Granične jedinice

[Rade]

Bacanje u kontejner po povratku u luku. Inače, malo se bacalo, jer smo malo trošili konzervirano povrće, a prazna posuda je uvek trebala na brodu.

[vojnik graničar]

U komandama graničnih jedinica puške sa municijom su bile smeštane u gornji deo kase u kancelarijama.
Nije bilo posebne oružane.

Kako je bilo čuvanje oružja u komandi graničnog odsjeka u Mariboru te 1988/1989 godine ne znam nisam to imao prilike vidjeti.
Ali ta "kasa" nije bila na karauli "Ceršak" niti je komandir karaule imao "kasu" za čuvanje svog naoružanja niti je naše oružje bilo u takvoj "kasi".
A ne mogu sebi ni dočarati kako izgleda ta "kasa" u kojoj se puške i municija čuvaju "u gornjem dijelu kase".
Sad se pitam da li su puške bile polegnute u toj "kasi" ili su stajale uspravno kao u soškama.  

[vojnik graničar]

Kako ste se rešili stare embalaže, naprimer konzervi.
Dali ste to vračali na kopno ili se ''snalazili''.
Mi smo imali iskopanu jednu malo veču rupu pa unutra bacali, kad se je napunila, zatrpali bi i iskopali novu.

Što se tiče bacanja smeća na karauli "Ceršak" stanje je ovako.
Nikada do karaule "Ceršak" nije dolazilo neko vozilo ili civilno ili vojno a sa namjerom da odveze smeće.
Nismo kod karaule imali kontejner za smeće ni kante za smeće.
Nismo ni kopali rupe u zemlji i u njih bacali smeće i nismo te rupe kad se napune zatrpavali.
Po naredbi komandira karaule sve smeće se je bacalo iza karaule (sa sjeverne strane) niz padinu.
Pogledajte na satelitskoj slici sam označio otprilike gdje smo sve smeće bacali, mada na ovoj snimci ne možete vidjeti da je to padina, karaula je inače na brdašcu visine oko 60 metara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tu se bacalo sve i svašta.
Jednom smo čak iz karaule iznijeli tri velike glinene glave Marxa, Engelsa i Lenjina te smo i njih bacili dolje u šumu.
Zamislite koliko ih je čuvao moj komandir karaule u JNA.
Tko zna što je on mislio možda se njih trojica vrate iz mrtvih, možda se vrati tadašnja politika ili pitaj boga što sve ne.

[ssekir75]

cuvao ih je jer su bile "na stanju". to je bar jasno. da se ja pitam bile bi sacuvane i dan danas, ako ni zbog cega drugog a ono zbog "uspomene" na te dane. ne treba bacati spomenike  da ne bi napravili iste greske.

[vojnik graničar]

Zimi smo donosili hranu konjem sa karaule.
I naravno i mi smo nosili.
Kod hrane je uvek neštto falilo.
Jednostavno nije moglo sve da se izračuna što če trebati.
I posteljninu su nam prali u kasarni, pa je morao konj da to odradi da odnese dole i gore.
Ostale stvari smo prali sami!!!

Pero™.!
Daj mi reci kako je bilo ime tom JNA konju na kome ste zimi donosili hranu za sebe na karaulu.
Zanima me hrana za tog konja, da li ste vi sakupljali hranu za njega oko karaule ili je JNA dovozila hranu.
Tko je mjenjao kopita konju.
Gdje mu je bila štala.
Je li bio neki pitomi konj ili ste sa njim imali problema.
Kako ste se organizirali tko će ga voditi da jede tj. da pase travu.

[ssekir75]

kopita mu nije menjao niko, porasla su mu od rodjenja mogao je da menja potkovice.

[Pero™]

Ona tri kipa bi morali da stavite uz granicu ko na Velikonočnim otocima, da plaše strance 

Kasno leti smo pokosili deo trave uz granicu, verovatno nije bila od nikog, naravno sa kosama. Posušili i složili za zimu. Za hranu i za ono što se stavlja po podu štale. Uz seno je dobivao i zob, a naravno i vodu. Jedan od vojnika ga je dužio, pa je morao da ga hrani, čisti štalu, četka ga.... Konj je imao jadan život. Zimu je skoro celo vreme provodio u štali, osim kad je išao ''na zadatak'' u selo.

Kopita mu je jednom leti skratio oficir karaule i na novo stavio potkovice. Izgleda da je bio iz sela, pa je znao. Ja sam gradsko dete, čuo sam da se to radi, ali pojma nisam imao kako. Znao je da mu nekako zaveže prednje noge, pa je mogao konj sam na pašu nekoliko puta leti. Bilo je i tovarno sedlo i drugo za jahanje.

Največi problem sa njim je bio ako je uspeo da pobegne iz štale. Pošto je bio kupljen u selu, tamo se i vračao. Ustvari največi problem je bio ako smo ga ipak uspeli zatvoriti u krug karaule. Pa uhvatiga, ako se ne pusti. Jednom je mene sa zadnjim nogama skoro nogirao u glavu, jedva sam se mu sklonio. Ipak kad je dobio uzde, slušao je dalje.

Štala je bila u ''krugu'' (zapravo kvadratu) karaule. Ako se došlo odozdo iz pravca sela, pa kroz glavni ulazna levo je bila karaula, desno pomočni prostori, pa ako se okrene na levo prema glavnom ulazu objekta karaule, štala za konja je bila malo diagonalno desno, nagore, možda nešto malo manje od 10m od karaule. Malo iza je bila kučica za psa i pomočnii ulaz (kroz žicu) prema karauli, ili napolje prema rejonu. Ali to noču nikad nismo koristili, za svaki slučaj da se stražar ne uplaši.

Iako Kilerz misli da smo bili neki kaubojci ipak smo se držali nekih pravila, ako ne baš sve po PS, onda bar onih životnih. Nismo se izvukli bez povreda zbog slučaja, nego zbog toga što smo se nekih stvari držali, pa makar one bile nenapisane.

A što se tiče odgovornosti. Jedan primer; ja sam psa dobio jer onaj koji ga je zvanično dužio, nije ga redovno hranio pa sam ja počeo. Žao mi je bilo životinje. Dali je to moja krivda? Kasnije mi je taj što ga je zvanično dužio, pokazao kako je on spremao hranu i pokazao nekoliko komandi. Ionako bi morao da ga jednom nekom preda. Za neki PS o psu i da ima priručnik nisam ni znao. Dali je to moja krivda ili krivda oficira??? A oficir je znao da ja hranim psa i da ga izvodim. Ja sam svoje (mislim da) častno i pošteno uradio najbolje kako sam mogao i znao. Čak mnogi put i ono što se nije tražilo po dužnosti. Tako da smo mi obični vojnici prošli bez odgovornosti, nebi mogao da se složim.

[vojnik graničar]

Čuvao ih je jer su bile "na stanju".
To je bar jasno.
Da se ja pitam bile bi sacuvane i dan danas, ako ni zbog cega drugog a ono zbog "uspomene" na te dane.
Ne treba bacati spomenike da ne bi napravili iste greske.

Mislim da je Jugoslavija i JNA već odavno raskrstila sa Marxom, Engelsom i Lenjinom, a naj zadnje i sa Stanljinom koji je bio „učenik“ tome Lenjinu.
A zbog toga „učitelja i učenika“ Jugoslavija i JNA je bila pred ratom.
Došli su do Mađarske i srećom tu su se zaustavili.
Tako da tu ne vidim neki dobar razlog zašto ih se čuvalo tako dugo u karauli "Ceršak" u skladištu.
Ako je JNA i Jugoslavija već držala do Marxa, Engelsa i Lenjina zašto ih nisu onda držali u (recimo) učionici karaule "Ceršak" ili negdje na nekom (počasnom) mjestu gdje će biti vidljivo svima koji dođu na karaulu.
Nego jednog dana kao grom iz vedra neba ulazimo u podrum karaule i iz skladišta vadimo prašnjave glave Marxa, Engelsa i Lenjina te ih nosimo baciti iza karaule u šumu.
Kako to njih trojica od jednom više nisu   značili ništa ni komandiru karaule, ni karauli, ni graničnom odsjeku Maribor, ni Sloveniji, ni JNA i Jugoslaviji.
Na kraju bi rekao sve ima svoje vrijeme.

[kilezr]

 Kako si ti imao na zaduženju pušku i uniformu , neko je dužio neka druga materijalana sredstva i nije ih po svom ćefu mogao baciti na đubrište. Dok nije došla naredba o otpisu, ili šta već, morala su sredstva biti na " stanju". Jasno? To uopšte ne zavisi od ličnih osećanja prema dotičnim " glavama"
 Ne smatram vas kaubojima. Tamo je važilo pravilo ko brže potegne, nadam se da i kod vas nije bilo isto!?
 I, ja sam kilezr. No pošto ti srpski nije prvi jezik opraštam ovaj put.

[vojnik graničar]

A što se tiče odgovornosti.
Jedan primer; ja sam psa dobio jer onaj koji ga je zvanično dužio, nije ga redovno hranio pa sam ja počeo.
Žao mi je bilo životinje.
Dali je to moja krivda?
Kasnije mi je taj što ga je zvanično dužio, pokazao kako je on spremao hranu i pokazao nekoliko komandi.
Ionako bi morao da ga jednom nekom preda.
Za neki PS o psu i da ima priručnik nisam ni znao.
Dali je to moja krivda ili krivda oficira???
A oficir je znao da ja hranim psa i da ga izvodim.
Ja sam svoje (mislim da) častno i pošteno uradio najbolje kako sam mogao i znao.
Čak mnogi put i ono što se nije tražilo po dužnosti.
Tako da smo mi obični vojnici prošli bez odgovornosti, nebi mogao da se složim.

Pero™.
Kako je bilo ime konju kojeg ste imali na karauli.
Zanima me koliko ste imali službenih pasa na karauli.
Po ovome što pišeš mogu zaključiti da je bio samo jedan službeni pas.
Možeš li se sjetiti njegovog imena.
Kod mene na karauli "Ceršak" su bila dva psa njemačka ovčara ali se ne mogu sjetiti njihovih imena.
Nije ni čudo jer ih nisam ni dužio.
I ono naj zadnje što me zanima.
Znam da ste pasa morali voditi kod veterinara na pregled i cijepljenje pa me zanima ako se možeš sjetiti gdje ste to obavljali.
Također me zanima da li ste kod veterinara vodili konja.

[Istria 052]

  fino se razvija tema o granicnim jedinicama KoV-a

Bravo za sve ucesnike

[ssekir75]

Čuvao ih je jer su bile "na stanju".
To je bar jasno.
Da se ja pitam bile bi sacuvane i dan danas, ako ni zbog cega drugog a ono zbog "uspomene" na te dane.
Ne treba bacati spomenike da ne bi napravili iste greske.

Mislim da je Jugoslavija i JNA već odavno raskrstila sa Marxom, Engelsom i Lenjinom, a naj zadnje i sa Stanljinom koji je bio „učenik“ tome Lenjinu.
A zbog toga „učitelja i učenika“ Jugoslavija i JNA je bila pred ratom.
Došli su do Mađarske i srećom tu su se zaustavili.
Tako da tu ne vidim neki dobar razlog zašto ih se čuvalo tako dugo u karauli "Ceršak" u skladištu.
Ako je JNA i Jugoslavija već držala do Marxa, Engelsa i Lenjina zašto ih nisu onda držali u (recimo) učionici karaule "Ceršak" ili negdje na nekom (počasnom) mjestu gdje će biti vidljivo svima koji dođu na karaulu.
Nego jednog dana kao grom iz vedra neba ulazimo u podrum karaule i iz skladišta vadimo prašnjave glave Marxa, Engelsa i Lenjina te ih nosimo baciti iza karaule u šumu.
Kako to njih trojica od jednom više nisu   značili ništa ni komandiru karaule, ni karauli, ni graničnom odsjeku Maribor, ni Sloveniji, ni JNA i Jugoslaviji.
Na kraju bi rekao sve ima svoje vrijeme.

киле ти је лепо објаснио. маркса и енгелса нико није спорио за време сфрј, а богами ни лењина. био је споран стаљин и његов пут у социјализам. од времена хрушчова и он је скинут са дневног реда.

јна се у политику није мешала, сем у мери у којој је морала, по питањима одбране земље. и сасвим је свеједно да ли је тај заставник спасоје имао овакво или онакво мишљење о марксу или о лењину. радио је оно што је наређено и о томе шувао преписку. не разумем шта ту има толико чудно?

ветеринар је у мом реону ишао на карауле. нису пси довођени њему, сем у случајевима тежих болести и повреда. седне у пинца и у обилазак. не знам како је било на другим реонима.

[Pero™]

Kao prvo, izvinjenje Kilezr, nije bilo namerno, nekako sam pobrkao zadnja slova.

Oko one tri glave, a šta bi bilo da jih je karaula dobila na poklon? Mi smo u ''knjžari'' imali puno knjiga koje su nam poklonile škole i fabrike. Možda su i te glave bile poklon, dali bi se i tad vodila evidencija. Inače mislim da je bacanje bila glupost, trebao je da jih oficir stavi nekde u sobu za dnevni boravak, pa ako dođe inspekcija, da se hvali kako se na karauli uči socializam i marksizam.  

Pero™.
Kako je bilo ime konju kojeg ste imali na karauli.
Zanima me koliko ste imali službenih pasa na karauli.
Po ovome što pišeš mogu zaključiti da je bio samo jedan službeni pas.
Možeš li se sjetiti njegovog imena.
Kod mene na karauli "Ceršak" su bila dva psa njemačka ovčara ali se ne mogu sjetiti njihovih imena.
Nije ni čudo jer ih nisam ni dužio.
I ono naj zadnje što me zanima.
Znam da ste pasa morali voditi kod veterinara na pregled i cijepljenje pa me zanima ako se možeš sjetiti gdje ste to obavljali.
Također me zanima da li ste kod veterinara vodili konja.

Konj se zvao Oskar.

Od početka smo imali samo jednog psa. Pošto sam došao Januara bilo je dosta snega na nekim mestima, pa nije išao na teren. Kad sam se upoznao sa njim, uvek kad sam imao vremena, odvodio sam ga u šetnju na mesto blizu karaule kde je razduvalo sneg, pa je bilo i nešto zemlje. Bacao mu stvari da se malo istrči, vežbao komande što sam jih ja poznavao, itd. Iznad karaule smo imali i prepreke za psa, ali je mislim samo jednom ili dva puta bio tamo na zahtev oficira, ali bilo je malo bolje vreme pa na preprekama nije bilo snega.

Sad se ne sečam tačno, ali kad se razboleo bilo je još puno snega i ja sam bio gušter, znači to je bilo nekde krajem marta. Onda smo bili bez psa do skoro nekoliko nedelja pre mog skidanja (septembra). Sa tim psom nisam puno radio. Nije imalo smisla, da se pas veže na mene.Samo sam bio više kao moralna podrška onom što ga je dužio. Dobili smo ga sa druge karaule, jer su ga tamo vojnici maltretirali i mlatili dok je bio vezan. I ga je zato dobio jedan iz naše karaule. Naravno prvo je bio tamo neko vreme da se pas navikne na njega. Taj pas ni vojsku nije volio, a mislim da ga je pravi čovek zadužio da ga socializira.

Civilni psi se kod nas vakcinišu svake godine i ne vidim zašto bi se češče. Pošto ova dva nikako nista podnosila civile, verovatno bi bilo lakše da veterinar jednom leti dođe na karaulu. Ali ja ga nisam video. Rekli su nam da je u komandi veterinar, ali ni to ne mogu da potvrdim. Za konja nije dolazio, barem ne u moje vreme služenja.

[crki]

Neznam za celu JNA,ali kod mene na karauli bila su dva psa nemački ovčar i mešanac nemca i šarplaninca,samo je dlaka bila duga.Nikako da skrpim vremena da pišem   opširnije,uglavnom taj mešanac je bio teži od mene i kad skoči sa prednjim šapama na moje grudi ako nisam bio spreman obarao bi me Imali smo kompletnu stazu sa preprekama i obavezu da radimo sa psima-samo kerovođe su smele da prilaze psima.Problem je u komadniru karaule ako nije kontrolisao a vojska zloupotrebljavala.

[Rade]

Upotreba službenog psa u obezbedjenju karaule je takodje namenska upotreba psa. Oko pasivnih sredstava kada je reč, moguće je da komandir nije imao poverenja u vojnike pa im isti nije ni davao iz straha da bi ga mogli "izgubiti" na rejonu.