PALUBA
February 24, 2020, 09:41:46 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Down
  Print  
Author Topic: Drzavne himne  (Read 40955 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #15 on: October 16, 2012, 11:02:47 pm »


CRNA GORA

Sve vreme od 1945.g. pa do  do secesije jugoslovenskih republika himna  je bila "Hej Sloveni". Usvojenom zakonskom odredbom, IX amandmanom iz 1988. na Ustav iz 1974, himna "Hej Sloveni" proglašena je za zvaničnu himnu SFR Jugoslavije. Ponovo se pojavljuje u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije od 27. aprila 1992. kada je već došlo do secesije jugoslovenskih republika, kao himna Savezne Republike Jugoslavije i Državne Zajednice Srbija i Crna Gora. 21.05.2006.g. Crna Gora postaje nezavisna drzava i od tada „Oj svijetla majska“ zoro je zvanicno himna Crne Gore. I tekst i muzika su nastali obradom narodne pesme „Oj,junastva svjetla zoro oj!“ iz 1863.godine. Njena treca i cetvrta stfofa veoma su kontrovezvne jer im je autor Sekula Drljevic.
•   
Tekst himne:
Ој свијетла мајска зоро
Мајко наша Црна Горо
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења

Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.

Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Биће горда, биће славна
Домовина наша мила.

Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити океану,
Да је вјечна Црна Гора.

Nastarija poznata verzija pesme iz 1863.godine glasi:
Ој, јунаштва свјетла зоро ој!
Мајко наша Црна Горо!
На твојим се врлетима ој!
Разби сила душманима.
Једина си за слободу ој!
Ти остала српском роду.
Да т’ ће Бог и света Мати ој!
Да се једном све поврати.
Za vreme II svetskog rata je pevana:
Вјечна наша Црна Горо,
Твој Ловћен је цар Јадрана,
Ка сељака твојих дјела,
Кад су чија опјевана?

Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.

Ловћен нам је олтар свети,
Вазда смо му вјерни били,
У њега смо вјеровали
И њиме се поносили.

Откада је Бадње Вече
Нашу вјеру очистило,
Међу нама, сељацима,
Невјерника није било.

Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Бит ће горда, бит ће славна
Домовина наша мила.

Слободе ће чувар бити
Наша брда, наше горе,
Докле земљу сунце грије
И докле се људи боре.

Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити оцеану,
Да је вјечна Црна Гора.


Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #16 on: October 16, 2012, 11:07:13 pm »

ALBANIJA

Himni i Flamurit (srp.: "Himna zastavi") je državna himna Republike Albanije. Stihove je napisao albanski pjesnik Asdreni, pravim imenom Aleks Stavre Drenova, i prvi put ih objavio 21. aprila 1912. u Liri e Shqipërisë ("Sloboda Albanije"), albanskim novinama stampanim u Sofiji. Asdreni je pesmu kasnije u Bukureštu objavio u svojoj zbirci pesama Ëndra e lotë ("Snovi i suze").
Pesmu himne komponovao je u 19. stoljeću Rumun Ciprian Porumbescu za pesmu "E scris pe tricolor unire". Muziku je 1912. izabrao albanski parlament kako bi je dodao Asdrenijevim stihovima. Od 21. oktobra 1998. himna nosi službeni naziv Rreth Flamurit të Përbashkuar ("Ujedinjeni pod jednom zastavom").

Navod iz himne:
“   Ujedinjeni pod barjakom,
s jednom željom i namjerom,
svi Njemu zaklinjajući,
za spas zavjet davajući.
   ”


* Aleks Stavre Drenova.jpg (25.3 KB, 400x516 - viewed 253 times.)

* Ciprian Porumbescu.jpg (10.49 KB, 200x300 - viewed 2348 times.)

* ALbanija.png (21.4 KB, 367x479 - viewed 306 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #17 on: October 16, 2012, 11:11:17 pm »


AUSTRIJA

Land der Berge, Land am Strome (Zemlja planina, zemlja reka) je nacionalna himna Austrije. Inače, tekst austrijske himne sastavila je Paula fon Preradović, ćerka srpskog pisca Petra Preradovića. Njen tekst "Zemlja planina, zemlja reka" je izabran na konkursu austrijske vlade 1946. godine, a usvojila ga je vlada 1947. godine.
Austrijski parlament je ove godine uneo je u državnu himnu deo teksta koja se tiče rodne ravnopravnosti, tako da se sada u novom tekstu, pominju i žene. Glasovima vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije i Narodne stranke, kao i stranke Zelenih usvojena je izmena teksta, prema kojoj se više neće pominjati samo "veliki sinovi", već i "velike ćerke".
Izmenu teksta osporavale su opozicione Slobodarske partije i Saveza za budućnost Austrije, koji smatraju da se himna ne sme menjati, jer to nije obična pesma.
Na drugoj strani, inicijativu vladajuce koalicije, pravdaju potrebom prilagođavanju novom vremenu, smatrajući da Austrija nije samo zemlja muškaraca, već i žena.
Tekst himne se menja na dva mesta. Prvo je u tekstu "Zemljo velikih sinova", ubuduće tekst ce glasiti "zemljo velikih sinova i ćerki", kao i u delu u kojem se pominju "bratski horovi", gde će ubuduće tekst glastiti “horovi slavlja".


* Austrija.png (20.72 KB, 372x312 - viewed 401 times.)

* Paula von Preradović.jpg (14.54 KB, 256x311 - viewed 268 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #18 on: October 16, 2012, 11:14:42 pm »


MADJARSKA

Tekst madjarske himne 1823. godine napisao je Kölcsey Ferenc (Kelèei Ferenc) (1790-1838) veliki pesnik i politicar u doba reformi. Himna je prvi put odštampana i objavljena 1828. godine. Na konkursu objavljenom za muzicku kompoziciju na tekst Himne pobedio je Erkel Ferenc (1810-1893), kompozitor, i kompletno delo izvedeno je prvi put još iste godine u Nacionalnom Teatru. Himna sa tekstom Kölcsey-a i muzikom Erkel-a od 1903 je državna himna Madjarske.

Himna se sastoji od osam strofa, i prilikom službenih dogadjaja uglavnom se peva i svira prva strofa.

U Madjarskoj smatra se da je druga nacionalna Himna pesma "Szózat" (Sozat), autora Vörösmarty Mihály-a (Verešmarti Mihalj) (1800-1855), jednog od najvecih pesnika madjarske književnosti, koja je nastala 1836. godine. Muziku na tekst komponovao je 1843. godine Egeressy Béni (Egereši Beni) (1814-1851). Na državnim svecanostima svira se Himna, a na kraju prve dve strofe "Szózat"-a.

Himnusz - pesma koja počinje s riječima Isten, áldd meg a magyart (Bože, blagoslovi Mađare) - je himna Republike Mađarske i peva se samo prva strofa. "Rákóczi March", kratko delo bez teksta koje je komponovao Berlioz, često se koristi u vojnom svečanostima.
Reči mađarske himne neobične su po tome što ne izražavaju nacionalni ponos već upućuju molbu Bogu.


* Madjarska.png (53.94 KB, 396x732 - viewed 1199 times.)

* Kolcsey Ferenc.jpg (13.17 KB, 350x396 - viewed 479 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #19 on: October 16, 2012, 11:17:04 pm »


RUMUNIJA

"Deşteaptă-te, române" („Probudite se Rumuni“) je nacionalna himna Rumunije.

Pesmu je napisao Andrei Mureşanu, a komponovao Gheorghe Ucenescu. Objavljena je 1848. godine, tokom revolucije, pod naslovom "Odjek" ("Un răsunet"). Prvi put je otpevana u gradu Braşov iste godine, odmah je prihvaćena kao himna revolucije, pa je tada dobila današnje ime. 29.juna  se u Rumunjskoj obilježava Dan nacionalne himne.

Ova pesma je neko vreme bila i nacionalna himna Moldavije, ali je 1994. zamijenjena sadašnjom Limba noastră.

Pesma ima 11 strofa, originalni stihovi himne:

:Deşteaptă-te, române, din somnul cel de moarte,
În care te-adânciră barbarii de tirani
Acum ori niciodată croieşte-ţi altă soarte,
La care să se-nchine şi cruzii tăi duşmani.
Acum ori niciodată să dăm dovezi în lume
Că-n aste mâni mai curge un sânge de roman,
Şi că-n a noastre piepturi păstrăm cu fală-un nume
Triumfător în lupte, un nume de Traian.
Înalţă-ţi lata frunte şi caută-n giur de tine,
Cum stau ca brazi în munte voinici sute de mii;
Un glas el mai aşteaptă şi sar ca lupi în stâne,
Bătrâni, bărbaţi, juni, tineri, din munţi şi din câmpii.
Priviţi, măreţe umbre, Mihai, Ştefan, Corvine,
Româna naţiune, ai voştri strănepoţi,
Cu braţele armate, cu focul vostru-n vine,
"Viaţa-n libertate ori moarte" strigă toţi.
Pre voi vă nimiciră a pizmei răutate
Şi oarba neunire la Milcov şi Carpaţi
Dar noi, pătrunşi la suflet de sfânta libertate,
Jurăm că vom da mâna, să fim pururea fraţi.
O mamă văduvită de la Mihai cel Mare
Pretinde de la fii-şi azi mână d-ajutori,
Şi blastămă cu lacrămi în ochi pe orişicare,
În astfel de pericul s-ar face vânzători.
De fulgere să piară, de trăsnet şi pucioasă,
Oricare s-ar retrage din gloriosul loc,
Când patria sau mama, cu inima duioasă,
Va cere ca să trecem prin sabie şi foc.
N-ajunge iataganul barbarei semilune,
A cărui plăgi fatale şi azi le mai simţim;
Acum se vâră cnuta în vetrele străbune,
Dar martor ne de Domnul că vii nu oprimim.
N-ajunge despotismul cu-ntreaga lui orbie,
Al cărui jug de seculi ca vitele-l purtăm;
Acum se-ncearcă cruzii, cu oarba lor trufie,
Să ne răpească limba, dar morţi numai o dăm.
Români din patru unghiuri, acum ori niciodată
Uniţi-vă în cuget, uniţi-vă-n simţiri.
Strigaţi în lumea largă că Dunărea-i furată
Prin intrigă şi silă, viclene uneltiri.
Preoţi, cu crucea-n frunte căci oastea e creştină,
Deviza-i libertate şi scopul ei preasfânt.
Murim mai bine-n luptă, cu glorie deplină,
Decât să fim sclavi iarăşi în vechiul nost'pământ.

Zbog rumunskog zakona, ne postoje službeni prevodi ove pesme na druge jezike, ali se na javnim nastupima obično pevaju samo 1., 4. i 2. strofa (tim redoslijedom).

1
Probudite se, rumuni, iz smrtnog sna
U koji su vas uljuljali barbarski tirani
Sad, ili nikad, vaš usud se obnavlja,
Kojem će se klanjati i vaši neprijatelji.
2
Sada ili nikad dajmo svijetu dokaz
Da u ovim žilama još teče rimska krv
Da u svojim grudima još uvijek čuvamo ponos na ime
Pobjednika u bitkama, ime Trajana!
4
Gledajte, veličanstvene sjene, Mihai, Stefan, Korvin,
Rumunjski narod, svoju velebnu unučad,
S oružjem u rukama, s vašom vatrom u svojim venama,
"Život u slobodi ili smrt!" kliču svi.



* Andrei Muresanu.jpg (6.45 KB, 200x273 - viewed 2245 times.)

* Gheorghe Ucenescu.jpg (9.75 KB, 200x306 - viewed 237 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #20 on: October 16, 2012, 11:19:19 pm »


BUGARSKA

Mila Rodino (bugarski: Мила Родино, prevedeno: "Mila domovino") je bugarska državna himna.
Bazirana je na muzici i tekstu pesme "Gorda Stara planina" Cvetana Radoslavova, napisanoj 1885. kad je otišao u Srpsko-bugarski rat. Himna je prihvaćena 1964., ali tekst je bio menjan više puta, posljednji put 1990.godine.
Ovo su himne prethodile tri himne:
Šumi Marica ("Шуми Марица"), 1886. – 1944.;
Balgarijo mila, zemja na geroi ("Българийо мила, земя на герои"), 1950. – 1964.;
Republiko naša, zdravej ("Републико наша, здравей!"), u kratkom razdoblju između te dvije.

Navod iz himne:
“   Mila domovino,
ti si zemni raj,
tvoja ljepost i tvoj čar,
ah, nemaju kraj.   ”


* Bgarska.png (13.15 KB, 352x324 - viewed 378 times.)

* Cvetan Radoslavov.jpg (7.81 KB, 149x200 - viewed 2248 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #21 on: October 16, 2012, 11:23:30 pm »


GRCKA


Imnos eis tin Eleftherian (grč. Ύμνος εις την Ελευθερίαν, Himna slobodi) je grčka i kiparska državna himna.
Dionýsios Solomós je 1823. napisao rodoljubivu pesmu od 158 strofa, a prve dve strofe su 1865. postale službena grčka himna. Muziku za himnu je komponovao iste godine Nikolaos Mantzaros. Napisane su dve verzije: duga za izvođenje cele pesme i kraća samo za prve dve strofe.

Kipar je himnu prihvatio 1960. Prema ustavu, ova se himna izvodi u prisustvu predednika grčkih Kipranina, a turska himna u prisustvu potpredsednika, turskog Kipranina. Kipar je prestao koristiti tursku državnu himnu za vreme građanskog rata 1963.

Himna slobodi je takođe bila i Grčka kraljevska himna (od 1864.).

Ova se himna izvodi na svakoj ceremoniji zatvaranja Olimpijskih igara u čast Grčke kao kolevke moderne Olimpijade.


Grčki izvorni tekst
.
Σὲ γνωρίζω ἀπὸ τὴν κόψη
τοῦ σπαθιοῦ τὴν τρομερή.
Σὲ γνωρίζω ἀπὸ τὴν ὄψη
ποὺ μὲ βιὰ μετράει τὴ γῆ.

Ἀπ’ τὰ κόκκαλα βγαλμένη
τῶν Ἑλλήνων τὰ ἱερὰ
καὶ σὰν πρῶτα ἀνδρειωμένη
χαῖρε, ὦ χαῖρ' ἐλευθεριά


Srpski prevod

Poznajem tvoj oštri
Mač što sije stravu,
Pogled tvoj što motri
Zemlje tvoje slavu.

Iz kostiju ničeš
Grčkog svetog roda,
Opet hrabro kličeš:
Živjela sloboda


* Dionýsios Solomós.jpg (37.91 KB, 220x311 - viewed 191 times.)

* Mantzaros Nikolaos.jpg (17.45 KB, 180x258 - viewed 2231 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #22 on: October 16, 2012, 11:25:05 pm »


ITALIJA

Il Canto degli Italiani (srp: Pesma Talijana), poznata i kao Fratelli d'Italia (srp.: Talijanska braćo, po prvom stihu) i Inno di Mameli (srp.: Mamelijeva himna) italijanska je državna himna.

Stihove je 1847. u Genoi napisao Goffredo Mameli, pokušavajući stvoriti rodoljubivu pjesmu za sve Italijane koji su težili ujedinjenju. Nakon nešto više od dva meseca muziku za Mamelijev tekst napisao je Michele Novaro.
Međutim, proći će dosta vremena pre nego "Inno di Mameli", kako je nazvana po svom piscu, postane himna Italije. U vremenu stvaranja talijanske države pa sve do dolaska fašista na vlast službena je himna Italije bila dotadašnja himna Savoje, "Marcia Reale", kojoj je dolaskom Benita Mussolinija dodana i fašistička himna "Giovinezza".

Konačno, nakon stvaranja Republike Italije, 12. oktobra 1946. godine Il Canto degli Italiani postala je službena himna Italije.

Canto degli Italiani

Fratelli d'Italia,
l'Italia s'è desta,
dell'elmo di Scipio
s'è cinta la testa.
Dov'è la vittoria?
Le porga la chioma,
che schiava di Roma
Iddio la creò.
Refren:
Stringiamoci a coorte,
siam pronti alla morte.
Siam pronti alla morte,
l'Italia chiamò.
Stringiamoci a coorte,
siam pronti alla morte.
Siam pronti alla morte,
l'Italia chiamò!

Noi fummo da secoli
calpesti, derisi,
perché non siam popolo,
perché siam divisi.
Raccolgaci un'unica
bandiera, una speme:
di fonderci insieme
già l'ora suonò.
Refren
Uniamoci, uniamoci,
l'unione e l'amore
rivelano ai popoli
le vie del Signore.
Giuriamo far libero
il suolo natio:
uniti, per Dio,
chi vincer ci può?
Refren
Dall'Alpi a Sicilia
Dovunque è Legnano,
Ogn'uom di Ferruccio
Ha il core, ha la mano,
I bimbi d'Italia
Si chiaman Balilla,
Il suon d'ogni squilla
I Vespri suonò.
Refren
Son giunchi che piegano
Le spade vendute:
Già l'Aquila d'Austria
Le penne ha perdute.
Il sangue d'Italia,
Il sangue Polacco,
Bevé, col cosacco,
Ma il cor le bruciò.
Refren


* Goffredo Mameli.jpg (233.39 KB, 671x800 - viewed 226 times.)

* Michele Novaro.jpg (28.05 KB, 400x523 - viewed 228 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #23 on: October 16, 2012, 11:28:53 pm »


POLJSKA

Mazurek Dąbrowskiego je poljska nacionalna himna, a 1797. napisao ju je Józef Wybicki. Nazvana je po poljskom vojnom komandantu Janu Henryku Dąbrowskome.

Pesma se u početku zvala "Pesma poljskih legija u Italiji" ("Pieśń Legionów Polskich we Włoszech"), a bila je poznata i pod imenom "Poljska nikad neće umrijeti", prema početnim stihovima "Jeszcze Polska nie zginęła".

Ove se reči često pogresno navode kao neslužbeni poljski državni moto. Pesma je dobila na važnosti i postala jedna od najpopularnijih himni tokom tudenačkog ustanka 1830. i januarskog ustanka 1863. Tokom Proleća naroda 1848., postaje poznata sirom Evrope kao revolucionarna himna u Berlinu, Beču, Pragu i Parizu. To je postaklo slovačkog pesnika Samuela Tomášika da napiše himnu Hej Slaveni, zasnovanu na melodiji Dąbrowskog Mazureka, i posle prihvaćenu od strane Prvog Kongresa Sveslavenskog pokreta u Pragu kao Sveslavenska himna. Tokom Drugog svetskog rata, prevod ove himne postaje himna Jugoslavije. Druge poznate verzije te himne su i Šumi Marica himna Bugarske od 1886. do 1944.



* Poljska.png (47.52 KB, 494x725 - viewed 246 times.)

* Józef Wybicki.jpg (20.18 KB, 220x264 - viewed 2279 times.)

* Samuel Samo Tomasik.jpg (4.79 KB, 176x232 - viewed 2221 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #24 on: October 16, 2012, 11:31:02 pm »


VATIKAN
 
Inno e Marcia Pontificale je od 1950. godine nacionalna himna države Vatikan. Tekst je napisao Antonio Allegra (1905.–1969.), a muziku Charles Gounod (1818.–1893.).


Italijanski

Roma immortale di Martiri e di Santi,
Roma immortale accogli i nostri canti:
Gloria nei cieli a Dio nostro Signore,
Pace ai Fedeli, di Cristo nell'amore.
A Te veniamo, Angelico Pastore,
In Te vediamo il mite Redentore,
Erede Santo di vera e santa Fede;
Conforto e vanto a chi combate e crede,
Non prevarranno la forza ed il terrore,
Ma regneranno la Verità, l'Amore.

Latinski I

Sedes es Petri, qui Romae effudit sanguinem,
Petri, cui claves datae sunt regni caelorum.
Pontifex, Tu successor es Petri;
Pontifex, Tu magister es tuos confirmas fratres;
Pontifex, Tu qui Servus servorum Dei,
hominumque piscator, pastor es gregis,
ligans caelum et terram.
Pontifex, Tu Christi es vicarius super terram,
rupes inter fluctus, Tu es pharus in tenebris;
Tu pacis es vindex, Tu es unitatis custos,
vigil libertatis defensor; in Te potestas.
Tu Pontifex, firma es petra, et super petram hanc aedificata est Ecclesia Dei.
O felix Roma - O Roma nobilis.

Prijevod na hrvatski

O Rime besmrtni, grade mučenika i svetaca,
o besmrtni Rime, primi naše molitve,
slava Bogu i Gospodinu našem na nebesima,
a mir među ljudima koji Krista slave!
Tebi dolazimo, anđeoski Pastiru,
u Tebi vidimo krotkog Spasitelja.
Ti si sveti nasljednik Slave,
ohrabrenje i ponos onih koji vjeruju i koji se bore.
Sila i nasilje ne će zagospodariti,
ali istina i ljubav hoće.
PONTIFIKALNI MARŠ
Živio, o Rime, vječno prebivalište sjećanja;
tisuće palmi i tisuće oltara pjeva u tvoju slavu.
Grade Apostolski, majko i vodiču izabrani,
svjetlosti naroda, i nado svijetu!
Živio, O Rime! Tvoja svjetla nikada ne će izbljedjeti;
rušitelji ljepote tvoje nestaju u mržnji i sramu.
Grade Apostolski, majko i vodiču izabrani,
svjetlosti naroda, i nado svijetu!




* Antonio Allegra.jpg (105.52 KB, 500x402 - viewed 282 times.)

* Charles Gounod.jpg (23.75 KB, 300x427 - viewed 302 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #25 on: October 16, 2012, 11:34:27 pm »


SOVJETSKI SAVEZ

Химна Совјетског Савеза заменила је Интернационалу 15. марта 1944. Стихове је написао Сергеј Михалков заједно са Габријелом Ел-Регистаном, док је музику компоновао Александар Александров.

Веровало се да ће совјетским војницима више одговарати химна која је посвећена само Совјетском Савезу пре него светском радничком покрету. Песму је првобитно написао Василиј Лебедев-Кумач 1939. као химну Бољшевичке партије са стиховима написаним у александринцу.

Стаљин је првобитно споменут у стиховима, али су након његове смрти 1953. и процеса дестаљинизације, ти стихови били непожељни. Од тада па до 1977. химна се свирала без текста.

Измењени стихови без референци на Стаљина и Други светски рат су одобрени 1977.
Након распада Совјетског Савеза, Русија је усвојила нову националну химну. Године 2000. стара совјетска химна је поново прихваћена, а Михалков је написао нови текст који је представљао нову некомунистичку Русију.

Верзија из 1944.

Руски језик

Союз нерушимый республик свободных
Сплотила навеки Великая Русь.
Да здравствует созданный волей народов
Единый, могучий Советский Союз!
Славься, Отечество наше свободное,
Дружбы народов надёжный оплот!
Знамя советское, знамя народное
Пусть от победы к победе ведёт!
Сквозь грозы сияло нам солнце свободы,
И Ленин великий нам путь озарил:
Нас вырастил Сталин - на верность народу,
На труд и на подвиги нас вдохновил!
Славься, Отечество наше свободное,
Счастья народов надёжный оплот!
Знамя советское, знамя народное
Пусть от победы к победе ведёт!
Мы армию нашу растили в сраженьях.
Захватчиков подлых с дороги сметём!
Мы в битвах решаем судьбу поколений,
Мы к славе Отчизну свою поведём!

Српски језик

Нераскидиви савез слободних република,
ујединила је заувек велика Русија.
Да живи дело народне воље,
једини, моћни Совјетски Савез.
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа.
Барјак совјетски, барјак народни
Нека води из победе у победу!
Кроз олује нам сијало сунце слободе,
И Лењин велики осветлио нам пут:
Одгојио нас је Стаљин - на верност народу,
На рад и на подвиге надахнуо нас!
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа.
Барјак совјетски, барјак народни
Нека води из победе у победу!
Армију смо нашу одгојили у биткама.
Окупаторе подле смесшћемо с пута!
У биткама решавамо судбину нараштајâ,
Повешћемо к слави свој родни дом!
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа.
Барјак совјетски, барјак народни
Нека води из победе у победу!

Верзија из 1977:

Руски језик

Союз нерушимый республик свободных
Сплотила навеки Великая Русь.
Да здравствует созданный волей народов
Единый, могучий Советский Союз!
Славься, Отечество наше свободное,
Дружбы народов надёжный оплот!
Партия Ленина — сила народная
Нас к торжеству коммунизма ведёт!
Сквозь грозы сияло нам солнце свободы,
И Ленин великий нам путь озарил:
На правое дело он поднял народы,
На труд и на подвиги нас вдохновил!
Славься, Отечество наше свободное,
Дружбы народов надёжный оплот!
Партия Ленина — сила народная
Нас к торжеству коммунизма ведёт!
В победе бессмертных идей коммунизма
Мы видим грядущее нашей страны,
И Красному знамени славной Отчизны
Мы будем всегда беззаветно верны!
Славься, Отечество наше свободное,
Дружбы народов надёжный оплот!
Партия Ленина — сила народная
Нас к торжеству коммунизма ведёт!

Српски језик

Нераскидиви савез слободних република,
ујединила је заувек велика Русија.
Да живи дело народне воље,
једини, моћни Совјетски Савез.
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа
Партија Лењина, снага народна
Нас ка победи комунизма води!
Кроз олује нам сијало сунце слободе,
И Лењин велики осветлио нам пут:
На прави циљ је подигао народ,
На рад и на подвиге надахнуо нас!
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа
Партија Лењина, снага народна
Нас ка победи комунизма води!
У победи бесмртне идеје комунизма
Ми видимо будућност наше земље,
И црвени барјак славне Отаџбине
Ми бићемо заувек потпуно верни!
Слава ти, отаџбино наша слободна,
поуздани ослонцу пријатељства народа
Партија Лењина, снага народна
Нас ка победи комунизма води!


* sergej mihalkov.jpg (4.26 KB, 150x150 - viewed 2213 times.)

* Aleksandar Aleksandrov.jpg (29.3 KB, 323x480 - viewed 217 times.)
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #26 on: October 16, 2012, 11:35:43 pm »


RUSKA FEDERACIJA

Himnu Ruske Federacije je napisao Sergej Mihalkov na muziku Aleksandra Aleksandrova. Ova verzija je zvanična od 2001.

Ruski tekst
Россия — священная наша держава,
Россия — любимая наша страна.
Могучая воля, великая слава —
Твоё достоянье на все времена!
Припев
Славься, Отечество наше свободное,
Братских народов союз вековой,
Предками данная мудрость народная!
Славься, страна! Мы гордимся тобой!
От южных морей до полярного края
Раскинулись наши леса и поля.
Одна ты на свете! Одна ты такая —
Хранимая Богом родная земля!
Припев
Широкий простор для мечты и для жизни.
Грядущие нам открывают года.
Нам силу даёт наша верность Отчизне.
Так было, так есть и так будет всегда!
Припев


Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #27 on: October 16, 2012, 11:37:11 pm »


RUSIJA

Химну Русије је написао Сергеј Михалков на музику Александра Александрова. Ова верзија је званична од 2001. и заправо је измењена верзија химне Совјетског Савеза

Руски текст

Россия — священная наша держава,
Россия — любимая наша страна.
Могучая воля, великая слава —
Твоё достоянье на все времена!
Славься, Отечество наше свободное,
Братских народов союз вековой,
Предками данная мудрость народная!
Славься, страна! Мы гордимся тобой!
От южных морей до полярного края
Раскинулись наши леса и поля.
Одна ты на свете! Одна ты такая -
Хранимая Богом родная земля!
Славься, Отечество наше свободное,
Братских народов союз вековой,
Предками данная мудрость народная!
Славься, страна! Мы гордимся тобой!
Широкий простор для мечты и для жизни
Грядущие нам открывают года.
Нам силу даёт наша верность Отчизне.


Српски текст

Русијо света наша државо,
Русијо вољена наша земљо.
Снажна воља, велика слава
Твоја су блага за сва времена!
Славна буди, наша слободна Отаџбино,
Братских народа савезе вечни,
Прецима преношена мудрост народна!
Славна буди, државо! Поносимо се тобом!
Од јужних мора до поларних крајева
Простиру се наше шуме и поља
Ти си једина на свету си таква!,
Штићена Богом, рођена земљо!
Славна буди, наша слободна Отаџбино,
Братских народа савезе вечни,
Прецима преношена мудрост народна!
Славна буди, државо! Поносимо се тобом!
Широки простор за снове и за живот
Отварају нам долазећа лета.
Снагу нам даје верност Отаџбини.
Тако је било и јесте, и увек ће бити!
Славна буди, наша слободна Отаџбино,
Братских народа савезе вечни,
Прецима преношена мудрост народна!
Славна буди, државо! Поносимо се тобом!
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #28 on: October 16, 2012, 11:38:45 pm »


NEMACKA

Das Lied der Deutschen (превод: Песма Немаца) је немачка химна. Музику је написао Јозеф Хајдн 1797. године као незваничну химну Аустрије на текст Gott erhalte Franz den Kaiser (Боже чувај цара Франца). Основа за музику немачке химне је хрватска народна песма из Међимурја Вјутро се рано стајем.

Данашњи текст је написао лингвиста и песник Аугуст Хајнрих Хофман фон Фалерслебен имајући Хајднову мелодију на уму за време свог боравка на острву Хелголанд 1841. године. Означава се и као Хофман-Хајднова песма.
Das Lied der Deutschen

Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt,
Wenn es stets zu Schutz und Trutze
Brüderlich zusammenhält,
Von der Maas bis an die Memel,
Von der Etsch bis an den Belt –
Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt!

Deutsche Frauen, deutsche Treue,
Deutscher Wein und deutscher Sang
Sollen in der Welt behalten
Ihren alten schönen Klang,
Uns zu edler Tat begeistern
Unser ganzes Leben lang –
Deutsche Frauen, deutsche Treue,
Deutscher Wein und deutscher Sang!

Einigkeit und Recht und Freiheit
Für das deutsche Vaterland!
Danach lasst uns alle streben
Brüderlich mit Herz und Hand!
Einigkeit und Recht und Freiheit
Sind des Glückes Unterpfand –
Blüh im Glanze dieses Glückes,
Blühe, deutsches Vaterland!

Превод
Немачка, Немачка изнад свега,
изнад свега на свету,
ако се увек ради заштите и одбране
братски држи заједно.
Од Мезе до Њемена,
Од Адиђеа до Белта,
|: Немачка, Немачка изнад свега,
изнад свега на свету! :|

Немачке жене, немачка верност,
немачко вино и немачки пој
нека у свету задрже
свој стари лепи звук,
те нас надахњују на племенита дела
током целог нашег живота.
|: Немачке жене, немачка верност,
немачко вино и немачки пој! :|

Јединство и правда и слобода
за немачку домовину!
Сви нека тежимо томе
братски са срцем и руком!
Јединство и правда и слобода
јесу јамство среће.
|: Цвати у слави те среће,
цвати, немачка домовино. :|
Само трећа строфа је званична химна Немачке. Због проблематичних речи је интонирање прве две строфе у званичним приликама забрањено.
•   Deutschland, Deutschland über alles über alles in der Welt - Немачка, Немачка изнад свега, изнад свега на свету
Ови стихови се сматрају изражавањем десничарског става и блиско се повезују са нацистичком идеологијом.

•   Von der Maas bis an die Memel von der Etsch bis an den Belt - Од Меусе да Њемена, Од Адиђе до Белта
Река Њемен је данас граница између Русије (Каљинградске области) и Литваније, Адиђе се налази у Јужном Тиролу који је део Италије, а Белт се налази у Данској, тако да се и ови стихови повезују са Немачком (нацистичком) претензијом на суседне замље, без обзира на историјске прилике у којима су стихови написани (19. век).



Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 819



« Reply #29 on: October 16, 2012, 11:40:13 pm »

FRANCUSKA

Marseljeza (franc.: La Marseillaise, u značenju: Marsejska pjesma) je francuska državna himna.

"Marseljezu" je komponovao Claude Joseph Rouget de Lisle u noći sa 25/26. aprila 1792. godine, tokom objave rata Austriji u Strasbourgu. Prvobitno se zvala "Chant de guerre pour l'armée du Rhin", tj. "Ratna pesma Rajnske vojske" i bila je posvećena grofu Nicolasu Luckneru, komandantu i guverneru Strasbourga. Dobila je ime 30. avgusta 1792. godine, jer se pevala prilikom ulaska 500 dobrovoljaca iz Marselja u Pariz. U pocetku je bila revolucionarna pesma i himna slobodi, da bi postepeno formirana kao nacionalna himna.

Dana 14. jul 1795. Marseljeza je proglašena državnom himnom Francuske.

МАРСЕЉЕЗА:
РЕФРЕН:

На оружје грађани!
Формирајте своје батаљоне!
Корачајмо! Корачајмо!
Нека нечиста крв
Натопи наше бразде!


I
Хајдемо! Децо Отаџбине!
Дан славе је дошао!
Против нас је подигнута
Крвава застава тираније! (Bis)
Чујете ли у пољима
Рику тих дивљих војника?
Они вам у наручје долазе
Да закољу ваше синове, ваше супруге.
На оружје, грађани! Etc.

II
Шта хоће та руља робова,
Издајника, од краља заведених?
За кога ти гнусни окови,
Ти ланци одавно припремљени? (Bis)
Французи! За нас, ах! Каква увреда!
Какав занос треба да изазове;
Нас усуђују се да мисле
Да врате у старо ропство!
На оружје, грађани! Etc.


III
Шта! Стране чете
Да буду меродавне на нашим огњиштима?
Шта! Најамничке фаланге
Да обарају наше горде ратнике! (Bis)
Боже! Наше ће руке бити оковане!
Наше главе под јармом савиће се!
Подли насилници постаће
Господари наше судбине!
На оружје, грађани! Etc.

IV
Бојте се, тирани и ви, Издајници,
Срамото свих партија!
Бојте се! Ваши родоубилачки планови
Добиће своју цену. (Bis)
Свако је војник да се против вас бори.
Ако падну, наши млади јунаци,
Земља их ствара поново
Против вас да се боре потпуно спремни.
На оружје, грађани! Etc.
V
Французи! Као великодушни ратници
Задајмо и задржавајмо своје ударце!
Поштедимо те тужне жртве,
Нерадо, против нас наоружане! (Bis)
Али тај тиранин крвави!
Али ти завереници из Бујеа!
Ти тигрови који без милости,
Раздиру груди своје мајке!
На оружје, грађани! Etc.

VI
Љубави света за Отаџбину
Води, ојачај наше осветничке мишице!
Слободо! Слободо драга,
Бори се са својим браниоцима! (Bis)
Под наше заставе нека победа
Дотрчи на твоје мушке позиве!
Нека твоји умирући непријатељи
Виде твој тријумф и нашу славу!
На оружје, грађани! Etc.
VI
I Француски народ познаје твоју славу;
Крунисану Једнакошћу,
Какав тријумф, каква победа,
Стечена Слободо! (Bis)
Бог који шаље громове
И који влада појавама,
Да би уништио тиранина,
Служи се на земљи твојом мишицом!
На оружје, грађани! Etc.
VIII
Ми смо тираније
Одбили последње напоре;
Из наших крајева, она је истерана!
Код Француза краљеви су мртви. (Bis)
Нека заувек живи Република!
Проклето нека је краљевство!
Нека овај рефрен свуда ношен,
Пркоси политици краљева.
На оружје, грађани! Etc.
IX
Француска коју Европа обожава
Поново је стекла Слободу
И сваки грађанин дише
Под законима Једнакости; (Bis)
Једног дана њена драга слика
Рашириће се по универзуму.
Народи, ви ћете спалити своје окове
И имаћете Отаџбину!
На оружје, грађани! Etc.
X
Бацајући под ноге права Човека,
Недисциплиноване легије
Првих становника Рима
Потчинише народе. (Bis)
Већи и мудрији план
Ангажује нас у борбе
И Француз у руци држи оружје
Само да разори ропство.
На оружје, грађани! Etc.
XI
I
Да! Већ дрских деспота
И руља емиграната
Ратујући са Санкилотима
Нашим оружјем су отерани; (Bis)
Узалуд се њихова нада темељи
на љутом фанатизму,
Знак Слободе
Ускоро ће обићи свет.
На оружје, грађани! Etc.

XII
О вас! Нека слава окружује,
Грађани, славни ратници,
Бојте се, у пољима Белоне,
Бојте се да укаљате ваше ловорове венце! (Bis)
Непријемчиви на црне сумње
Према вашим командантима, вашим генералима,
Не напуштајте никад своје заставе,
И остаћете непобедиви!
На оружје, грађани!



* Claude Joseph Rouget de Lisle.jpg (12.04 KB, 220x204 - viewed 2186 times.)

* Marseljeza.jpg (63.41 KB, 403x313 - viewed 249 times.)
« Last Edit: October 16, 2012, 11:54:36 pm by vitez koja » Logged
Pages:  1 [2] 3 4 5   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 24 queries.