Granične jedinice

[ORIĆAREB]

Plavnik: možda ste vi oficiri na podmornici bili da čuvate podmornicu. Ipak vredi puno više od opreme karaule. Verovatno je i veča ......

Ma stanovišta i pogledi bilo koga starešine mornaričkog roda na organizacijski rad i red, te zanimanje u jedinicama ovog tipa su
krajnje nerealna. Mornaričke starešine, mislim na one iz flote živele su sasvim u suprotnim uslovima. Svaki dan pola posade
starješina ostajalo je na brodovima. Lora, kao glavna baza JRM, svaki dan je imala po 24 sata na stotine starešina skupa sa
mornarima. Tako je bilo i na podmornicama. Nama mornaričkim starešinama bilo je krajnje neshvatljivo da popodne čitava kasarna
sa stotinama vojnika može ostati samo na jednom starešini, dežurnom, a često samo pod desetarom ili mlađim vodnikom.
Često smo takve prizore doživljavali boraveći na Visu ili Lastovu. Stalno smo se čudili tome. Mornarica je takva. Nikad ni jedan RČ, TČ. RTOP, VPBR i slični ni u snu nusu mogli ostati samo na mornarskom sastavu bez starešina. Takva je bila organizacija i tako se moralo.
Iz toga razloga su i dosta dijametralno suprotana stajališta oko te organizacijske strukture graničnih jedinica.....

[kilezr]

 Bluza maskirne uniforme nije imala džepove nego proreze koji su dozvoljavali pristup Rapu i zaštitnoj masci. Ni rukavice nisu bile rukavice nego je platno bilo samo na gornjoj strani a na šaci su bile široke gume .

[Pero™]

Za rukavice se sečam, pa sam i napisao KAO rukavice. Za đepove si verovatno upravu, zaboravio sam jer je nismo dosta puta nosili. Nema nikakvu funkciju ako šetaš po čistini. Ako smo hteli da vidimo događanja na onoj strani, koja su bila vrlo vrlo redka, morali smo u večini slučaja da idemo uz granicu.

Inače ima tih odela još puno kod kolekcionara.

[kilezr]

 Nisam kolekcionar pa tako neznam ništa o tome. A nosio sam je puuno puta tako da to znam.

[crki]

    Rešavam se da i ja napišem nešto o mom vojnikovanju od kada je pokrenuta tema,ali uvek se nešto ispreči.Potičem iz malog patrijahalnog mesta gde je odlazak u vojsku na vrlo važnom mestu za muškarce.Kao u onom filmu ,,Najbolji" Što bi dike ode u vojnike,što osta škarta ode da se karta.Moje prve komšije ( pokojni su ) su bili visoki činovi.Hteo sam da upišem vojnu školu 1989.ali zbog onih dešavanja nisam.Na lekarskom pregledu sam bio kada su igrali Crvena zvezda-Kolo Kolo.Drhtao sam da li ću proći lekarski.Uveliko je trajala tačka 11,neko je pokušao da smuva da ne ode u vojsku i greškom zamalo da ne odem ja.
    Duga je to priča,uglavnom morao sam da uzmem zdravstveni karton,da pođu moji roditelji da bih dokazao da sam zdrav.Ocenjen sa ocenom 5.
Na regrutaciji prođem odlično-Garda,ali zbog polaganja pripravničkog ispita na poslu odložim sa marta za jul.Na upućivanju na služenje vojnog roka meni nema vojne knjižice.kasnije sam saznao navodne razloge ali nebih ovako javno napisao,siguran sam da su tačni,ali nemam materijalnih dokaza.
   Pisala mi je samo vojna pošta i mesto.Pošto sam putovao jatom,prenoćio sam kod komšije u Bg,njegov zet je bio poručnik-graničar.Pokazao mi je svoju maskirnu uniformu,popričali,poklonio mi je boks cigareta.Ujutru u avion i školu života.Stjuardese su bile matore za mene od 19 godina.

[Pero™]

    Rešavam se da i ja napišem nešto o mom vojnikovanju od kada je pokrenuta tema,ali uvek se nešto ispreči.......

Samo ti nastavi, kad budeš imao vremena. Rado čemo te slušati/čitati.

[vojnik graničar]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

MASKIRNE UNIFORME U GRANIČNIM JEDINICAMA JNA  

Ovakve JNA maskirne "uniforme" nisam imao na karauli "Ceršak" V.P. 5457 - Granični odsjek Maribor - Slovenija.
Iman informaciju da su takve maskirne uniforme 1988 -1989 godine nosili graničari na karauli "Špičnik" V.P. 5457 - Granični odsjek Maribor - Slovenija.
Ta karaula se nalazila dvije karaule zapadno od moje karaule "Ceršak".
Tu sam maskirnu uniformu vidio u JNA samo jednom i to u Mariboru kad smo imali neku vježbu na brdu Pohorje koji se nalazi jugo-zapadno od centra Maribora.
I to su je nosila ako se ne varam 2 vojnika dok za 3 već nisam siguran.
To je bio moj prvi i zadnji susret sa JNA maskirnom uniformom.

[crki]

   Neposredno pred polazak u vojsku otac me je savetovao kako da se ponašam.Uvek slušaj starešinu,izvršavaj naređenje,ne komentariši,ne svađaj se....Uglavnom sve je to bilo pogrešno.To je važilo za JNA 1968.ali nije važilo za vojsku 1993.I komšija pukovnik mi je dao nekoliko saveta,više su bili životni,a ne za vojni rok i  dalje se njih pridržavam.Ne dozvoli da te društvo bira,već ti biraj društvo.Ako nešto uradiš ili ne, stani iza svojih postupaka...
   Nisam napisao u početku pisanija,upućen sam u Podgoricu i samo broj vojne pošte.Onaj jedini let avionom pamtiću do kraja života.Sleteli smo na aerodrom Golubovci.Busom do grada i kreće potraga za kasarnom.
   Pre polaska u vojnom odseku rekli su nam da ne pijemo alkohol,ali većina to nije poštovala.Kao što sam već pisao potičem iz sela gde se sve fizički radi i bio sam pun snage,a  i u kondiciji za piće (Rubinov vinjak je bio piće moje mladosti ).Prvo sam otišao do kasarna Morača ali nisam bio tu,već kasarna Masline.
   Uz put upoznam vojnika po ugovoru i pođem sa njim,on mi kaže da sam ili pešadija ili vojna policija.Pešadiju sam mrzeo jer su prašinari,a vp zbog obuke,kad ispade gore od oba.
   Na prijavnice kasarne vp u maskirnim uniformama,kažu ja graničar.kasarna je ogromna,ako me sećanje ne vara pričali su da ima oko 5000 vojnika.Smešten sam u paviljon sa policijom i sa njima smo se ekstra slagali.Gušteri koji su došli dan-dva ranije važno su se šetali u uniformama i govorili nam: mirno zelembać    Dvadeset godina kasnije neznam da li sam beše 5. jula stupio u vojsku ili 10.jula,jer sam jednog od tog dana i počeo da radim sadašnji posao posle vojske    Uglavnom taj dan smo bili mešani neko uniforma a neko civil.Prenoćili smo tako i sutradan je krenulo služenje vojnog roka.

[crki]

Samo jedna napomena ako pišem suviše opširno napomenite da skratim  prva verzija koju sam pisao bila je još duža na odmoru sam pa imam vremena

[trpe grozni]

Vozi Crki, slobodno pisi i duze tekstove, interesantni su.

[Solaris]

Još jedna karaula da malo ilustriramo temu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
poz.

[Pero™]

Samo jedna napomena ako pišem suviše opširno napomenite da skratim  prva verzija koju sam pisao bila je još duža na odmoru sam pa imam vremena

Crki, samo se ti razpiši. Ne može biti dugačko. svi rodovi vojske če ostati, ali mi graničari smo vrsta što izumiremo. Neka ostaju neka sečanja naših događaja i za nama.

[crki]

 I tako dođe jutro 5 sati i ono čuveno USTAJ VOJSKO iz sve snage      Sećanje je varljivo,jedino čega se sećam je u  je razočarenje.Šišanje,kupanje zaduživanje.Za nas 10-ak nije bilo čizama,broj 44.Obuku sam završio u cipelama.Jedan smederevac koji je došao sa loknicama i dugom kosom-metalac plakao je kao kiša dok su ga šišali  .
  Paviljon ogroman,prizemlje magacini i kancelarije,prvi sprat vojna policija,drugi graničari.Svaka prostorija gde je imalo mesta bila je ispunjena krevetima koje smo morali da nosimo sklopljene 500-600 metara.Ja naučen od aca da slušam naređenja i ne zabušavam krenem da nosim jednu turu,neko nije ni pošao.U drugu nosim sa jednim crnogorcem od 2 m,ponesemo 3 metra pa 15 minuta odmaramo...Uglavnom ljudi su odneli po 4-5 ture,a mi samo jjedan krevet.
  Poslednja sam generacija koja je zadužila "titovku",a nosili smo isključivo beretku.
   

[crki]

 Kod zaduženja oružja zamalo da odlično prođem,al kad pametujem    Bio sam prvi vod,odelenje RRB,ja sam pametovao kako ću da trčim sa solundarom?Kad nisam  imao na umu čišćenje oružja i nošenje kontejnera sa raketama ufffffffff.Komandir odelenja je bio razvodnik Gliša,u toku obuke su položili za desetare.Komandiri vodova su bili poručnici,a bataljona major.Komadant bataljona je otišao na drugu dužnost,a novi je bio kapetan prve klase Savo Maslovarić.Ljudina,odličan oficir,čovek za kojim bih i sada išao na izvršenje svakog zadatka.
  Odmah na početku su nam rekli plan i trajanje obuke,ne sećam koji nam je oficir pričao,uglavnom rekao nam je da imamo obuku iz dva dela, pešadijsku i graničarsku.Mi smo 72.granični bataljon,elitni bataljon,između ostalog trebali smo da idemo na logorovanje,iskakanje iz kamiona u pokretu,iz helikoptera sa 2 metara visine.
   Uglavnom obuka je bila ubrzana ako me sećanje ne vara samo dva meseca.I minimum gađanja,bez logorovanja,kamiona,helikoptera,samo je bilo mnogo trčanja.Često smo radili sa vojnom policijom,oni su dosta puta radili sa pancirima i opremom,a mi goli do pojasa sem kada smo radili prepreke.Onda smo radili u košuljama.
  Disciplina je bila opasna.Higijena,moglo je da se jede sa poda.Prvi put su desetari pitali ko hoće da vozi dajca ? Ja oćutim,uglavnom dajc je kaseta na ćebetu,jedan sedi na kaseti i 2-3 njih vuku   
   Mlad čovek je gori od psa,sve može da izdrži.Išli smo na Ćemovsko polje,tenkovski most,a mi u borbenom kretanju,ceo bataljon na obuci trči od zaklona do zaklona i neki od poslednjih vojnika namerno prilikom trčanja napravi buku i onda ostav.    Opet ispočetka.

[crki]

Na ćemovskom smo radili i postavljanje protivtenkovskih mina,jednom prilikom smo imali temu:Zaprečavanje terena sa odbijanjem napada terorista ( izvinjavam se ako nije tačan naziv )Šumarak je kao park,postavili smo protivpešadijske mine-paštetice,sakrili se iza drveća i čekali...,,Teroristi" su poterali kravu u minsko polje.Ljudi kad je to puklo    krava je digla rep u vis počela je da riče,trči.Mislim da je trčala kilometrima.  Ubili smo se od smeha.Oficiri su hteli da nas umlate