Drzavne himne

[vitez koja]

SPANIJA

Španska nacionalna himna tradicionalno je poznata kao Marcha Granadera ili Marcha Real Española. Nema reči, samo muziku. Postoje dvije verzije: potpuna i skraćena, a propisom je određeno kada se koristi koja verzija.

Službeno je postala španjolskom himnom u oktobru 1997. godine.

Španska nacionalna himna jedna je od najstarijih u Europi, a njeno poreklo nije poznato. Prvi put se pominje u dokumentu iz 1761. Libro de Ordenanza de los toques militares de la Infantería Española (Knjiga pravila o vojnoj muzici španske pesadije). Nazvana je Marcha Grenadera (srp.Marš grenadira), a ime kompozitora ostalo je nepoznato.

1770. godine kralj Karlo III. proglasio je Marcha Granadera za službeni počasni marš, koji je zauzimao svoje mjesto na javnim i ceremonijalnim događajima. Zbog toga što je izvođen uvek na javnim događajima kojima su prisustvovali članovi kraljevske porodice, Španci su ga prozvali Marcha Real (srpskohrvatski Kraljevski marš') i takvog ga prihvatili za svoju himnu.

[vitez koja]

PORTUGALIJA

Португалска (порт. A Portuguesa) је национална химна Португалије. Текст је написао Енрике Лопес де Мендоса, а музику Алфредо Кеил.

Песма је настала након пораста португалског национализма узрокованог британским ултиматумом Португалији 1890. године да се повуку са подручја између Анголе и Мозамбика. Током протеста који су потресали Португалију крајем 19. века песма је постала веома популарна. Песма је прво усвојена као републиканска химна, а 1910. као химна новонастале републике Португалије, уместо дотадашње Повеља Химна (порт. O Hino da Carta), последње химне уставне монархије у Португалији. Назив A Portuguesa значи Португалска песма.

Оригинална верзија је имала стих: Против Британаца , ступамо (порт. Contra os Bretões, marchar, marchar), а 16. јула 1957. године овај стих је преправљен у Против топова ступамо, ступамо (порт. Contra os canhões, marchar, marchar).


Стихови на португалском
Heróis do mar, nobre povo,
Nação valente, imortal
Levantai hoje de novo
O esplendor de Portugal!
Entre as brumas da memória,
Ó Pátria, sente-se a voz
Dos teus egrégios avós
Que há-de guiar-te à vitória!
Às armas, às armas!
Sobre a terra sobre o mar,
Às armas, às armas!
Pela Pátria lutar
Contra os canhões marchar, marchar!

Превод на српски
Племенити људи, морски јунаци,
храбри, бесмртни, народе,
данас опет свиће
португалски сјај.
Из магле успомена,
Домовино, осети гласове
великих предака
који ће те довести до победе!
На оружје, на оружје,
преко земље, преко мора,
на оружје, на оружје,
боримо се за домовину!
Против топова ступамо, ступамо

[vitez koja]

IZRAEL

Хатиква (хеб. התקווה- Hatikvah), „Нада”, је национална химна Израела.

Хатиква-у је написао галицијски песник Нафтали Херц Имбер у Јашију 1871. као песму од девет строфа коју је назвао Тикватену (Наша нада).

1897., на првом ционистичком конгресу, постала је химна ционизма; касније ју је аранжирао композитор Паул Бенхајм, са музиком заснованом на румунско-јеврејској народној песми.

Касније је текст измењен више пута до коначног облика који је добио 1948. када је настала држава Израел и када је ова песма постала њена химна.

У садашњем облику, песма се састоји само из једне строфе и рефрена оригиналне песме.
Најважнија промена која се десила у тексту је да Јевреји више не теже ка повратку у Цион, већ да створе слободну државу у њему.
За музику коју је вероватно компоновао Самуел Коен се тврди да је заснована на теми из симфонијске поеме „Влтава” чешког композитора Бедржиха Сметане, коју је и он узео из народне песме са простра северозападне Румуније и Молдавије. Стихови химне су на хебрејском .

Изговор и превод текста химне:

Кол од балевав
П'нима -
Нефеш Јехуди хомија
Улфа'атеј мизрах кадима
Ајин л'цион цофија.
Од ло авдах тикватену
Хатиква бат шнот алпајим:
Л'и'хјот ам хофши б'арцену -
Ерец Цион в'Јерушалајим

Све док је у нашим грудима
Душа Јевреја жуди
И напред ка Истоку,
Ка Сиону, око гледа.
Наша нада није још изгубљена,
Нада две хиљаде година стара,
Да будемо слободан народ у земљи својој
Земљи Сиона и Јерусалима

[vitez koja]

ODA RADOSTI

Ода радости (нем. Ode an die Freude) је ода коју је немачки песник Фридрих Шилер написао 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.
   
Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.

Текст песме

Радост дивни дар Божанства дете поља небеских,
Твојим жаром опијени, ступамо до прага твог.
Кад нас твоја моћ измири нестати мора разрок сав.
Сваки човек брат је другом твој кад дивни следи глас.
Сваки човек који срећу верног пријатељства зна,
сваки који зна за љубав нек нам свој приложи глас.
Свак' ко може једно биће на тој земљи својим звати.
Ком то није дано, бедник, тај за радост неће знат'.

Верзија текста незваничне Европске химне

Радост искра све лепоте,
Кћери из Елизија!
Опојна ти моћ красоте,
Узвишена мисија.
Твоје снове вежу нити,
Што растави мода зла.
Сви ће људи браћа бити,
Крило твоје спајат' зна.

[vitez koja]

INTERNACIONALA

Internacionala (L'Internationale na francuskom) je najpoznatija socijalistička pjesma i jedna od najprepoznatljivijih pjesama na svijetu. Originalne riječi (na francuskom) napisao je 1870. godine Eugène Pottier (1816–1887, kasnije član Pariske Komune). Pierre Degeyter (1848–1932) komponovao je pesmu 1888. (Originalno je trebala biti pjevana na glazbu Marseljeze.)

Internacionala je postala komunistička, anarhistička i socijaldemokratska himna pa je prevedena na mnoge jezike. U mnogim evropskim zemljama pesma je početkom 20. veka bila zabranjivana zbog stihova koji potstiču na rušenje vlasti. Tradicionalno se peva sa stisnutom desnom šakom podignutom uz slepoočnicu.

Ruska verzija Internacionale služila je kao himna Sovjetskog Saveza od 1917. do 1944. kad je zamenjena Himnom Sovjetskog Saveza a postala je partijska himna KPSS. Prvu rusku verziju preveo je Arkadij Jakovljevič Kots 1902. godine i sastojala se od 3 strofe i refrena. Kasnije je proširena i ponovo prepevana.
Internacionalu pevaju ne samo komunisti nego (u mnogim zemljama, koriste bez teksta pesme) i socijalisti ili socijaldemokrati. Pevana je i za vreme studentskih i radničkih protesta 1989. godine na trgu Tiananmen. Narodna Republika Kina je 6. juna 2003. zabranila izvođenje Internacionale na sastancima partije na svim nivoima.
Muzika Internacionale je u Francuskoj zaštićena patentom, mada se ta činjenica na široko ignorise od strane organizatora levičarskih sastanaka.

Prva strofa
Debout, les damnés de la terre
Debout, les forçats de la faim
La raison tonne en son cratère
C'est l'éruption de la fin
Du passé faisons table rase
Foules, esclaves, debout, debout
Le monde va changer de base
Nous ne sommes rien, soyons tout
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Druga strofa
Il n'est pas de sauveurs suprêmes
Ni Dieu, ni César, ni tribun
Producteurs, sauvons-nous nous-mêmes
Décrétons le salut commun
Pour que le voleur rende gorge
Pour tirer l'esprit du cachot
Soufflons nous-mêmes notre forge
Battons le fer quand il est chaud
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Treća strofa
L'état comprime et la loi triche
L'impôt saigne le malheureux
Nul devoir ne s'impose au riche
Le droit du pauvre est un mot creux
C'est assez, languir en tutelle
L'égalité veut d'autres lois
Pas de droits sans devoirs dit-elle
Egaux, pas de devoirs sans droits
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Četvrta strofa
Hideux dans leur apothéose
Les rois de la mine et du rail
Ont-ils jamais fait autre chose
Que dévaliser le travail
Dans les coffres-forts de la bande
Ce qu'il a créé s'est fondu
En décrétant qu'on le lui rende
Le peuple ne veut que son dû.
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Peta strofa
Les rois nous saoulaient de fumées
Paix entre nous, guerre aux tyrans
Appliquons la grève aux armées
Crosse en l'air, et rompons les rangs
S'ils s'obstinent, ces cannibales
A faire de nous des héros
Ils sauront bientôt que nos balles
Sont pour nos propres généraux
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Šesta strofa
Ouvriers, paysans, nous sommes
Le grand parti des travailleurs
La terre n'appartient qu'aux hommes
L'oisif ira loger ailleurs
Combien, de nos chairs se repaissent
Mais si les corbeaux, les vautours
Un de ces matins disparaissent
Le soleil brillera toujours.
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|

srpskohrvatski prijevod

Ustajte prezreni na svijetu
Svi sužnji koje mori glad!
To razum grmi u svom gnjevu
Kraj u ognju bukti sad
Prošlost svu zbrišimo za svagda
Ustaj , roblje , diže se
Sav svijet iz temelja se mijenja
Svoj bijedi sutra bit će kraj!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Druga strofa
Od silnih nama nema dara
Krvnici su nam car i bog!
Tko trudom sve na svijetu stvara
Sam nek zgazi vraga svog.
Da nas zlotvor taj više ne davi,
I misao da ne guši mrak,
Raspirimo oganj u čas pravi,
I naš nek kuje čekić jak.
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Treća strofa
Naš zakon vlasnika sad štiti,
u ruci silnih krvav mač,
Pod njime sirotinja pišti,
On joj stvara bijedu i plač.
Svi mi bjesmo dosad bespravni,
Jednakost nek je sad za nas,
U pravu postanimo ravni,
I sebi samo dajmo vlast!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Četvrta strofa
U bijesu svome sav je ružan
Taj kralja novca gnusni soj,
A svima dužan i predužan,
Pljačka nam on trud i znoj!
Što naš rad nam stvori i osnaži
Otmicom tuđ je zalogaj!
Al narod od njeg sada traži
Da vrati krvav zajam taj!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Peta strofa
Nas varkom lagali su silni,
Nek mir je nama, njima boj!
A vojska, saveznik obilni,
Bit će s nama uz svoga svoj.
Osvajački tko u rat poziva
Da narod drugom bude rob,
Nek znade: naša puška živa
I njemu sprema crni grob!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Šesta strofa
Svud radnik i seljak se budi,
Visoko nose crven stijeg,
A širom zemlje radni ljudi
Silnika će nagnat' u bijeg.
Što nam krv su vjekovima pile
Tih crnih ptica skrš'mo let!
Kad s lica zemlje sve iščile,
Pod suncem nek zablista svijet!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|

[vitez koja]

OLIMPIJSKA HIMNA

Олимпијска химна (гр. Ο Υμνος των Αγωνων) је музичко дело које је компоновао Спирос Самарас (Spyros Samaras) на текст песме грчког песника и писца Костиса Паламаса (Kostis Palamas). Први пут је изведена на церемонији отварања првих Олимпијских игара 1896. у Атини. Након тога, сваки домаћин је давао разним композиторима и музичарима да напишу химну за одређену Олимпијаду.

Ову химну је Међународни олимпијски комитет 1958. прогласио званичном и први пут је изведена на отварању Токијских Игара 1964. године.
Олимпијска химна има статус државне химне према прописима МОК-а.

Originalni tekst:

Αρχαίον Πνεύμ'αθάνατον, αγνέ πατέρα
του ωραίου, του μεγάλου και τ'αληθινού,
κατέβα, φανερώσου κι άστραψ'εδώ πέρα
στην δόξα της δικής σου γης και τ'ουρανού.
Στο δρόμο και στο πάλεμα και στο λιθάρι,
στων ευγενών Αγώνων λάμψε την ορμή,
και με τ'αμάραντο στεφάνωσε κλωνάρι
και σιδερένιο πλάσε κι άξιο κορμί.
Κάμποι, βουνά και πέλαγα&sup1 φέγγουν μαζί σου
σαν ένας λευκοπόρφυρος μέγας ναός,
και τρέχει στο ναόν εδώ προσκυνητής σου,
Αρχαίον Πνεύμ'αθάνατον, κάθε λαός.


Превод

Бесмртни Душе Антике, пречисти оче
лепоте, величине и истине,
сиђи, откриј нам се као муња
овде у слави твоје земље и твога неба.

У трчању, рвању и бацању
просветли нас племенитом светлошћу Игара,
и круниши нас вечним венцем
и учини нам тело чврсто и вредно.

Поља, планине и пучина&sup1 сјаје са тобом
као бело-пурпурни велики храм,
у који долазе твоји ходочасници,
о Бесмртни Душе Антике, сви народи.

[vitez koja]

NR KINA

Državna himna NR Kine je « Marš doobrovoljaca» formiran 1935.godine. Tekst pesme je pisao dramaturg Tian Hang, a kompozitor je Ne Er- osnivač pokreta nove muzike u Kini. Ova pesma je bila tematska pesma filma « Dobra mladež». U filmu se opisuje kako su nakon događaja « 18.septembar», japanski agresori okupirali tri severne kineske provincije. Brojni kineski intelektualci su u ključnom momentu kada se kineska nacija našla u opasnosti, hrabro išli na front borbe protiv japanskih okupatora. Prikazivanjem filma ova pesma je popularisana u svim krajevima zemlje i nazvana rogom za oslobodjenje kineske nacije.

Na prvom plenarnom zasedanju konferencije kineskog narodnog političkog konsultativnog saveta 27.septembra 1949.godine usvojena je rezol ucija u kojoj je potvrdjeno da se, do zvaničnog potvrdjenja državne himne NR Kine, « Marš doborvoljaca» se koristi kao državna himna Kine.

14.marta 2004. godine na drugom zasedanju Svekinskog narodnog Kongresa 10. saziva je usvojen amandman Ustava u kome je potvrdjeno da je državna himna NR Kine « Marš dobrovoljaca».


Ustanite, vi koji odbijate da budete robovi!
Usmerimo naše telo i krv ka novom Velikom Zidu!
Kineska nacija se suočava sa svojim najvećim iskušenjem,
Iz svakog tlačenja će se izdići naš konačni krik
Ustajte ! Ustajte! Ustajte!
Nas je mnogo, ali nam srca kucaju kao jedno!
Hrabro izazivajući neprijateljske pucnje, marširajmo napred !
Marširajmo napred! Marširajmo napred! Napred !

[vitez koja]

INDIJA

Ђана Гана Мана (бен. जन गण मन - Jana Gana Mana) (Ти си владар умова свих људи) је национална химна Индије. Она представља прву од пет строфа песме коју је написао лауреат Нобелове награде Рабиндранат Тагор на бенгалском језику.

Индијска химна је овде дата на два писма,  Бенгалскom i Девангари.

জনগণমন-
অধিনায়ক জয় হে
ভারতভাগ্যবিধাতা!
পঞ্জাব সিন্ধু গুজরাট
মরাঠা দ্রাবিড় উতকল বঙ্গ
বিন্ধ্য হিমাচল যমুনা গঙ্গা
উচ্ছলজলধিতরঙ্গ
তব শুভ নামে জাগে, তব শুভ
আশিস মাগে,
গাহে তব জয়গাথা।
জনগণমঙ্গলদায়ক জয় হে
ভারতভাগ্যবিধাতা!
জয় হে, জয় হে, জয় হে,
জয় জয় জয়, জয় হে॥   जन गण मन
अधिनायक जय हे
भारत भाग्यविधाता
पंजाब सिन्धु गुजरात मराठा
द्राविड़ उत्कल बंगा
विन्ध्य हिमाचल यमुना गंगा
उच्छल जलधि तरंगा
तव शुभ नामे जागे
तव शुभ आशीष मांगे
गाहे तव जयगाथा
जन गण मंगलदायक जय हे
भारत भाग्यविधाता
जय हे, जय हे, जय हे
जय जय जय जय हे!

[vitez koja]

JAPAN

"Kimi Ga Yo" („1000 година владавине да ти буду срећне”) (јап. 君が代) је национална химна Јапана, која је била незванична до 1999. Написана је у стилу Вака (Waka), древном јапанском стилу песме, из Хеиан периода (Heian). Аутор није познат.

君が代は
千代に
八千代に
細石の
巌となりて
苔の生すまで   きみがよは
ちよに
やちよに
さざれいしの
いわおとなりて
こけのむすまで


Нека владавина мог Господара,
Траје хиљаду,
Осам хиљада генерација,
Док шљунак
Не прерасте у камење
Покривено маховином

Постоји мишљење да су ово стихови једне љубавне песме. Древни Јапанци су веровали да камење настаје од шљунка као што изданак расте из семена, што се и огледа у песми.
Године 1869. Ојама Иуао (Oyama Iwao) и други Сацума војни официри су изабрали ову песму за националну химну и упослили енглеза Џона Вилијама Фентона (John WIlliam Fenton) да напише музику за њу. Ипак, због лоше репутације аутора, идеја је напуштена 1876. Садашњу музику је компоновао Хајаши Хиромори (Hayashi Hiromori) 1880. године

[vitez koja]

KANADA

О Канадо је химна Канаде.

Стихови на Енглеском

O Canada! Our home and native land!
True patriot love in all thy sons command.
With glowing hearts we see thee rise,
The True North strong and free!
From far and wide, O Canada,
We stand on guard for thee.
God keep our land glorious and free!
O Canada, we stand on guard for thee.
O Canada, we stand on guard for thee.
[уреди] Стихови на француском
Ô Canada ! Terre de nos aïeux,
Ton front est ceint de fleurons glorieux !
Car ton bras sait porter l'épée,
Il sait porter la croix;
Ton histoire est une épopée
Des plus brillants exploits.
Et ta valeur de foi trempée
Protégera nos foyers et nos droits;
Protégera nos foyers et nos droits.


Двојезична верзија

O Canada! Our home and native land!
True patriot love in all thy sons command.
Car ton bras sait porter l'épée,
Il sait porter la croix;
Ton histoire est une épopée
Des plus brillants exploits.
God keep our land glorious and free!
O Canada, we stand on guard for thee.
O Canada, we stand on guard for thee.

U Kanadi pesma God Save the Queen nije zvanično proglašena kraljevskom himnom, ali se konvencijom učvrstila kao takva, te se ponekada na javnim svečanostima izvodi zajedno sa zvaničnom kanadskom himnom O Canada.

[vitez koja]

VELIKA BRITANIJA

God Save the Queen (srpskohrvatski: Bože čuvaj Kraljicu) je patriotska pesma, državna himna i kraljevska himna Ujedinjenog Kraljevstva, jedna od dve državne himne Novog Zelanda, kraljevska himna Kanade, Australije i ostalih komonveltskih kraljevstava, kao i himna britanske kraljevske porodice. U doba vladavine kralja naslov i reči pesme menjaju se u God Save the King (srpskohrvatski: Bože čuvaj Kralja). Upotreba ove pesme na događajima od državnog značaja u Velikoj Britaniji predstavljala je prvi primer da je neka država usvojila državnu himnu.

Ne postoji neka zvanična verzija ove pesme: od vremena prvog objavljivanja dodavane su i izostavljane različite strofe, pa se čak i danas u raznim publikacijama nailazi na različite verzije pojedinih strofa raspoređenih na različite načine. Štaviše, ova himna nikada nije bila zvanično usvojena bilo kraljevskom proklamacijom bilo zakonom već se održala isključivo tradicijom. U načelu se obično peva samo prva strofa, ponekada i druga, ali u izuzetnim okolnostima mogu se pevati i prve tri strofe.

Poreklo melodije i dalje nije utvrđeno sa sigurnošću, pa je okruženo legendama i spekulacijama. U Oksfordskom muzičkom priručniku se ukazuje na sličnosti s melodijom jedne starije crkvene tužaljke, premda je ritam identičan s ritmom golijardskih pesama, pa se navode primeri nekoliko takvih plesnih melodija koje veoma mnogo liče na God Save the Queen. Kompozicija dr Johna Bulla (1619) ima mnogo sličnosti sa savremenom melodijom ove himne.

Prva objavljena verzija današnje melodije pojavljuje se 1744. godine u Thesaurus Musicus kao notna postavka za poznatu prvu strofu. Pesma je nesumnjivo dobila na popularnosti tokom naredne godine (s iskrcavanjem Charlesa Edwarda Stuarta). Svakako je bila pevana u londonskim pozorištima 1745. godine, kada je, na primer, Thomas Arne sastavio notni zapis melodije za pozorište Drury Lane.

Izraz Bože čuvaj kralja (God save the King) je mnogo stariji od ove pesme i nalazi se, na primer, na više mesta u Bibliji kralja Jamesa. 1545. godine izraz God save the King bio je  jedan od lozinki Kraljevske mornarice, pri čemu je očekivani odgovor bio Long to reign over us (= Neka dugo vlada nad nama). Takođe molitva koja se čitala u crkvama prilikom obeležavanja godišnjica Barutne zavere sadrži reči koji su možda bar delom predstavljali osnovu za drugu strofu Rasteraj naše neprijatelje... umanji njihovu zlobu i uništi njihove planove (Scatter our enemies... assuage their malice and confound their devices).

Godine 1745. The Gentleman's Magazine je objavio pesmu Bože čuvaj našeg gospodara kralja: Nova pesma za dvoglasje (God save our lord the king: A new song set for two voices). Ova verzija sadrži prve tri strofe koje su navedene dalje u tekstu (uz manje varijacije). Prema tradiciji, smatra se da je prvo izvvodjenje bilo 1745. godine, kada je pesma pevana u znak podrške kralju Georgeu II nakon poraza njegove vojske u bici kod Prestonpana od strane jakobitskog pretendenta na engleski i škotski presto, Charlesa Edwarda Stuarta, čije su se snage pretežno sastojale od škotskih vojnika. Ponekeda se tvrdi, pomalo ironično, da se pesma prvo pevala u znak podrške jakobitima: reč "pošalji" (send) u stihu "Pošalji ga kao pobednika" (Send him victorious) mogla bi implicirati da je kralj zapravo bio odsutan. Takođe postoje primeri čaša iz ranog 18. veka na kojima je urezana jedna verzija teksta, a koje su, kako se čini, bile namenjene za ispijanje zdravice u čast Jamesa II.

[vitez koja]

Oko 1745. godine antijakobitsko osećanje je došlo do izražaja u četvrtoj strofi, gde se upućuje molitva za uspeh vojske Georgea Wadea koja se tada okupljala u Newcastleu. Ove reči su na kratko vreme zadobile popularnost, premda se nisu pojavile u verziji koja je bila objavljena u Gentleman's Magazine:

Engleski original

Lord, grant that Marshal Wade,
May by thy mighty aid,
Victory bring.
May he sedition hush and like a torrent rush,
Rebellious Scots to crush,
God save the King.

Srpskohrvatski prevod
Gospode, daj da maršal Wade,
uz tvoju svemoćnu pomoć,
pobedu donese.
Neka pobunu utiša i kao bujica pojuri,
da pobunjene Škote skrši,
Bože čuvaj Kralja.

Bilo je nekoliko pokušaja da se pesma poboljša promenom reči. U 19. veku razvila se živa rasprava o državnoj himni i čak i tada druga strofa se smatrala pomalo uvredljivom. Naime, postavilo se pitanje o izrazu "rasteraj njene neprijatelje": neki su smatrali da će snaga parlamenta i krune više doći do izražaja ako se reč "njene" (her) zameni rečju "naše" (our), dok su drugi ukazivali na to da je teologija pomalo nejasna te predlagali kao zamenu reč "tvoje" (thine). Godine 1836. William Edward Hickson napisao je četiri alternativne strofe, od kojih su prva, treća i četvrta date kao prilog tekstu državne himne u zborniku English Hymnal (gde državna himna sadrži samo prvu i treću strofu originalnog teksta).

[vitez koja]

Ranije je ovu pesmu kao državnu himnu koristila većina komonveltskih kraljevstava, uključujući Australiju, Kanadu i Jamajku. U Australiji je ona zamenjena pesmom Advance Australia Fair, u Kanadi pesmom O Canada, a u Jamajci pesmom Jamaica, Land We Love, premda je ona i dalje kraljevska himna ovih zemalja te se izvodi na zvaničnim ceremonijama kojima prisustvuju članovi kraljevske porodice ili njihovi predstavnici (generalni guverner, guverner ili zamenik guvernera).

U Australiji je pesmu God Save the Queen zvanično proglasio za kraljevsku himnu generalni guverner sir Ninian Stephen 19. aprila 1984. godine. Istovremeno, ova pesma je i dalje priznata za jednu od dve zvanične državne himne Novog Zelanda, zajedno s pesmom God Defend New Zealand, premda se u praksi više gotovo nikada ne izvodi kao državna himna.
 
God Save the King je bila prva pesma koja se ikada upotrebila kao državna himna, premda je holandska državna himna, Wilhelmus, po postanku starija. Zbog njenog uspeha nastalo je nekoliko imitacija, posebno u Francuskoj a kasnije i u Nemačkoj. Prva nemačka državna himna bila je kopija pesma "God Save the King", pri čemu su reči bile promenjene u Heil dir im Siegerkranz, ali su se pevale na istu melodiju kao i britanska himna. Ta je melodija bila korišćena, a ponegde i zvanično usvojena, za državnu himnu nekoliko drugih zemlja, uključujući Rusiju (do 1833), Švedsku i Švajcarsku.

Ukupno je oko 140 kompozitora, uključujući Beethovena, Haydna i Brahmsa, upotrebilo ovu melodiju u svojim kompozicijama.[21]

Često, kada je potrebna himna za neku od konstitutivnih zemalja Ujedinjenog Kraljevstva, koristi se neka od drugih pesama:
•   Wales ima vlastitu zvaničnu himnu – Hen Wlad Fy Nhadau.
•   Engleska u načelu koristi God Save the Queen, ali je bilo i slučajeva da se koristila pesma Jerusalem ili Land of Hope and Glory.
•   Severna Irska obično koristi God Save the Queen na događajima koji su povezani s britanskom tradicijom, odnosno irsku državnu himnu Amhrán na bhFiann (The Soldiers' Song) na događajima koji su povezani s irskom tradicijom. Pored toga, ponekada se koristi himna Londonderry Air (Danny Boy) koja obuhvata obe zajednice.
•   Škotska koristi ili Flower of Scotland ili Scotland the Brave, zavisno od prilike.


Engleski original
1
God save our gracious Queen,1
Long live our noble Queen,
God save the Queen:
Send her victorious,
Happy and glorious,
Long to reign over us:
God save the Queen.

2
O Lord, our God, arise,
Scatter her enemies,
And make them fall.
Confound their politics,
Frustrate their knavish tricks,
On Thee our hopes we fix,
God save us all.

3
Thy choicest gifts in store,
On her be pleased to pour;
Long may she reign:
May she defend our laws,
And ever give us cause
To sing with heart and voice
God save the Queen.


Srpskohrvatski prevod
1
Bože čuvaj našu milostivu Kraljicu,1
Dugo nek živi naša plemenita Kraljica,
Bože čuvaj Kraljicu:
Obdari je pobedom,
Srećom i slavom,
Dugo nad nama nek vlada:
Bože čuvaj Kraljicu.

2
O Gospode, naš Bože, ustani,
Rasteraj njene neprijatelje,
I propast na njih pošalji.
Satri njihovu politiku,
Uništi njihove kvarne igre,
U tebe svoje nade polažemo,
Bože čuvaj sve nas.

3
Svoje najbolje darove što imaš,
Njoj dobrohotno u izobilju daruj;
Dugo neka ona vlada:
Neka brani naše zakone,
I uvek nam daje razloga
Da iz sveg srca glasno pevamo
Bože čuvaj Kraljicu.

[vitez koja]

S A D

Барјак искићен звездама (енгл. The Star-Spangled Banner) је национална химна Сједињених Америчких Држава.

Настала је 1814. године, за време британско-америчког рата 1812—1815. године, али је постала званична химна САД тек 1931. године.

Аутор песме је адвокат и песник Френсис Скот Ки (Francis Scott Key), који је песмом хтео да изрази своју радост што је након бомбардовања тврђаве Мекхенри од стране Британаца америчка застава опстала на јарболу тврђаве. Мелодија је позајмљена од једне популарне енглеске песме из 18. века, To Anacreon in Heaven од Џона Стефорда Смита (John Stafford Smith). Песма је брзо постала патриотска химна, да би 1931. године била проглашена за званичну националну химну Сједињених Америчких Држава, осим треће строфе која због јаких антибританских тенденција није ушла у званичну верзију.

Химна на енглеском:

Oh, say can you see, by the dawn's early light,
What so proudly we hailed at the twilight's last gleaming?
Whose broad stripes and bright stars, through the perilous fight,
O'er the ramparts we watched, were so gallantly streaming?
And the rockets' red glare, the bombs bursting in air,
Gave proof through the night that our flag was still there.
O say, does that star-spangled banner yet wave
O'er the land of the free and the home of the brave?
On the shore, dimly seen through the mists of the deep,
Where the foe's haughty host in dread silence reposes,
What is that which the breeze, o'er the towering steep,
As it fitfully blows, now conceals, now discloses?
Now it catches the gleam of the morning's first beam,
In full glory reflected now shines on the stream:
'Tis the star-spangled banner! O long may it wave
O'er the land of the free and the home of the brave.
And where is that band who so vauntingly swore
That the havoc of war and the battle's confusion
A home and a country should leave us no more?
Their blood has wiped out their foul footstep's pollution.
No refuge could save the hireling and slave
From the terror of flight, or the gloom of the grave:
And the star-spangled banner in triumph doth wave
O'er the land of the free and the home of the brave.
Oh! thus be it ever, when freemen shall stand
Between their loved homes and the war's desolation!
Blest with victory and peace, may the heaven-rescued land
Praise the Power that hath made and preserved us a nation.
Then conquer we must, when our cause it is just,
And this be our motto: "In God is our trust."
And the star-spangled banner in triumph shall wave
O'er the land of the free and the home of the brave!

[vitez koja]

KRALJEVSKA HIMNA

Kraljevska himna je naziv za patriotsku pesmu koja nalikuje državnoj himni ali eksplicitno slavi monarha ili kraljevsku porodicu. Kraljevske himne obično se izvode na ceremonijama kojima prisustvuje monarh ili tokom drugih događaja koji su povezani s monarhom.

Primeri:
 
"God Save the Queen" je kraljevska himna Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije i drugih komonveltskih kraljevstava. U Novom Zelandu i God Save the Queen i God Defend New Zealand su zvanične državne himne, premda se u poslednje vreme himna "God Save the Queen" izvodi uglavnom samo kada su prisutni kraljica ili drugi članovi britanske kraljevske porodice.

"Kungssången", Kraljeva pesma, je švedska kraljevska himna.
"Kong Kristian", Kralj Kristijan, je danska kraljevska himna.
"Marcha Real", Kraljevski marš, je državna himna Španije.
"Phleng Sansoen Phra Barami" je kraljevska himna Tajlanda.
"Kongesangen" je norveška kraljevska himna, a predstavlja adaptaciju himne God Save the Queen, čiju melediju takođe koristi.
"Боже, Царя храни", Bože čuvaj cara, doslovno Bože, drži cara, bila je državna himna himna Ruskog carstva do 1917. godine. Još uvek se koristi u nekim krugovima ruske dijaspore.
"Ubavoj nam Crnoj Gori" bila je državna himna Kraljevine Crne Gore, koja je proslavljala i monarha ove države.
"Gott erhalte Franz den Kaiser" bila je himna bivšeg Austro-Ugarskog Carstva.