница, која ће по пројекту имати 150 места за седење.
Историјски комплекс Хисар, проглашен је за културно добро 1961. године, а 1983. године је добио статус културног добра од великог значаја за Републику Србију. У његовом саставу су поред остатака средњевековног утврђења, које народ овог краја зове Југ Богдановим градом је и Југ Богданова – Латинска црква у којој су се по предању причестила српска војска пре Косовског боја 1389. године. У саставу поменутог комплекса су и црква Светог Прокопија из деветог века, Спомен – костурница погинулим борцима у Другом светском рату, плато са бистама песника Рада Драинца и сликара Боже Илића, споменик министру здравља из периода Првог светског рата др Алекси Савићу као и његова задужбина 'Савићевац' на самом врху брда Хисар.


* Савићевац.jpg (93.77 KB. 410x651 - viewed 9 times.)

Logged
Pages:  1 ... 4 5 6 7 8 [9]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.028 seconds with 26 queries.