PALUBA
January 17, 2021, 11:12:37 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 9 10 11 12 13 [14] 15 16 17 18 19 ... 22   Go Down
  Print  
Author Topic: Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru  (Read 60427 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #195 on: August 12, 2018, 11:37:00 am »

"Odmah idite da ne dođe do..." Američki vojni avioni otkrili kinesku tajnu bazu usred spornih voda
Večernji list , CNN  12.08.2018.

CNN je objavio vaznušne snimke kineskih vojnih baza izgrađenih u Južnom kineskom moru, uključujući garnizone izgrađene na koralnim grebenima, sa zgradama na pet spratova, radarskim instalacijama, elektranama i pistama dovoljno izdržljivima za vojne avione.

Snmci su, kako prenosi CNN, snimljeni avionom "P-8A posejdon" američke mornarice. Kineska vojska je šest puta upozorila posadu da se nalaze na kineskoj teritoriji i pozvala ih je da napuste područje.

- Odmah idite i ostanite izvan prostora kako bi se izbegao bilo kakav nesporazum - poručeno im je. Američki odgovor je bio da izvode zakonite vojne aktivnosti izvan nacionalne vazdušne teritorie bilo koje obalske države. Kina je ove godine u tajnosti značajno ubrzala gradnju vojne infrastrukture na spornim ostrvima u Južnom Kineskom moru. Južno kinesko more je sporno područje na čije delove prava polažu Kina, Vijetnam, Filipini, Tajvan, Indonezija, Malezija i Bruneji. Kineske pretenzije su međutim daleko najveće, sa čime se ostale države ne slažu, a gradnjom veštačkih ostrva i njihovom militarizacijom Peking želi da učvrstiti svoje stavove. Američki avion je preleteo kraj četiri ključna veštačka ostrva u arhipelagu Spretli.

- Iznenadili smo se kada smo videli vazdušne luke usred okeana, rekla je poručnica Loren Kalen. Lu Kang, šef kineske diplomatije je rekao prošle godine da je "normalno za Kinu da sprovodi miroljubivu izgradnju i da postavlja neophodnu odbrambenu opremu na sopstvenoj teritoriji".

- Mi verujemo da neki prikriveni motivi čine da ljudi od toga prave problem. Nadamo se da će države izvan regiona poštovati napore regionalnih država i uzdržavati se od podgrevanja nevolja - rekao je on.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Director
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 049


« Reply #196 on: August 12, 2018, 07:00:28 pm »

Prvi put kad je otrkiveno da grade ostrvo rekli su da grade stanicu za njihove ribare da ne moraju da se vraćaju u Kinu Smiley

Žešća komedija kad se prisetimo toga.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #197 on: August 14, 2018, 10:58:14 pm »

Дутерте: Кина да пази на понашање у спорним водама
уторак, 14.08.2018.

Манила - Председник Филипина Родриго Дутерте рекао је да је кинеско полагање права на ваздушни простор изнад вештачких острва и околноих вода у спорном Јужном кинеском мору „погрешно” и да Пекинг не треба да говори другима да оду из тих подручја да би се избегли евентуални сукоби.

„Не можете направити острво и рећи да је ваздух изнад тих вештачких острва ваш. То је погрешно јер су те воде оно што сматрамо међународним морем”, рекао је Дутерте и додао да је „право нешкодљивог пролаза гарантовано” и да „није потребна дозвола за пловидбу отвореним морем”. Асошиејтед прес је пре две недеље пренео да је Манила Кини изразила забринутост због све већег броја упозорења филипинским авионима и бродовима да се држе подаље од кинеских вештачких острва. Такође, Си-ен-ен је прошле недеље навео да је кинеска војска више пута упозорила амерички морнарички извиђачки авион да „одмах оде и држи се даље да би се избегли неспоразуми”.

„Надам се да ће Кина водити рачуна о свом понашању”, изјавио је филипински председник и упозорио да ће у спорним водама „једног дана командант усијане главе само притиснути обарач”. Он је ипак похвалио Пекинг због спремности да пружа помоћ. Дутерте је говорио пред публиком у којој је био амерички амбасадор и други страни гости, а изјава је његова ретка критика Кине са којом жели да изгради боље односе. (Бета-АП)

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #198 on: August 16, 2018, 10:51:42 pm »

U članku se raspravlja o rastu Kineske vojne moći što se tiče mornarice i vazduhoplovstva.

Quote

China’s military capabilities are booming, but does its defense industry mirror that trend?
By: Mike Yeo     2 days ago

MELBOURNE, Australia — China’s massive military modernization program over the past two decades has been matched to a large degree by a parallel development in its state-owned military-industrial base, and that trend is set to continue as China continues it efforts to build up its forces to challenge U.S. military primacy in the western Pacific.

Despite accusations that a lot of the technology has been acquired through espionage or outright intellectual property theft, there is no question that China’s military might has taken a big leap in capabilities since the turn of the century as it has transformed itself into an economic powerhouse.

This buildup is most evident at sea, where the ships of the People’s Liberation Army Navy, or PLAN, are frequently encountered by the navies of China’s neighbors at sea in greater numbers at longer and longer distances from China’s coastline. They have also been appearing frequently at or near the disputed reefs and features in the South China Sea, which China has reclaimed and turned into military outposts. The country has regularly challenged U.S. military ships in the area and harassed those from the rival claimants of the region.

Most of the PLAN’s ships are built by two state-owned shipbuilding behemoths, the China State Shipbuilding Corporation and the China Shipbuilding Industry Company. Together both companies have primarily been responsible for the Chinese naval buildup, with the London-based International Institute for Strategic Studies noting earlier this year that China “has launched more submarines, warships, principal amphibious vessels and auxiliaries than the total number of ships currently serving in the navies of Germany, India, Spain, Taiwan and the United Kingdom” since 2014.

The think tank further noted that following a period in the 1990s and early 2000s when China experimented with small classes of incrementally improved designs, it has in recent years settled on designs and shifted its priorities toward putting ships in the water at a rapid clip, in what has been likened to “dropping dumplings into soup.” The results have been impressive to see, with almost 50 Type 056 corvettes and more than 20 Type 054 frigates commissioned within the last decade.

The shipbuilding program is more impressive when larger ships are factored in, with eight Type 052D destroyers in service and another 11 in various stages of construction or sea trials, with a further six of the new Type 055 cruisers fitting out or being built. Both classes are modern ships fitted with advanced phased-array radars and vertical launch systems capable of launching a variety of anti-ship, anti-aircraft or land-attack missiles.

An aircraft carrier program is also ongoing, with a locally built ship based on the former Soviet Admiral Kuznetsov-class vessel being fitted out, while the first a new class of more capable aircraft carrier is believed to be undergoing module construction in Shanghai.

Aviation

China’s aviation industry is also making strides in building up its capabilities. It has moved away from its beginnings manufacturing licensed and unlicensed copies of Soviet aircraft during the Cold War. The backbone of the People’s Liberation Army Air Force is the Chengdu J-10 and the Shenyang J-11/15/16 derivatives of the Russian Sukhoi Flanker family, although the latter are extensively fitted with local avionics, weapon systems and engines.

The industry has also ramped up production of support aircraft, with the Y-9 turboprop and Y-20 jet airlifters in serial production. The former is also built for special missions such as airborne early warning, anti-submarine and intelligence gathering fitted with locally developed mission systems.

However, the local industry continues to struggle with critical technologies despite a sustained effort at bridging this gap. This is most notable in the field of aircraft engines, as China is still seemingly unable to produce jet engines to a standard it deems satisfactory; the country still relies, to some extent, on imported Russian engines. This is exemplified by the single-engine J-10 interceptor, J-15 carrier-borne fighter and Y-20 — all still operating with imported power plants despite Chinese equivalents already in service or in development.

This is also true of the Chengdu J-20 stealth fighter, which is slowly entering service, although recent evidence suggests some J-20 prototypes are undergoing flight tests powered by indigenous engines with low-observable features.

That Chinese defense companies — like universities and research institutes that conduct defense-related research and development — are entirely state-owned entities has not stopped them from pursuing private ventures for the export market. In recent years, Chinese companies have pushed hard for arms exports, with the country’s share of the global arms market increasing in recent years.

However, the export successes have mostly been connected to developing nations, who were attracted by the lower price point and the few political strings attached to sales of Chinese weapon systems, compared to Western counterparts. Attempts to move into more prestigious markets has so far proved unsuccessful, except in cases where buyers are unable to access Western systems such as Saudi Arabia turning to Chinese armed drones due to since-relaxed American restrictions on the export of such systems.

One of the main stumbling blocks has been a negative perception on the quality of Chinese-made arms, a reputation partly fueled by China refusing to release its top-of-the line systems for export, with a notable example being the Shenyang J-31 stealth fighter, which has been marketed overseas despite the Chinese military showing little interest.


Izvor: www.defencenews.com
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #199 on: August 17, 2018, 10:42:51 pm »

Kina sprema bombardere za napad, Amerika uverena: Mi smo meta
I.Z.K.  17.08.2018.

Kineska vojska aktivno razvija flotu dalekometnih bombardera i verovatno obučava vojne pilote za vazdušne napade na SAD, navedeno je u novom izveštaju Pentagona.



Kako prenosi "Gardijan" u godišnjem izveštaju objavljenom u četvrtak istaknuti su napori Kine da pojača svoj globalni uticaj. Kina je povećala vojni budžet, a Pentagon je procenio da je kineska vojna potrošnja prošle godine prešla 190 milijardi dolara.

- Tokom poslednje tri godine Narodno-oslobodilačka armija Kine brzo je proširila područje operacija bombardera i stekla iskustva u pomorskim regijama. Vojska verovatno trenira za napade na SAD i naše saveznike - objavljeno je u izveštaju. Pentagon je takođe naveo da Kina razvija nuklearne sposobnosti na bombarderima dalekog dometa kao i to da su kineske vazdušne snage "dobile novu nuklearnu misiju".

- Upotreba nuklearno sposobnih bombardera bi prvi put Kini omogućila nuklearnu 'trijadu' sistema na kopnu, moru i u vazduhu - naveo je Pentagon. Kako se navodi, očekuje se da bombarderi postanu funkcionalni u toku narednih deset godina. U izveštaju je opisano i da su u avgustu prošle godine šest kineskih H-6K bombardera prišli opasno blizu japanskom ostrvu Okinava gde su smešete američke trupe. Izveštaj je objavljen u vreme kada Kina i SAD planiraju da održe razgovore kako bi rešili probleme eskalirajućeg trgovinskog sukoba oko tarifa, koji planira da se pretvori u pravi trgovinski rat. Kineska ambasada u Vašingtonu nije bila dostupna za komentar, navodi "Gardijan".

Ove godine su kineski bombarderi sleteli i na veštačka ostrva u spornim vodama Južnog kineskog mora, što ej takođe zabrinulo Pentagon. U januaru je Pentagon stavio Peking zajedno sa Moskvom u centar nove strategije nacionalne odbrane. U poslednje vreme je bilo više tenzija između američke i kineske vojske, a u maju je američko Ministarstvo odbrane povuklo poziv Kini da učestvuje u međunarodnim pomorskim vojnim vežbama.

Napreduje i kineski svemirski program

Izveštaj Pentagona je rekao da će, uprkos projektovanom usporavanju ekonomskog rasta, zvanični odbrambeni budžet Kine do 2028. godine biti veći od 240 milijardi dolara. Takođe se navodi i da je kineski svemirski program ubrzano napredovao.

- Narodno-oslobodilačka armija Kine nastavlja da ojača svoje vojne svemirske kapacitete uprkos njenom javnom stavu protiv militarizacije svemira - piše u izveštaju. Ovog meseca administracija predsednika Donalda Trampa objavila je ambiciozan plan za uspostavljanje novih "svemirskih snaga" kao šestog roda vojske do 2020. godine. Jedan od argumenata u korist razvijanja takve sile jeste to što su američki rivali poput Kine izgleda sve spremniji da napadnu američke svemirske sposobnosti u slučaju sukoba.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #200 on: August 19, 2018, 10:11:28 am »

Tajvan prkosi Kini: Razvijaju modernu raketnu odbranu
Beta   18. avgust 2018.

Otkako je 2016. na vlast u Tajpeju došao predsednik Cai Ing-ven, Tajvan je rasporedio jedan tip projektila, usavršio drugi i ubrzao proizvodnju trećeg.

Kineski predsednik Si Đinping je zauzeo tvrd stav prema zagovornicima nezavisnosti Tajvana i poslao je ratne brodove, bombardere i lovce na trenažne misije oko tog ostrva. Tajvanski profesor strateških studija Aleksandar Huang rekao je da bi, iako Peking ima sve veću vojnu nadmoć, tajvanski raketni sistemi mogli služiti kao sredstvo odvraćanja u asimetričnom ratu.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #201 on: August 20, 2018, 10:15:54 pm »

Da li će Kina vratiti Ameriku u 1941. godinu?
19.08.2018.

Kineska vojska sprovodi najsveobuhvatniju reformu u svojoj istoriji, dok Kina istovremeno nastoji da proširi svoj uticaj širom sveta, konstatuje se, sa vidnom zabrinutošću, u redovnom godišnjem izveštaju američkog Pentagona o kineskoj Narodnooslobodilačkoj armiji koji je objavljen u četvrtak.
 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pentagonov dokument ukazuje i da je Kina prošlog jula otvorila svoju prvu prekomorsku vojnu bazu u Africi, u Džibutiju, preuzela je potom i luku Hambantota na Šri Lanci, prvi put je ovog maja stacionirala strateške nuklearne bombardere na jednom od svojih veštačkih ostrva u Južnokineskom moru, a "nastojaće i da uspostavi dodatne vojne baze u državama s kojima ima dugotrajne prijateljske odnose i slične strateške interese, kao što je Pakistan" stoji u dokumentu Pentagona. Povrh svega toga, kineski ambasador u Siriji upravo ovih dana najavljuje, premda je to potom relativizovao, da bi kineska vojska, prvi put od izbijanja rata u toj zemlji, mogla direktno da se angažuje u predstojećoj ofanzivi protiv džihadista u provinciji Idlibu, rame uz rame sa sirijskom i ruskom vojskom.

Zbog čega Kina širi svoje vojno prisustvo širom sveta? Kakve su geopolitičke i geostrateške posledice tih poteza Pekinga? Kakvu buduću spoljnu politiku Kine oni najavljuju? O tim su pitanjima u "Novom Sputnjik poretku" govorili Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, i dr Jovan Čavoški, saradnik Instituta za modernu istoriju Srbije.

- Kina, koja je postala druga ekonomska sila na svetu i koja se zalaže za ravnopravno učešće svih relevantnih faktora u kreiranju međunarodnih odnosa, želi da svoje ekonomsko i političko-diplomatsko usmerenje proprati i vojnom podrškom - objašnjava Borislav Korkodelović i podseća da su kineske investicije širom sveta bile bezbednosno ugrožene, - tako da ona mora da preduzima i određene mere predostrožnosti. Takođe, dodaje sagovornik, - Kina je svesna da su međunarodni odnosi jedna vrsta surove realnosti, a da je u Vašingtonu sve više doživljavaju kao pretnju, te zbog toga mora da se sprema i za situaciju u kojoj će se braniti, o čemu svedoči i tekući trgovinski rat koji je pokrenula administracija Donalda Trampa, a koji se u Kini doživljava kao pokušaj obuzdavanja njenog napretka.

- Licemerne su američke kritike na račun Kine - komentariše Jovan Čavoški. - Kina, naprosto, radi ono što radi i svaka velika sila, pa i Sjedinjene Države u proteklim decenijama. Čavoški podseća da je Kina, kao velika sila, oduvek bila prisutna u različitim delovima sveta, iako nije imala vojne baze kakve su imali Sovjetski savez i SAD.

- Sada uočavamo trend povećanja kineskog vojnog prisustva u svetu. Kina je izvozno orijentisana ekonomija koja svoje proizvode plasira u različite delove sveta, pa je i te kako zainteresovana da ti putevi, naročito pomorski, budu sigurni i otvoreni za nesmetano kinesko investiranje. Naročito u indo-pacifičkom regionu, ona nastoji da zaštiti svoje interese, nadgledajući one ključne tačke gde bi moglo da dođe do prekida. Otuda joj je, recimo, važan Džibuti, jer bi zatvaranje Bab el Mandeba dovelo do prekida veze s Evropom, odnosno Mediteranom, važno joj je i Južnokinesko more u kojem gradi veštačka ostrva…

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Japanska novinska agencija Kjodo početkom prošlog meseca objavila je interni dokument Komunističke partije Kine u kojem se, pored ostalog, navodi da se cilj reforme kineske vojske sastoji u pomeranju fokusa sa odbrane samih kineskih obala na operacije na kopnu, moru i vazduhu izvan granica Kine.

- Dok se otvaramo i širimo naše nacionalne interese izvan granica Kine, očajnički nam je potrebna sveobuhvatna zaštita naše bezbednosti širom sveta - navodi se u ovom dokumentu.

- Od 2015. godine, kada je izdala svoju poslednju Belu knjigu o svojim oružanim snagama, Kina radi na njihovoj sveobuhvatnoj reformi, s akcentom na njihovom tehnološkom unapređivanju, kao i na pomorskim i vazduhoplovnim snagama - kaže Borislav Korkodelović.

- Ukoliko želi da projektuje svoju vojnu moć, Kina to neće raditi onako kako su to radile SAD, ona sigurno neće izvršiti neku intervenciju u Africi ili Latinskoj Americi, već to pre svega čini stvaranjem združenog ofanzivnog mehanizma oružanih snaga. Tome i služi ubrzani razvoj pomorskih, vazduhoplovnih i balističkih snaga, u sklopu tekuće reforme oružanih snaga koja je najobuhvatnija još od 1949. godine - napominje Jovan Čavoški, objašnjavajući kinesku strategiju:

- Kina potiskuje SAD iz svog priobalnog pojasa i to joj je trenutno primarni cilj. Ukoliko uspe da od Filipina i Japana načini poslednje oslonce SAD na tom prostoru, pri čemu Filipini više nisu tako pouzdan saveznik kao što su bili, onda će to biti zaista alarmantno za SAD, jer će se one faktički vratiti u 1941. godinu, budući da će im glavno pomorsko uporište u azijsko-pacifičkom regionu ponovo postati Havaji.  Znači li to da je konflikt između Kine i SAD neminovan? Spomenuti kineski dokument sadrži pak sasvim drugačiju kalkulaciju, čija je suština da kinesku vojsku treba osnažiti do te mere da nikome ne padne na kraj pameti da pokuša da suzbije Kinu vojnim sredstvima.

- Teško je zamisliti veliki oružani sukob Kine i Amerike -, primećuje Korkodelović, - ali činjenica jeste da se nalazimo u veoma delikatnom momentu, jer trgovinski rat može da poveća nepoverenje koje već postoji između oružanih snaga SAD i Kine. Prošlog meseca je američki sekretar za odbranu Džim Matis boravio u Kini, ali, uprkos diplomatskom rečniku, ta poseta nije ostvarila svoje ciljeve. Među njima ostaje problem Tajvana koji SAD dodatno podstiču, one istovremeno nastoje da sve veći broj članica ASEAN-a, organizacije zemalja Jugoistočne Azije, konfrontiraju s Kinom računajući na teritorijalne sporove koje ona ima s nekima od tih zemalja, pre svega s Vijetnamom i Filipinima, SAD će možda pokušati da preokrenu i situaciju u Pakistanu u svoju korist, tu su i pokušaji da se Indija usmeri na sve veću saradnju s Australijom i Japanom… Sve to govori da predstoje godine zategnutih odnosa. Upravo zbog toga, skreće pažnju Jovan Čavoški, u Americi postoje uticajni krugovi koji sve više razmišljaju o mogućnosti ratnog sukoba, od ograničenog do sveopšteg.

- Uticajna RAND korporacija je u svom izveštaju od pre nekoliko godina, pod nazivom ’Zamišljajući nezamislivo‘, razmatrala baš takve scenarije. Ono što je najvažnije, u tom izveštaju je jasno navedeno da bi Amerika imala veće šanse da pobedi da je rat izbio 2015. godine, ali, ako bi SAD pustile Kinu da završi program reformi do 2025. godine, u bilo kakvom sukobu koji bi se desio, Amerika bi pretrpela ozbiljnu političku, ekonomsku i vojnu štetu. A to znači da se taj prostor za američko delovanje smanjuje i da SAD moraju do tada da preduzmu određene mere i protiv Kine, ali i protiv Rusije, jer je 2025. ta ključna godina kada će na neki način biti ustoličen novi svetski poredak.

Izvor: www.vesti-online.com


* 001.png (307 KB, 630x378 - viewed 35 times.)

* 002.jpg (9.78 KB, 400x209 - viewed 95 times.)
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #202 on: August 25, 2018, 03:31:07 pm »

Kina: Troje mornaričkih tehničara stradalo u oluji
Tanjug  25.08.2018.

Trojica viših mornaričkih tehničara poginuli su dok su obezbeđivali istraživački brod tokom oluje koja je pogodila luku Dailan na severoistoku Kine.

Oni su žurili da brod ukotve u pristaništu kako bi se pripremili za tajfun koji je pogodio taj deo Kine, a kako je objavila kineska CHTV, stradali su zamenik direktora instituta, vođa projekta i inženjer elektromehanike, prenosi AP. Kineski mediji preneli su da je Institut 760 za koji su tehničari radili, koristio brod za eksperimentisanje sa podvodnom akustikom. U tom institutu radi civilno i vojno osoblje.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #203 on: August 25, 2018, 03:43:26 pm »

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #204 on: September 20, 2018, 05:58:56 am »

Japan u tajnosti pustio podmornicu kod spornih teritorija i poslao nedvosmislenu poruku jednoj supersili
M.I.M. , The New York Times  19.09.2018.

Japanska podmornica učestvovala je u ratnim igrama u Južnom kineskom moru prošle nedelje, a sada je u poseti Vijetnamu. Ovo je signal da se Japan čvršće opire kineskim teritorijalnim pretenzijama u regionu.

Japan je u ponedeljak objavio da je sproveo pomorske vežbe, u koje su osim podmornice bila uključena i dva razarača i nosač helikoptera. Japansko Ministarstvo odbrane tvrdi da tim vežbama nije targetirana određena nacija, ali stručnjaci kažu da je to nedvosmislena poruka Kini.

-Šaljemo signal Kini da ne može prosto da radi šta hoće i da se izvuče s tim – izjavio je Narušige Mičišita, direktor Programa međunarodnih studija i bezbednosti na Nacionalnom institute za političke studije u Tokiju. Ovo su bile prve poznate vežbe Japana u Južnom kineskom moru koje su uključile podmornicu. Ni Ministarstvo odbrane ni novine “Asahi Šimbun”, koje su saznale za vest pre zvanične objave, nisu naveli gde su tačno vežbe izvedene. Podmornica “Kurošio” počela je u ponedeljak svoju petodnevnu posetu Vijetnamu, ukazujući na dalje napore Japana da učvrsti svoje veze sa zemljama jugoistočne Azije koje osporavaju kineske pretenzije u regionu. Kina je poslednjih godina izgradila veštačka ostrva i vojne baze u Južnom kineskom moru, za koje tvrdi da je većinski u njenom vlasništvu.

Šest vlada, uključujući Vijetnam i Filipine, polažu pravo na razne delove Južnog kineskog mora. Druge zemlje, poput Australije i Indije, oprezno prate rast kineske vojske. Kako primećuje “Njujork tajms”, ove vežbe odigrane su iako su odnosi Japana i Kine otoplili –japanski premijer Šinzo Abe i kineski predsednik Si Đinping sastaće se u Pekingu sledećeg meseca. Analitičari smatraju da Japan ispituje svoje granice dok se odnos dva rivala razvija.

- Japan poseže za zemljama koje imaju teritorijalne sporove sa Kinom. To je poruka Kini da pružamo ruku i jačamo našu bezbednosnu saradnju sa drugima – ocenio je Džefri Hornung, stručnjak za Japan u korporaciji RAND.

Izvor: www.blic.rs
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 509


« Reply #205 on: September 20, 2018, 07:26:38 am »


Japan drži broj podmornica oko 15. Velike su, odlično opremljene i naoružane, možda najbolje neatomne P na Zapadu (koji je ovde geografski daleki istok)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 41 219



« Reply #206 on: September 30, 2018, 01:30:29 pm »


Američki razarač prišao na 12 nautičkih milja kineskom veštačkom ostrvu


Razarač mornarice SAD "USS Dekatur" prišao je na 12 nautičkih milja od veštačkog ostrva koje je Kina izgradila u Južnom kineskom moru, izjavio je danas neimenovani američki zvaničnik.

Rojters navodi da je zvaničnik to nazvao operacijom koja pokazuje "slobodu navigacije".

"Razarač 'Dekatur' kretao se na 12 nautičkih milja od rtova Gejven i Džonson u grupi ostrva Spretli", kazao je zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti.


izvor
Logged
Morskoprase
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 338



« Reply #207 on: September 30, 2018, 05:28:46 pm »

I šta...? Nije narušio teritorialne vode ni jedne države (bilokoje od onih, koje polažu pavo na te otoke). A ratni brodovi i ne narušavaju funkcionisanje ekonomske zone na moru.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 42 633



« Reply #208 on: October 02, 2018, 08:36:19 am »

Опасан сусрет ратних бродова Кине и САД у Јужном кинеском мору
уторак, 02.10.2018.

ВАШИНГТОН, ПЕКИНГ –Један кинески ратни брод пришао је „опасно близу” америчком разарачу у спорним водама Јужног кинеског мора и натерао га да промени курс, саопштила је америчка ратна морнарица.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Портпарол америчке Пацифичке флоте Нејт Кристенсен је јуче рекао да је разарач „Декатур” у недељу пловио у архипелагу Спретли, између Вијетнама и Филипина, када му је кинески брод „пришао на мање од 41 метра” и позвао га да „напусти подручје”. Према његовим речима, кинески брод је поступио „агресивно, опасно и непрофесионално” док је „Декатур” био приморан да „маневрише да би избегао судар”, преноси Бета. Пекинг , са друге стране, захтева да Вашингтон хитно прекине са провокацијама Ратне морнарице у Јужнокинеском мору, изјавила је званична представница Министарства иностраних послова Хуа Чунинг. Према речима портпаролке МИП Кине, САД под изговором слободне пловидбе крше основне међународне норме, представљају претњу суверенитету Кине и штете стабилности у региону.

Хуа Чунинг је нагласила, преноси Спутњик,  да Кина намерава да предузме све неопходне мере за заштиту националног суверенитета и безбедности. „Кина изражава крајње незадовољство и одлучан протест против таквих акција“, нагласила је она. Пекинг је изјавио да је амерички разарач самовољно ушао у поменуту акваторију, те је кинески ратни брод одмах предузео мере: извршио је проверу коме припада брод и упозорио га да одмах напусти те воде. Кина  полаже право на готово читаво Јужно кинеско море и због тога се спори са земљама Асоцијације земаља југоисточне Азије (Асеан), Вијетнамом, Филипинима, Малезијом и Брунејом.

Најновији поморски инцидент се дешава у тренутку веома напетих односа Кине и САД, уплетених у трговински рат који је већ довео до увођења царина на милијардне долара робе. Амерички министар одбране Џејмс Матис отказао је заказану посету Пекингу у октобру, пошто је кинески министар одбране Веи Фенге рекао да нема времена за састанак.

Izvor: www.politika.rs


* USS_Decatur_(DDG-73).jpg (340.69 KB, 1050x788 - viewed 42 times.)
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 41 219



« Reply #209 on: October 03, 2018, 11:42:58 am »


Fotografije iz vazduha otkrivaju koliko su bili opasno blizu


Fotografije iz vazduha američke mornarice pokazuju kako je blizu prošao kineski ratni brod pored broda američke mornarice u Južnom kineskom moru.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Portparol američke Pacifičke flote Nejt Kristensen je rekao da je razarač "Dekatur" u nedelju plovio u arhipelagu Spretli, između Vijetnama i Filipina, kada mu je kineski brod "prišao na manje od 41 metra" i pozvao ga da "napusti područje".

Karl Šuster, bivši kapetan američke mornarice sa 12 godina iskustva na moru,  izjavio da su dva broda izbegla sudar koji je mogao da se dogodi za svega nekoliko sekundi.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


izvor


* 1634353_13_ff.jpg (37.63 KB, 1000x573 - viewed 37 times.)

* 1634351_12_ls.jpg (46.48 KB, 1000x666 - viewed 40 times.)
Logged
Pages:  1 ... 9 10 11 12 13 [14] 15 16 17 18 19 ... 22   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 23 queries.