proxy1969
potporučnik
 Offline
Posts: 2 170
|
 |
« Reply #45 on: October 17, 2012, 09:09:24 am » |
|
Himna Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
Боже спаси, Боже храни,
нашег Краља и наш род!
Краља Петра, Боже храни, (Краљ' Ал'ксандра, Боже, храни,)
моли ти се сав наш род!
Cetvrta strofa je zapravo na srpskom jeziku uz napomenu da moze da se peva i na ostalim dijalektima tadasnjeg srpskohrvatskog kao i na slovenackom jeziku.
evo je k.u.k himna : Gott erhalte Franz, den Kaiser, Unsern guten Kaiser Franz! Lange lebe Franz, der Kaiser, In des Glückes hellstem Glanz! Ihm erblühen Lorbeerreiser, Wo er geht, zum Ehrenkranz! Gott erhalte Franz, den Kaiser, Unsern guten Kaiser Franz! |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
proxy1969
potporučnik
Offline
Posts: 2 170
|
|
« Reply #46 on: October 17, 2012, 09:11:40 am » |
|
Frunjin je bio austrijski oficir i muzicki veoma obrazovan a isti je napisao i muziku za pesmu "Lepa nasa domovino" koja je bila dugo hrvatska nacionalna himna i danas je himna hrvatske drzave. Posle penzionisanja Frunjanin je ziveo u Novom Sadu gde je i umro 1878 godine.
Valjda JOSIP RUNJANIN |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
proxy1969
potporučnik
Offline
Posts: 2 170
|
|
« Reply #47 on: October 17, 2012, 09:14:30 am » |
|
Land der Berge, Land am Strome (Zemlja planina, zemlja reka) je nacionalna himna Austrije. Inače, tekst austrijske himne sastavila je Paula fon Preradović, ćerka srpskog pisca Petra Preradovića.
Petar Von Preradović spada u hrvatsku, a ne srpsku književnost........ |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
jadran2
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 13 150
|
|
« Reply #48 on: October 17, 2012, 12:02:01 pm » |
|
Paula v. Preradovic je unuka, rodjena (15 godina) nakon smrti Petra Preradovica.....
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
švercer011
potporučnik
Offline
Gender: 
Posts: 2 749
|
|
« Reply #49 on: October 17, 2012, 12:56:32 pm » |
|
Himna Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
Боже спаси, Боже храни,
нашег Краља и наш род!
Краља Петра, Боже храни, (Краљ' Ал'ксандра, Боже, храни,)
моли ти се сав наш род!
Cetvrta strofa je zapravo na srpskom jeziku uz napomenu da moze da se peva i na ostalim dijalektima tadasnjeg srpskohrvatskog kao i na slovenackom jeziku.
evo je k.u.k himna : Gott erhalte Franz, den Kaiser, Unsern guten Kaiser Franz! Lange lebe Franz, der Kaiser, In des Glückes hellstem Glanz! Ihm erblühen Lorbeerreiser, Wo er geht, zum Ehrenkranz! Gott erhalte Franz, den Kaiser, Unsern guten Kaiser Franz! Ajd budi ljubazan pa je prevedi,los sam sa nemackim jezikom a i nesto se narocito nismo trudili da kroz istoriju isti ucimo,valjda nije bilo dobro podneblje da bi se primio! |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
proxy1969
potporučnik
Offline
Posts: 2 170
|
|
« Reply #50 on: October 17, 2012, 01:24:02 pm » |
|
Ajd budi ljubazan pa je prevedi,los sam sa nemackim jezikom a i nesto se narocito nismo trudili da kroz istoriju isti ucimo,valjda nije bilo dobro podneblje da bi se primio!
he, ovisi s koje obale rijeke ti je bilo podneblje kod nas ti dođe kao domaći  , ali pustimo sad to prijevod bi išao ovako: Bože živi, bože štiti Cara Našeg dobrog Cara Franju dug život daj našemu Caru Franji..... ali ovdje bi bolje pasali prepjevi koji su išli ovako nekako..... Bože živi, Bože štiti Cara našeg i naš dom. Vječnom Ti ih slavom kiti, Snagom Ti ih jačaj svom. Ti nam sretne dane množi....... ili Bože živi, čuvaj Bože! Cara našeg i naš dom! Silan vjerom da nas može Mudrom vladat desnicom! Štitimo mu carstvo davno...... ovaj stihovi bože živi, bože štiti..... potječu iz k.u.k. himne i korišteni su dosta često u drugim himnama tog vremena, naime himna ruske Dinastije Romanov je zapravo prepjev originala Austro-Ugarske Monarhije. Iz Rusije (Боже , Царя храни) je očito i došla do Srbije. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 22 382
|
|
« Reply #51 on: October 17, 2012, 01:45:41 pm » |
|
Аутор композиције хрватске химне "Љепа наша" је у крштенице ипак уписан као "Јосиф", а не као "Јосип". Наиме, био је православне вероисповести и ово хришћанско име се код православаца на овим просторима изговарало и писало тако , са "ф" на крају (уствари у црквеним књигама исписује тако), до се код католика (католичка верзија) изговарало са "п" на крају. У принципу то је небитно. Компоновао је то што јесте на понос и част свима нама. Ево једног врло духовитог (и поучног) текста о томе "ко је коме шта компоновао" http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/130075/Default.aspx |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ViribusUnitis
vodnik
Offline
Posts: 389
|
|
« Reply #52 on: October 17, 2012, 03:58:21 pm » |
|
Prvi stihovi njemačke himne ("...über alles") su zabranjeni, kao i oni gdje se spominju Memel i Meuse. Kao prva strofa izvodi se "Recht und Freiheit, Einigkeit..." "Pravda (pravo, zakonitost), sloboda, jednakost..."
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 221
|
|
« Reply #53 on: October 20, 2012, 04:58:30 pm » |
|
CESKA
Kde domov můj je od 1993. godine državna himna Češke.
Reči himne potiču iz pozorišnog dela "Fidlovačka aneb žádný hněv a žádná rvačka" koje je napisao Josef Kajetán Tyl. Ovo pozorišno delo je prvi put premijerno izvedeno u Pragu 21. decembra 1834. godine.Muziku je napisao František Škroup. Pozorišno delo ima više delova ali se za himnu uzima samo prva strofa.
Za vrijeme Čehoslovačke, državna himna se sastojala iz dva dela. Prvi je deo bila sadašnja Češka himna a drugi deo je bila himna Slovačke (Nad Tatrou sa blýska). - Himna se izvodila bez prekida.
Tekst himne:
Kde domov můj,
kde domov můj?
Voda hučí po lučinách,
bory šumí po skalinách,
v sadě skví se jara květ,
zemský ráj to na pohled!
A to je ta krásná země,
země česká, domov můj,
země česká, domov můj!
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 221
|
|
« Reply #54 on: October 20, 2012, 05:06:35 pm » |
|
SLOVACKA
„Nad Tatrou sa blýska“ („Nad Tatrama seva“) je nacionalna himna Slovačke.
Tekst je napisao Janko Matuška 1844, dok je za melodiju uzeta narodna pesma „Kopala studienku“ („Kopala je izvor“). Pesma je stekla popularnost za vreme pobune 1848./1849. i od tada postaje nacionalna pesma Slovaka.
Prva strofa je, zajedno sa prvom strofom češke himne „Kde domov můj?“ („Gde je moj dom?“) činila himnu Čehoslovačke od njenog nastanka 1920, pa sve do mirnog razlaza Slovačke i Češke 1. januara 1993, kada su prve dve strofe proglašene za nacionalnu himnu.
Reči himne:
:Nad Tatrou sa blýska
hromy divo bijú.
Zastavme ich bratia,
ved' sa ony stratia,
Slováci ožijú.
To Slovensko naše
posiaľ tvrdo spalo.
Ale blesky hromu
vzbudzujú ho k tomu,
aby sa prebralo.
Už Slovensko vstáva
putá si strháva
Hej rodina milá
hodina odbila,
žije matka Sláva
Ešte jedle rastú
na krivánskej strane
Kto jak Slovák cíti,
nech sa šable chytí,
a medzi nás vstane
Prevod:
Iznad Tatri seva
tutnje gromovi.
Braćo, to će stati,
nemojmo se dati,
još Slovaka ima.
Slovačka je naša
dosad tvrdo spala,
ali bleskom ljuta
groma potaknuta,
Buditi se stala.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 221
|
|
« Reply #55 on: October 20, 2012, 05:07:36 pm » |
|
AZERBEJDZAN
Državna himna Republike Azerbedjžan (az.: Azərbaycan Respublikasının Dövlət Himni) je azerbajdžanska himna; usvojena je 1992. godine po proglašenju nezavisnosti od SSSR-a. Originalno je napisana pod naslovom Marš Azerbajdžana (az.: Azərbaycan marşı). Reči je napisao pesnik Ahmed Javad, a komponovao Uzeyir Hajibeyov.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 221
|
|
« Reply #56 on: October 20, 2012, 05:09:23 pm » |
|
KAZAHSTAN
Moj Kazahstan (kaz. Менің Қазақстаным) je državna himna Republike Kazahstan od januara 2006.godine.
Himna od 1992. do 2006.
Početkom 1992. god. objavljen je konkurs za muziku i tekst nove himne Republike Kazahstan. U izbornu komisiju je stiglo oko 750 predloga. Tokom rasprava javno mnjenje je iskazalo stav da treba sačuvati muziku himne Kazaške SSR. Bilo je četiri pobednika. Trojica od njih: Muzafar Alimbajev (kaz. Мұзафар Әлімбаев), Tumanbaj Moldagalijev (kaz. Тұманбай Молдағалиев), Kadir Mirzalijev (kaz. Қадыр Мырза Әлі) bili su poznati pesnici srednje generacije. Četvrta je bila pesnikinja Žadira Daribajeva. Muzika je ostala ista.
Tokom ceremonije polaganja venaca na spomenik vojnicima 9. maja 2000.g., predsednik države Nursultan Nazarbajev izjavio je da se himna mora izmeniti i poručio predsedniku Mažilisa Žarmahanu Tujakbaju da to uradi. Za nekoliko nedelja izaslanik Mažilisa Nurbah Rustemov je pokrenuo inicijativu da se u program dana Mažilisa unese projekat zakona «O izmeni himne Kazahstana» na stihove Nazarbajeva. Projekat je prihvaćen za razmatranje, ali posle niza natpisa u listovima dokazala se činjenica da je plagijat — tekst «Қazaғыm menің», štampan u izdavaštvu «Ana tіlі» 1998. sa Nazarbajevim kao autorom, razlikovao se samo naslovom od teksta «Elіm menің» objavljenog u listu «Egemen Қazaқstan» 1996. sa Tumanbajem Moldagalijevim kao autorom. Nakon toga, 28. juna 2001.g. poslanici dva doma parlamenta su jednoglasno skinuli ovu temu sa dnevnog reda.
Himna od 2006.
Od 7. januara 2006. himna Republike Kazahstan je postala «Moj Kazahstan» (Menің Қazaқstanыm) — popularna pesma napisana još 1956., u koju su unete izmene da bi odgovarala statusu državne himne. Pošto je izmene u tekst uneo predsednik Republike Kazahstan Nursultan Nazarbajev on se smatra koautorom teksta.
Takođe su izmenjena pravila slušanja himne. Pri izvođenju himne na zvaničnim ceremonijama prisutni moraju da ustanu i da prinesu desnu šaku levoj strani grudi.
Muziku je napisao kompozitor Šamši Kaldajakov na reči Žumekena Nažimedenova (1956.) i Nursultana Nazarbajeva (2005.)
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 221
|
|
« Reply #57 on: October 20, 2012, 05:11:51 pm » |
|
BELGIJA
Pesma Brabana (fr. La Brabançonne- "Pesma o Brabantu") je državna himna Belgije. Himna ima tri verzije - na sva tri zvanična jezika Belgije (francuski, holandski, nemački) jer su to tri službena jezika u Belgiji. Po legendi, tekst himne je napisan septembra 1830. godine, tokom Belgijske revolucije, od strane mladog revolucionara Ženevala čije je pravo ime bilo Alexandre Dechet.
François Van Campenhout komponovao je himnu i ona je izvedena prvi put u septembru 1830.g.
Godine 1860. Belgija je i službeno prihvatila komponovanu pesmu za nacionalnu himnu, ali je belgijski premijer izmenio neke reči iz političkih razloga.
Brabant je i naziv spomenika iz 1930. kojeg je na trgu Surlet de Chokier u Briselu podigao Charles Samuël. Na njemu se nalaze delomični tekstovi himne na francuskom i holandskom jeziku. Smatra se da je umetnikov uzor bila francuska himna La Marseillaise koja isto ima spomenik u Parizu.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 221
|
|
« Reply #58 on: October 20, 2012, 05:13:32 pm » |
|
ABHAZIJA
Aiaaira (Pobeda) je himna delimično priznate Republike Abhazije. Autor teksta je Genadi Alamia a kompozitor Valera Čkaduva.
Pri proglašenju nezavisnosti Abhazije 1992. godine utvrđena je i državna himna. Po izboru Sergeja Bagapša na mesto predsednika donet je akt «O državnoj himni Republike Abhazije» 24. oktobra 2007. U himnu su ušli glavni motiv i reči abhazske revoluciono-oslobodilačke pesme «Kьaraz» iz vremenâ okupacije Abhazije od strane vojske Gruzijske Demokratske Republike.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 221
|
|
« Reply #59 on: October 20, 2012, 05:15:55 pm » |
|
OSETIJA
Uarzon Irыston! (Voljena Osetijo!) je himna delimično priznate Republike Južna Osetija. Tekst je napisao Tortaz Kokajti, a kompozitor je Feliks Alborov.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
