Užički Muzej

[FF]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[FF]

Malo Italijana:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Jedna od retkih sačuvanih "Partizanki" čuva se u vitrini muzeja:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Иначе, првобитни споменик на Кадињачи чинила је само трокрака пирамида која је и сада централни део споменичког комплекса. Овакав какав је сада урађен је крајем 70-тих или почетком 80-тих година прошлог века.

[FF]

Piramidalni spomenik je izgrađen 50-tih ili 60-tih godina. Onda su se javili mnogi sa primedbom kako je spomenik premali, za žrtve koje su na tom mestu pale. Tako je kasnije izgrađen ceo spomen kompleks. Inače, sama bitka nije se odigrala baš na tom mestu, nekih 1-2km niže, prema Bajinoj Bašti.

[dzumba]

Сада сам погледао на Википедији. Пирамида је направљена 1952. године, а постојећи комплекс је дограђен 1979. године. Сама битка, односно распоред Радничког батаљона је био за око 500-1000м ниже, односно 2 км ако гледамо предњи крај. Иначе, тактички гледано  положај Радничког батаљона је лоше изабран (били су "прениско") што је и омогућило Немцима да их обиђу и ударе с крила.

[Milan (longtrip)]

Kompleks je napravljen te 1979. odnosno tada je završena izgradnja.JBT je tada došao poslednji put u Užice, a mi pioniri mu mahali dok se vozio u kabrioletu pored užičke opštine zajedno sa Jovankom.Bio sam I. razred OŠ Nada Matiić i sećam se da smo iz tog razloga dobili crvene marame sa žutom trakom po obodu.Valjda da sve deluje kao jubilej povodom otvaranja spomen kompleksa na Kadinjači.Trebalo je tada da kao unuk preživelog borca sa Kadinjače JBT-u uručim nekakvu povelju....ne sećam se kakvu.Znam da su roditelji dolazili na nekakve razgovore sa direktorom škole.Na kraju je izabran neko sasvim drugi.I sećam se da sam bio jako tužan.Učio sam tekst "napamet" i čak se i danas sećam nekih navoda.Gedao sam tog dečaka kako prilazi JBT-u,a trebao sam ja da budem na njegovom mestu  :'(.Tek mnogo kasnije sam saznao čiji je to bio sin  ,kom je ukazano poverenje i čast, da JBT-u uruči tu povelju na Kadinjači.

[oficir neaktivne rezerve]

Na slikama koje je postovao FF (krajnji brojevi jpg. 727,728 i 732) nalazi se ruski poljski top M1927, 76mm, inače baterija istih takvih topova odglumila je bateriju topova "Kombinovane divizije" u filmu "Marš na Drinu".

[dzumba]

Те 1979. године када је Тито отварао споменик на Кадињачи Јованка није била у његовој пратњи. Већ су били раздвојени.

[wermez]

Moja mama je čak videla maršalovu ruku kako maše iz automobila. 

Da li neko pouzdano zna gde je Tito održao govor, pošto sam negde pročitao da to nije uradio na gradskom trgu, već negde ispod groblja na Dovarju?

[dzumba]

Ако мислиш на 1979. годину говор није држао ни на Доварју ни на Тргу партизана, већ на Кадињачи. Пре тога мислим да је држао говор 1961. године када је обележена годишњица устанка а уједно је отворен Трга партизана у облику каквом и данас постоји. Мислим да је одржао говор на том тргу. Тe године био је и на Доварју, полагао је венац где је партизанско споен гробље, али не знам да ли је држао говор.

[wermez]

Na početku ovog spota iz 2000. se vidi Hotchkiss 

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/PbdUxmEQHxI?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[dzumba]

Дискутовали смо о губицима Радничког батаљона, као и преживелима у бици на Кадињачи. Један податк о броју преживелих кји смо спомињали је био 13, други десет, наводно добијених од лица из Музеја у Ужицу.

Овде ћу навести податке из књиге "Раднички батаљон и борба на Кадињачи", Јован Радовановић, Издавачки центар "Кадињача", Ужице, 1998. године,

Аутор се бавио и бројем оних који су учествовали у борбама, као и погинулима. Утврдио је да укупан број припадника партизанских јединица није прелазио 260 бораца (око 100 бораца радничког батаљона  и око 160 бораца из остале две јединице)

Према подацима  у књизи борбу на Кадињачи је преживело, именом и презименом 45 бораца Радничког батаљона. Од тог броја 12 их је било рањено.  У књизи је наведен списак свих преживелих ( и рањених) бораца овог батаљона. Овде нису урачунати Посавци и Орашани који су у значајном броју избегли опкољавање па су одступили према Јеловој Гори или Пониквама. Реконструкцијом партизанских извештаја произилази да је након битке 68 бораца 1. Посавског батаљона стигло у село Радојњу код Нове Вароши, док их је неколико остало на Тари или се упутило према Посавини. Аутор закључује да је око 112 Посаваца и Орашана преживело борбу. Ипак, списка тих бораца се не наводи.

Када је у питању број погинулих  именом и презименом је идентификовано 108 бораца и то: 57 из Радничког батаљона (ту је урачунато и 5 борац из Ужица , а који формално нису били припадници радничког батаљона, као што је и сам Душан Јерковић - био је командант Ужичког одреда, а не Радничког батаљона), 23 из Посавског батаљона, 28 из Орешке чете 2. шумадијског одреда. Сви идентификовани су у овој књизи наведени са основним идентификационим подацима. Осим њих на самој Кадињачи је током борби стрељано и 11 сељака из засеока Ракићи (7 из породице Дејић).

Аутор наводи да су реконструкцију списка погинулих урадили радници Истроијског архива Ужица, Спомен-обележја Кадињача, Музеја устанка Ужица , активисти Општинског одбора Савета бораца уз консултацију са неким од преживелих.

Наравно, аутор изјављује да подаци до којих је дошао нису 100%  тачни али су врло приближни стварном стању.

Према Немачким подацима противник (партизани) је имао 240 погинулих, што аутор сматра претераним (посебно након поређења реланог броја бораца који су започели битку и броја преживелих, као и сама цифра која је "заокружена" што указује да је дата "одока" ). Аутор процењује да су Немци највероватније у тај број урачунали све које су тога дана убили, укључујући и цивиле као и убијене до самог сукоба на Кадињачи.

Према Немачким подацима током борбе на Кадињачи они су имали два мртва и једног рањеног борца.

Интересантно је приметити да је међу погинулима у борби на Кадињачи и "Савас Георгијикус, Кипранин, енглески војник", борац у Орашкој чети 2. Шумадијског одреда.

[ssekir75]

разумем да су немци били у далеееекој предности, али ми два мртва и један рањен много мало.

[dzumba]

Па Немци су знали да их партизани чекају. Знали су тачан распоред, па су им подишли и практично их окружили и тукли их са надвишавајућих положаја. У тактичком смислу партизани су лоше поставили положаје (заседу). Спустили су се врло ниско, односно тамо су поставили главнину. Такође, немачка артиљерија је била врло прецизна. Нису сви погинули страдали директно у борби, многи су били рањени, али нису могли да се крећу па су их Немци дотукли где су их затекли (није било заробљеника).

[oficir neaktivne rezerve]

Ne smemo po T.11 da komentarišemo neposredne događaje iz II sv.rata.

Ali moram da kažem da mi izgleda nemoguće da su pri krvavom i žestokom otporu ustanika Nemci imali toliko malo žrtava, bez obzira na njihovu nadmoć,taktičku pamet i preciznost artiljerije.

Pre mi se čini da se radi o ratnoj propagandi velikog Rajha.

Negde sam pročitao da su procenjeni Nemački gubici u celoj "Prvoj neprijateljskoj ofanzivi" negde oko 100 poginulih bez onih koji su ranjeni.
Dok su gubici na strani ustanika bili negde oko 300 poginulih.Bitka na Kadinjači predstavlja samo jednu od završnih borbi cele ofanzive koja je trajala od septembra pa sve do pada Užica, Novembar 1941-ve.