Granične jedinice

[kilezr]

 I normalno," bez razloga te mrzi iz dna duše"!

[Rade]

Koliko je kroz ovu vojsku prošlo vojnika koje su mrzeli komandiri.... iha. Slično kao i u školi kada te mrze svi profesori.

[vojnik graničar]

Ne brini se, od naših graničarskih dana je prošlo skoro 30 godina.
Služba na granici nam je ostavila duboka sečanja, ali objektivo gledano, bilo pa prošlo. 
Što se tiče kartona: i ja sam gledao neke zapiske desetara pre mojih vremena, zanimljivo bi mi bilo da znam ko je dužio šarca, kako je izgledao, šta radi u privatnom životu... ali nikad neču saznati, sad smo samo brojke u nekoj statistici.

Pero™.
Pokušat ću pronaći još jedan novinski članak iz 1989 godine kojeg sam sačuvao do današnjih dana a koji će ti možda otprilike odgovorioti na neka tvoja pitanja što se tiče broja prelazaka državne granice u Graničnom odsjeku Maribor.
Tvoj zadatak je naravno da ga prevedeš sa Slovenskog za članove ovoga foruma.

[dzumba]

Постоје  правила обележавања државне границе. Највероватније се све регулише међудржавним споразумом па тако и сам физички начин обележавања граничне линије. Покушао сам да неђем нешто на Интернету али нисам нашао ништа конкретно. Из текса који говори о одређивању државне границе између македоније и Србије и Црне Горе уочава се да постоји више типова физичких обелажја (граничних каменова) и да се они сада раде од бетона.

Na V odseku državne granice izmeðu Srbije
i Crne Gore i Republike Makedonije
ukupno su stabilisane 723 granične oznake,
od čega 55 betonskih graničnih oznaka
za glavne prelomne tačke, 667 betonskih
graničnih oznaka za pomćne prelomne
tačke i jedan granični reper.

Preuzeto sa: http://www.vtg.mod.gov.rs/arhiva/2006/vojnotehnicki-glasnik-2-2006-1.pdf  Текст о обележавању државен границе је на 224 страници

Из Закона о заштити држване границе Р. Србије:

VI. ОДРЕЂИВАЊЕ, ОБЕЛЕЖАВАЊЕ И УРЕЂИВАЊЕ ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ

Одређивање државне границе

Члан 50.

Државна граница одређује се међународним уговором.

Припрему за закључивање међународних уговора о разграничењу и утврђивању државне границе обавља министарство надлежно за спољне послове и други државни органи на начин који ће уредити Влада у сарадњи са надлежним органима суседних држава, у складу са законом.


Обележавање граничне линије

Члан 51.

Гранична линија обележава се граничним ознакама.

Врста, облик и начин постављања граничних ознака одређују се међународним уговором.

Послове премера, означавања, обнављања и одржавања граничних ознака на државној граници врши орган државне управе надлежан за послове државног премера и катастра.

[vojnik graničar]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Evo jedne napušteme karaule na Makedonsko - Grčkoj granici.  :'(
Do nje sam došao sasvim slučajno.
Tu karaulu možete pogledati na satelitskoj snimci  

[vojnik graničar]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Evo jedne napušteme karaule na Makedonsko - Grčkoj granici, ona se nalazi na planini "Kajmakčalan".  :'(
Mada se karaula ne nalazi na samom njenom vrhu,  ali planina Kajmakčalan je visoka 2521 metar.
Do nje sam došao sasvim slučajno.
Tu karaulu možete pogledati na satelitskoj snimci

[Pero™]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ssekir75 
Evo došao sam do jedne slike također sa karaule "Drenak" V.P. 6052/9 - Granični odsjek Debar, granica između Jugoslavije i Albanije.
Pa pogledaj ovu sliku.
Pogledaj koliki je granični kamen prema vojniku koji stoki uz njega.
Radi se o pravom graničnom kamenu koji je postavljen na području karaule "Drenak".
A tek zamisli koliko je taj granični kamen ukopan u zemlju.

Da su ovi iz karaule Drenak bili proglašeni za najbolju karaulu, nije čudno. Vidi jih kako su se slikali, sve po PS. Njihove slike bi mogao da staviš u knjigu o JNA. Ne kao mi kaubojci u rambo stilu. Što ipak ne znači da nismo bili na terenu i čuvali tada našu zajedničku zemlju. Dali smo imali kape ili ne, ne umanjuje ''borbenu gotovost''.

Granični kameni su bili verovatno određeni međudržavnim propisima. Kameni na granici kde sam ja bio, bili su slični ovima sa drenaka. Onaj sa zvezdom je malo čudan, mislim da bi mogao da bude u krugu karaule. Na internetu sam video i slične stvari. Neka vojska radi, samo da joj prođe vreme. Zapravo nije mi smetalo da radim ''gluposti'', ali kad radiš nešto 4 meseca (čistiš sneg prema selu) onda ti prođe veselje. Kod nas je bio napis SFRJ, broj kamena, granična linija u smislu manjeg jarka levo i desno od kamena, i sa bugarske srane, oznaka države, i broj kamena. Čudilo me kad sam video slike sa granice na severu Slovenije (tada SFRJ) da su kameni bili puno manji. Očigledno je bilo ugovoreno tako između 2 zemlje.

[Pero™]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Evo jedne napušteme karaule na Makedonsko - Grčkoj granici, ona se nalazi na planini "Kajmakčalan".  :'(
Mada se karaula ne nalazi na samom njenom vrhu,  ali planina Kajmakčalan je visoka 2521 metar.
Do nje sam došao sasvim slučajno.
Tu karaulu možete pogledati na satelitskoj snimci

Jaooo, kde si našao tu sliku, izgleda kao iz filma strave. Ja mislio da mi je bilo teško na granici, a bio sam duboko ispod 2km nadmorske, ovo je 2500. jaooo

Ako ču uspeti da idem da pogledam šta je ostalo od karaule kde sam bio, otičiču i ovo da pogledam, šta je to, još jedno 10% duži put... ovo se isplati videti.

[Pero™]

Graničaru,

da te pomirim ili uzbunim, jedna kopija kartoteke je otišla u JNA, druga u ''civilni odsek'' kde živiš. Tako mi je rekao jedan bivši oficir JNA.

Što se tiče oficira i podoficira što su pisali u tvoju kartoteku se slažem sa tobom. Dosta puta su stavljali svoje frustracije i zamerke unutra. Bez potrebe!. Ne kažem da su bili svi oficiri JNA loši, bilo je dobrih i poštenih ljudi, ali i loših. Kao u privatnom životu.

Oričareb, ja sam mislio da sam služio u Jugoslavenskoj NARODNOJ armiji, da je bolja od nekih stranih profesionalnih vojska, da kad nekog oslavljaš sa DRUŽE + čin da je to drugčije nego GOSPODINE + čin. Več tad sam video da nisam u pravu. ali nema veze sad JNA više nema. Ipak svaka čast izuzetcima, oficirima koji su imali slična mišljenja kao ja.

[Pero™]

Pitanje za Vojnika Graničara, a i naravno za sve graničare na ovom forumu:

Kako je bilo kod vas ''odlazak u grad''. To je sledovalo običnoj vosjci, a mi barem kde sam ja bio nismo imali u istom smislu.

Nama je pripadalo kao đombama, znači  poslednje 4 mesece služenja da idemo u selo po poštu i nabavku sitnica što su nam trebale. Pa sad odbiješ vreme što smo bili na odmoru, pa da nas je bilo u generaciji jedno 15 što znači odlazak na svake 3 nedelje, to je 3-4 puta do sela. U selu praktično nije bilo života. Kakve omladinke, naših godišta, samo neke stare babe. U kafani smo smeli da popijemo samo 1-2 piva. Inače bi kao rekli oficiru karaule. A i ta ''kafana'' je bila više rupa sa šankom. I oni Bugari nas nisu baš voleli. Ne kažem da su nas mrzeli, ali bila je neka distancija. Kad smo pokupili poštu, mogli smo kao da pozovemo kuči. Ali kde ču da zovem, prepodne niko nije bio kuči. Teoretski se pričalo, da bi kao mogli da tražimo da idemo u komandu pa da nam tamo odobre izlazak, pa opet natrag na karalu, ali niko nije to tražio.

Mislim da smo mi graničari dosta gubili oko izlaska u grad prema običnoj vojsci. Pa me zanima kako je bilo na drugim karaulama.

[Boro Prodanic]

U vreme dok sam radio u 16. Mgbr (mornaričkoj graničnoj brigadi) u Zoganju iznad Ulcinja, organizovali smo izlazak vojnika i mornara sa karaula u grad jednom nedeljno. Prevoz je bio najčešće kamionom TAM 5000 jer druge mogućnosti nije bilo. Podoficir (naoružan) bi redovno bio u pratnji za odlazak i povratak. I kad nismo imali dovoljno goriva, ova aktivnost, uz prevoz vode za piće i kupanje imala je prioritet.

Karaula Virpazar bila je smeštena u samom mestu, tako da su mornari i po nekoliko puta dnevno mogli da izađu u grad.

[Pero™]

U vreme dok sam radio u 16. Mgbr (mornaričkoj graničnoj brigadi) u Zoganju iznad Ulcinja, organizovali smo izlazak vojnika i mornara sa karaula u grad jednom nedeljno. Prevoz je bio najčešće kamionom TAM 5000 jer druge mogućnosti nije bilo. Podoficir (naoružan) bi redovno bio u pratnji za odlazak i povratak. I kad nismo imali dovoljno goriva, ova aktivnost, uz prevoz vode za piće i kupanje imala je prioritet.

Karaula Virpazar bila je smeštena u samom mestu, tako da su mornari i po nekoliko puta dnevno mogli da izađu u grad.

Nisam mislio da se javljam do uveče, ali uzeču si vreme za ovo.

DRUŽE Boro, u ime vojnika što su služili pod vašom komandom moram da kažem hvala. Iako ne poznajem nikog. Vi ste jedan od onih što je vojsku napravijo lakšom i ljudskijom. Eh, da smo mi imali nekog kao što ste vi.

Ja nisam imao te sreče, ne mogu da nađem pozitivne stvari. Ipak nije mi ni bilo toliko loše. Preživelo se, sad samo malo kukam, kad sam bio mlađi lakše se podnosilo. Tad sam mislio, >sad si na granici, to te sleduje<.

Inače bio sam još ponekiput u selu, ali samo za pokupljanje namirnica i posteljnine. Tad je bio sa nama oficir, pa nismo mogli u kafanu ili trgovinu, onda samo pravac karaula. Do maja nije mogao ni kamijon ni auto ni puch ni pinz do karaule. Srečom smo imali dosta vode 

[crki]

Polazim na posao pa ukratko,išli smo na svaka 3-4 meseca,prvo je bilo 15-ak km pešaka do autobuske stanice,a kasnije je produžena linija pa smo pešačili samo 6-7 km.Kada padne sneg i ne ide bus mogao si u grad ako hoćeš da pešačiš 30-ak km.Od karaule ka gradu sve je nizbrdo,a uzbrdo povratak  .
  Išli bi ako me sećanje ne vara petak uveče prespavali bi  u kasarni,subota (i sad ne sećam se da li odmah povratak jer je bus išao oko 17 ) grad.
  Posetu smo morali da najavimo najmanje nedelju dana ranije.Pisaću jednom kada budem imao više vremena o jednoj poseti.

[ORIĆAREB]

.........................
Oričareb, ja sam mislio da sam služio u Jugoslavenskoj NARODNOJ armiji, da je bolja od nekih stranih profesionalnih vojska, da kad nekog oslavljaš sa DRUŽE + čin da je to drugčije nego GOSPODINE + čin. Več tad sam video da nisam u pravu. ali nema veze sad JNA više nema. Ipak svaka čast izuzetcima, oficirima koji su imali slična mišljenja kao ja.

Voleo bi malo detaljnije objašnje iz kojih razloga me se lično proziva na ovaj način. Posebno što stvarno ne razumijem,
druže ili gospodine "Pero, šta ti znači ova opaska, druže ili gospodine. Kakve ja veze imam sa tim. Ali to u krajnju ruku
i nije bitno.
Puno su bitnija pojedina razmišljanja pojedinaca koji su služili vojni rok u JNA i sada sa određenom distancom sve vide
malte ne crno i nakaradno o JNA.
Neshvata se da svaka vojska počiva na subordinaciji. I tu nema posebno šta de se diskutuje. Svi u vojsci od vrha do dna,
posmatrajuci stvari segmentarno su i pretpostavljeni i potčinjeni. Striktno je predviđeno sve, pa i to ko kosi, a ko sijeno nosi.
Nemože se život klasičnog vojnika gledati kroz život starešine. Vojnik dođe par mjeseci, odrapi svoje i ode. Svaki starješina
to isto mora iznova i iznova podnositi godinama i godinama.
I onda poslije svega pojedinci su zabezeknuti kakva im je napisana karakteristika i kako to upravo da su im je napisali oni
koji su im tražili da se tokom vojnog roka drže predviđeni procedura, zacrtanih pravilima i propisima. Pa koće vam je napisati
drugi. Problem je pojedincima bio taj što im pretpostavljni nije bio stric ili ujak, na što su inače navikli u svojim zavičajima.

Sve u svemu, molio bi ovom prilikom pojedince, učesnike ove teme, da malo više kontrolišu svoje zaostale frustracije iz doba
služenja u JNA. Ako se nastave neki stavovi kao i dosad, lično više neću ni navraćati u ovu temu.

[Boro Prodanic]

U vreme dok sam radio u 16. Mgbr (mornaričkoj graničnoj brigadi) u Zoganju iznad Ulcinja, organizovali smo izlazak vojnika i mornara sa karaula u grad jednom nedeljno. Prevoz je bio najčešće kamionom TAM 5000 jer druge mogućnosti nije bilo. Podoficir (naoružan) bi redovno bio u pratnji za odlazak i povratak. I kad nismo imali dovoljno goriva, ova aktivnost, uz prevoz vode za piće i kupanje imala je prioritet.

Karaula Virpazar bila je smeštena u samom mestu, tako da su mornari i po nekoliko puta dnevno mogli da izađu u grad.

Nisam mislio da se javljam do uveče, ali uzeču si vreme za ovo.

DRUŽE Boro, u ime vojnika što su služili pod vašom komandom moram da kažem hvala. Iako ne poznajem nikog. Vi ste jedan od onih što je vojsku napravijo lakšom i ljudskijom. Eh, da smo mi imali nekog kao što ste vi.

Nisam to napisao da bi me hvalili, nego jer je tako bilo. Drugo, kao pomoćnik komandanta za pozadinu (logistiku) teško bih mogao to da sprovedem da nisam imao podršku komandanta.

U svakom slučaju, hvala Pero.