Drzavne himne

<< < (7/13) > >>

vitez koja:

SPANIJA

Španska nacionalna himna tradicionalno je poznata kao Marcha Granadera ili Marcha Real Española. Nema reči, samo muziku. Postoje dvije verzije: potpuna i skraćena, a propisom je određeno kada se koristi koja verzija.

Službeno je postala španjolskom himnom u oktobru 1997. godine.

Španska nacionalna himna jedna je od najstarijih u Europi, a njeno poreklo nije poznato. Prvi put se pominje u dokumentu iz 1761. Libro de Ordenanza de los toques militares de la Infantería Española (Knjiga pravila o vojnoj muzici španske pesadije). Nazvana je Marcha Grenadera (srp.Marš grenadira), a ime kompozitora ostalo je nepoznato.

1770. godine kralj Karlo III. proglasio je Marcha Granadera za službeni počasni marš, koji je zauzimao svoje mjesto na javnim i ceremonijalnim događajima. Zbog toga što je izvođen uvek na javnim događajima kojima su prisustvovali članovi kraljevske porodice, Španci su ga prozvali Marcha Real (srpskohrvatski Kraljevski marš') i takvog ga prihvatili za svoju himnu.

vitez koja:

PORTUGALIJA

Португалска (порт. A Portuguesa) је национална химна Португалије. Текст је написао Енрике Лопес де Мендоса, а музику Алфредо Кеил.

Песма је настала након пораста португалског национализма узрокованог британским ултиматумом Португалији 1890. године да се повуку са подручја између Анголе и Мозамбика. Током протеста који су потресали Португалију крајем 19. века песма је постала веома популарна. Песма је прво усвојена као републиканска химна, а 1910. као химна новонастале републике Португалије, уместо дотадашње Повеља Химна (порт. O Hino da Carta), последње химне уставне монархије у Португалији. Назив A Portuguesa значи Португалска песма.

Оригинална верзија је имала стих: Против Британаца , ступамо (порт. Contra os Bretões, marchar, marchar), а 16. јула 1957. године овај стих је преправљен у Против топова ступамо, ступамо (порт. Contra os canhões, marchar, marchar).

Стихови на португалском
Heróis do mar, nobre povo,
Nação valente, imortal
Levantai hoje de novo
O esplendor de Portugal!
Entre as brumas da memória,
Ó Pátria, sente-se a voz
Dos teus egrégios avós
Que há-de guiar-te à vitória!
Às armas, às armas!
Sobre a terra sobre o mar,
Às armas, às armas!
Pela Pátria lutar
Contra os canhões marchar, marchar!

Превод на српски
Племенити људи, морски јунаци,
храбри, бесмртни, народе,
данас опет свиће
португалски сјај.
Из магле успомена,
Домовино, осети гласове
великих предака
који ће те довести до победе!
На оружје, на оружје,
преко земље, преко мора,
на оружје, на оружје,
боримо се за домовину!
Против топова ступамо, ступамо

vitez koja:
IZRAEL

Хатиква (хеб. התקווה- Hatikvah), „Нада”, је национална химна Израела.

Хатиква-у је написао галицијски песник Нафтали Херц Имбер у Јашију 1871. као песму од девет строфа коју је назвао Тикватену (Наша нада).

1897., на првом ционистичком конгресу, постала је химна ционизма; касније ју је аранжирао композитор Паул Бенхајм, са музиком заснованом на румунско-јеврејској народној песми.

Касније је текст измењен више пута до коначног облика који је добио 1948. када је настала држава Израел и када је ова песма постала њена химна.

У садашњем облику, песма се састоји само из једне строфе и рефрена оригиналне песме.
Најважнија промена која се десила у тексту је да Јевреји више не теже ка повратку у Цион, већ да створе слободну државу у њему.
За музику коју је вероватно компоновао Самуел Коен се тврди да је заснована на теми из симфонијске поеме „Влтава” чешког композитора Бедржиха Сметане, коју је и он узео из народне песме са простра северозападне Румуније и Молдавије. Стихови химне су на хебрејском .

Изговор и превод текста химне:

Кол од балевав
П'нима -
Нефеш Јехуди хомија
Улфа'атеј мизрах кадима
Ајин л'цион цофија.
Од ло авдах тикватену
Хатиква бат шнот алпајим:
Л'и'хјот ам хофши б'арцену -
Ерец Цион в'Јерушалајим

Све док је у нашим грудима
Душа Јевреја жуди
И напред ка Истоку,
Ка Сиону, око гледа.
Наша нада није још изгубљена,
Нада две хиљаде година стара,
Да будемо слободан народ у земљи својој
Земљи Сиона и Јерусалима

vitez koja:

ODA RADOSTI

Ода радости (нем. Ode an die Freude) је ода коју је немачки песник Фридрих Шилер написао 1785. године, славећи идеал братства и уједињености човечанства. Композитор Лудвиг ван Бетовен ју је уврстио у четврти став своје Симфоније бр. 9 из 1823. године, након чега је постала нарочито позната.

Бетовенова музика, у адаптацији Херберта фон Карајана, усвојена је 1972. године као химна Савета Европе, а 1986. године као химна Европске уније. Немачки текст оде, који се појављује у симфонији, није и званични текст химне, због бројности европских језика. Ипак, често се пева при извођењима химне.

Текст песме

Радост дивни дар Божанства дете поља небеских,
Твојим жаром опијени, ступамо до прага твог.
Кад нас твоја моћ измири нестати мора разрок сав.
Сваки човек брат је другом твој кад дивни следи глас.
Сваки човек који срећу верног пријатељства зна,
сваки који зна за љубав нек нам свој приложи глас.
Свак' ко може једно биће на тој земљи својим звати.
Ком то није дано, бедник, тај за радост неће знат'.

Верзија текста незваничне Европске химне

Радост искра све лепоте,
Кћери из Елизија!
Опојна ти моћ красоте,
Узвишена мисија.
Твоје снове вежу нити,
Што растави мода зла.
Сви ће људи браћа бити,
Крило твоје спајат' зна.

vitez koja:

INTERNACIONALA

Internacionala (L'Internationale na francuskom) je najpoznatija socijalistička pjesma i jedna od najprepoznatljivijih pjesama na svijetu. Originalne riječi (na francuskom) napisao je 1870. godine Eugène Pottier (1816–1887, kasnije član Pariske Komune). Pierre Degeyter (1848–1932) komponovao je pesmu 1888. (Originalno je trebala biti pjevana na glazbu Marseljeze.)

Internacionala je postala komunistička, anarhistička i socijaldemokratska himna pa je prevedena na mnoge jezike. U mnogim evropskim zemljama pesma je početkom 20. veka bila zabranjivana zbog stihova koji potstiču na rušenje vlasti. Tradicionalno se peva sa stisnutom desnom šakom podignutom uz slepoočnicu.

Ruska verzija Internacionale služila je kao himna Sovjetskog Saveza od 1917. do 1944. kad je zamenjena Himnom Sovjetskog Saveza a postala je partijska himna KPSS. Prvu rusku verziju preveo je Arkadij Jakovljevič Kots 1902. godine i sastojala se od 3 strofe i refrena. Kasnije je proširena i ponovo prepevana.
Internacionalu pevaju ne samo komunisti nego (u mnogim zemljama, koriste bez teksta pesme) i socijalisti ili socijaldemokrati. Pevana je i za vreme studentskih i radničkih protesta 1989. godine na trgu Tiananmen. Narodna Republika Kina je 6. juna 2003. zabranila izvođenje Internacionale na sastancima partije na svim nivoima.
Muzika Internacionale je u Francuskoj zaštićena patentom, mada se ta činjenica na široko ignorise od strane organizatora levičarskih sastanaka.

Prva strofa
Debout, les damnés de la terre
Debout, les forçats de la faim
La raison tonne en son cratère
C'est l'éruption de la fin
Du passé faisons table rase
Foules, esclaves, debout, debout
Le monde va changer de base
Nous ne sommes rien, soyons tout
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Druga strofa
Il n'est pas de sauveurs suprêmes
Ni Dieu, ni César, ni tribun
Producteurs, sauvons-nous nous-mêmes
Décrétons le salut commun
Pour que le voleur rende gorge
Pour tirer l'esprit du cachot
Soufflons nous-mêmes notre forge
Battons le fer quand il est chaud
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Treća strofa
L'état comprime et la loi triche
L'impôt saigne le malheureux
Nul devoir ne s'impose au riche
Le droit du pauvre est un mot creux
C'est assez, languir en tutelle
L'égalité veut d'autres lois
Pas de droits sans devoirs dit-elle
Egaux, pas de devoirs sans droits
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Četvrta strofa
Hideux dans leur apothéose
Les rois de la mine et du rail
Ont-ils jamais fait autre chose
Que dévaliser le travail
Dans les coffres-forts de la bande
Ce qu'il a créé s'est fondu
En décrétant qu'on le lui rende
Le peuple ne veut que son dû.
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Peta strofa
Les rois nous saoulaient de fumées
Paix entre nous, guerre aux tyrans
Appliquons la grève aux armées
Crosse en l'air, et rompons les rangs
S'ils s'obstinent, ces cannibales
A faire de nous des héros
Ils sauront bientôt que nos balles
Sont pour nos propres généraux
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|
Šesta strofa
Ouvriers, paysans, nous sommes
Le grand parti des travailleurs
La terre n'appartient qu'aux hommes
L'oisif ira loger ailleurs
Combien, de nos chairs se repaissent
Mais si les corbeaux, les vautours
Un de ces matins disparaissent
Le soleil brillera toujours.
|: C'est la lutte finale
Groupons-nous, et demain
L'Internationale
Sera le genre humain :|

srpskohrvatski prijevod

Ustajte prezreni na svijetu
Svi sužnji koje mori glad!
To razum grmi u svom gnjevu
Kraj u ognju bukti sad
Prošlost svu zbrišimo za svagda
Ustaj , roblje , diže se
Sav svijet iz temelja se mijenja
Svoj bijedi sutra bit će kraj!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Druga strofa
Od silnih nama nema dara
Krvnici su nam car i bog!
Tko trudom sve na svijetu stvara
Sam nek zgazi vraga svog.
Da nas zlotvor taj više ne davi,
I misao da ne guši mrak,
Raspirimo oganj u čas pravi,
I naš nek kuje čekić jak.
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Treća strofa
Naš zakon vlasnika sad štiti,
u ruci silnih krvav mač,
Pod njime sirotinja pišti,
On joj stvara bijedu i plač.
Svi mi bjesmo dosad bespravni,
Jednakost nek je sad za nas,
U pravu postanimo ravni,
I sebi samo dajmo vlast!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Četvrta strofa
U bijesu svome sav je ružan
Taj kralja novca gnusni soj,
A svima dužan i predužan,
Pljačka nam on trud i znoj!
Što naš rad nam stvori i osnaži
Otmicom tuđ je zalogaj!
Al narod od njeg sada traži
Da vrati krvav zajam taj!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Peta strofa
Nas varkom lagali su silni,
Nek mir je nama, njima boj!
A vojska, saveznik obilni,
Bit će s nama uz svoga svoj.
Osvajački tko u rat poziva
Da narod drugom bude rob,
Nek znade: naša puška živa
I njemu sprema crni grob!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|
Šesta strofa
Svud radnik i seljak se budi,
Visoko nose crven stijeg,
A širom zemlje radni ljudi
Silnika će nagnat' u bijeg.
Što nam krv su vjekovima pile
Tih crnih ptica skrš'mo let!
Kad s lica zemlje sve iščile,
Pod suncem nek zablista svijet!
|: To će biti posljednji i
Odlučni teški boj,
Internacionala
Nek bude ljudski rod! :|

Navigation

 Message Index