U Beogradu se otvara obimna izložba o emigrantima iz carske RusijeB. SUBAŠIĆ 01. 02. 2022.
IZLOŽBA "Ruska emigracija u Beogradu od 1920-ih do 1950-ih" svečano se otvara danas u podne u beogradskom Ruskom domu, a već je izazvala toliko interesovanje u celoj Srbiji da su autori odlučili da je za nekoliko dana postave na sajt Istorijskog arhiva Beograda.Postavka i njen katalog, naučna studija na 130 strana, prvi put obuhvataju celu sagu o belim Rusima od prvih izbegličkih dana do izrastanja u naučnu, umetničku i tehničku elitu srpske prestonice, koja je razvejana nemilosrdnim vetrovima politike posle Drugog svetskog rata.
- Pomoću ekskluzivnih, dosada nepoznatih fotografija i dokumenata i njihovom sintezom u katalogu otkrivamo fascinantnu priču o doprinosu ruske emigracije međuratnoj Jugoslaviji - kaže Slobodan Mandić iz Istorijskog arhiva Beograda, koautor izložbe uz profesora dr Alekseja Timofejeva iz Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu i dr Milanu Živanović iz Instituta za noviju istoriju Srbije
- Postavka obuhvata sve dimenzije priče o Rusima, od njihovog dolaska i brojnih problema u danima kada su i visokoobrazovani radili najteže poslove, a dame zarađivale za hleb davanjem časova jezika i klavira. Uprkos teškoćama, oni su se brzo integrisali u novo društvo i napredovali.Oktobarska revolucija i građanski rat u Rusiji su već 1918. pokrenuli migracije, a istoričari kažu da je 28. oktobar 1921. bio tačka bez povratka.
- Tada je je Sovjet narodnih komesara SSSR doneo odluku, koju je potpisao lično Lenjin, o oduzimanju državljanstva licima koja su napustila Rusiju usled građanskog rata, tako da su svi oni de fakto postali apatridi izbeglice - podseća Mandić
- To je stvorilo jedan od najvećih izbegličkih talasa savremene istorije, u kojem je oko 3.000.000 ljudi preplavilo Evropu. Mnogi od njih su Srbiju i Beograd koristili samo za tranzit, ali su mnogi ostali, ostavivši veliki i trajan doprinos kulturi i nasleđu, društvenoj stvarnosti i dušama Beograđana.Nema segmenta društvenog života u kome Rusi nisu učestvovali, od crtača koji su, kao Lobačev, naše pripovetke i epske junake pretočili u stripove, do inženjera koji su uveli Srbiju u industrijsku eru. U Kraljevini Jugoslaviji zaustavilo se 44.000 Rusa, a u Beogradu, koji je krajem dvadesetih imao nešto više od 200.000 stanovnika, registrovano je više od 10.000 ruskih izbeglica.
- To je izuzetno veliki procenat, a kada se uzme u obzir da je veliki broj tih ljudi bio visoko obrazovan, to je bilo fascinantno pojačanje zemlji u kojoj je bilo više od 50 odsto nepismenih - navodi Mandić
- O tome svedoči rešenje Beogradskog univerziteta koje doslovno kaže da se Rusi angažuju: "Što više, to bolje!"Ruski profesori su prve dve godine držali predavanja na francuskom i nemačkom, a već treće bi tečno progovorili srpski, što svedoči o njihovoj želji da se uključe u društvo nove otadžbine.
- O istom svedoče i dokumenti Vojnog arhiva, koji se prikazuju prvi put, o masovnom odzivu belih Rusa u aprilu 1941. na mobilizaciju - kaže Mandić
- O požrtvovanosti i odanosti novoj otadžbini svedoči da ih je čak 12 odsto izginulo u aprilskom ratu.Mnogim ranijim izložbama su tretirani samo segmenti života ruske emigracije i bez objašnjenja kako je ona nestala.
- "Beli Rusi" su bili organizovani u brojna društva koja su čuvala njihov identitet, a kada su ona nestala posle Drugog rata, nestala je i emigracija - kaže Mandić
- Nisu svi Rusi mislili isto, među njima je bilo onih koji su se tokom vojne pridružili kolaboracinističkom Ruskom zaštitnom korpusu, a bilo je i levičara u Ruskom patriotskom savezu. Deo Rusa je otišao iz Srbije još pre 1944, poučen tragičnim iskustvom iz Prvog svetskog rata, a deo je ostao naivno verujući da ih niko neće dirati jer nisu učestvovali u ratu. Nije bilo tako. Tačku na postojanje ruske emigrantske zajednice stavila su događanja posle 1948. i rezolucije Informbiroa.FUDBALSKI REPREZENTATIVACKAO deo zajednice "belih Rusa" stigli su i Kalmici, narod mongolskog porekla, čija je religija bila budizam. NJima je izgrađen hram na beogradskoj Zvezdari, koji je srušen 1951. o čemu su sada prvi put prikazani dokumenti. Kalmička kolonija bila je poznata po zanatstvu, a dala je i vrhunskog sportistu, fidbalera Učura Kuldinova (na slici), koji je igrao za beogradski Sinđelić, a 1933. je ušao u reprezentaciju Jugoslavije, da bi posle Drugog svetskog rata nastupao za Proleter iz Zrenjanina.
Izvor:
www.novosti.rs
