Sistem bliske odbrane Phalanx

[Rade]

Sistem bliske odbrane Phalanx predstavlja anti raketni sistem razvijen i proizveden u korporaciji General Dynamics. Sada se proizvodi u kompaniji Raytheon. U upotrebi je na svim brodovima mornarice SAD i još dvadeset zemalja sveta. Zbog svog karakterističnog valjkastog oblika i automatizovanog dejstva, često se nezvanično naziva R2 D2 po popularnom robotu iz serijala “Zvezdani ratovi”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Razvijen kao poslednja linija odbrane u borbi protiv protivbrodskih raketa, prvi sistem je radi testiranja ugradjen na USS King 1973. godine. Prihvaćen je i proizvodnja je započeta 1978. godine. Prvi brod naoružan ovim oružnim sistemom bio je USS Coral Sea. Ugradnja na pomoćne brodove započeta je 1984. godine.
Sistem je baziran na topu M61 Vulcan kalibra 20 mm, tipa Gatling, koji je povezan sa radarom za traženje  i nišanjenje ciljeva. Top ima brzinu paljbe od 4500 do 7000 metaka u minuti (hidraulični modeli imaju brzinu paljbe od 3000 metaja u minuti). Sistem samostalno vrši pretraživanje, otkrivanje, nišanjenje, praćenje ciljeva i gadjanje upotrebom sopstvenog radarskog sistema i sistema za upravljanje vatrom. Zbog svoje samostalnosti, idealan je za ugradnju na brodove sa skromnim arsenalom raspoloživih senzora. Ceo sistem je mase izmedju 5,5 i 6,1 tonu.
Falanx je do sada pretrpeo brojne modifikacije. Osnovna varijanta sistema je Block 0. Varijanta Block 1 (1988) ima modifikovan radar, municiju, brzinu paljbe, povećanje elevacije na +70 stepeni i novi računar. Ove modifikacije su ugradjene kako bi sistem odgovorio na opasnost od novih, tada sovjetskih, supersoničnih protivbrodskih raketa. U varijanti Block 1A predstavljen je novi računarski sitem sposoban da se suprotstavi ciljevima sa boljim manevarskim sposobnostima. U verziji Block 1BPSuM (Phalanx Surface Mode, 1999) pridodat je infracrveni senzor koji omogućava gadjanje površinskih ciljeva. Ovaj “dodatak” omogućava gadjanje malih površinskih ciljeva u obalskom pojasu, kao i gadjanje sporih ciljeva u vazdušnom prostoru. Takodje je sposoban da gadja i rakete koje imaju manji stepen uočljivosti i pravovremenog otkrivanja. Sam sistem u varijanti Block 1B dozvoljava unos podataka za gadjanje od strane operatera.  
SAD i Kanada trenutno su u procesu dovodjenju sistema na verziju Block 1B. Block 1B se nalazi i na brodovima ratnih mornairca Japana, Egipta, Bahreina i Velike Britanije.

Podsistem radara

Sistem je opremljen sa dva radara. Prvi radar je smešten u belom kućištu i  namenjen je za prikupljanje podataka o cilju, koje šalje u računar samog sistema. Ove informacije se analiziraju kako bi se odredilo da li će sistem reagovati u datoj situaciji. Ukoliko sistem prepozna metu kao validan cilj, kupola se okreće u smeru cilja i predaje podatke o cilju nišanskom radaru. Radar za praćenje je smešten u kućištu narandžaste boje. Precizniji je od prvog radara, ali ima mnogo manji sektor osmatranja. Praćenje cilja se vrši sve dok računar ne proceni da je verovatnoća za uništenje cilja maksimalna i tada, u zavisnosti od toga da li je sistem potpuno automatizovan i li je prisutan operater, otvara vatru, odnosno preporučuje operateru da otvori vatru na cilj. U toku paljbe, sistem prati kretanje sopstvenih projektila i dovodi ih na cilj.  

Top i sistem za rukovanje municijom

Verzija Block 0 (pogonjen hidraulikom) ima brzinu paljbe od 3000 metaka u minuti, a u doboš staje 989 metaka. Varijanta Block 1 (pogonjen hidraulikom) takodje ima brzinu paljbe od 3000 metaka u minuti, s tim da u spoljni doboš staje 1500 metaka. Zrna su od teškog metala sa osiromašenim uranijumom. Dizajnirani su da probiju oplatu bojeve glave i da unutar nje eksplodiraju. Korišćenje visoko eksplozivnih zrna dovodi do rizika da dodje do uništenja tela rakete, dok bojeva glava nastavlja balističkom putanjom prema brodu. Hranjenje municijom se vrši pomoću dve vodjice, od kojih jedna služi za dovodjenje metaka izi doboša a druga služi za vodjenje čaura, odnosno neispaljenih metaka nazad na suprotan kraj doboša.

Identifikacija meta

Sistem bliske odbrane ne razlikuje prijateljsku od protivničke mete. Sistem prosto prikuplja podatke u realnom vremenu od radara kako bi odlučio da li metu smatra ciljem. Neki od kriterijuma u odlučivanju reagovanja sistema su:
1) da li daljina do mete raste ili smanjuje?
2) da li je meta sposobna da napravi manevar napada na brod?
3) koja je brzina kretanja mete?

[Brok]

Kako je ovo ubitačno oružje....koliko li sme da dejstvuje neprekidno i kako li se hladi cev pri dužoj paljbi...

Ovaj "R2 D2" bih ja stavio na stopedesetku , izvadio računar, hidrauliku za punjenje ostavio i dodao jednog operatora, i samo udri

[Bane]

Ovo se popularno zove "oružjem Sudnjeg časa", pošto je velika verovatnoća da će vaš brod ipak biti pogođen iako se ovo oružje oglasi. Ovi automatizovani sistemi nisu novost, ali je njihova upotrebna vrednost protiv brzih ciljeva dosta mala, čak šta više, šansa za pogodak se svodi na čistu sreću. Sa druge strane, sistem je dosta efikasan protiv projektila starije generacije koji putuju relativno sporo, a imaju veliki radarski odraz. Takođe je zanimljivo da radarski podsistem ima izuzetno jako zračenje, te dodatno dovodi brod u opasnost.

Ovaj sistem se nikad nije pokazao u borbi, a u mirnodopskim uslovima je napravio nekoliko veoma teških incidenata. To je i glavni razlog što je u toku masovno povlačenje iz upotrebe i uvođenje znatno efektnijih raketnih sistema zaštite.

Najzanimljivija stvar je da su ideju da povežu automatsko oružje i radar dobili Nemci, a prvi u delo sproveli Sovjeti. Naravno, prvo je sve krenulo od protivvazdušnih sistema, da bi se posle prenelo na brodske sisteme.

[Dylan Dog]

Superiorniji od Phalanxa je americki sistem Goalkeeper , koji umesto topa M61 Vulcan koristi top sa A - 10 jurisnog aviona GAU - 8A Avenger .
A daleko superiorniji od oba sistema , po svakom parametru je Ruski sistem Kashtan - M :
https://www.paluba.info/smf/brodska-oruzja-i-sistemi/kashtan-m/

Kashtan - M je savrseno oruzje za svoju ulogu , i ima jos mogucnosti za poboljsanja .

[MOTORISTA]

Goalkeeper CIWS je Holandsko čedo, razvijeno u saradnji sa firmom General Elestric krajem 70-ih.

[Dylan Dog]

Pa posto je i top GAU - 8A Avenger americki , kao i General Electric , koliki je udeo holandjana u sistemu Goalkeeper je diskutabilan .

[MOTORISTA]

GE je nabavio top, sva elektronika je firme Signaal.

[Kubovac]

Kompleks Phalanx CIWS raspoređen na američkom razaraču USS Gravely prilikom odbijanja raketnog napada Huta iz Jemena:

[Brok]

Da li može ovaj "R2-D2" stvarno može da ispali 100 metkova u sekundi?

[Kubovac]

Da li može ovaj "R2-D2" stvarno može da ispali 100 metkova u sekundi?

Mislim da je važnije pitanje, koje svima promiče, ako zaista Phalanx mora da dejstvuje, da li se to neki dron ili protivbrodski projektil Huta približio na svega 3-4 km od američkog ratnog broda ili i bliže? Phalanx CIWS je u ovim situacijama zamišljen kao "last resort defence", odnosno "poslednja linija odbrane".

[kumbor]

CIWS калибра 20мм (Фаланкс, Мерока...) имају слабо дејство на циљу и нада се полаже у огромну густину ватре и директан погодак (гађање "сачмом"). Ефикасан домет против малих, слабо уочљивих циљева, није већи од 1000-1500м. Голкипер и АК-630 од 30мм имају нешто већи домет, мада руски топ за сада има само обичну ТФ муницију и није толико ефикасан. Испитивања 90их година показала су већу ефикасност вечитог Бофорса 40мм - најновијих варијанти (Тринити, Дардо, и сл.) у ПРО, па, логично, и против циљева као што су данас безпосадни чамци.

Енглези су у WWII имали анегдоту да ако видиш да пуцају Ерликони (аналог данашњих CIWS) залежи, бежи у заклон, трчи, држи гаће да не побегну -  ионако су већ уср***!

[milan55]

Kako je ovo ubitačno oružje....koliko li sme da dejstvuje neprekidno i kako li se hladi cev pri dužoj paljbi...

Ovaj "R2 D2" bih ja stavio na stopedesetku , izvadio računar, hidrauliku za punjenje ostavio i dodao jednog operatora, i samo udri

Brok ,nije jedna cijev nego 6 cijevi ,koje rotiraju a i hladjene su zrakom, tako moze ali kratko vrijeme jer brzo ispuca municiju...