Granične jedinice

[crki]

   Džumba u bataljonu je bilo 7 karaula,6 su imale za komandire uglavnom st.vodnike samo je na kojoj sam bio ja bio poručnik.Bilo mi je čudno i u razgovoru na karauli jedan reče ono prethodno napisano.Sad da li je tačno ili ne neznam.Jedino sam siguran da je bio po ugovoru iz jednog sela udaljenog 20-ak km od karaule.Komandir granične čete bio je potporučnik.
   Ono što je od nas tražio i od čega nije odstupao je disciplina.Za to mu skidam kapu.Nema javašluka i ludila tamo gde je oružje i municija otključano.Takođe je čuvao vojnu imovinu.Zagrmi i odmah nam isključe struju,mi smo se onda osvetljavali u konzervu od mesnog nareska stavi se svinjska mast i kao fitilj tanka krpica.Jedan vojnik nije stavio dašćicu ispod konzerve i malo je pocrneo sto.To je bilo kritike do neba.
   Fali jedan metak?!?!Odmah je uzbuna.Prekidaju se sve aktivnosti dok se ne pronađe.Jedan ugovorac trebao je da ide na slobodne dane i regrut u grad.Dok nije pronađen  nema mrdanja.
   Svaki petak kontrola naoružanja i opreme.Ako je lepo vreme izvadiš svu opremu na pistu,municiju 150 metaka,a ako je loše u tv salu.Lično je proveravao.Higijena je bila savršena.Ako se čizma ne škripi ne valja.Sve površine mora da se sijaju.Problem je bio u tome što se dosta često dešavalo da jedan vojnik radi generalku celog obekta.
   Nije bilo kombinacija uniforme maskirna ili smb.Na postrojavanju morali smo da nosimo isključivo beretku,u slobodno vreme mogli smo kačket.
 Ušlo mi je to u krv i sada 20 godina posle vojske odeću kockam i ne podnosim neurednost i lom po kući.

[kilezr]

 
Crki, eto vidiš da ima dobroga i u Vojsci!? Oficir, na čemu? Ja sam samo izneo svoj stav. DA li je ispravan ili ne to zavisi od onoga koga " pogađa" Retko se nas dvojca slažemo oko nečeg, ali kad se složimo

[ssekir75]

kuku meni, soba mi izgleda ko da je bomba pala odecu doduse kockam, pa mi i cura zavidi na nacinu i brzini pakovanja mora da je to posledica sunjanja po pancevackom buvljaku u vreme gsp-a (jako retko sam isao u nedelju u grad, pa se niko nije bunio sto trazim da idem prepodne tu 500m od kasarne ). posle sam bio stazista i niko me nije terao (a ni kontrolisao) da sve bude pod konac. nije bilo razbacano, ali ni pod konac.

sto se discipline tice, tu nema sta da se prica. mi smo, ruku na srce, u sro imali zakljucane oruzane,ali su nam kljucevi bili nadohvat ruke i nikad oko toga niko nije pravio problem. sami smo znali popodne da uzmemo puske i da ih sredimo, ne zato sto je to neko naredio, vec da prodje vreme. cak su se i nasi oficiri tome cudili, ali bilo je tako. bilo je i nesto bojeve municije "uz ruke", znali smo i gde i koliko, sanduk otvoren, ali nikom nije padalo napamet da drpi metak. posle u bataljonu za obuku granicara bila je druga pesma. morao si da ides ostro, svakakvih je budala bilo (pored normalnih ljudi). vojsci naravno na kraj pameti nije bilo sto se isteruje disciplina, ali eto, zezanje pogotovo sa oruzjem nismo dozvoljavali.

[kosta1961]

Stavljam sliku na zahtev SSEKIR 75.
Na slici su graničari kod mesta Gakovo,predeo kod  Subotice.Ovo su pripadnici 43 čete granične trupe(tako piše na pozadini slike),snimljena 1937g,Banovina Dunavska.
Na slici su tri kardovca i tri graničara.Graničari su bili profesionalci i za to primali platu.
Moj deda(drugi zdesna) je bio graničar na Madjarsko-Jugoslovenskoj granici.Jedog dana je ,kako nam je pričao,bilo hladno,duvao neki jak vetar i on je seo iza nekog grma,da bi se malo zgrejao.Medjutim video ga je neko od oficira ,i ubrzo je bio udaljen iz službe,pod optužbom da je spavao na položaju.
I njegov brat je bio graničar,ali na Bugarsko-Jugoslovenskoj granici u Makedoniji.Radio je do 1941g,kada je zarobljen,ali je ubrzo pušten i opet je bio graničar na Bugarskoj granici.Samo je za vreme rata granica  bila negde ispod Niša.Na toj poziciji je ostao do 1944g.
Posle rata,ja ne znam kada ,priznat mu je radni staž i dobijao je penziju.   

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]            

[ssekir75]

blagodarim, kosta.

prema slici reklo bi se da nose manliherke i imaju znacku na sajkaci koju ostala vojska nije imala (imali su je zandari, podoficiri i oficiri, kao i garda). uniforma je ista kao i kod druge vojske (da ne kazem mesana )

[vojnik graničar]

Oprema JNA graničara 1988/1989. 

Sve moderne vojske svijete su opremile svoje granične jedinice sa raznim sredstvima.
Što je država bogatija za pretpostaviti je će ta država više novca izdvajati za svoju vojsku.
Tako je i bivša Jugoslavija svoje pripadnike graničnih jedinica za osiguranje državne granice opremila sa raznim sredstvima.
Jugoslavija nije bila baš bogata zemlja, tako da i oprema koju su koristile granične jedinice JNA nije bila bog zna što.
Jedan od sredstava koje su graničari na karauli „Ceršak“ V.P. 5457 - granični odsjek Maribor imali na raspolaganje je ova radio stanica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Njen službeni naziv je bio „Radio uređaj UKT FM 66/13i“.
Mi smo tu radio stanicu na karauli zvali skraćeno „UKT“.
Žalosno je to što smo na karauli imali 2 takva uređaja.
Jedan je bio kod dežurnog karaule a drugi je dužila granična patrola koja je išla na zasjedno mjesto „Rupa“.
Rasjedno mjesto „Rupa“ je bilo naj dalje zasjedno mjesto na zapadnoj strani odgovornosti karaule „Ceršak“.
Nije tu bio problem što je to zasjedno mjesto od karaule bilo daleko 2184 metara.
Već je problem što su tu često dolazili ilegalni prelaznici, netko ko je slučajno tu zalutao, netko s nekom namjerom i netko bez neke namjere.
Stoga je ta granična patrola imala prioritet da prilikom odlaska u obilazak granice zaduži radio stanicu te da bude u kontaktu sa dežurnim karaule ako mu što zatreba.
Ovo što sam gore napisao tako lijepo zvuči.
Kao u bajkama.
A sada ona loša strana.
Tu radio stanicu sam dužio možda 1 mjesec dana.
A onda sam vidio da preko nje ne mogu dobiti na vezi dežurnog karaule.
Radio stanice su često bile u kvaru.
Tako ih nismo više ni nosili jer je bilo glupo nositi nešto što ti ne koristi.
Nitko iz graničnog odsjeka Maribor nikada nije došao da popravi te radio stanice.
Zanimljivo je da nikada nisam vidio da je komandir karaule „Ceršak“ zastavnik I klase Spasković Radoje tražio da netko dođe od ovlaštenih osoba i da popravi te 2 radio stanice.
Još  žalosnije je to što su iz graničnog odsjeka Maribor znali dolaziti oficiri JNA koji su vršili kompletan pregled opreme i naoružanja kojeg karaule „Ceršak“ duži.
I tada nikome nije zapelo za oko što te dvije „jedine“ radio stanice stoje tu neispravne.
Tako su te 2 radio stanice neko vrijeme stajale u dežurani karaule u jednoj ladici stola a onda jednog dana su odnesene u skladište.
Tu u skladištu su ostale i kada sam ja otišao sa karaule.
Ono što nam je bilo od velike koristi od jednom je stajalo u karauli beskorisno i nikoga nije bilo briga.

[Pero™]

Što se tiče RUPova imam i ja sličnu priču. U teoriji smo bili vrhunska jedinica, ali je ljudski faktor sve kvario.

Od početka mojeg služenja na karauli, RUPovi su još radili, ali kasnije nisu. Bugare i teroriste smo čekali ko blesavi, kao čekajuči Godota (Becket), sad če teroristi, samo što nisu… Ali jednu noč ja kao gušter i moj Đomba idemo u patrolu, nekde na sred puta malo sednemo da odmorimo, zapalimo… Kad ono ispod nas čujemo u šumi neke korake po lišču. Verovatno je bio kraj marta ili početak aprila. Spogledamo se, polako napunimo pušku, ali koliko god pazio, čuje se klik-klik. Koraci prestaju. Da je životinja pobegla bi. E tad bi mi dobro došao taj rup. Pošto sva imala svaki samo po 30 metaka, a znam kako je kad  te zahvati panika, pa tih 3 sekunde prođe u tren oka. Da su stvarno bili neki teroristi, mogli su da budu i iznad i ispod nas. Polako se mi odvučemo prema karauli, pa uzbuna… Pozovemo komandu… kad tad… nemojte da izlazite natrag, samo stavite duplu stražu. A toliko su nam obečavali kako če doči pomoč sa komande, pa sa drugih karaula, itd… a u stvari ni za RUP se nisu pobrinuli. Stvarno smo bili spremni da se vratimo (ali pod našim uslovima). 

[Pero™]

Zaboravio sam da kažem, Kosta hvala za sliku i priču o graničarima nekih drugih vremena.

[Boro Prodanic]

Zanimljivo je da nikada nisam vidio da je komandir karaule „Ceršak“ zastavnik I klase Spasković Radoje tražio da netko dođe od ovlaštenih osoba i da popravi te 2 radio stanice.

Nisi to ni mogao videti, verujem da je on tražio popravak službenim aktom (a to nisu čitali vojnici).

[Pero™]

Zanimljivo je da nikada nisam vidio da je komandir karaule „Ceršak“ zastavnik I klase Spasković Radoje tražio da netko dođe od ovlaštenih osoba i da popravi te 2 radio stanice.

Nisi to ni mogao videti, verujem da je on tražio popravak službenim aktom (a to nisu čitali vojnici).

Više verujem vojniku graničaru. Oficiru karaule se nije dalo, pa nije ništa uradio. Da je hteo da se potrudi našao bi način. A teoretski si i ti u pravu, ali da je (pod)oficir uložio neku žalbu i zahtev, vojska bi sigurno reagirala.

[Boro Prodanic]

Eh, to što bi "sigurno reagirala"....

Znao sam i po šest (6) puta da pišem isti zahtev, bez reakcije.

[oficir neaktivne rezerve]

Sistem je i tad pa i sad vrlo jednostavan: "Dok jagnje ne zatraži vime ne dobija ga"uvek bilo i biće i nema tu neke filozofije.

[oficir neaktivne rezerve]

I naravno bez upornosti nema vajde ni po jednom pitanju.
A uvek se gleda kao da lično za sebe nešto tražiš a ne za normalno odvijanje službe.

[ssekir75]

verovatno je zastavnik radoje trazio servis, ali nije dosao niko. ta kontrola i da je otkrila da stanice ne rade ne bi mogla nista, covek bi im pokazao zahtev da je trazio pomoc i rekao da ceka da dodju iz radionice. nije jegovo da cacka u nesto sto (bar zvanicno) ne zna.

[kilezr]

  Samo dva ( 2 ) radio uređaja na karaulu??? Ma, dajte! Nije da je nemoguće, nego je neeemoguće.Pa čime ste imali vezu s K-dom granične jedinice, kurirom ili golubovima pismonošama? A da ne govorim o potrebi da izađe grupa u cilju podrške patroli na Graničnoj liniji. Našli bi ih verovatno po tragovima hlebnih mrvica? Ajde da se malo uozbiljimo. Da je bilo sve potaman i u vreme JNA- nije. Ali da su Granične jedinice i u to vreme bile opremljene - bile su.