PALUBA
December 05, 2021, 11:15:07 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h
 
   Home   Help Login Register  
Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, što može potrajati do 24 h
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 29 30 31 32 33 [34] 35 36 37 38 39 ... 45   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru  (Read 84869 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 56 126



« Reply #495 on: October 02, 2021, 07:28:59 pm »

Šta je izazvalo krizu?
Novosti online 02. 10. 2021.

KINU potresa velika energetska kriza. Nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje zemlja dobija skoro 60 odsto električne energije, primorao je kineske vlasti da uvede redukciju električne energije u brojnim provincijama.

To je posebno kritično za industriju druge najveće svetske ekonomije koja se, da bi se oporavila od pandemije virusa korona zahuktala punom parom, a sada se suočava s nedostatkom osnovnog energenta. Kineske vlasti su stoga naložile železničkim kompanijama i lokalnim vlastima po regijama da sav raspoloživ ugalj distribuiraju fabrikama kako bi se očuvala privreda, piše „Gardijan“.

PRODAVNICE OSVETLJENE SVEĆAMA

Veruje se da krizu proživljava najmanje 20 od ukupno 23 kineske provincije u kojima su neke fabrike privremeno zatvorene ili su se prebacile na skraćeno radno vreme. Vlasnici prodavnica koriste sveće da bi osvetlili lokale, a u padu su i neke mobilne mreže nakon tri dana nestanka struje u tri najviše pogođene provincije na severoistoku zemlje.

Kriza u Kini, koja je najveći svetski korisnik energije dobijene iz uglja, traje već dve sedmice. Vlasti su pozvale železničke kompanije da maksimalno ubrzaju dopremanje uglja u pogođene oblasti i elektrane da bi se nastavila normalna isporuka električne energije, kako za građane tako i za privredu. Ukazali su da mora da se pojača snabdevanje elektrana koje imaju zalihe za manje od sedam dana i aktiviraju mehanizmi hitnog snabdevanja, navodi list, pozivajući se na smernice kineske Nacionalne agencije za razvoj i reformu (NDRC).

„South China Morning Post“ navodi da su zalihe uglja u zemlji na rekordno niskom nivou i da ga ima samo 11,3 miliona tona što je dovoljno za proizvodnju energije za 15 dana. Cena uglja dostigla je rekordnih 213 dolara po toni, što je stvorilo dodatni pritisak na proizvođače energije koji, zbog državnih propisa, ne mogu da se nose sa poskupljenjem tog vitalnog energenta. Kineske vlasti tvrde da je do svega došlo jer pokušavaju da smanje ugljen-dioksida, a zbog novih propisa i proizvodnja uglja je u konstantnom padu. Nagli pad u proizvodnji dodatno je vidljiviji i zbog veće globalne potražnje za kineskim proizvodima, nakon što se niz država ponovno otvorio nakon zatvaranja zbog virusa korona.

Kompanija „S&P Global“ smatra da su kineske vlasti pogoršale stvari pokušajem da intervenišu u krizu jer se, prema njihovoj oceni, pokazalo da je teško primeniti reformu energetske politike u toliko velikoj ekonomiji sa mnogo promenjivih elemenata.

KAKO ŽIVETI BEZ GREJANJA?

Problemi su najveći u tri provincije na severoistoku — Liaoningu, Jilinu u Heilongjiangu, gde su lokalne vlasti upozorile da bi moglo da dođe do potpunog kolapsa elektrodistributivne mreže ako se situacija ne reši. Reč je o oblastima poznatim po oštrim zimama, a većina ljudi se greje na struju.

- Živim sa detetom i jednom starijom osobom. Ukoliko ne bude grejanja, to će biti veliki problem - citira list reči jednog lokalnog stanovnika.

Kina je kao najveći svetski potrošač uglja u prvih osam meseci ove godine uvezla gotovo 198 miliona tona, a uvoz se svake godine smanjuju za oko 10 odsto. Ipak, ove godine uvoz je povećan za više od trećine zbog nedostatka domaće proizvodnje. Zvaničnici umiruju građane, poručujući da će do zime biti dovoljno uglja za elektrane. Istovremeno, pozivajući se na neimenovane izvore, „Blumberg“ je javio da kineske vlasti razmatraju mogućnost povećanja cene električne energije kompanijama. Međutim te navode demantovao je NDRC, napominjući da će eventualni rast cena zadržati u razumnim okvirima koji će pratiti situaciju na tržištu, preneo je „Jutarnji list“.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 54 087



« Reply #496 on: October 03, 2021, 07:32:43 am »



Quote
China cracks down on video games and 'sissy' boys

China's ruling Communist party is severely limiting the amount of time children can spend playing video games.

From this weekend, they’ll only be able to play videos at set times and for set periods.

But the government is also cracking down on ‘sissy’ boys, pushing a culture that promotes “correct values”. The language used is also being seen as a crackdown on the LGBT community.



Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 54 087



« Reply #497 on: October 03, 2021, 04:18:29 pm »



SAD zabrinute: "Apelujemo, prekinite"


Sjedinjene Američke Države izrazile su danas zabrinutost zbog "povećane vojne aktivnosti Kine" u blizini Tajvana.

Napomenule su da pritisak Pekinga na Tajpej podriva regionalni mir i stabilnost.

"Apelujemo na Peking da prekine sa vojnim, diplomatskim i ekonomskim pritiskom na Tajvan", izjavio je danas portparol Stejt departmenta Ned Prajs, prenosi Rojters.

Tropski ciklon odneo najmanje tri života, telo deteta odnela voda; naložena hitna evakuacija FOTO/VIDEO

On je naglasio da će SAD, najveći snabdevač oružja Tajvana, nastaviti da pomaže vladi u Tajpeju da bude sposobna za samoodbranu, dodaje AP.

Ministarstvo odbrane Tajvana je saopštilo da je 39 kineskih brobenih aviona u dva naleta u subotu ušlo u zonu uzbunjivanja tajvanske protivazdušne odbrane, jedan tokom dana i jednom noću.

Sličan upad dogodio se i u petak kada je 38 aviona uletelo u područje južno od Tajvana.

Iz Tajpeja dodaju da su 12 lovaca i četiri kineska vojna aviona danas ušla u tajvansku zonu.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 54 087



« Reply #498 on: October 03, 2021, 04:30:48 pm »



Kina ponovo poslala avione ka Tajvanu


Kineski vojni avioni i danas su vršili prelete iznad okeana južno od Tajvana, a Vašinton je to nazvao "provokativnim vojnim akcijama".

Kina je danas uputila 16 aviona, pre dva dana 38, a juče 39, što je najveći broj u jednom danu od kako je Tajvan počeo da objavljuje podatke o letovima u septembru prošle godine.

Letovi su obavljeni tokom dana i noći i nije poznato da li Kina planira dodatne letove.

Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs upozorio je da postoji rizik da vojna aktivnost Kine u blizini Tajvana bude pogrešno protumačena i da narušava mir i stabilnost u regionu.

"Tražimo od Pekinga da prekine sa vojnim, diplomatskim i ekonomskim pritiskom protiv Tajvana", istakao je Prajs, napominjući da će SAD nastaviti da pomaže vlastima da održe dovoljne samoodbrambene kapacitete.


izvor
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 56 126



« Reply #499 on: October 04, 2021, 05:14:33 am »

Nebo nad Tajvanom puno ratnh aviona
Milijana Milikšić 03.10.2021.

Tajvan je treći dan zaredom prijavio broj upada kineskih ratnih aviona u svoju identifikacionu zonu vazduhoplovne odbrane (ADIZ), što je dodatno zateglo ionako kompleksne odnose dve teritorije zbog spornog političkog statusa ostrva.

Kina je danas uputila 16 aviona, a u subotu je u tajvansku zonu ušao rekordan broj od ukupno 39 kineskih borbenih aviona, kao i u petak – dok je Peking slavio 72 godine osnivanja Narodne Republike Kine – kad je primećeno 38 letelica. Pre toga je rekordan broj upada zabeležen u junu, kad je u tajvansku zonu ADIZ ušlo 28 kineskih vojnih aviona. Kako je preneo CNN, u subotu je do upada došlo u dva talasa – 20 aviona danju, a 19 noću – a u njima je učestvovalo 26 borbenih aviona J-16, 10 aviona Su-30, dva aviona za upozorenje protiv podmornica Y-8 i jedan za rano upozorenje i kontrolu KJ-500.

Na mapama koje je obezbedilo tajvansko Ministarstvo odbrane vidi se da su svi kineski letovi u subotu bili na ekstremno jugozapadnom delu zone. Ministarstvo je saopštilo da su kao odgovor na upad izdali radio upozorenje i postavili sisteme protivvazdušne odbrane. Upadima nije prekršen tajvanskih vazduhoplovni prostor, koji se proteže na 12 nautičkih milja od obale ostrva. Američka Federalna uprava za civilno vazduhoplovstvo (FAA) definiše ADIZ kao “označeno područje vazdušnog prostora nad kopnom ili vodom unutar kojeg država zahteva trenutnu i pozitivnu identifikaciju, lokaciju i kontrolu vazdušnog saobraćaja aviona u interesu nacionalne bezbednosti zemlje”.

Tajvan – demokratija sa 24 miliona ljudi – i kopnena Kina imaju odvojenu upravu više od sedam decenija, od kraja građanskog rata. Kina, međutim, smatra Tajvan svojom teritorijom, a kineski predsednik Si Đinping odbio je da isključi mogućnost upotrebe vojne sile za preuzimanje kontrole nad ostrvom.

Cilj upada

Analitičari ukazuju da upadi u tajvansku zonu verovatno imaju više ciljeva za Kinu – prikazuju snagu kineske armije domaćoj javnosti i pružaju njenoj vojsci obaveštajne podatke koji će joj trebati u slučaju potencijalnog konflikta.

- Si je instruisao armiju da pojača spremnost i pripremi se za ratovanje u “realnim borbenim uslovima”. Stoga relativno i nije iznenađenje što armija nastavlja da uleće u tajvanski ADIZ u okviru realistične obuke i priprema za oružani konflikt – rekao je CNN-u Derek Grosman, odbrambeni analitičar tink-tanka RAND korporacija.

Povećan broj upada i oštra retorika ne znači da je sukob iminentan.

- Mislim da ne postoji visoka ili čak srednja verovatnoća kineskog napada ili invazije na Tajvan. Kineska armija i dalje ima mnogo slabih tačaka, posebno kad se suoči sa skoro izvesnom intervencijom Sjedinjenih Država i mogućom – verovatnom? – japanskom i australijskom podrškom. Kina razume ozbiljne posledice neuspelog napada ili invazije na Tajvan i verovatno će nastaviti da čeka na pravu priliku – rekao je Grosman.

Adam Ni, australijski analitičar kineske vojne politike rekao je da je Peking poslao poruku da je odlučan da zauzme Tajvan, "ako treba i silom".

- Cilj je da se istakne moć Pekinga i pokažu vojni mišići - rekao je on, preneo je Njujork tajms.

SAD, Japan i Australija deo su alijanse Kvad za Indo-Pacifik, u kojem se nalazi još i Indija. Članice Kvada dele viziju slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika i zalažu se za pomorski poredak zasnovan na pravilima u Istočnom i Južnokineskom moru. Američki predsednik Džo Bajden je nedavno okupio "četvorku" da razgovaraju o "ponašanju" Kine. SAD su takođe nedavno stupile u trilateralno partnerstvo AUKUS sa Australijom i Velikom Britanijom a većina stručnjaka je složna da je pakt oformljen da bi se suprotstavili Kini – iako se ona i ne pominje u sporazumu.

Pratas na tacni

Na mapi koju je obezbedilo tajvansko Ministarstvo odbrane vidi se da su kineski avioni došli u blizinu Ostrva Pratas, koje je bliže Hong Kongu nego Tajvanu. Na Pratasu nema stanovnika, ali je tu smešten mali tajvanski vojni kontingent i ima pistu. Analitičari ukazuju da je ostrvo ravno i da će biti teško da se ono odbrani. Kako je u decembru istakao profesor Univerziteta Tokio Jošijuki Ogasavara, Kina bi mogla da preuzme kontrolu nad Ostrvom Pratas kad god “kineski predsednik tako odluči”.

- Ostrvo je potencijalno žarište na koje sada treba skrenuti pažnju SAD, Japana i drugih demokratskih zemalja – naveo je Ogasavara u članku za “Diplomat”.

Lekcije iz Avganistana

Dok analitičari smatraju da je verovatnoća od neposredne invazije Kine na Tajvan mala uprkos upadima, postoji zabrinutost da je povlačenje SAD iz Avganistana osmelilo Peking. Kritičari Bajdenove odluke o povlačenju smatraju da će taj potez ohrabriti Kinu jer signalizira slabost – nevoljnost da se izdrži i pobedi u ratu na koju će Kina računati kad bude odlučivala da li da napadne Tajvan. I kineski list “Global tajms” prenosi tu poruku: SAD će odbaciti Tajvan u stranu kao što su uradili sa Vijetnamom i sada Avganistanom.

Orijana Skajlar Mastro, stručnjak za kinesku vojnu i bezbednosnu politiku, ukazuje da ima mnogo razloga za strah od kineskog napada na Tajvan, ali da američko povlačenje iz Avganistana nije među njima.

- Stvarnost je da će američko povlačenje verovatnije pružiti pauzu kineskim ratnim planerima, a ne naterati ih da primene silu nad Tajvanom - istakla je ona u nedavnom članku za “Njujork tajms”.

Mastro je podsetila da je navedeni cilj kineske Komunističke partije “nacionalno podmlađivanje” – vraćanje ugleda Kine kao velike sile. Srećom po Peking, kaže ona, rat u Avganistanu odvukao je pažnju Vašingtona na dve decenije. Peking je za to vreme gradio vojne baze u Južnokineskom moru i jačao svoje sposobnosti. Ali, kraj rata u Avganistanu mogao bi to da okonča. Kina je bila top prioritet i sadašnje i bivše američke administracije. Povlačenje iz Avganistana je pokazalo da Bajden preusmerava nacionalne bezbednosne prioritete, čak je naveo potrebu za “fokusom na jačanje američkih snaga kako bi se susrela strateška kompetencija Kine” kao jedan od razloga povlačenja.

Strateška dvosmislenost

Kineska ekspanzija i militarizacija u Južnokineskom moru, sukobi sa Indijom, obrušavanje na Hong Kong i represija u Sinkjangu, sve ukazuje na sve pouzdaniju i agresivniju Kinu, a vojna aktivnost oko Tajvana je porasla, navela je Mastro. Ona je ukazala da je američka politika prema Tajvanu “strateška dvosmislenost” – nema eksplicitnog obećanja da će odbraniti ostrvo u slučaju kineskog napada. Neki stručnjaci smatraju da američko povlačenje iz Avganistana potkopava napore da se signalizira podrška SAD Tajvanu.

Ipak, analitičari kažu da je u odnosu na SAD manje verovatno da će se Kina osloniti na svoju vojsku da zaštiti svoje interese u inostranstvu. Peking, piše Mastro, deluje posvećen tome da izbegne ponavljanje američkih grešaka, naime preterano oslanjanje na vojne intervencije u inostranstvu da se unaprede ciljevi spoljne politike. Američko povlačenje iz Avganistana stvorilo je takođe bezbednosnu brigu u kineskom dvorištu koje bi moglo odvratiti pažnju od kompetencije sa SAD – više neće biti pouzdanog bezbednosnog prisustva u Avganistanu, ali će zato biti nestabilnosti u regionu koji je za Kinu od značajnog ekonomskog interesa.

Kineske vlasti su u maju saopštile da su uspostavile komunikaciju sa talibanima, koji su kasnije u avgustu poručili da je Kina – koja se za razliku od SAD i Rusije nije borila u Avganistanu – dobrodošla kad je reč o obnovi zemlje. Mastro ukazuje da su SAD ostale u Avganistanu duže od očekivanog i da to remeti kinesku računicu oko toga šta će Vašington da uradi u slučaju tajvanske krize. Kineski arsenal daleko premašuje tajvanski i Peking bi uživao veću podršku javnosti u konfliktu nego što bi je dobile SAD za još jednu intervenciju. Ali, upozorava Mastro, ako Kina želi da dobije rat njena vojska mora da se kreće brzo pre nego što SAD imaju vremena da reaguju.

- Kineski planeri znaju da što je duži rat, to je veća američka prednost - ukazuje Mastro.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 56 126



« Reply #500 on: October 04, 2021, 06:11:08 am »

Kina već drugi dan šalje avione ka Tajvanu: Šta se krije iza njihovog sukoba
SVET Autor: Ksenija Stojiljkovic 03. okt. 2021

Sukob između Kine i Tajvana dodatno zagreva više od 30 kineskih vojni aviona koji drugi dan za redom obleću vazdušni prostor Tajvana.

Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da se 39 kineskih aviona uključujući bombardere sa nuklearnim kapacitetima ušli u takozvanu Identifikacionu zonu vazdušne odbrane u subotu, u dva naleta. Slična situacija dogodila se i dan ranije, kada je 38 aviona uletelo u područje južno od samoupravnog ostrva, za koje Kina tvrdi da je deo njene teritorije, piše Gardijan. Ministarstvo odbrane je saopštilo da je 20 aviona u subotu obletalo vazdušni prostor tokom dana, i još 19 u toku noći. Većina ih je identifikovana kao borbeni avioni J-17 i SU-30. Ova demonstracija sile usledila je nekoliko dana pošto je Peking optužio Veliku Britaniju da je poslala ratni brod u Tajvanski prolaz sa „zlim namerama“.

„Prisustvo 22 lovaca, dva bombardera i jednog aviona protiv podmornica u Identifikacionoj zoni vazdušne odbrane u petak ujutro navelo je tajvanske snage da podignu svoje avione i da narede kineskim letelicama da napuste taj prostor. Noćas je druga grupa od 13 aviona ušla u zonu, što je ukupno 38 aviona“, navelo je tajvansko Ministarstvo odbrane. Premijer Tajvana, Su Ceng Čang, rekao je da je da su ovakve provokacije Kine učestale.

„Kina je oduvek sprovodila brutalne i varvarske akcije kako bi ugrozila regionalni mir“, rekao je on.

Kina zasad ništa nije komentarisala, a tokom prethodnih letova govorila je da išla da zaštiti suverenitet teritorije, ali i zbog „dosluha“ izmedu Tajvana i SAD. Ona često upada u tajvansku zonu gde Peking želi da pokaže silu. Više od 500 upada je zabeleženo ove godine u odnosu na 380 prošle godine.

Kako je započeo sukob?

Republika Kina kolokvijalno poznata kao Tajvan, faktički je nezavisna država u istočnoj Aziji koju kao takvu priznaje dvadesetak država. Narodna Republika Kina sebe smatra naslednicom Republike Kine, a teritoriju koju kontroliše vlada sa Tajvana smatra svojom. Kina i Tajvan imaju odvojene vlade od završetka građanskog rata 1949. Peking je dugo pokušavao da ograniči međunarodne aktivnosti Tajvana i oba ova entiteta su se borila za uticaj u pacifičkom regionu. Država je bila članica UN-a i Saveta bezbednosti, ali je mesto 1972. godine morala da ustupi Narodnoj Republici Kini. Tajvan je sa Republikom Kinom sklopio i dogovor poznat pod nazivom „Politika jedne Kine“ po kojem se Tajvan i Narodna Republika trebaju da se smatraju jednom državom sa dve vlade koje se međusobno ne priznaju.

Tajvan je priznat od strane 22 članice Ujedinjenih nacija, kao i od strane Vatikana. Iako je zvanično ne priznaju, Tajvan vrlo bliske odnose ima sa SAD-om i Japanom. U januaru ove godine Kina je upozorila Tajvan da njegova nastojanja da postane nezavisna država „znače rat“.

Ovo saopštenje vlasti u Pekingu je usledilo nekoliko dana nakon što su njihove oružane snage pojačale aktivnosti i letove ratnih aviona u blizini ostrva i u trenutku kada je novi američki predsednik Džo Bajden potvrdio podršku Tajvanu i izneo svoj stav u Aziji, prenosi Radio Slobodna Evropa. Zvanični Vašington je okarakterisao upozorenje Kine kao „nesrećno“, dodajući da „tenzije oko Tajvana ne moraju da dovedu do konfrontacije“.

Tajvan izvestio je o sve većem broju kineskih ratnih aviona koji ulaze u njegovu zonu vazdušne odbrane. Tenzije su se povećale poslednjih godina i Peking nije isključio upotrebu sile za povratak ovog ostrva pod svoje okrilje.

Izvor: www.nova.rs
Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 56 126



« Reply #501 on: October 04, 2021, 06:16:15 am »

Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 56 126



« Reply #502 on: October 04, 2021, 06:22:03 am »

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 54 087



« Reply #503 on: October 04, 2021, 07:45:44 am »




Quote
China in Massive Show of Force near Taiwan, Threatens Military Action, Tells EU to Mind own Business




Logged
MOTORISTA
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 56 126



« Reply #504 on: October 04, 2021, 02:44:45 pm »

Nikad više aviona na nebu iznad Tajvana, među njima i bombarderi
Srna 04.10.2021.

Tajvan je danas podigao borbene avione nakon što je primetio 52 kineske vojne letelice nedaleko od svog vazdušnog prostora.

Tajvan je poslao letelice nakon što je uočio 52 vojna aviona vazduhoplovnih snaga Narodnooslobodilačke vojske Kine nedaleko od ostrva Pratas pod kontrolom Tajpeja, saopštilo je tajvansko Ministarstvo odbrane. Među kineskim letelicama bilo je desetak bombardera "H-6" i 31 borbeni avion "J-16".

Ovo je treći dan da Tajvan prijavljuje kineske borbene avione koji lete blizu dometa detekcije odbrambenih sistema. Ostrvo je juče izvestilo da je primetilo 39 aviona kineske Narodne oslobodilačke armije, među kojima su borbeni avioni, borbeni avioni protiv podmornica "I-8" i avioni za rano upozorenje i kontrolu "KJ-500". Pre toga, vlasti Tajvana saopštile su da je u petak, 1. oktobra, uočeno 38 kineskih aviona koji su leteli u blizini tajvanskog vazdušnog prostora.

U poslednja tri dana Tajvan je prijavio oko 100 preleta kineskih vojnih aviona duž ivice kontrolisanog vazdušnog prostora, navodi "Sputnjik".

Izvor: www.blic.rs
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 19 560


« Reply #505 on: October 04, 2021, 06:24:34 pm »

Јединице НОВ Кине тренирају: провоцирају системе ПВО и вежбају своје пилоте...
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 54 087



« Reply #506 on: October 05, 2021, 07:44:34 am »





Quote
US Defies China on Taiwan, Calls China's Actions 'Provocative', Taiwan 'Democratic Ally'




Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 54 087



« Reply #507 on: October 05, 2021, 08:11:49 am »



Kina poslala 56 ratnih aviona u odbrambenu zonu


Tajvan je pozvao Peking da prekine "neodgovorne provokativne akcije" nakon što je rekordan broj kineskih ratnih aviona ušao u njegovu zonu.

Upadom u ponedeljak obeležen je četvrti dan upada kineskih aviona, sa skoro 150 aviona poslatih u tajvansku odbrambenu zonu. Neki analitičari kažu da bi se letovi mogli smatrati upozorenjem predsedniku Tajvana uoči nacionalnog dana ostrva.

Peking na Tajvan gleda kao na otcepljenu provinciju. Međutim, demokratski Tajvan sebe vidi kao suverenu državu.

Nova kineska misija uključivala je 34 lovca J-16 i 12 bombardera H-6 s nuklearnim sposobnostima, koji su svi leteli u području u blizini ostrva Pratas pod kontrolom Tajvana, prema karti koju je dostavila tajvanska vlada.

Još četiri kineske letelice primećene su kasno u ponedeljak, što je ukupno učinilo 56 aviona u jednom danu.

Najvažnije telo za donošenje politike u Kini, Veće za kopnene poslove (MAC), optužilo je Peking da ozbiljno narušava status quo mira i stabilnosti u Tajvanskom tesnacu.

"Zahtevamo od vlasti u Pekingu da odmah zaustave nemiroljubive i neodgovorne provokativne akcije", rekao je portparol MAC-a Ćiu Ćui-čeng.

Dodao je da je Kina krivac za izazivanje napetosti između dve strane i dodatno je ugrozila regionalnu sigurnost i red, rekavši da Tajvan nikada neće kompromitirati i popustiti pretnjama.

Kao odgovor, Kina je optužila Vašington da je provokator, upozoravajući pritom da ne podržava nezavisnost Tajvana.

"Podržavanje nezavisnost Tajvana je slepa ulica. Kina će preduzeti sve potrebne korake i čvrsto razbiti sve zavere o nezavisnosti Tajvana", naveli su iz kineskog ministarstva, dodajući da bi SAD trebalo da prestanu da podržavaju tajvanske separatističke snage.


izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 54 087



« Reply #508 on: October 05, 2021, 10:04:46 am »



Quote
Gen. Keane: US very concerned with China activity near Taiwan

Fox News senior strategic analyst Gen. Jack Keane discusses China’s potential future military plans regarding Taiwan



Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 54 087



« Reply #509 on: October 05, 2021, 02:02:49 pm »



Quote
Taiwan president warns of 'catastrophic' consequences if it falls to China

Taiwan falling to China would trigger "catastrophic" consequences for peace in Asia, President Tsai Ing-wen wrote in a piece for Foreign Affairs published on Tuesday, and if threatened Taiwan will do whatever it takes to defend itself.



Logged
Pages:  1 ... 29 30 31 32 33 [34] 35 36 37 38 39 ... 45   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, što može potrajati do 24 h
Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.03 seconds with 22 queries.