Namenska industrija Srbije - Vesti

[Brok]

Jumko šije 8000 uniformi za VS

28.12.2010.

Vranje - Ministar VS Dragan Šutanovac rekao je da će vojska
posle 17 godina dobiti 8.000 novih uniformi koje šije Jumko i
da su prvi modeli namenjeni kadetima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vrednost sklopkljenog ugovora između vojske i Jumka je tri miliona evra.

“Ovaj prvi ugovor je samo početak saradnje sa Jumkom, jer će nama biti potrebno još uniformi. Pokušaćemo da Jumku obezbedimo tržište u nekim zemljama Afrike i sasvim je izvesno da će i sa Poljskom biti uspostavljena saradnja“, rekao je Šutanovac .

Ministar je i najavio da će sredinom januara ponovo posetiti Jumko da vidi kako napreduje proizvodnja. Povodom završetka uspešne poslovne godine u Jumku je održana i modna revija kojoj je prisustvovao i Šutanovac.

Generalni direktor kompanije Jumko Zoran Stošić rekao je da su svi poslovni planovi u prošloj godini ostvareni upravo zahvaljujući državi.

Nekadašnji gigant, koji je zapošljavao 12.000 radnika, danas je fabrika u kojoj radi 1.300 tekstilaca.

„Zahvaljujući državi i velikim javnim preduzećima kao što su Telekom, Elektrodistribucija, Pošta i Policija, Jumko se oporavlja. Naši poslovni planovi za ovu godinu su uspešno realizovani, a pred nama je je još jedna teška godina u kojoj predstoji restrukturiranje kompanije“, rekao je Stošić.


Izvor: FoNet

[Brok]

Eksplozije u fabrici "Sloboda" Čačak

27.12.2010.

U fabrici "Sloboda" od popodneva odjekuju eksplozije municije posle požara u jednom od pogona. Intervencija vatrogasaca sutra. Jedna radnica lakše povređena. Šteta 10 milona evra.

Fabriku vojne opreme "Sloboda" u Čačku od popodnevnih časova potresaju eksplozije, izazvane požarom koji je izbio u pogonu za laboraciju municije. Prema poslednjim informacijama, jedna radnica je lakše povređena. Čuju se sporadične detonacije, a vatrogasci zbog bezbednosti ne prilaze pogonu u kojem je izbio požar.

Očekuje se da će tek u jutarnjim satima vatrogasci intervenisati pošto prethodno pogon i krug fabrike pregledaju specijalne jedinice za razminiranje Vojske Srbije i MUP-a.

Prva snažna eksplozija dogodila oko 16.30 časova, a potom je usledila serija detonacija.

U trenutku eksplozije, u pogonu za laboraciju artiljerijske municije nalazilo se 60 radnika koji su uspeli da napuste fabriku u pravcu Jezinskog polja, javlja dopisnica RTS-a Silvija Pašajlić, koja se nalazila na mestu događaja.

Kako saznajemo, požar je izbio na presi gde se pakuje municija, posle čega su usledile eksplozije. Vatra je zahvatila oko 2.000 kvadrata, ali za sada nije poznato da li se požar proširio.

Naime, do 21 sat, pogonu nije bilo moguće prići zbog neprekidnih detonacija.

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić kaže da ne postoji opasnost da se požar iz jednog pogona čačanske fabrike proširi na druge objekte i postrojenja.

"Detonacije povremeno prestanu, pa se opet čuju. Takva situacija može da potraje celu noć, pa zbog toga ni gašenje požara neće početi tako brzo", rekao je Marić agenciji Beta.


Stigla pomoć vatrogascima

U Čačak su stigli pripadnici Sektora za vanredne situacije iz Kraljeva, Kragujevca i Užica, a čeka se da detonacije konačno prestanu pa da, zajedno sa kolegama iz lokalne vatrogasne brigade, počnu da gase požar.

Direktor čačanskog Doma zdravlja Vlada Veličković rekao je za Internet portal RTS-a da do 18.30 časova nije registrovan nijedan ozbiljnije povređeni radnik fabrike "Sloboda".

Desetorica radnika "Slobode" se, uglavnom zbog stresa i visokog krvnog pritiska, obratila za pomoć ekipama na terenu.

Početkom ove godine u "Slobodi" su se dogodile dve eksplozije. 

U eksploziji u pogonu pirotehnike, 12. januara, povređena je radnica Olivera Popović. Dan pre toga, sličan incident dogodio se i na odeljenju za izradu kapisli na programu "zolje", ali srećom niko nije povređen.

Preduzeće "Sloboda" osnovno je 1948. godine, sa zadatkom da proizvodi predmete naoružanja i vojne opreme za potrebe vojske.

Tokom NATO bombardovanja, 1999. godine, uništeno je 85 odsto proizvodnih kapaciteta, ali je po okončanju rata, u naredne tri godine, obnovljen veći deo fabrike.

U fabrici "Sloboda" proizvodi se municija različitog kalibra, upaljači za artiljerijsku municiju, ručni raketni bacači, tromblonske mine i pirotehnička sredstva.


Četrnaest nesreća za 15 godina

Od 1995. godine do danas, u fabrikama i magacinima oružja u Srbiji dogodilo se ukupno 14 nesreća, u kojima je poginuo 31 radnik, a više od 50 je povređeno.

U četiri snažne eksplozije u barutnom odeljenju "Namenske" u Užicu, 4. septembra 2009. godine poginulo je sedmoro radnika, a 13 je povređeno.

U eksploziji u vojnom magacinu Kasarne "7. jul" u Paraćinu, 19. oktobra 2006. godine, povređene su 22 osobe.

U eksploziji u Fabrici "Impol Seval" u Sevojnu 7. juna 2004. godine povređeno je petoro radnika, dva meseca kasnije, u fabrici "Matroz" u Sremskoj Mitrovici poginulo je dvoje, a povređen jedan radnik, a samo šest dana kasnije, u Rafineriji nafte u Novom Sadu,  poginula su dva radnika.

U Čačku, u Fabrici "Sloboda", 22. januara 2003. godine troje radnika povređeno je u eksploziji, a iste godine, u novembru, nesreća se dogodila u Fabrici "Zdravlje" u Leskovcu, kada je poginuo jedan radnik. Pet meseci kasnije eksplozija je odjeknula u pančevačkoj "Utvi" kada su povređena dva radnika.

U eksploziji koja se dogodila 25. decembra 2001. godine u fabrici "Trajal" u Kruševcu povređeno je pet radnika, a eksplozija se ponovila i 25. jula 2002. godine, kada nije bilo povređenih.

U fabrici "Milan Blagojević" u Lučanima, 3. decembra 1997. godine, život je izgubilo troje radnika, a dvoje je povređeno.

Godinu dana ranije, 21. juna 1996. godine, u Fabrici "Prva Iskra" u Bariču poginulo je dvoje, a deceniju kasnije eksplozija je odnela još tri života, dok je troje povređeno.

U Fabrici "Grmeč" u Zemunu nesreća se dogodila 23. juna 1995. godine, poginulo je 11 radnika, a deset je povređeno.


Izvor: RTS

[Рашо]

Povratak vojne industrije Srbije na svetsku scenu

10.01.2011.

LONDON - Srpska vojna industrija vraća se na svetsku scenu na velika vrata, što je možda veće iznenađenje u poređenju sa uspesima kojima se Srbija ponosi - da ima najbolje tenisere u svetu i da je najveći svetski izvoznik malina, konstatuje britanski list "Ekonomist" u najnovijem broju.

Severna Afrika je glavna meta srpskog izvoza, a nova godina mogla bi da donese velike dobitke, piše "Ekonomist" i citira ministra odbrane Dragana Šutanovca da je Srbija blizu potpisivanja ugovora vrednog 500 miliona dolara za izgradnju vojne bolnice u najmanje jednoj arapskoj državi.

Šutanovac se, navodi list, takođe nada da će Srbija osvojiti ugovor vredan 400 miliona dolara o modernizaciji 149 tenkova M-84 koji je bivša Jugoslavija izvozila u Kuvajt 1991. godine.

Ukoliko Srbija dobije kuvajtski ugovor, navodi Šutanovac, deo posla će najverovatnije biti podeljen između bosanskih, hrvatskih i slovenačkih kompanija.
List podseća da je pre raspada Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka, ta država bila veliki izvoznik oružja, kao i da su u NATO bombardovanju 1999. oštcehene mnoge srpske fabrike oružja.

Izvoz oružja i vojne opreme iz Srbije u 2008. iznosio je 200 miliona dolara, a prošle godine čak dvostruko više, ne računajući ugovor potpisan u novembru o izgradnji tri fabrike oružja u Alžiru, vredan 400 miliona dolara.

Industrija naoružanja u Srbiji, navodi "Ekonomist", takođe postaje sofisticiranija.
Britanski list citira ministra Šutanovca da je do 2007. najveći deo izvoza vojne industrije činila municija. Proteklih nekoliko godina, međutim, srpske kompanije su počele da izvoze modernizovane verzije starijih mobilnih haubica, aviona za obuku, sistema za kontrolu vatre i protivtenkovskih raketnih sistema.

Srpski zvaničnici koji teže novim poslovima obnavljaju kontakte ostvarene u danima Hladnog rata, kada je Jugoslavija bila vodilja Pokreta nesvrstanih, ocenio je urednik lista "Balkan intelidžens" Danijel Santer.

NATO je, kako kaže ministar Šutanovac, dao srpskoj vojnoj industriji zeleno svetlo za izvoz vojskama država članica tog saveza.

Iako predstoji još posla na modernizaciji, ministar Šutanovac ističe da je reč o industriji koja se najbrže razvija posle poljoprivrede.

Oružje ipak nešto više vredi od malina, zaključuje britanski list.

Izvor: Tanjug

[ZastavnikDjemo]

Evo i originalnog teksta iz časopisa The Economist:

Serbia’s arms exporters are thriving
Serbia's arms industry Jan 6th 2011 | BELGRADE | from PRINT EDITION

SERBIA’S victory in the 2010 Davis Cup proved, say Serbs, that it has the best tennis players in the world. It claims to be the world’s largest raspberry exporter. But the latest boast may come as more of a surprise: that the country’s once-renowned arms industry is making a comeback.

Before it fell apart in the wars of the 1990s, the former Yugoslavia was a big arms exporter. NATO damaged many of Serbia’s weapon factories in 1999 during the Kosovo war. But the industry has started to recover. In 2008 Serbian military exports were worth $200m. Last year they brought in twice that sum (not including a $400m contract, signed in November, to build three arms factories in Algeria). Yugoimport-SDPR, the trading arm for six of Serbia’s main producers, says sales have been growing by 30% a year since 2002. Defence accounts for 4% of Serbian exports and 10,000 jobs.

The industry is also growing in sophistication. Until 2007, says Dragan Sutanovac, the defence minister, ammunition accounted for the vast bulk of Serbian military exports. Many of the ammunition plants in the former Yugoslavia, including the Sloboda factory in Cacak, which was damaged by a series of (probably accidental) explosions on December 27th, were located in Serbia. But in the past few years Serbian companies have begun exporting modernised versions of older mobile howitzers, training planes and fire-control and anti-tank rocket systems.

Serbian officials seeking out new business are renewing contacts first made in the cold-war days, when Yugoslavia was a leading light of the non-aligned movement, says Daniel Sunter, editor of Balkan Intelligence, a newsletter. “We took out the books from the past,” says Mr Sutanovac. North Africa is a main target. Serbs receive a warm (and nostalgic) welcome in countries such as Libya, where many senior officers fondly recall their training in Belgrade more than 20 years ago.

The new year may offer some big prizes. Mr Sutanovac says Serbia is close to signing a $500m agreement to build a military hospital in at least one Arab country. He also hopes to win a $400m contract to modernise 149 M-84 tanks that Yugoslavia exported to Kuwait in 1991.

The M-84 was assembled in Croatia from components made throughout Yugoslavia. Now those ties are being restored. Serbian, Bosnian and Macedonian arms companies are working together, and a Serbia-Croatia defence agreement signed in June also envisages co-operation. If Serbia wins the Kuwait contract, says Mr Sutanovac, some of the work will probably be shared between Bosnian, Croatian and Slovene companies.

Mr Sutanovac says that NATO has given the Serbian arms industry the go-ahead to export to its armies. Much modernising remains to be done before that can begin in earnest. Still, says Mr Sutanovac, defence sales are the country’s fastest-growing industry after agriculture. Guns are also worth rather more than raspberries.

from PRINT EDITION | Europe

Vidi se da novinar ne čita relevantne forume, i da se previše oslanja na žutu štampu.

[Brok]

Baš vala Zaćo. Da je čitao Palubu znao bi da neće biti, moram dodati sa velikim žaljenjem, ništa od zajedničkog projekta M-84.

Samo nikako mi to ne ulazi u glavu, zar nije interes svake države, Hrvtske, Srbije, Makedonije, Slovenije, BiH, da konstruiše na platformi M-84 tenk IV generacije i da sa njim izađe na tržište.

Jedino ako nema zelenog svetla od ovih iz Brisela ili Vašingtona.

[kumbor]

Možda bi i moglo, ali otišli su stručnjaci, oprema je zarđala, a nema ni političke volje, jer nema nema ni umne širine i dubine, a i svi su džepovi ključnih ljudi za odluku blagovremeno napunjeni. Zajednički posao bi tražio ponovnu, vrlo ozbiljnu koordinaciju i saradnju, a tu svako od svakog zazire da mu ne pokvari neki pos`o. A i da ne govorimo o nacionalno/političkim ograničenjima. Za to je potreban integrisan sistem, tj. ozbiljna ponovna integracija na području između Alpa i grčke granice. Potrebno je nešto što vonja na Jugoslaviju. Osim toga, zar nisu svi ključni pogoni privatizovani ili prirodno propali. Za to su potrebne ideje kojih nema, napori dostojni grčkih mitova, epskih ciklusa, dogovora tipa geteovog Fausta. A zamislite da za deset godina konstruktorski tim tog novog borbenog vozila zapeva: "Uz Novoga Tenka, junačkoga sina ..." Zvuči smešno, mada i nije.
Hm, ... pos`o, pos`o ... "bud`"džirlo" djevojka ... to je dobro plačen pos`o". Valjajte šibice, žigice, itd.
U takvoj situaciji dovoljno je da neko sa strane samo šapne u uho: "nemoj, šta će vam to, eto vidiš kako može i bez..." I nije neophodno da to bude iz Brisela ili Vašingtona, može i istočnije, ili daleko istočnije. Dakle, nikom nije u interesu.  

[pp5d6 posejdon]

Ovo su izvanredne vijesti.
Dok Srbija povećava vojni izvoz a Šutanovac najavljuje nove poslove dionice ĐĐSV već dva dana probijaju sve granice rasta. Trenutno povećanje 22%.
Il' je snijeg il' su labudovi il' će uskoro biti velikoga posla.

[Brok]

Imaš pravo Kumbore za sve što si naveo.
Nažalost je tako. Mada negde ipak gajim neku nadu da za nekih 5 do 10 godina neke saradnje i bude, konkretno mislim za konstrukciju tenka na platformi tenka M-84 AB1.

A i da ne govorimo o nacionalno/političkim ograničenjima. Za to je potreban integrisan sistem, tj. ozbiljna ponovna integracija na području između Alpa i grčke granice. Potrebno je nešto što vonja na Jugoslaviju.

I hteli mi to ili ne, sviđalo se to nama ili ne, mi ćemo opet biti u nekoj uniji, zar ne.
Inače bi političari mogli malo da se ugledaju na Palubu. Čak da dođu i jedan kurs kod nas.
Mi na Palubi čak i nemamo materijalnog intersa, ovde smo svi iz ljubavi prema naoružanju i vojnoj opremi.
Oni (mislim na sve države ex YU) bi barem imali materijalnog intersa i to ne zanemarljivog.

I nije neophodno da to bude iz Brisela ili Vašingtona, može i istočnije, ili daleko istočnije.

Imaš pravo i za Istok, nisu velika braća samo Brisel i Vašington, tu su Peking i Moskva.

[madmitch]

I hteli mi to ili ne, sviđalo se to nama ili ne, mi ćemo opet biti u nekoj uniji, zar ne.
Inače bi političari mogli malo da se ugledaju na Palubu. Čak da dođu i jedan kurs kod nas.
Mi na Palubi čak i nemamo materijalnog intersa, ovde smo svi iz ljubavi prema naoružanju i vojnoj opremi.
Oni (mislim na sve države ex YU) bi barem imali materijalnog intersa i to ne zanemarljivog.

Na žalost se njihov (političara svih boja i narodnosti ovih prostora) materialni interes svodi na njihov vlastiti đep i ni pedalj dalje, pa bi tako ponovo, za šaku dolara, navukli narod, ljudstno, raju, čeljad ili kako bi jih več zvali, u rat za neke njihove ideale.

[ZastavnikDjemo]

Ne razumem zašto se u celu priču oko proizvodnje novog tenka i remonta kuvajtskih M-84 ne uvede i treća strana, ako nema dovoljno resursa u Srbiji i Hrvatskoj? Na primer, Mađari trenutno praktično i nemaju tenkove, ali zato imaju nekoliko firmi koje bi mogle da daju svoj doprinos u celom poslu (Rába, Ganz, itd.). Da li se razmatrala i ta opcija? Mađarska preuzima predsedavanje EU, FIDESZ je dobio apsolutnu većinu u tamošnjoj skupštini, pa nema opozicije da koči projekat, Viktor Orban je obećao milion novih radnih mesta (a zajednička proizvodnja tenkova bi sigurno donela par hiljada), ukratko, sve kockice su se složile za razvoj i proizvodnju derivata M-84, kao i za remont kuvajtskih tenkova.

nije neophodno da to bude iz Brisela ili Vašingtona, može i istočnije, ili daleko istočnije.

Heh, pa kao što Broker kaže, ko je lud da sebi pravi konkurenciju?   

[stegonosa]

Pa sad, ako govorimo o remontu i modernizaciji, Rusima bi svakako bilo u interesu da se sprovede (za Kuvajt). Da njima prodaju svoje tenkove bas i ne mogu, ali bi na ovaj nacin uvaljali dosta svojih komponenti, upravo je na modernizovanom tenku (srpska verzija) dosta toga bas iz Rusije. Sve sto se vise ne proizvodi kod nas proizvodi se negde drugde. Da li bi to znacilo neku prilicno veliku cifru koja ce ostati ponaosob svakoj drzavi, niposto, ali svi bi dobili deo kolaca.

[Kuzma®]

Svi snajperi za Jordan i Indoneziju


12. januar 2011. | 08:16 | Izvor: Blic, Novosti

Kragujevac -- Kompletna proizvodnja snajperske automatske puške “crna strela” fabrike Zastava oružje rasprodata je i naći će se u opremi oružanih snaga Jordana i Indonezije.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
foto: Novosti


Streljačko naoružanje sa oznakom te fabrike, automatske puške i puškomitraljezi, već treću godinu koristi se u jedinicama mirovnih snaga u Iraku i Avganistanu.

U fabrici očekuju da će učestvovati i u programu remonta tenkova M84 koje je vojna industrija bivše Jugoslavije početkom devedesetih godina prošlog veka izvezla za Kuvajt.

U 2010. godini kragujevačka fabrika je izvezla oružja u vrednosti od 17 miliona dolara, i u ovoj godini uvećanje od bar trideset odsto.

"Očekujemo da naoružamo vojsku i policiju Avganistana, od ove pa do kraja 2014. godine. Mi smo u protekle tri godine u saradnji sa američkim firmama potvrdili da imamo kvalitet i da poštujemo rokove, te da sve u ovom delu funkcioniše besprekorno", kaže Rade Gromović, direktor kragujevačke fabrike “Zastava oružje”.

Za protekle tri godine za potrebe mirovnih snaga u Iraku i Avganistanu kragujevačka fabrika je izvezla streljačko naoružanje, između ostalog automatske puške i puškomitraljeze, a za Irak je izvezeno i 18.000 pištolja CZ 99 čija je vrednost bila oko šest miliona dolara.

"Mi posebno potenciramo kvalitet naših proizvoda, i nemamo dvojni kvalitet, tako da ono što dobija naša zemlja, dobijaju i naši kupci u svetu. Sa SDPR-om se pregovara o prodoru na tržište latinoameričkog regiona, i prve ugovore očekujemo već sredinom ove godine za automatske puške, mitraljeze i ručno vatreno oružje, odnosno pištolje", kaže Gromović.

Inače. izvoza vojne industrije je u 2010. bio pola milijarde evra. Povratak na tržište arapskih država ali i osvajanje novih zapadnoevropskih i američkih, nagoveštaj je daljeg rasta deviznog kolača. Najprofitabilniji posao je, svakako, bio izvoz streljačkog naoružanja u Irak, ali i lovačkog oružja u Sjedinjene Države.

Bilans će biti još bolji ukoliko se realizuje preliminarni sporazum sa Libijcima vredan gotovo 400 miliona evra. Ovaj posao je u zapadnoj štampi ocenjen kao „posao veka“ za srpsku privredu.

Prema podacima Instituta SIPRI iz Stokholma, najuglednije međunarodne institucije koja prati proizvodnju i trgovinu oružjem u svetu, Srbija je u 2010. izvezla oružja i vojne opreme u vrednosti od 500 miliona, a u 2009. 300 miliona evra.

Najveći izvozni poslovi u 2008, koja je na neki način prekretnica u izvozu srpskog oružja, bili su sa Irakom - 223,16 miliona dolara, SAD - 220,46 miliona i Crnom Gorom - 23,75 miliona. U Veliku Britaniju je izvezeno naoružanja i vojne opreme u vrednosti od 4,7 miliona dolara, Rumuniju 4,32 miliona, Bugarsku 4,07 miliona, Belgiju 2,52 miliona i Urugvaj 2,39 miliona.

[Trifko]

Svi snajperi za Jordan i Indoneziju


12. januar 2011. | 08:16 | Izvor: Blic, Novosti

Kragujevac -- Kompletna proizvodnja snajperske automatske puške “crna strela” fabrike Zastava oružje rasprodata je i naći će se u opremi oružanih snaga Jordana i Indonezije.

Od kada je "Crna Strela" M-93 snajperska "automatska" puška?

[Kuzma®]

novinari 

[dexy]

Fabrika "Krušik", Valjevo

Nežne ruke sklapaju rakete

Predrag Vujanac | 05. 02. 2011. - 22:00h

Zaviriti u unutrašnjost valjevske Vojne fabrike „Krušik“ jeste kao zaviriti u srce mitskog Feniksa. Simbolično i bukvalno, tako je bilo sa „Krušikom“. U proleće 1999. fabrika je sravnjena sa zemljom NATO bombama, ostavši bez proizvodnih kapaciteta i tehnologije. Na glavnu fabričku kapiju, baš preko puta najvećeg stambenog naselja Oslobodilaca, kojeg je „Krušik“ podigao tokom srećnih 80-ih, ispraćeno je 10.000 radnika bez posla. Iz takvog pepela, „Krušik“ se ponovo uzneo do lidera domaće odbrambene industrije i velikog izvoznika.

I danas je mnogo toga slično kao u najsrećnije „Krušikovo“ vreme 80-ih prošlog veka. Linije sa teškim stegama, limenom podlogom na kojoj se radi, školskim stolicama i drvenim gajbama, od onih gde se pune tela mine, preko onih gde projektili dobijaju rep, do onih gde se za njih vežu padobrani. Potpuno različito od zamišljene slike da se vrhunski precizno oružje pravi u kakvoj svemirskoj laboratoriji u kojoj su oružari u belim skafanderima. Ne, „krušikovci“ su i dalje u zelenim mantilima, rade većinom na opremi staroj dvadesetak godina, pa je neophodno precizno oko i sigurna ruka da se, na primer, dovrši jedan minobacački projektil. Ono što prave, međutim, vredi i košta u svetu, pa „Krušik“ sa pravom od 2008. godine naovamo doživljava renesansu.


Nov Kovački centar

Nov je pak Kovački centar, otvoren pred kraj prošle godine, gde se proizvode košuljice za minobacačke programe manjih kalibara, a od juna počeće kovanje košuljica mina većih kalibara. Prethodno su stručnjaci iz Nemačke u novoj hali od 4.500 kvadrata reparirali deo opreme iz stare “Krušikove” kovačnice, koju je NATO pogodio tačno u centar, dok je deo opreme nov. Ova “Krušikova” i “Jugoimportova” fabrika, vredna preko 4,5 miliona evra, zaposliće 92 radnika i smanjiti uvoz za šest miliona evra, koliko je koštala kupovina komponenti koje Valjevci sada prave. Vrednost planiranog prometa proizvoda iz nove kovačnice je deset miliona dolara.
Iako je država, preko „Jugoimporta“ stala iza „Krušika“, ništa od ovoga ne bi bilo bez samih „krušikovaca“. Onih koji su, kako sami simbolično kažu, preživeli desetogodišnji „prelaz preko Albanije da bi došli do Krfa“. „Prihvatali smo ugovore sa veoma kratkim rokovima isporuke, ugovarali smo sredstva koja još praktično nismo ni osvojili, radili u pogonima bez grejanja, od kojih su mnogi i dalje bili bušni od bombardovanja, bez osnovnih uslova za zdravlje i bezbednost, korak po korak sa simboličnim iznosima vraćali se na tržište, gde smo prethodno bili lideri, iako su nas pratile nerealne cene i zastarelost proizvoda u odnosu na konkurenciju“, priča direktor Jovan Davidović.

 
Posao veka

Onda je 2008. godine sa „Jugoimportom“ zaključen ugovor o izvozu u Irak težak 32 miliona dolara. Posao veka, kako je okarakterisan, za „Krušik“ je bila šansa koja se ne propušta.

- Cela fabrika je bila stavljena u pogon, angažovan je ogroman broj isporučilaca u zemlji i van nje i u jednom, rekao bih, rudarskom radu ostvarena je rekordna proizvodnju na opremi staroj preko dvadeset godina, od koje je veći deo više od decenije bio van funkcije. Uz maksimalno angažovanje svih zaposlenih i sreću koja nas je pratila uspeli smo da realizujemo ugovor veka - kaže Davidović.

Irački zamajac koji su udarnički pokrenuli „Krušikovci“ nastavio je da se okreće i sledeće godine. Jezikom brojki, sledećih 20 miliona dolara zarađeno je od prodaje mina i raketa Iraku, Avganistanu, Vijetnamu i Bangladešu. Ove godine vrednost postavljenog plana je 37 miliona dolara, a više od 80 odsto toga plana je već ugovoreno. Minobacački program, i to pre svega specijalna municija, te sredstva iz raketnog programa, izvoziće se na tržišta Iraka, Avganistana, Egipta, Bangladeša, Filipina, Tajlanda, Singapura...

I dalje se, priznaje Davidović, sve to radi u halama koje su daleko ispod kvaliteta „Krušikovih“ proizvoda, koje još nisu sanirane od posledica „poravnjivanja“ sa početka ove priče. U „Krušik“ na posao, međutim, odlazi se bez straha od toga šta će biti sutra, što je izuzetak za srpske, kamoli valjevske okvire. Sem toga, u „Krušiku“ je danas više dece „krušikovaca“ nego sedih oružara. Od 1.600 zaposlenih, naime, od 2008. i „posla veka“ sa Irakom, do danas je zaposleno 800 mladih, uglavnom na poslovima neposredne proizvodnje. Iako je prosek plata nešto viši od 31.000 dinara, nezaposleni Valjevci „Krušik“ vide kao najsigurniju šansu. Nije zvaničan podatak ali nije ni tajna da je 92 nova radna mesta u kovačnici jurilo bar pet puta više kandidata.


Izvor: Blic