PALUBA
March 01, 2017, 09:45:36 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages:  1 [2] 3 4 ... 70   Go Down
  Print  
Author Topic: Granične jedinice  (Read 141396 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
ssekir75
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 224


« Reply #15 on: September 25, 2012, 09:13:04 pm »

nije se jugoslavija bojala austrijske vojske pa zato pazila granicu, vec se bojala (i to opravdano) ekstremiastickih elemenata. seti se one situacije iz '72. ako me secanje dobro sluzi da se zove radusa.

hrvatska policija svakako patrolira i duz granica, a gde tacno zavisi od mnogo cega. negde se postavljaju i elektronski senzori i ic kamere. takva je situacija na srpsko-rumuskoj granici trenutno. srpska policija patrolira tu i tamo gde se zna da se najcesce prelazi i svercuje, a ostalo se nadgleda elektronski (najvise od strane rumuna jer oni imaju bolju opremu a saradnja je odlicna).
Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 690



« Reply #16 on: September 25, 2012, 09:14:39 pm »


Hrvatska policiju možeš sresti na graničnim prijelazima i možda 200 - 300 metara lijevo ili desno od graničnih prijelaza ostalo se ne nadzire 24 sata na dan može prijeći ko želi i kad želi.

Simpatično, malo ga lupaš ali za sad će proći.

Smireno.
Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 12 506



« Reply #17 on: September 25, 2012, 09:22:30 pm »


Jako zanimljiva konstatacija. Ostale zemlje Evrope i sveta nemaju granicu i granicne jedinice ili ih bar u to vreme nisu imali? Opravdano pretpostavljajuci da zivis u Hrvatskoj pitam da li Hrvatska ima neku formaciju  (vojnu ili policijsku) koja kontrolise granicu?
Zivis u kuci i imas ogradu, kapiju, psa cuvara u tom dvoristu... dakle sve komsije su ti neprijatelji. Da su ti prijatelji ograda ti ne bi trebala i ne bi pas cuvar budno motrio ko dolazi.

I mene zanima što misliš zašto Austrija nije imala vojsku na svojoj granici sa Jugoslavojom.!?
Zašto je Jugoslavija imala vojsku na granici sa Austrijom.!?
Hrvatska vojska ne nadzire hrvatske granice.
Hrvatska policiju možeš sresti na graničnim prijelazima i možda 200 - 300 metara lijevo ili desno od graničnih prijelaza ostalo se ne nadzire 24 sata na dan može prijeći ko želi i kad želi.

- e, pa sad, bas i ne bi tako moglo - time se bave oni koji potpadaju pod odgovornost propisanu zakonom...

Članak 5..

Prelazak državne granice dozvoljen je samo na graničnom prijelazu s valjanom putnom ispravom i u vrijeme koje je za to određeno.

Prelazak državne granice izvan graničnog prijelaza dozvoljen je samo na temelju međudržavnog sporazuma i u slučaju više sile.

Ali, ovo nema neku izravnu vezu s osnovnom temom.
Logged
brodarski
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 11 541



« Reply #18 on: September 25, 2012, 09:22:48 pm »


Jugoslaviji je bio svatko neprijatelj čim je Jugoslavija raspoređivala svoju vojsku uz državnu granicu sa tom zemljom.
Moje je mišljenje da ako Jugoslavija ima susjeda prijatelja zašto onda stavlja svoju vojsku na granicu sa tom zemljom.!?


Jako zanimljiva konstatacija. Ostale zemlje Evrope i sveta nemaju granicu i granicne jedinice ili ih bar u to vreme nisu imali? Opravdano pretpostavljajuci da zivis u Hrvatskoj pitam da li Hrvatska ima neku formaciju  (vojnu ili policijsku) koja kontrolise granicu?
Zivis u kuci i imas ogradu, kapiju, psa cuvara u tom dvoristu... dakle sve komsije su ti neprijatelji. Da su ti prijatelji ograda ti ne bi trebala i ne bi pas cuvar budno motrio ko dolazi.
To je odraz sigurnosne procjene na koju je utjecala  državna politika. Sigurno znam da su Mađari i Rumunji imali vojnike graničare. Imali su i meki pojas kojeg su svako jutro pregledavali. Italija je isto imala vojnike graničare. Jugoslavija je u odnosu na neke druge zemlje imala možda veći broj vojnika graničara zbog zemljopisnog položaja i prometnih pravaca. Potrebno je uzeti u obzir i osjetljivi položaj između dvaju blokova. Možda bi se našao i još neki razlog koji je utjecao na strogi nadzor državne granice.
Logged
ML
kapetan korvete
*
Offline Offline

Posts: 6 014



« Reply #19 on: September 25, 2012, 09:27:00 pm »

Tako je @Brodarski, stavari treba gledati kompleksno, trivijalnost vođena sa emocijonalnim stavovima dovodi do gornjih tekstova, mišljeno pre svega na tekstove @vojnika graničara.
Logged
ssekir75
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 224


« Reply #20 on: September 25, 2012, 09:36:13 pm »

granicare prema jugi imali su i bugari i grci. licno sam ih vidjao dok je juga postojala. mislim da je i albanija imala granicne jedinice.
Logged
brodarski
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 11 541



« Reply #21 on: September 25, 2012, 09:40:32 pm »

Nema te zapreke koja se ne može savladati, tako i granice. Onaj tko je nadzire znade i njene slabe točke. Raspored stalnih i privremenih stražarskih mjesta  kao i ophodnja u nepravilnim razmacima neke su od mogućnosti koje primjenjuje zapovjednik karaule. Upotreba tehničkih sredstava danas omogućuje bolji nadzor po noći i nepovoljnim vremenskim uvjetima. Hoće li se netko nepozvan pustiti 500 metara ili 30 kilometara unutar državnog prostora zavisi od nekog drugog. Nepozvani će biti neprimjetno praćen i kad ostvari kontakt uhićen. To je i praksa kod drugih država. Nadzor bivše jugoslavenske granice nije bio jednostavan posao. Uzevši u obzir zemljopisne i klimatske karakteristike kao i frekvenciju prometa na određenim pravcima.
Logged
trpe grozni
Moderator
poručnik bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 5 978



« Reply #22 on: September 25, 2012, 10:45:02 pm »

Da se razumemo u jednu stvar. Sistem cuvanja granice u staroj Jugi je bio malo kompleksniji nego sto je samo karaula i vojna patrola sa vremena na vreme.
Linisko obezbedjivanje granice je davala JNA sa sistemom karaula, strazara i patrola. Sirina tog obezbedjenja je bila oko 5 kilometara u dubini teritorije SFRJ. Iza nje je isao pojas obezbedjenja koje je obavljalo SSUP i RSUP-ovi u dubini teritorije od 30 kilometara.
Ipak ovo nisu bili prvi i jedini pojasi odbrane granice. Prvi pojas je bio obavestajni i nalazio se kako liniski, tako i u dubini teritorije suseda, a zadnji je bio kontraobavestajni pojas na celoj teritoriji drzave.

Sto se odnosi do toga, koji organ obavlja linisko obezbedjenje drzavne granice ranije, a i danas, to sve zavisi od drzave do drzave. Recimo od pre nekoliko godina drzavnu granicu Makedonije liniski obezbedjuje Granicna Policija koja se nalazi u sastavu MUP-a Makedonije.
Logged
ssekir75
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 224


« Reply #23 on: September 25, 2012, 10:53:47 pm »

tacno trpe. glavninu granicarskih "snaga" sfrj cinili su lokalni seljaci - cobani, koji su vojsci javljali sve sto primete. a primecivali su sve, po prirodi posla Grin
Logged
kanader41
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 060


" Use, nase,podase"


« Reply #24 on: September 25, 2012, 10:59:24 pm »

Prije svega pozdrav za @vojnik graničar,a sad i pitanje.Koga bi ti postavio na granicu YU u to vrime bez obzira na neke "prijateljske" zemlje iz susjedstva da si npr:na vlasti,a država ti okružena između dva vojno-politička saveza(NATO i Varšavski pakt)? Uostalom povijest prostora YU mnogo je utjecala da JNA čuva granicu i za mene je to jedino objašnjenje zašto je JNA bila za nadziranje granice. Jedan od odgovora zašto je YU imala vojsku na granici pročitaj topic na ovom forumu-  "Bitka za Trst" i vidjet češ kako su Englezi,Amerikanci,Talijani,Francuzi,Rusi krojili granice YU.
« Last Edit: September 25, 2012, 11:13:12 pm by kanader41 » Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Posts: 14 672


« Reply #25 on: September 26, 2012, 06:30:48 pm »

ЈНА је обезбеђивала границу тзв. линијски: распоредом караула и упућивањем органа (патрола, заседа, осмтарача). Наравно и обавештајним обезбеђењем. Дубинско обезбеђење је било у надлежности МУП-а.

Већина земаља у Европи примењује дубинско обезбеђење које најчешће спроводе органи полиције, а у некима војске, али не класичне војске већ жанармерије (карабињера или како се та формација где зове).

Зашто је ЈНА обезбеђивала границу је вероватно последица дуге војне нестабилности на границама тадашње СФРЈ (ФНРЈ) и потребе да баш војска, а не полиција то чини.

Иначе није тачно да Аустрија није обезбеђивала своју границу. Чинила је то и онда, али и данас дубинским распоредом и активнишћу полиције. Као и код свих земаља обавештајна активност је непрекидна и врло важна у свему томе. У кризним ситуацијама све државе предвиђају и укључивање војске у заштиту границе, више или мање, зависно од степена опасности и врсте директног угрожавања.

Проблем линијског обезбеђења је немогућност и непостојање снага (или довољних снага) за проналажење и хватање оних који прођу прву линију. Дубина граничног појаса од 5 км није много значила јер карауле и гранично одсеци (батаљони) нису имали много снага за активности на целој дубини или ширини овог појаса.

И наши суседи су скоро сви имали сличан начин обезбеђења. Сви осим Аустрије и донекле Италије која је ипак , мислим средином 70-тих, повукла војску са обезбеђења и предала то полиције и карабињерима.
« Last Edit: September 27, 2012, 09:25:43 pm by dzumba » Logged
pvanja
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 721



« Reply #26 on: September 27, 2012, 08:52:28 am »

Treba se setiti i problema sa nasim susedima. Mislim da smo sa Bugarima imali najvise problema(tamo negde 60-tih). U Makedoniji je voska (ne granicari) bila u jednom momentu i u rovovima prema Bugarskoj.
Logged
ssekir75
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 224


« Reply #27 on: September 27, 2012, 09:57:48 pm »

ne znam za taj slucaj. moze detaljnije? (ako trreba i na pp)
Logged
crki
mladji vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 258



« Reply #28 on: September 28, 2012, 07:34:12 am »

1968.moj otac je bio u Makedoniji na služenju vojnog roka kao vezist u komandi u Skoplju ( čega zaboravio sam pitaću ga )pričao je daje sva komunikacija išla preko njega.Ako se dobro sećam u pitanju je Čehoslovačka.
Logged
vojnik graničar
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 262



« Reply #29 on: September 28, 2012, 11:37:23 am »

Na ovome forumu ću o karauli "Ceršak" pisati ja Vojnik Graničar, dok se ne javi još netko tko je bio na toj karauli.

Ovo je moja slika nastala krajem 5 mjeseca 1988 godine u Sloveniji u kasarni "Tone Tomšič" V.P. 8164/20-3.


* PC190530 NSIV x 200 bez M-a.jpg (105.69 KB. 548x700 - viewed 311 times.)


Slikali su nas u ovoj zgradi na prvome katu u učionici pred zidom označenim strelicom.


* Zgrada II čete u kasarni Tone Tomšić - V.P. 8164-20-3.jpg (169.78 KB. 800x532 - viewed 310 times.)


Ta zgrada danas izgleda ovako.


* dsc0018yh.jpg (205.64 KB. 800x535 - viewed 351 times.)


Netko je tu kasarno znao zvati i po dijelu grada gdje se kasarna nalazila "Melje".
Kasarnu možete vidjeti ovdje na satelitskoj snimci:
U kasarni je tada bilo 3 čete vojnika i nitko od nas do pred kraj obuke nije znao gdje će mo dobiti prekomandu i što će mo biti.

Sve je počelo ovako.

U  JNA sam došao 19.05.1988. god. u Sloveniju u grad Maribor.
Kasarna se zvala „TONE TOMŠIČ“  koja se vodi pod brojem: V.P. 8164/20-3.
Tu sam raspoređen u 2 bataljun,  2 četa, 2 vod, 1 odjeljenje.
Komandant moje 2 čete je bio poručnik MARIJAN ŠOKEC - kasnije je postao časnik HV-a te je sad u mirovini živi sjeverno od Zagreba.
Njegov zamjenik je bio podporučnik REDŽA NAIM ili na Albanskome REXHA NAIM - on sada živi i radi na kosovu u policiji i ima čin potpukovnika.
Da sam 19.05.1988 god. počeo služiti vojni rok u JNA u vojnu knjižicu je stavio svoj potpis i pečat potporučnik Redža Naim (Rexha Naim),  pješadijska obuka u kasarni je završena dana 07.09.1988 god. srijeda potpis i pečat završetka obuke u vojnu knjižici je upisao komandant  2 čete poručnik Marijan Šokec.                                                                                                                                                                    
U vojnoj knjižici broj 209089 je komandant čete poručnik Marijan Šokec  upisao da san po
„VES-u“  „11101“ „Nišanđija PM-a  7,62 mm.
Svečanu obavezu sam polagao dana 11.06.1988. god. u Mariboru u kasarni „Franc Rozman Stane“ zvali su je „Kadetnica“ ta kasarna se nalazila negdje jugo-zapadno od centra grada Maribora.                                                                                                                                                

Dana 08.09.1988. god. četvrtak, ujutro sam dobio prekomandu te sam prebačen iz Maribora iz
kasarna „Tone Tomšič" - V.P. 8164/20-3 na karaulu „CERŠAK“ - V.P. 5457 - granični odsjek Maribor.  

Karaula se nalazila u graničnom odsjeku Maribor na granici sa Austrijom i bila je sjevero-istočno od Maribora oko 20 kilometara.
Sa  lijeve strane karaule „Ceršak“ nalazila se je karaula „Šentilj“ a sa desne strane karaula „Sladki Vrh“.
Karaula je smještena sjeverno od centra sela Ceršaka izvan sela a nosi ime po selu kod kojeg je smještena Ceršaku, broj pošte i to vrijeme je bio 62215.
Do karaule vodi oko 700 metara makadam puta a karaula se vodi pod ulicom „Vojaška cesta broj 63“.
Komandir karaule je te 1988  godine bio srbin zastavnik I klase SPASKOVIĆ RADOJE.

Dana 08.09.1988. god. ujutro na pisti kasarne „Tone Tomšič“ došli su komandiri sa svih karaula Mariborskog odsjeka da preuzmu nove vojnike koje će odvesti na svoje karaule.
Na pisti se je postrojio čitavi bataljun vojske te je počela prozivka.
Za  svaku karaulu je prozvano oko 7-8 vojnika, dio vojnika je išao u granični odsjek Tolmin.
Za karaulu „Ceršak“ su prozvani  sljedeći vojnici:
- vojnik IBOV  MUSTAFA - Makedonija,
- vojnik RADMANOVIĆ  STANOJE - Bosna i Hercegovina,
- vojnik POPOVIĆ  ZORAN - Srbija,
- vojnik RADENKOVIĆ  SAŠA - Srbija,
- vojnik PUŠKADIJA  DENIS - Hrvatska,
- vojnik ČAGALJ  BOŠKO - Hrvatska,
- vojnik HADŽIĆ  HUSEIN - Bosna i Hercegovina.
Komandir karaule „Ceršak“ zastavnik I klase Spasković Radoje nas je odmah odveo do objekta graničnog voda gdje smo zadužili nove uniforme, čizme, opasače i oprtače, te smo sve to ubacili u šatorsko krilo i dovukli do kamiona koji nas je trebao prebaciti sa još jednom grupom vojnika koji su išli na karaulu „Sladki Vrh“.
Kao razlog zašto su nam dali novu uniformu je bio taj da nas Austrijanci vide da smo mi uredna  i dobro opremljena vojska.
Tu smo dobili i graničarski značku koja se zavida za sredinu lijevog džepa košulje ili jakne.
Kasarnu „Tone Tomšič“ smo napustili u 14:00 sati te smo krenuli kamionom prema karauli u krug karaule došlo smo došli nakon 30-ak minuta vožnje.


Prije vojske dok sam bio u civilstvu stariji ljudi su mi pričali da se granica Jugoslavije čuva 24 sata na dan, da je granica pokrivena minskim poljima, bodljikavom žicom, mitraljeskim gnijezdima, žicama kroz koje je puštena struja, bunkerima, tko se pokuša približiti granici da vojska puca na njega da ga odmah ubijaju, da na granici stoji vojnik do vojnika i da ni ptica ne može preći državnu granicu, da vojsku na granici napadaju Jugoslavenski emigranti te ih često sačekuju u zasjedi i ubijaju i da se nikada ne sazna tko ih ubije i gdje ih zakopaju a ako ih mrtve i pronađu JNA to uvijek zataška te to drži kao vojnu tajnu pa ni vojnikovoj obitelji nikada ne kažu ništa što se dogodilo.
  
Iz sela Ceršak do karaule koja se nalazi sjeverno vodi makadam put dug oko 700 metara, na kraju toga puta nalazi se metalna zelena kapija karaule i na njoj je nacrtana crvena zvijezda petokraka.

Ovo je slika karaula "Ceršak" sliku sam morao obraditi da vidite kako je izgledata kad sam ja došao na karaulu "Ceršak" i kad sam otišao sa karaule "Ceršak".
Drugom prilikom ću vam pokazati kako ona danas izgleda.!



Karaulu "Ceršak" možete vidjeti i na satelitskoj snimci ovdje:

Prvo što pada u oči je to da karaula nije ograđena zidom ni žičanom ogradom već sa lijeve i desne strane ulazne kapije bilo je uređeno žbunje (ograda od živice visine oko 130 cm i širine oko 100 cm) dok sa ostalih strana nije bilo nikakvih prepreka.
Ulazna kapija je bila širine oko 4 metra a visine oko 110 cm kroz koja su u krug karaule ulazila vozila.
Kada se prođe kapija sa desne strane kruga nalazi se vrt u kojem je vojska zasadila pomidore, krastavce, paprike, mrkve, salatu itd.., uz sjevernu stranu tog vrta su bila velika stabla trešanja ispod kojih su napravljene klupe i stolovi za sjedenje.
Od kapije do karaule kao i okretište ispred karaule je bilo asfaltirano.
Također je asfaltirano i igralište koje se nalazilo sa sjeverne strane karaule a bilo je dimenzija oko 10 m x 5 m, karaula je imala podrum, prizemlje i 1 kat, na krovu karaule je bila ostakljena osmatračnica.
Sa sjeverne strane karaule na udaljenosti od oko 50 metara su bila smještena 2 psa njemačka ovčara dresirana za potrebe vojske.
Lijevo od pasa na udaljenosti još oko 50 metara je bio smješten svinjac za koji se vojska brinula a bilo je u njemu 10 svinja.
Kada sam ja vidio prvi put te svinje prva pomisao mi je kroz glavu prozujala, sada samo da vidim gdje je vojska smjestila krave, ovce i koze, gdje su šibe za tjeranje stoke.!?
Naravno toga nije bilo.‼!
Samo mi je trebalo da još raportiram nadređenom: „Druže zastavniče raportira vojnik čoban krava i ovaca  na pašnjaku se trenutno nalazi 15 krava, 66 ovaca i 21 koza“.!?
Krug karaule nije bio ograđen tako da je u njega mogao ući bilo tko.
Ako je netko gledao film „Karaula“ život na karauli je bio sličan kao na toj karauli samo moja karaula je bila puno modernija.
Na filmu „Karaula“ možete vidjeti kako jedan vojnik podiže rampu da bi u krug karaule sa motorom mogao ući komandir karaule, ta je rampa postavljena bez obzira što se u krug karaule može ući sa bilo koje strane, tako je i na mojoj karauli „Ceršak“.
Karaula je bila udaljena od granice sa Austrijom oko 200 metara zračne linije.
JNA je na ovoj karauli imala veliku prednost pred Austrijancima jer se karaula nalazila na brdu od oko 70 metara visine tako da smo imali vrlo dobar pogled na njihov teritorij koji je bio ravnica, dok oni nas nisu mogli promatrati ukoliko se mi svojom voljom njima ne pokažemo na nekoj čistini.
Ispred karaule a sa jugo-istočne strane na odaljenosti od oko 30 metara nalazio se sivomaslinasti metalni kontejner dimenzija oko 250 cm x 230 cm x 500 cm u kojem je bila dodatna vojna oprema i naoružanje.
Kontejner je bio smješten pod krošnju drveta tako da se iz zraka nije mogao vidjeti.
Južno od tog kontejnera oko 20 metara nalazila se mala betonska kućica dimenzija oko 150 cm x150 cm x150 cm, u kojoj se nalazio eksploziv i bombe.
Oko te kućice se nalazio zemljani nasip visine također oko 150 cm koji ga je štitio od „neprijateljske vatre“ kao i vojnike koji bi iz kućice vadili eksploziv i bombe.
U slučaju rata sa Austrijom moje odjeljenje je bilo zaduženo da iz te kućice uzmemo eksploziv te uđemo u teritorij Austrije te miniramo i srušimo jedan most koji se je nalazio sjevero-zapadno od karaule „Ceršak“ oko 3 kilometara.


* istock000000334577l1.jpg (75.94 KB. 800x638 - viewed 372 times.)


Cesta preko toga mosta je vodila prema graničnom prijelazu „Šentilj“.
Taj se most sa dvogledom mogao dobro vidjeti sa ruba brda na kojem se nalazila karaula a i sa osmatračnice na karauli.
Karaula je napravljena tako da se je iz nje moglo dosta dobro braniti od mogući napada, kao da je bunker, imala je na 1 katu dva balkona jedan sa jugo-zapadne strane a drugi sa sjevero-istočne strane svaki balkon je pokrivao dvije strane karaule rađeni su na ćošku karaule u obliku slova „V“.
Svi prozori i vrata balkona su imali metalne (mi smo to zvali kapke) koji su se noću zatvarali a namjena im je bila da spriječi nekoga da u karauli ubaci bombu ili da zaustavi metak ako je pucano iz veće udaljenosti, svaki taj kapak je imao proreze širine oko 5 mm x 10 cm kroz koje je mogao ulazit zrak a i kroz njih se je moglo gledati vani tj. viriti.
Oko karaule vojska je za potrebe obrane karaule od neprijatelja iskopala 30-ak rovova.
Stražar ispred karaule je imao posebno svoj betonski rov u kojeg je noću morao uskakati kada bi u karaulu dolazila kontrola i iz njega je zaustavljao kontrolu.
Taj rov od stražara je napravljen na takvoj poziciji da je mogao pokrivati zapadnu stranu karaule,  južnu stranu karaule, ispred karaule metalni kontejner u kojem je vojna oprema, ulaznu kapiju i  ulaz u karaulu (strateški rov, ha ha ha ha).
U podrumu karaule je bila kotlovnica, skladište ugljena, skladište hrane, skladište vojne opreme.
Ugljen se je u karaulu u skladište ugljena ubacivao sa sjeverne strane kroz otvor koji je bio u razini zemlje a bio je dimenzija oko 100 cm x 150 cm i imao je svoj metalni poklopac.
U prizemlju je bila kupaonica, dnevni boravak, kuhinja, trpezarija i dvije sobe.
Na katu je bio WC sa umivaonicima, kancelarija komandira karaule, soba u kojoj je bila mašina za pranje robe i u kojoj je spavao skladištar, dežurana i tri sobe.
Sa hodnika 1 kata je bilo metalno stepenište koje je vodilo u potkrovlje karaule i osmatračnicu.    
U karauli je bilo oko 30 vojnika svih republika i pokrajina čak i jedan mađar.
Zapadni rajon karaule „Ceršak“ kojeg karaula mora osiguravati je dug 2184 metara a istočni rajon karaule „Ceršak“ kojeg karaula mora osiguravati je dug 3866 metara, što je ukopno 6050 metara državne granice.
Na istočnoj strani granica je išla svojim čitavim dijelom sredinom rijeke Mure koja je bila duboka tako da tu nije bilo ilegalnih prelazaka a i vojska je vrlo rijetko tu išla na teren.
Zapadni dio granice je bila kopnena granica čitavim dijelom je išla vrhom jednog brda koji je čitav prekriven gustom šumom.
Na istočnoj strani karaule imali smo mali riječni otok „Ada“ koji je bio čitav Jugoslavenski i bio je povezan sa dva mala mosta, imali smo još jedan otok koji se je nalazio odmah ispod karaule na rijeci Muri koji je bio veći od onog istočnog ali ovaj otok je sa kopnom bio povezan jednim mostom na istočnoj strani dok je sa zapadnim dijelom bio povezan mostom sa Austrijom a ispod toga mosta je bila brana kojom se je regulirao protok vode.
Vrata koja su se nalazila sa Jugoslavenske strane su bila metalna i oko njih je postavljena bodljikava žica.
Tu je bio moj prvi susret sa bodljikavom žicom na granici, sada sam čekao trenutak kada će mi pokazati minska polja, bunkere, mitraljeska gnijezda, žice kroz koja je puštena struja itd…

Uglavnom kopneno razgraničenje sa Austrijom nema takvih prepreka, samo šuma i na nekim nepravilnim udaljenostima postavljen je betonski „kamen“ sa naše strane je pisalo „SFRJ“  i broj graničnog kamena te sekcija (recimo SFRJ 45 - VIII)  to bi se čitalo granični kamen 45 sekcija 8,  a sa austrijske strane je pisalo „Oe“, te isti brojevi kao sa naše strane , na vrhu tog graničnog kamena na sredini je bila točkica i dvije crtice (slično kao kazaljke na satu) jedna crtica je pokazivala smjer gdje se nalazi sljedeći granični kamen sa lijeve strane a druga crtica gdje se nalazi slijedeći granični kamen sa desne strane.
Granični kamen je bio visine oko 40 cm i dimenzija oko 10 cm x 10 cm, naravno nije bio izrađen od kamena već je saliven od betona, ispod zemlje je bio širi nego vanjski dio.
Austrijska vojska nije čuvala svoj teritorij jer zašto trošiti tolike pare na čuvanje granice dok to „bogata“ Jugoslavija radi za sebe i njih.
Austrijanci bi vrlo rijetko u obilazak svoje granice poslali po lijepom vremenu po dvojicu policajaca.
Ja sam imao prilike samo dva put ih sresti na granici.
Naj kritičnija točka karaule Ceršak je bio granični kamen 45 sekcija 8, gdje je naj više bilo pokušaja ilegalnih prelazaka državne granice.
Sjećam se da nam je zastavnik prve klase Spasković Radoje pričao da je preko teritorija naše karaule iz austrije u teritorij jugostavije ušao jugoslavenski emigrant „Miljenko Hrkač“ koji je u beogradu postavio eksploziv u jedno kino gdje je došlo do eksplozije i gdje je bilo mrtvih.

« Last Edit: October 15, 2012, 07:55:36 am by KUZMA® » Logged
Pages:  1 [2] 3 4 ... 70   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.112 seconds with 40 queries.