wermez
potporučnik
 Offline
Gender: 
Posts: 2 847
|
 |
« Reply #5 on: October 28, 2012, 01:41:03 pm » |
|
Podaci za ovu pricu preuzeti su iz knjige Mate Talijancica "Plava grobnica Jadrana"
Nocna smena, je, po obicaju, preuzela duznost tacno u ponoc. Prekookeanski brod "August
Cesarec", vlasnistvo rijecke, "Jugolinije", pre nepuna dvasata napustio je maticnu luku i
brazdao more prema Trstu. Odatle mu je valjalo do Ploca, pa dalje prema Srednjem Istoku.
Pocinjao je novi dan, 18. jun 1971. godine, a vecina od 36 clanova posade nalazila se u svojim
kabinama. Tu su bila jos cetiri putnika, od kojih tri zene. Brodom je zapovedao kapetan duge
plovidbe Ivica Jakocic, dok je o masinama brinuo Sergije Zagorac, stasiti Splicanin, covek vican
moru i nevremenu, neverama i nezgodama.
Za Zagorca je ovo bilo posebno putovanje. Prvo, bila je to njegova prva plovidba na nepune
cetiri godine starom "Augustu Cesarcu"a drugo, s njim je bila njegova zena Dobrila. Sin se
nalazio kod tetke u Francuskoj i oni su odlucili da srebrnu svadbu, 25 godina braka, proslave
upravo na brodu. Zasluzili su to nakon toliko razdvojenosti, bas zbog brodova. Obisavsi sve
masine koje su besprekorno radile, prvi oficir stroja za trenutak je sisao do kabine da svojoj
Dobrili pozeli lep san. Nisu ni slutili da ce to biti njihov poslednji susret.
Tacnou 1.35 casova strazar na palubi primetio je da je nesto blesnulo u srednjem nadgradju.
Vatra! Odmah je daoznak za uzbunu, a u masinskom odeljenju zazvonio je telefon. Drugi oficir
palube javljao je prvom oficiru stroja da je na brodu u srednjem nadgradju, izbio pozar i da
bi trebalo ukljuciti pumpu za gasenje. Zagorac se okrenuo jednom od svojih ljudi i zapovedio mu
da ukluci pumpu, a on ce na palubu, da tacno vidi sta se i gde to desava.
Od prizora umalo nije posrnuo. Komandni most bio je obavijen dimom, plamen je sukljao sa svih
strana, brod je bio u plamenu. Istog trenutka setio se Dobrile kojojje ne tako davno pozeleo
mirnu i ugodnu noc. Kao bez glave pojurio je prema unutrasnjosti, tamo gde su se nalazile
kabine. I onda ga je, nakon nekoliko koraka, zaustavio plameni zid. Crveno-srni jezici palacali
su iz hodnika. Napravio je dva-tri koracaja pre nego sto ga je plamen liznuo po rukama, obrvama
i kosi. Hteo je, ipak da nastavi dalje, ali su ga cvrste ruke zgrabile za ramena i povukle
natrag.
Covek koji ga je odvlacio od plamene stihijesamo je muklo procedio:
-Tamo se vise nikome ne moze pomoci!
BOl je gotovo raspolutio misao Sergija Zagorca. toliko jako da se strovalio na kolena. Za nemoc,
pak, nije bilo vremena. Valjalo je spasavati druge, s nemustom nadom da ce se Dobrila ipak
nekako izvuci. Pojurio je prema palubi, taman da vidi dvojicu mornara kako panicno spustaju
konop prema moru. Za njima su pohitali i drugi.
Zajedno sa pristiglim kapetanom Jakovcicem, Zagorac je molio, urlikao, zapovedao da se brod ne
napusta, da valja spasavati ljude i teret. Vatru samo ljudi mogu da zauzdaju, preklinjao je
nadvikujuci se sa panicnimglasovima mornara i zloslutnim pucketanjem plamena koji se neumoljivo sirio...
U 2.40 casova kormilar "Jugolinijinog" broda "Krk" skrenuo je svom zapovedniku Anti Navarni
paznju da mu se cini da tamo prema istarskoj obali, u visini Punte Crne, gori neki brod. Kapetan
je dvogledom za nocno osmatranje potvrdio slutnje svog kormilara, ali nije izdao nikakvu
zapovest da brod krene prema plamenu.
Jednostavno, nije znao sta je posredi, mozda je u pitanju kakva vezba pa da je ne ometaju.
Ipak, od centrale u Rijeci, radio-telegrafom zatrazio je dalja uputstva.
Ubrzo je stiglo naredjenje da "Krk" otplovi prema brodu u plamenu i pokusa da mu pomogne.
Ostanite u vezi s nama i odmah nam javite o kom brodu se radi! - sledilo je na kraju zapovesti
sa kopna.
"Krk" je punom brzinom zaplovio prema brodu u nevolji i uskoro izvestio Rijeku da je u pitanju
"August Cesarec". Na mesto nesrece ubrzoje pristigao jos jedan "Jugolinijin" brod i to
"Makedonija".Kapetan Djuro Njiric izdao jezapovest da se sto vise priblize brodu u plamenu, ali
da pazena moguce mornare u vodi, da im spasioci ne dodju glave.
Na horizontu se pojavljuje jos jedan brod kojije ocigledno primio SOS signal. Ubrzo je utvrdjeno
da se radi o egipatskom brodu "Kanal Suec". I on je spreman da pomogne.
Oko 6 sati, cetiri i po posle izbijanja pozara, borba za "Augusta Cesarca" i oko njega ne
prestaje. Tu su sad i mornari s remorkera "Titan" i "Pluton" iz rijeckog preduzeca "Luka".
Pridruzio im se i jedan remorker "Brodospasa". Oni, zasad, mogu da pomognu mornarima koji su
spas od vatrene stihije potrazili u moru i zato lagano pretrazuju povrsinu Jadrana. Egipcani su
izgleda najrevnosniji i najvestiji;na svoju palubu vec su izvukli trinaestoricu mornara, Na
"Krku"su cetvorica,
a tek pristigli torpedni brod Ratne Mornarice "TC-212" pod zapovednistvom kapetana bojnog broda Petra Peka,
uspeo je da iz mora izbavi jos jednog mornara...
U medjuvremenu na "Augustu Cesarcu" ne jenjava borba coveka protiv vatrene stihije. Skoro pet
sati kapetan Jakovcici prvi oficir stroja Zagoracs preostalim mornarima, onim koji su js
verovali da svoj zivot mogu sacuvatijedino spasavajuci svoj brod, cine natcovecanske naporeda
obuzdaju pozar. S nadom da jos nije posve kasno za one zarobljene u usijanim kabinama prepunim dima.
U samo praskzorje pozar je-hermetickim zatvaranjem dva skladista da vatra ne bi zahvatila zapaljivi teret-najzad ugasen.
Remorkeri su ubrzo "Augusta Cesarca" lagano odvukli do rijecke luke...
Dramu prekookeanskog broda nadomak Punte Crne u Istri cini se da su najplasticnije opisali
kapetan i prvi oficir stroja.
Novinari su, prvo zabelezili izjavu Ivice Jakovcica odmah po
prispecu u Rijeku. Ovako:
"Oko 1.30 casova osetio se miris paljevine. Pozvao sam drugog oficira Josipa Rozmarica koji je u
to vreme bio dezurni. Odmah je dignuta uzbuna. Kad sam pokusao da izadjem,
docekao me jaki crni dim kroz koji se nije moglo proci. na komandnom mostu bilo je stravicno.
Neki su uspeli s mosta da se spuste konopcem, a ja sam skocio na palubu sa osam metara visine jer vise nije bilo konopa.
Najteze? Sve je bilo strasno, ali najstrasnije mi je bilo kada upravnik stroja Serdjo Zagorac
nije mogao da pomogne svojoj zeni koja se nalazila u kabini i u njoj najverovatnije izgorela. Na
krmi je bila agonija, dim je gusio. Kako je ko izlazio,padao je. Samo crni, crni, crni dim.
Vise nego uzbudjen, kapetan Jakovcic je nastavio:
"Sergije Zagorac je srljao, kao bez glave, iz opasnosti u opasnost, probijaose kroz dim i plamen
za citavih devet sati borbe. Cinio je sve da se pozar ugasi, ali nije mogao spasti zenu. U
poslednjem trenutku uspeo je da iskljuci struju na brodu i to bas kad je voda pocela da prodire
i zahvata generator. Time je sprecio katastrofukoja je mogla da se zavrsi sa mnogo vise zrtava.
Uspeo je da zaustavi i masine. Probijao se i tamo gde je to izgledalo nemoguce. Nekoliko puta
padao je u nesvest, ali nije stao. Onda je teze ozledjen, ali ni tada nije stao i nemo je
odbijao da ga prebacimo na drugi brod jer je bilo ociglednoda mora sto pre u bolnicu...
Cutljiv, jedva istiskujuci reci, Sergije Zagorac novinarimaje rekao sledece:
"Znao sam da svoju suprugu vise necu videti zivu. Ali isto tako sam znao da je sasvim nezivesno ko ce od nas u tom
haosu sacuvati glavu. Cinio sam sve sto sam smatrao neophodnim kako bi se pozar smirio.
Ocajan sam zbog nesrece svoje supruge, jos sam se vise uzasnuo kad sam video kako jednog od mojih ljudi,
mazaca stroja, pokusavaju da izvuku kroz uzan prozor kabine. Bio je to krupan covek,
visok oko dva metra. Nikako ga nisu mogli izvuci. Kada je video da su napori sasvim uzaludni,
zamolio je drugove da se vise ne muce s njim, neka spasavaju druge. Njima zaista nista drugo
nije preostalo, pa su ga pustili. Izgubio se iza okna kabine. Izgoreo je. U silnom bolu koji sam
tada osecao taj me slucaj jos vise uzbudio i gotovo doveo do ocajanja. Iskreno priznajem;
samo sam izvesno vreme u toj zbrci bio svestan svojih postupaka. Sve sto sam dalje cinio bilo je
kao u nekom snu..."
U pozaru na prekookeanskom brodu "August Cesarec" zivot je izgubilo deset clanova posade i dve
putnice. Nesreca se dogodila 18. juna 1971. na otvorenom moru kod Punte Crne nedaleko kod
Koromacna u Istri. Uzrok nesrece-greska u elektromotoru.
Petar Milatovic, Politikin Zabavnik, 2005.
|
