Partizanska avijacija
kosta1961:
Kada se govori o partizanskoj avijaciji i njenim avionima,prvo se pomisli na 1 i 2 ekadrilu i na vazduhoplovne divizije dobijene od SSSR-a.Pored njih govori se i o Kluzu i Čajevcu.
Medjutim,po meni,ako govorimo o partizanskim avionima,to su avioni zarobljeni ili pronadjeni na aerodormima koje su Partizani osvojili,ili pak o pilotima i avionima koji su preleteli na njhovu starnu.Dakle, govorimo o avionima koje su Partizani zarobili ,osposobili,ograničeno koristili ,dok su mogli(dok su imali goriva i rezevnih delova),sa ubojnim sredstvima često prepravljenih od granata,i kada više nisu mogli da ih koriste uništavali su ih.Znači ,koristili su ove avione bez ikakvog oslonca na saveznike.
Često su to bili nenaoružani avioni,male borbene vrednosti,ali su Partizani i njih naoružavali kako su mogli,a ako nije moglo drugačije , bombe su bacane ručno.Ne sme se zaboraviti ni smelost pilota koji su leteli na takvim avionima,verovatno prvi put na tom avionu,sa vrlo malo ili ni malo probnog letenja.Vrednost ovih aviona i nije bila njihovoj snazi,već u tome da neprijatelj više nije bio siguran da neće biti napadnut iz vazduha,i da je i za tu svrhu morao da izdvaja ljudstvo i tehniku.
To se najbolje vidi po preletanju Franje Kluza i Rudi Čajavca .Njihovi avioni su bili stari i za savremeno ratovanje ne baš upotrebljivi ,ali njihov značaj je moralne prirode za partizansku stranu,dok je neprijatelja užasavala činjenica da Partizani imaju bilo kakve avione.Koliki je strah bio kod neprijatelja se vidi iz toga da su po prebegu ova dva aviona,stalno iznad Zagreba dežuralI lovački avioni,a kada je nemački avion otkrio i uništio Kluzov avion , posadu su odmah odlikovali.
Sve do druge polovine 1944g nisu postojali uslovi za rad letačkih jedinica ,mada su postojale slobodne teritorije.Ali kada je saveznička avijacija izvojevala prevlast u vazduhu i ostvaren čvrst kontakt sa saveznicima ,uslovi su postali mnogo bolji. Sledeća prilika za formiranje avijacije se ukazala kapitulacijom Italije,kada su Partizani zarobili neke letelice.
Po kapitulaciji, neki vazduhoplovci bivše Jugoslavije su prešli ,što dobrovoljno što mobilisano,u Zrakoplovstvo NDH.Neki su uspeli pre kapitulacije da prelete sa svojim avionima u Egipat,i tamo se priključili saveznicima.Kako je Komunistički pokret bio jak i dobro organizovan,od početka nastanka NDH ,medju njenim zrakoplovcima bilo je članova Partije i simpazitera.
Vrlo značajno za partizansku avijaciju su bili prebezi iz NDH,koji je bio sve intezivniji kako se bližio kraj rata.Vršeni su preleti sa avionima Caproni,Dornier ,Meserssmitt... Neke od tih aviona su koristili do kraja rata,pa i posle,do god su mogli da ih održavaju. Čak 45 razlišitih modela su imali ,od kojih se samo pet još proizvodilo na kraju rata.
Interesantno je da je prvi pokušaj preleta Partizanima dogodio oktobra 1941g.To je uradio 15 oktobra pilot časnički namjesnik() Nikola Sekulić.Tog dana su tri aviona Biker Bu 133 Jungman iz zrakoplovstva NDH, trebala da prelete iz Zagreba u Sarajevo.Pilot Sekulić se odvojio od grupe i sleteo kod Prnjavora.Po sletanju je krenuo da traži Partizane ,ali su u medjuvremenu seljaci uništili avion.(zrakoplovstvo NDH 1941-45 Vojislav Mikić)
Broj preleta se povećavao kako se bližio kraj rata pa je tako u toku septembra 1944g prebeglo na stranu NOVJ devet aviona sa posadama, a jedan takav dogadjaj se zbio na kraju rata kada je 5,6,7, maja 1945g na aerodrme Čemernica ,Čazma,i Glina sleće preko 30 aviona sa aerodorma Borongaj,Lučko,Pleso i Kurilovec.Prelet je organizovao bojnik Ivan Cviček,koji je bio saradnik NOPa od 1941g.(zrak. NDH 1941-1945g Vojislav Mikić). Uopšte u Zrakolopvstvu NDH ,partizani su imali svoje ljude od 1941g i znali su svaki značajniji dogadjaj ,namerama i planovima dejstva po NOVJ.
Pored pilota koji su bežali sa avionima ,u Partizane su dolazili i mehaničari,radisti,i vazduhoplovci ostalih struka,bez kojih vazduhoplovstvo ne može.
Krajem 1943g Vrhoni štab NOVJ i POJ je uputio poziv svim vazduhoplovcima u Pavelićevoj vojsci ,medju Četnicima Draže Mihajlovića i Kraljevskim vazduhoplovcima u severnoj Africi da stupe u partizanske redove.Avijatičari iz jedinica u zemlji su brzo okupljeni,dok je odziv iz NDH išao sporije,jer je komanda domobranskog zrakoplovstva pooštrila kontrolu ,pa je izmedju ostalog u svim višesedim avionima nalazio i jedan ustaški oficir.Medjutim, u to vreme ipak tri aviona preletela na slobodnu teritiriju,a u junu 1943g je 60 avijatičara i tehničkog osoblja sa aerodorma NDH prebegla Partizanima.Medju vazduoplovcima na srdnjem istoku je prvo nastala pometnja,ali su se i oni ,većinom, početkom 1944g opredelili za NOB.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Vazduhoplovno odelenje pri Vrhnovnom Štabu formirano je 16 septembra 1943g ,mada je još bilo nejasno kakvo će to vazduhoplovstvo nastati.Ipak ideja o stvaranju vazduhoplovstva je bila u najvišim rukovodstvima pa je 14 oktobra 1943g formirana 1 vazduhoplovna baza NOV i POJ sa zadatkom da prikuplja sve vazduhoplovce iz NOVJ i prebege .Pored toga imali su zadatak da pronalazi i uredjuje letelišta,da organizije i obavlja obuku letača,tehničkog sastava i ostalih specijalista.U isto vreme Vrhovni štab je uputio poziv svim vazduhoplovcima da se priključe novom vazduhoplostvu.Na ovaj poziv se odazvalo puno vazduhoplovaca koji su bili borci u partizanima,ali i neki iz NDH.Medjutim ratne prilike nisu išle na ruku Partizanima, pa je zato u bazu stiglo 20 pilota,7 izvidjača,22 aviomehaničara,2 radiotelegrafista,2 meteorologa,1 tehničar.A ubrzo su dobili i dva aviona,prebegla iz zrakoplovstva NDH ,jedan školski Avia FL-3 i jedan Dornier Do-17.Sa ovime što je imala rukovodstvo baze je uzvodilo teorisku nastavu i trenažno letenje sa FL-3.
Medjutim u napadima neprijatelja izgubljena su oba aviona,a kako nije bilo uslova za rad traženo je od V.Š. da omogući prebacivanje ljudi avionom,sa Glamočkog polja u Italiju.Ali neprijatelj je izvodio velike opreacije krajem 1943g tako da je ljudstvo nastavilo da se bori i kreće ka morskoj obali,gde su stigli uz velike gubitke.Odatle su krajem 1943g prevezeni prvo na Vis,a odatle brodom do Barija. Kasnije su ovi vazduhoplovci bili na školovanju u Severnoj Africi i u Rusiji.
U drugoj polovini 1944g je formirano nekoliko eskadrila od zarobljenog vazduhoplovnog materijala.
Eskadrila za vezu VŠ NOVi POJ, formirana je 18 avgusta 1944g na Visu.Stvorena je da bi se efikasnije održavala veza sa korpusima i divizijama na teritiriji Jugoslavije i bazom NOVJ u Italiji.Na početku su imali dva aviona Polikapov Po-2 dobijenih od Sovjeta,a kasnije im se priključilo nekoliko aviona prebeglih iz NDH i to dva SAIMAN 200 i Jedan FP-2, a oktobra 1944g i Biker Bu 181 Bestman,Fiat G-50 i Fieseler Fi 167. Eskadrila je imala 9 pilota,i odmah je počela preobuka na avionima Po-2 sa sovjetskim instruktorom.Eskadrila nije imala puno posla,najvećim delom jer štabovi nisu imali iskustva u radu sa avijacijom,i nisu poznavali njene mogućnosti.Eskadrilu su počeli više da koriste tek u jesen 1944g i to na kuriskim letovima,za prevoz pošte, i rukovodilaca.Po oslobodjenju Beograda , i prelasku V.Š. u Beograd ,prelazi u Zemun,a na preletu ,u Nikšiću, dolaze do jednog Junkers Ju-52,čiji se pilot izgubio i greškom sleteo na Nikšićki aerodrom.Avioni ove eskadrile su imali na trupu i krilima deli disk sa ucrtanom crvenom petoktakom i velika trobojka na repu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Eskadrila je tek dolaskom na zemunuski aerodrom dobila pravu ulogu i do njenog rasformiranja izvršeno je 1294 leta, i prevezli su 355 rukovodilaca i kurura .U to vreme su prevozili rukovodioce,kurire,ranjenike,poštu,oružije,municiju i sanitetski materijal,kao i rasturanje letaka i drugog propagandnog materijala,u neoslobodjeni deo Jugoslavije.U decembru 1944g su joj oduzeti Po-2 i sposobniji piloti i upućeni u centar za obuku pilota.Sa ostalim avionima je nastavila rad do marta 1945g kada ulazi u sastav transportne grupe.Ukupno su u svom sastavu imali 10 aviona raznih tipova.
Kada su Partizani prvi put zauzeli Banja Luku 21 septembra 1944g uspeli su da zauzmu i aerodrom Zalužani ,koja je bila velika vazduhoplovna baza NDH. Na njemu su se zatekle tri eskadrile i prateći sastav.Već u toku borbe puno zemaljskog sastava baze i neki piloti prešli su na stranu Partizana.A to se nastavilo i po završetku napada.
Tako da je odmah sutradan od ispravnih aviona i ljudstva iz NDH formirana Eskadrila 5 korpusa NOVJ. Ispravni avioni su bili ,tri Moran Solnier ,dva Caproni, dva Mraz-Beneš “ Beta Minor“ Be-51 i jedan Biker Bu 131 Jungman .Odmah su upotrebljeni za napad na tvrdjavu Kaštel koja se nalazi u Banja Luci,u kojoj su bili ustaški i nemački vojnici ,a koji su odbili da se predaju.Nisu bili naročito uspešni i branioci u tvrdjavi su odolevali sve dok nisu stigli Nemci.Zanimljivo je da su avioni i dalje nosili oznake Zrakolovstva NDH ,to se moze zaključiti po tome da je 22 septebra 1944g zamenik komandanta petog udarnog korpusa pukovnik Nikola Karanović uputio dopis svim jedinicama koje su opkoljavale tvrdjavu Kaštel,da ne otvaraju vatru na avione koji nadleću tvrdjavu i da će svi na krilima imati crvenu petokraku.Ovo je uradio jer je isti dan otvorena vatra na jedan od tih aviona.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ipak pilot Salimbegović sa avionom Moran Solnije je uspeo da obori jedan transporti avion Junkers Ju-W-34 koji je donosio borcima u Kaštelu vojni materijal.Po dolasku Nemaca morali su da se prebaziraju na aerodrom kod Sanskog Mosta.Pripreme za prelet nisu obavljene na vreme ,sve je radjeno u poslednji čas, tako da je malo materijala prebačeno na novi aerodrom.Uspeli su da prelete dva Beta B-51, jedan Moran Solnier , jedan Biker Jungman i nekoliko kamiona sa alatom,delovima i gorivom.Za sedam dana borbenih dejstava (koliko je trajala banjalučka operacija ovog korpusa)ova eskadrila je ostvarila 36 borbenih letova i ostvarila jednu vazdušnu pobedu.
U Sanskom Mostu je postojala vazduhoplovna baza 5 korpusa NOVJ.Formurana septembra 1944g.Baza je služila za prihvat savezničke pomoći,i za njeno slanje do partizanskih jedinica,ali i za prihvat prebega iz NDH. Njih je bilo sve više kako je rat odmicao.Uslovi za rad su bili daleko lošiji nego u Zalužanima,a i gorivo i delovi su se brzo istrošili .
Od Eskadrile petog korpusa formirane su 1 eskadrila 5 korpusa NOVJ,(ili Eskadrila za vazduhoplovnu poderšku 5 korpusa)koja je bila borbena eskadrila sa iskusnijim pilotima,mehaničarima (oko 40 ljudi ) .Komandant je bio Ivica Mitračić,(Kluzov mitraljezac, jedini je od prve četvorke preživeo rat),imali su 4 aviona,i 2 eskadrila 5 korpusa NOVJ, koja nije imala avione nego je sabrano svo ostalo ljudstvo i poslato na Vis na obuku .Medjutim zbog ratnih dejstava prebačeni su u Zemun,a odatle u Pančevo u centar za preobuku.
1 eskadrila je iskoristila zatišje kod Sanskog Mosta ,pa su poravljali avione i ugradjivali naoružanje . Zbog nedostatka bombi prepravljali su minobacačke bombe u aviobombe.U oktobru 1944g prelaze kod Bugojna gde su aktivni do marta 1945g kada je eskadrila rasformirana. (u tekstu gen.puk. Stevana Roglića objavljenog u Glasniku RV i PVO mart-april1977g stoji da su za vreme svog postojnja od septembra 1944g do 22 aprila 1945g imali 60 ljudi 11 aviona i obavili su 64 borbena leta).
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U tom periodu je formirana 2 vazduhoplovna baza 5 korpusa NOVJ na letelištu Ćurčića Lug kod Bugojna.Do kraja godine je izvršila 38 borbenih zadataka,a tokom zime i proleća 1945g vršila je samo kurirske letove ,zbog nedostatka goriva ,delova i loših meteo uslova.Početkom marta je pojačana odličnim avionom JU -87 Stuka,čiji je pilot greškom sleteo u Sanski Most.Sa ovim ,ali i ostalim avionima koje je imala , napadali su četničke i ustaške snage uglavnom po bosanskim planinama.
Eskadrila je rasformirana 22 aprila 1945g ,gde je deo upućen u Prvu pilotsku školu u Zadru,a deo preuzeo aerodrom Rajlovac.
Ova eskadrila( 5 korpusa) je bila prava partizanska ,jer je sva materijalno-tehnička sredstva za svoj opstanak i rad plenila od neprijatelja i što se u složenim uslovima partizanskog ratovanja održala više od sedam meseci na terenu bez oslonca na saveznike.
Štab Vazduhoplovstva Jugoslavije je izdalo 2 marta 1945g.naredbu o formiranju Transportne grupe.Bili su direktno pod komandom Štaba.Sastojala se od Esadrile za vezu VŠ,i novog ljudstva i tehnike.Novo ljudstvo su piloti i mehaničari školovani u SSSR- u ,navigatori i radisti školovani u Jugoslaviji,i tehničari školovani u Alžiru.U prvo vreme su imali šest aviona,uglavnom zarobljenih i pronadjenih na aerodromima,medju njima i jedan Junkers Ju-52.Kasnije su dobili od RAF-a jedan Avro-Anson,i jedan Percival Proktor,onda još jedan Ju-52,pa su ,na kraju ,iznajmljena dva Ruska Lisunov Li-2.Kraj rata grupa je dočekala sa 12 aviona.Obavljala je kurirske,transportne letove,evakuaciju ranjenika.Rasformirana je sredinom avgusta 1945g kada je stigla tehnika za još jednu Transpornu eskadrilu,i formiran 1 vazduhoplovni transportni puk.
Krajem rata formirana je još jedna partizanska formacija nazvana Mostarska eskadrila.(ova eskadrila nije nikada imala zvaničan sastav i nazivali su je Mešovita eskadrila,Eskadrila mešovitog sastava i sl).Formirana je aprila 1945g od raznih trofejnih aviona na aerodromu Mostar.Prvo zadatak je bio da okupi stručno ljudstvo ,osposobi avione i tehniku zatečenu na aerodromu.
Zarobljen je bio jedan Dornier Do-17 K proizveden u Jugoslaviji,neispravan.Prvi zadatak je bilo osposoblajavanje ovog aviona.Na samom kraju rata stigla su još četiri aviona, prebezi iz NDH ,dva Messerschmitt Me-109,jedan FP-2, i jedan Caproni Ca -313.Sa ovim avionima i Do-17 koji je osposobljen , uspešno su vršena borbena dejstva po Četnikim jedinicama u Bosni,a kasnije i Ustaških snaga tokom maja 1945g.Prvi zadatak je bio 6 maja- osmatranje Četnika i njihove pokrete.To se nastavilo i sutredan a 8 maja su ometali četničke jedinice koje su se kretale preko puta Sarajevo -Mostar.Tog dana su avioni preleteli na aerodorm Rajlovac.Tu su zatekli jedan neispravni Junkers Ju-87 i magacin sa ubojnim sredstvima.Uspeli su da ga porave,a 9 maja su pomagali u napadu 3 korpusa.Tog dana su meteo uslovi bili jako loši pa su se dva Me 109 izgubila i prinudno su sleteli.Istog dana je i FP2 oštećen od vatre sa zemlje.Tako da je eskadrila ostala sa avionima Do 17 i Ca 313 a kasnije i Ju-87. Učestvovali su u razbijanju Četnika do 15 maja , ali je posle toga nastavila da pomaže 3 korpusu,da održava trenažu pilota ,kuruske letove izmedju Sarajeva ,Beograda,Mostara i Podgorice.U to vreme je bila Bazirana na aerodormu Laćarak.
Od 16 maja pomaže u napadu na Ustaše,i uspešno vrši izvidjanje i napad na njihove borce,i to radi do 25 maja ,od kada više ne ušestvuje u bobenim zadacima.Prebazirana je 28 maja na zemunski aerodorm a kasnije u Skolje.
Od 6 do 25 maja je izvršila 88 ratnih zadataka,od toga 43 bombardovanja,33 izvidjanja,6 mitraljiranja,6 specijalnih zadataka(prevoz starešina,kurira,ratnog materijala, i dr.).Rasformirana je do reorganizacije Vazduhoplovstva , avgusta 1945g.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Parada na viškom aerodromu 1944g
kosta1961:
Fleet 10 D - Hidroplanska stanica
Jedna od zanimljivih partizanskih jedinica,ako se tako može nazvati ,je bila Hidroplanska stanica.Po meni to je prava partizanska upotreba ratnih mašina,otkriven popravljen i korišćen bez oslonca na savezike.
Na jugoslovenskom prostoru se 1935g našao promoter kanadske firme Consolidated.On je iz Rumunije ,preko Beograda doleteo u Split,sa avionom FLEET koji je ta firma proizvodila.Zadržao se mesec dana i uspeo je da ubedi Pomorsko Vazduhoplostvo K.J. da kupi dva primerka Fleet 10D sa plovcima.To je bio dvosed dvokrilac,namenjen za osnovnu obuku i trenažu pilota,za šta je i korišćen u Pomorskom Vazduhoplostvu.On je bio savršenija verzija modela Fleet 7 namenjena izvozu u Evropu sa motorom Kinner R5-2 od 160ks.Krajem tridesetih godina su oba aviona bila u bazi u Divuljama,a posle nekoliko godina intenzivnog letenja motori su postali istrošeni pa su ih zamenili sa domaćim Walter-NZ od 140 K.S.Oba su bila u letnom stanju do 2 S.R.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Po kapitulaciji JKRV Talijani su zarobili puno aviona koji su bili raštrkani po Jadranskoj obali,medju njima je bio i Fleet.Oba su završila u bazi Divulje, a sa jednim od njih je talijanski pilot imao udes pri pokušaju leta ,pa su drugom skinuli krila i gurnuli u kraj hangara sa ostalim avionima.
Talijani su koristili bazu Divulje,gde je bila stacionirana 183 hidroeskadrila eskadrila ,sa avionima Cant Z-501,kojima su ,pored protivpodmorničkih dejstava,izvidjali i napadali Partizanske jedinice,u zaledju jadranske obale.Kada je kapitulirala Italija u blizini baze nije bilo većih partizanskih jedinica koja bi zauzela bazu,pa su neprijatelski vojnici iskoristili priliku i deo judstva je uspelo da pobegne u Italiju sa 7 hidroaviona,i tamo se predali saveznicima.
Bivši narednik hidropilot Ciril Vrabič je živeo u Trogiru ,i bavio se za vreme okupacije svakakvim poslovima,ali je ima i krčmu.Ta krčma je bila od velike važnosti jer je on bio obaveštajac Trogirsko-Šibenskog partizanskog odreda i pravio je dobro dalmatinsko vino,koje su vojnici rado kupovali, i tako dolazio do informacija a sa nekima se sprijateljio. Rasla je napetost u bazi jer se očekivala kapitulacije Italije.Saznao je da se u velikom hangaru nalazi jedan avion koji se može lako poraviti .
Jednog podoficira-mehaničara je uspeo da nagovori ,iako je to bilo jako opasno,da skine magnete sa tog aviona i da mu ih da ,jer ih mogu prodati ribarima,i obojca zaraditi.Na taj način je bio siguran da neće sa ovim avionom neki talijanski pilot otiću preko mora.
Partizani su ušli u bazu 8.IX 1943g u sedam sati naveče,gde su se preostali Talijani predali.Ciril je medju prvima ušao u bazu,i u velikom hangaru ,na njegovom kraju , pronašao avion.
Avionu su skinuta krila ,neki delovi su oštećenih ,nedostajali su mu neki instrumenti,a motoru su nedostajali magneti.Posle pregleda ,ustanovio da je avion moguće popraviti,i dovesti ga u letno stanje ,imao je magnete ali su mu za poravak ostalih kvarova potrebni mehaničari.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Podneo je raport komandantu Šibensko- Trogirskog partizanskog odreda,i objasnio da sam ne može sam da popravi avion. Zato je komandant uputio poziv da se jave bivši mehaničari za koje se znalo da su na položajima oko Splita i Trogira.
Pozivu su se odazvali trogiranin Rade Vukčević i Jože Šušterič, i sa dvojcom zarobljenih talijanskih mehaničara koji su hteli da im pomognu ,popravili avion za jedan dan.A na krilima i trupu su nacrtali velike crvene petokrake.
Izvukli su avion na vodu ,nasuli ulje i gorivo,i obavili probni let,10 IX 1943g,a onda istog dana uveče ,hidroavion je preleteo u Vranjice kod Trogira.( negde se može naći da je preleteo do mesta Donji Seget-gde je bila baza Četvrte operativne zone) Tu je izvučen na obalu i dobro maskiran izmedju drveća.
Ovo se pokazalo dobro jer su sutradan pet nemačkih aviona Do 17 bombardovali bazu u Divuljama. Na sastanku 11 IX vojnog i partiskog rukovodstva je,posle objašnjnja Cirila kako mogu da iskoriste avion,odlučeno o njegovoj sudbini ,uglavnom će se koristiti za kurirske i izviđačke zadatke Da bi što bolje iskoristili avion,doneta je odluka o formiranju Hidroplanske stanice. O ovome je izvešten Štab IV operativne zone Hrvatske,koji je stanicu uvrstio u sastav Obalske Komande Split.Sebi je zadržao pravo ,da kada se ukaže potreba,direktno izdaje naloga za upotrebu aviona.
Komandir stanice bio je Ciril Vrabič ,komesar Jozo Vukman,tehnički referent Rafael Perhauc, imali su pet vazduhoplovnih mehaničara,dva pilota,ekonoma,kuvara.Pošto je ovo trebalo da bude samostalna jedinica sposobna za brzo prebaziranje,dodeljeni su joj motorni jedrenjak trabakul-Sveti Šime sa posadom ,manji motorni čamac,kamionet i motocikl.Imali su i dovoljno goriva,maziva i nešto bombi i municije.Na trabakul su ukrcane desetak bačvi sa benzinom i dve sa uljem,municija,aviobombe,alat ,oprema,i hrana.
Odredjeno je da na zadatke sa pilotom ide i mehaničar Rade Vukčević ,a avion je po potrebi mogao biti naoružan sa bombama koje su pravili u samoj stanici.
Prvi zadatak je izvršen već 11 IX u 5 h ujutru kada je komandant Trogirsko-Šibenskog odreda vršio inspekciju svoje PVO u okolini Trogira.Let nije bio najavljen i PAA je pogodila avion na dva mesta.(negde se može naći da su izvidjali Nemačku kolonu koja je išla ka Divuljama,i da je pogodjen od njihove PA). Da se to ne bi dogadjalo u budućnosti,odlučeno je da avion nosi specijalnu zastavu- PLAMENAC kao znak raspoznavanja,a vukao bi je ispod repa.(Ova zastava se čuva u muzeju vazduhoplovsta)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Fleet sa zastavom Plamenac
Uveče ,istog dana,je montiran brzinomer i izvršene su inspekcije jedinica na putu Trogir-Šibenik, i duž obale.
14 IX je leteo na ruti Vranjica,Trogir,Kaštel,Split,Omiš i natrag,bacajući letke.
15 IX je dobio zadatak na kojem je trebalo da izvrši izvidjanje i bombardovanje tvrdjave Klis, za izvidjača i bombardera je odredjen Ivan Bećir.Kada su bili na domak cilju ,motor aviona je na visini od 1200m ,prvo kašljucao ,a onda prestao da radi.Pilot je uspeo da sleti na vodu kod Kaštel Kambelovca.Hitno je odvučen motormim čamcem u bazu i odmah pregledan motor,ustanovili su das su tri cilindra zaribala.Isprvasu mislili da je sa avionom gotova ,a onda se mehaničar Jože Šušterič setio da jedan motor Walter-Mars stoji rashodovan u Divuljama.On je pre rata radio u bazi na ovim motorima.Odmah je naredjeno da se motor nadje i prebaci u Vranjice ,gde su u poljskim uslovima i oganičenim alatima popravili motor,pa je već sutradan bio spreman za let.
Zbog nadmoći neprijateljske avijacije,svi zadaci su vršeni ili u sumrak,noću ili zoru.Tako je kod lokalnog stanovništva avion dobio nadimak - noćni fantom.
16 IX je imao sreće pri transportu rukovodioca za Milnu na Braču.Tada se sreo sa dva Meseršmita(nepoznato koji),iako je bio na 250m visine i na 1500m daljine od njh,i nisu ga primetili.Isto veće je bio u izvidjanju puteva kod Imotskog.
17 IX je bio u izvidjanju oko Klisa i bombardovanje tvrdjave.Izvidjač i bombarder Ivan Bećir je bacio dve bombe od 12 kg. Naveče je bio u izvidjanju neprijateljskih brodova na pravcu Zlarin-Vis
Iako je avion nije bio borbeni,ipak je stvarao nervozu kod neprijatelja.U napadu na nemačku kolonu 22 IX kod Imotskog,avion se suočio sa veoma jakom PA.Izvidjač Rebula je ipak uspeo da baci dve bombe od 12kg na kolonu. Kasnije je pričao zarobljeni nemački pilot da je posle ovog dogadjaja , bilo zabranjen bilo kakav prelet kolona po noći, jer se na svaki avion otvarala vatra.Već 28 IX je ponovljen napad na nemačku kolonu u podnožju Biokova. Iako je bila jaka PA sa 20 reflektora,Fleet je bacio na njih dve bombe od 12 kg,i povukao se bez ogrebotina.
U knjizi Antifašistički Split ,Ratna kronika Splita 1941-1945 stoji-„Nad Kaštelima je partizanski hidroavion, zaplijenjen ranije od Talijana u Divuljama, mitraljeskom vatrom napao ustaški avion koji je izviđao. Zbog oštećenja, od dobivenih 200 pogodaka ustaški avion se morao spustiti u Sinj“.
Medjutim,malo verovatno da se ovaj dogadjaj zbio.
Zbog približavanja neprijatelja Hidroplanska stanica je prešla iz Vranjica u starogratski zaliv na Hvaru , a avion je preleteo,prvo u Milnu na Braču(gde ga je posada i ljudi iz baze držali rukama na vezu skoro cele noći,da ga ne ošteti nevreme),a surtadan preleteo za Hvar .Tu su ga čekali ostali iz hudroplanske stanice ,izvukli na obalu i sakrili.
Na svom poslednjem poletanju 6 X 1943g trebalo je da preveze iz Bola na Braču Antu Marasovića, -Mirka člana štaba u Podgoru,i to u sred dana.Odmah po poletanju zbog blokiranih komandi udario u kuću na obali.Po svemu sudeći izgleda da je naoružanje(mašinka) jednog od posade blokirala komande. Marasović je poginuo a Vrabič je povredjen,prebačen na Vis,pa odatle u Italiju u Prvu vazduhoplovnu bazu NOVJ.Hidroplanska stanica je rasformirana,a ljudstvo je početkom 1944g prebačeno u Italiju.
Od 11 IX pa do 6 X ovaj partizanski avion je ukupno obavio 30.letova.
kosta1961:
PERCIVAL PROCTOR MK 3
Jedan od ovih aviona Partizani su dobili po oslobodjenju Beograda, novembra 1944g,i bio je baziran na Zemunskom aerodromu.To je bio Percival Proctor Mk 3.
Pripojen je transportnoj grupi štaba vazduhoplovstva ,i koristili su ga do kraja rata, ,pa i posle (1948g), za prevoz materijala na frontu(kao sanitetski) ,prevoz ljudi i za pomoć ugroženom stanovništvu.
Drugi avion je dodeljen kao poklon Titu ,aprila 1945g.U knjizi Čuvari našeg neba –u delu potpisanog od Šime Oštrića ,stoji da su dva ovakva aviona dobijena u leto 1944g na Visu,a treći kao poklonTitu.
U RAF -u su koristili MK3 (P.31) i to serija 1,koji je bio trosed ,avion za komunikaciju, i serija 2 kao dvosedi radiotrener.
U dokumentima Vojno Istoriskog Institiuta ,pronašao sam depešu u kojem načelnik Vrhovnog štaba obaveštava da saveznici žele da poklone Vrhovnom štabu dva aviona za vezu.Dalje piše da je potrebno pronaći adekvatan aerodrom za njega gde bi moga biti uspešno sakriven.
Malo se bavim istorijom vazduhoplovstva i nije mi poznato da su u to vreme ,april 1944g,dobili neki avion.
Da li je moguće da su to ti avioni ,samo poklonjeni malo kasnije.
STROGO POVERLJIVO! 21. april 1944
ŠTABU V K O R P U S A
VRHOVNI ŠTAB NOV I POJ
ŠTABU V K O R P U S A
1.Od saveznika dobili smo dva aviona za vezu, sa dva pilota i dva mehaničara, sa najnužnijim materijalom za opravku aviona.
Avioni će služiti za vezu između naših jedinica a i za izviđanje. Radius dejstva 240 km. Prostor za sletanje i uzletanje treba da bude oko 150 m dužine i 50 m širine.
U najvećoj tajnosti nađite za ove avione dva ovakva mesta.
Za ta mesta mogu znati samo najpouzdanija lica — partijci, i to samo u ograničenom broju: 3—5, koji će istovremeno čuvati avion i vršiti tu najnužniju aerodromsku službu.
Najpogodnija mesta bi bila negde u Grmeču, udaljena od svakog naselja i komunikacija. Napominjemo da ne bi bilo povoljno mesto kod Lušci-Palanke, odnosno Sanskog Mosta, no
u krajnjem slučaju može se i to iskoristiti. Biće potrebno da se mesta menjaju posle izvesnog vremena.
Na izabranim mestima za ove avione moraju se iskopati u brdu zemunice, koje dobro maskirati, da se spolja ništa ne vidi. Za organizaciju posla biće nam lično odgovoran štab korpusa.
Skrećemo vam pažnju na važnost ovih aviona za nas.
Kod izbora mesta voditi računa da li su uslovi za sletanje aviona povoljni, tj. oko letilišta teren se ne sme suviše strmo dizati.
2.Za najkraće vreme dobićemo još dva aviona za vezu, sa pilotima i mehaničarima. I za ova dva aviona na vašem sektoru morate naći mesto.
SMRT FAŠIZMU — SLOBODA NARODU!
M. P.
Načelnik generalmajor
Arso R. Jovanović
P.S.
1. Za avione navedene pod tačkom 1. jedno takvo letilište izgraditi u selu Mokronoge. Ljudstvu koje bude radilo skloništa ništa ne govoriti za što će služiti.
Vi dobro poznajete teren pa izaberite pogodna mesta. Najpogodnija su mesta u šumi i na izdignutom terenu. Letilišta nisu široka pa će se moći naći. Kada nađete letilišta, iskopate zaklone i maskirate mesta, izvestite nas da bismo pozvali avione. Sve ove radove najhitnije treba da sprovedete.
Širinu i dužinu aviona ne znamo, ali je sigurno da se radi o avionu veličine »Henčela« ili za nešto manji.
Ovo je bio predlog člana Anglo-američke vojne misije pri Vrhovnom štabu NOV i POJ britanskog majora M.R. Parkera od 18. aprila 1944. Vrhovnom štabu da im dodele , dva mala aviona.
Trebalo je da to budu dva mala američka aviona za vezu, sa nešto većim radijusom letenja.
U predlogu piše da bi se posada svakog aviona sastojala od jednog pilota iz sastava RAF-a i jednog mehaničara, da avioni mogu nositi samo pilota i jednog putnika i da bi pogodni bili:
a) Za vezu između Vrhovnog štaba i štabova korpusa.
b) Za izviđanje.
c) Za putovanje članova Vrhovnog štaba u štabove pojedinih
korpusa i natrag.
d) Za putovanje članova Sovjetske, Američke i Britanske misije
u druge misije i u korpuse.
U navedenom predlogu M.R. Parker piše. da ti avioni mogu »Sterirati na dužini od 90 m i uzleteti na 27 m«.
Medjutim štab 5. korpusa je 27. aprila 1944. izvestio da Grmeč nije podesan za smeštaj tih aviona, a kao najpogodnija mesta za njihova letelišta predložio je sledeća:
Uvala (poljana, 2 km istočno od železničke stanice Potoci), Kozila (pašnjak, 6 km istočno od sela Drinića) i Mrđe (livada kod ušća potoka Ljeskovice u reku Unac).
Štab 5. korpusa je u pomenutom izveštaju obavestio da Mokronoge ne dolaze u obzir, jer je teren podvodan i nepodesan za kamuflažu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
kosta1961:
Beneš-Mraz Be.51 Beta-Minor
Ovo je Čehoslovački avion nastao 1935g,kao B 50,drvene konstrukcije.Kao veoma uspeo školski avion ,bio je popularan u tom periodu.Savršenija verzija B 51 je nastala 1937g,a od predhodne se najviše razlikovala po zatvorenoj kabini.Pobedjivao je na mnogim vazduhoplovnim takmičenjima.
Po kapitulacije Čehoslovačke, i ove avione je uzela nemačka avijacija i koristila ih za vezu , kao kurirske avione,i obuku pilota.
Tokom rata (u prvoj polovini 1943g) Nemci su isporučili 25 primeraka ovog aviona NDH, koje su hrvatski piloti preleteli u Zagreb.Korišćen je za vezu i izvidjanje,a od primljenih,10 aviona je predato školi u Borovu,a ostali su razvrstani po bazama.
Po oslobadjanju Banja Luke septembra 1944g i aerodroma Zalužani zarobljeno je mnoštvo aviona.Sutradan je oformljena eskadrila 5 korpusa NOVJ .Tada su izmedju ostalih aviona zarobili i dva Beneš – Mraz Be-51,jedan od njih je imao evidencioni broj 6424.
Učestvovao je bez uspeha na napadu po tvrdjavi Kaštel ali je korišćen i kao izvidjač i za prevoz kurira.Posebno su izvidjali put Topola-Banja Luka ,jer su se tuda kretale jake nemačke snage ka Banja Luci.
Kada su Nemci ponovo krenuli na Banja Luku, 27 septembra 1944g, vazduhoplovci su kasno dobili naredbu da sa avionima prelete za Sanski Most ,pa su spremni bili samo neki avioni,izmedju ostalih i jedan Be 51.Prelet su piloti vršili pojedinačno,radi bezbednosti i lakšeg maskiranaj na novom aerodromu.
Aerodrom kod Sanskog Mosta je bio mali,pomoćni i improvizovan,uslovi su bili daleko od uslova u bazi Zaližani.U to vreme je nastalo zatišje i avioni su samo 10 oktobra izvršili jedan izvidjački let.Vršena je trenaža pilota i priprema aviona za buduće zadatke.Ubrzo je potrošen materijal donet iz baze.I pored toga krajem oktobra je izvršeno nekoliko borbenih letova.
20 oktobra 1944 su prebazirani na aerodrom Ćurčića Lug kod Bugojna,zbog operativnih zahvata.Tu je formirana nova Vazduhoplovna baza 5 korpusa ,koja je imala zadatak da snabdeva eskadrilu petog korpusa i da prikuplja i prenosi ratni materijal koji su saveznici doturali padobranima. Ovde su prezimili sa malo poletanja u to sve u cilju izvidjanja,medjutim u februaru su već imali veći broj poletanja zbog održavanja veze izmedju jedinica i prenos pošte na relaciji Bugojno- Sanski Most i Bugojno- Tuzla.U tom cilju su izvršena 12 aviopoletanja .
Sve do kraja rata avion je bio u prvoj eskadrili 5 korpusa.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
kosta1961:
CAPRONI
Avijacija Kraljevine Jugoslavije je od 1937g uspešno koristila ove avione raznih verzija sve do početka 2 Svetskog rata.Nakon kapitulacije 1941g preživele su zarobili okupatori .
Nemci su uspeli da zarobe ukupno devet aviona Ca.310 i jedan Ca 310bis. Nisu ih koristili kao borbene letelice već za transport ljudi i tereta. Talijani su zaplenili dva ,jedan Kaproni Ca 310bis i jedan Ca 311.
Hrvatsko Zrakoplovstvo je imalo šest aviona Ca 310 , jednog su zarobili a pet su kupili od Nemaca , a od oktobra 1941g. sa fabrikom Caproni su pregovarali za priznavanje uplate koju je Kraljevina Jugoslavija obavila za deset Ca.311 ,a koji nisu isporučeni . Talijani su priznali uplatu i na osnovu nje sporučili Hrvatima u proleće 1942g deset Kapronija novije verzije Ca.311M, a kasnije su dobili od iste fabrike još četiri.
Partizani su prvi put zarobili Caproni kada su pri oslobođenju Rijeke,1943g na aerodromu Grobničko polje,pronašli jedan ,neispravan.Tom prilikom su zarobili veliku količinu vojnog materijala i opreme i dva aviona.Medju tim avionima se našao i taj jedan neispravni Caproni verovatno Ca 310 .
Naredba Glavnog Štaba NOV i PO Hrvatske je bila da se svi avioni ,koji mogu, poprave ,kako bi mogli da ih koriste. Zato su preko sreskog komiteta KPJ Rijeke pozvani piloti,mehaničari i specijalisti da osposobe avione.Posle šest dana je stigla prva grupa i odmah su krenuli da popravljaju letelice i da skupe sav potreban materijal.
Posle nekoliko dana su uspeli da porave nekoliko,pa i Caproni a za probni let na njemu se javio Volarić Josip .Izgledalo je da će sve biti uredu,avion je dobro hvatao brzinu i poleteo ,ali kada je bio na nekih deset metara visine gubi snagu u motorima i naglo propada i udara u zemlju .Tom prilikom su oštećenja bila tolika da je svaka opravka bila uzaludna.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ca 311 partizanski aerodrom kod Glamoča 8 septembra 1944g (iz knjige Zrakoplovstvo NDH 1941-1945grupa autora)
Početkom 1944g pilot Korica je uzleteo sa rajlovačkog aerodroma i prebegao na stranu Partizana, sleteo je kod Sanskog Mosta.Na avion su odmah montirani mitraljezi i prepravljeni nosači bombi.
8 septembra 1944g prebegli su iz Rajlovca u Glamoč pilot Josip Bedenik,navigator Viktor Tabaković,poručnik Vladimir Pažametar i petoro pitomaca sa Ca-311M (oznake 1206)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ca-311M broj 1206 koji su Partizani zaobili,unšten u udesu na aerodromu kod Banja Luke septembar 1944g iz knjige HRV 1941-1945 grupe autora Frka,Novak,Pogačić.
U borbama za oslobodjenje Banja Luke i okoline, noću 20/21 septembra 1944 Partizani 5 korpusa su zauzeli aerodrom Zalužani, na kojem su zatekli puno aviona ( u knjigama se mogu pronaći sledeći podaci – 21 avion od toga 17 je moglo da se popravi / Zrakoplovstvo NDH 1941-1945 , ili 3 eskadrile od toga 5 ispravih aviona i 6 oštećenih koji su mogli brzo da se poprave/Vazduhopovstvo u NOR u ili 34 aviona od toga 4 ispravna /Drago Karasijević: Peti udarni korpus NOVJ, ili pak 30 aviona od toga 7 ispravnih/ Zrakoplovstvo NDH Vojislav Mikić). Da bi iskoristili avione i ostali ubojiti materijal,sutradan je oformljena eskadrila 5 korpusa NOVJ .U toku bitke ,a i nakon nje , na stranu Partizana je prešlo puno vazduhoplovaca,uglavnom tehničko osoblje.Od njih je 59 je odredjeno za popunu eskadrile.
Tada su izmedju ostalih aviona zarobljena i dva CA-311, od toga jedan ispravan.Drugi je navodno ,mogao brzo da se osposobi za let.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Početkom septembra je još jedna posada sa Capronijem preletela sa aerodroma Rajlovac na aerodrom Petog korpusa kod Sanskog Mosta .Sa tim avionom je izvršeno nekoliko napada na prugu Kostajnica- Dubica.Kako nije bilo originalnih bombi napad je izvršen sa bombama napravljenim od minobacačkih granata u partizanskim radionicama. Za odbranu od drugih aviona , postavljen mu je nemački mitraljez –šarac.
Caproni zarobljen na Zalužanima je bombardovao neprijateljske kolone na putu od Bosanske Gradiške ka Banja Luci.
Medjutim zbog nedostatka goriva nije puno leteo a da ne bi bio otkriven iz vazduha bio je dobro maskiran medju drvećem. Na aerodromu Zalužani je bilo puno goriva i hitno je poslato 23 septembra kamion sa 600L goriva i 100 L ulja za ovaj avion ,pa je i on preleteo na aerodrom Zalužani.Tako da je i on ,sa još jednim Ca 311,učestvovao u napadu na tvrdjavu Kaštel.
U napadu su ušestvovali i drugi avioni koji su bili u eskadrili 5 korpusa,ali nisu imali uspeha.Avioni su opremljeni bombama i odmah išli u napad,jedan po jedan,piloti su sami birali taktiku u način bacanja bombi.U toku napada jedan Caproni je pogodjen sa parčadima protivavionske granate,i nije više učestvovao u bombardovanju.Medjutim posada u Kaštelu se i pored stalnih napada sa zemlje i vazduha ,nije predavala.Napravljene su zapaljive bombe koje je trebalo da ponese preostali neoštećeni Ca 311.Te bombe su napravili mehaničari od većih limenih kanti punih benzina i za njih prikačeno nekoliko zapaljivih bombi od 2 kg.Takve bombe su uspeli da postave na nosače bombi Capronija,medjutim nije bilo uspeha.
Kako je kasno izdato naredjenje za evakuaciju aerodroma,nisu izvršene pripreme ,pa su samo ispravni avioni u tom trenutku preleteli na nov aerodrom.Caproni su ukupno izveli 11 napada na tvrdjavu
Oba Capronija su bili teže oštećena pa su zapaljeni pri napustanju aerodroma Zalužani septembra 1944g.
Na aerodromu Grobnik 2 septembra 1944g su Parizani zarobili dva Caproinja ali su bili neispravni
Još jedna posada Capronija Ca 311 je na samom kraju rata maja 1945g prebegla na stranu Partizana i sleteli su na aerodrom Sombor.Dok je jedna posada početkom aprila 1945g ,prilikom evakuacije iz Rajlovca za Zagreb sa Capronijem Ca 313G i sleteli na aerodorm Mostar i odmah je uključen u Mostarsku eskadrilu .A početkom maja dva Ca 313 su sa posadama sleteli na aerodorme Čemernica i Glina.
Posle rata su pronadjena još dva Capronija,neispravna,na aerodromima u Hrvatskoj i Sloveniji.Od svih trofejnih osposobljeno je za letenje nekoliko.Oni su upotrebljavani jedno kratko vreme iza rata a onda rashodovani kao istrošeni i zbog nedostatka delova.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ca 313 G na Zemunskom aerodormu posle rata(Milan Micevski)
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page