PALUBA
October 29, 2020, 09:32:07 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 8 9 10 11 12 [13]   Go Down
  Print  
Author Topic: Vojni proračuni  (Read 39744 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 38 204



« Reply #180 on: March 24, 2020, 03:03:32 pm »



Budžet vojne avijacije SAD: Usporavanje nabavki F-35 i svemirski program


Nedavno je iz kabineta predsednika SAD Donalda Trampa obelodanjen predlog budžeta za oružane snage Sjedinjenih Država za 2021. godinu.

Ovaj bužetski predlog predlaže ukupni budžet od 934 milijarde dolara ali je ukupni iznos koji je upućen direktno Pentagonu nešto manji nego prošle godine: sa 713 milijardi dolara ove godine smanjen je na oko 705 milijardi. Razlika bi bila i veća kada bi se ukalkulisala i inflacija koja svake godine pojede po koji procenat.

Ukupan predloženi budžet za avijaciju SAD je 56,9 milijardi dolara, najveći deo ovog novca, očekivano, otišao je za mornaricu i vazduhoplovstvo SAD koje ga dele otprilike na ravne časti sa samo nešto većim budžetom za predviđenim za vazduhoplovstvo, piše portal Tangosiks.

Doduše, valja dodati da budžet za vazduhoplovstvo valja umanjiti za 800 miliona koji su unapred predviđeni za novoformirani rod kosmičkih snaga koje još uvek nemaju specijalizovani račun za tekuće troškove. Sa druge strane, ovoj cifri treba dodati i troškove sistema PVO sa 11,6 milijardi i vojne sisteme u svemiru sa 15,5 milijardi.


Avijacija

Nešto konkretnije, za kategoriju borbenih aviona – od previđene ukupne količine od 56,9 milijardi, najveći će deo otići na nabavku i operativne troškove borbene avijacije (20,4 milijarde); za podršku će otići 9,4 milijardi; prepravljanje i modifikaciju 8,7; tehnološki razvoj 7,2; transprotnu avijaciju 6,8; dok će za vazduhoplove sa zadatkom podrške i bespilotne letelice otići 2,6 odnosno 1,8 milijardi.

U sledećoj godini, najveća nova nabavka će biti nabavka novih F-35 višenamenskih aviona – tačnije, biće kupljeno 79 ovih aviona. Doduše, valja dodati i da ova nabavka možda najavljuje usporavanje u nabavci ovog tipa aviona: za 2020. godinu je predviđena nabavka 98 komada dok je prošle godine u naoružanje uvedeno 93. Takođe, biće nabavljena 24 nova F/A-18 – istim tempom kao i ove i prošle godine kada je takođe nabavljano po 24 komada godišnje, a tu je i nabavka dvanaest F-15EX.

Kao i prošle godine, vojska će dobiti devet novih V-22 Osprey – isto kao što je predviđeno za ovu i za četiri manje nego prošle godine, kao i 15 novih KC-46 tankera a očekivano, neće biti novih nabavki strateških bombardera – strateški bombarderi se, uostalom, nabavljaju relativno retko.

Taktička transportna avijacija, izgleda da je pretrpela malo radikalnije rezanje sredstava: ove godine biće kupljeno samo devet novih C-130 Hercules. Poređenja radi, ove godine biće ih kupljeno čak dvadeset a prošle godine kupljeno je osamnaest.

Helikopterske snage se obnavljaju otprilike standarnom brzinom pa je teško oceniti da li dolazi do usporavanja ili eventualnog ubrzavanja nabavki: 2021. godine 52 nova AH-64 Apache naspram 49 i 66 ove i prošle godine te sedam novih CH-47 Chinook naspram 9 i 7 ove i prošle godine. Jedini helikopter za koji bi se reklo da kupovina – makar i malo, makar i možda slučajno – opada je UH-60 Black hawk kojih će biti kupljeno 60 naspram 99 ove i 76 prošle godine.

Drastično su opali budžeti za finansiranje razvoja MQ-25 Stingray koji je sa 518 i 648 miliona spao na “samo” 267 miliona sledeće godine. No kad smo kod bespilotnih letelica dodajmo da u budžetu za sledeću godinu nije predviđena nabavka niti jedne nove letelice: ni jedan MQ-1 Predator; ni jedan MQ-9 Reaper; ni jedan MQ-4 Global Hawk.

No, i pored (malog doduše) smanjenja budžeta SAD ostaje pejsmejker razvoja vojne vazduhoplovne tehnologije. B-21 – ultranapredni bombarder koji će preuzeti ulogu najsofosticiranijeg bombardera od B-2 – ne staje sa razvojem uprkos činjenici da eventualni protivnici SAD nemaju adekvatan odgovor čak ni na znatno starije manje napredne oružane sisteme: za razvoj ovog bombardera sledeće generacije biće izdvojeno 2,8 milijardi dolara; slično kao ove i prošle godine.


Snage protivvazdušne odbrane

Što se tiče oružanih sistema za protivvazdušnu odbranu – u predlogu se sredstva raspoređuju u odnosu od 7.8 milijardi dolara za sisteme strateške balističke odbrane, dve milijarde za odbranu od taktičkih balističkih projektila te 1,8 milijardi za odbranu od taktičkih (krstarećih) projektila. A od njih, valja primetiti da budžet ne predviđa nabavljanje novih projektila za odbranu od strateških projektila na srednjem stadijumu trajektorije (Ground based mid-course defence) i patriot PAC3 projektila, ali u isto je vreme planirana nabavka četrdeset jednog projektila za THAAD baterije kao i 168 Patriot PAC-3 MSE projektila.


Svemirske snage

Evo zanimljivosti i donekle – novosti. Formirane tek pre nešto više od dva meseca, prvi novi rod američke vojske nakon sedamdeset dve godine, Svemirske snage armije SAD (US Space Force) – u sledećoj godini zahtevaju ozbiljan budžet: 15,4 milijarde dolara a navodno je na formiranju budžetskog zahteva intenzivno radio glavnokomandujući ovog roda general Džon Rejmond.

Ovoj cifri, pak, treba dodati i gorepomenutih oko 800 miliona dolara za operativne troškove osobllja koji se finansiraju preko vazduhoplovstva SAD – jer svemirske snage još uvek nemaju specijalizovani račun, pa je za operativno finansiranje sledeće godine predviđeno ovakvo “kombinovano” finansiranje. Sve ukupno, nešto više od 16 milijardi dolara odlazi u finansiranje novog roda vojske SAD.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 38 204



« Reply #181 on: April 27, 2020, 07:54:12 am »



Svetski rekorderi SAD i Kina


Vojni izdaci dve super sile su i u najnovijem SIPRI izveštaju ponovo u prvom planu. SAD su 2019. za vojsku obezbedile 732 milijarde dolara, što je 38 odsto od ukupnih svetskih troškova za naoružanje. U poslednje dve godine američka vojska je zaposlila novih 16.000 vojnika. Istovremeno SAD su nastavile modernizaciju svog konvencionalnog i nuklearnog oružanog programa.

Prema izveštaju instituta SIPRI, povećani izdaci imaju veze i sa Kinom. Ta zemlje je poslednjih godina najznačajnije povećala izdvajanje za odbranu. Ona trenutno iznose 261 milijardu dolara, što je 14 odsto od izdvajanja u čitavom svetu. Time je Kina na drugom mestu, iza SAD. Od 1994. godine Peking ta izdvajanja konstantno povećava. Od 2010. godine ona su porasla za 85 odsto. To se desilo gotovo istovremeno sa privrednim rastom. Skoro uvek su ta izdvajanja činila 1,9 odsto BDP-a.


Indija prestigla Saudijsku Arabiju

Pored Kine, još jedna velika azijska sila je u vrhu liste. Indija je vojne izdatke 2019. godine povećala za oko sedam odsto, što je ukupno 71,1 milijarda američkih dolara. Stručnjak za naoružanje instituta SIPRI, Simon Vezeman, smatra da je to pre svega vezano za geopolitičko okruženje. „Napeta situacija sa susednim Pakistanom i Kinom glavni su razlozi zašto je indijska vlada tako drastično povećala izdvajanja za vojsku." Nuklearna sila je sa trećeg mesta svetske liste tako potisnula Saudijsku Arabiju.

U odnosu na druge zemlje Bliskog istoka, Kraljevstvo i dalje za oružje izdvaja daleko najviše novca – 61,9 milijardi dolara 2019. godine. Ali u odnosu na 2018. izdaci Saudijske Arabije su se smanjili za čitavih 16 procenata. U izveštaju instituta SIPRI se ocenjuje da je to iznenađujuće, s obzirom da „Saudijska Arabija i dalje nastavlja svoje vojne operacije u Jemenu i s obzirom na porast napetosti sa Iranom". Prošle godine su u vazdušnim napadima uništena važna saudijska naftna postrojenja. Pored vođstva u Rijadu i SAD, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su za napade optužili Iran.


Ostatak sveta daleko iza

U poređenju sa ogromnim iznosima "velikih igrača", izdvajanja za vojsku u ostatku sveta su znatno manja. Zemlje Južne Amerike 2019. su izdvojile „samo" 53 milijarde dolara. Od toga više od polovine Brazil. Zemlje jugoistočne Azije zajedno su za naoružanje potrošile 41 milijardu dolara, a zemlje Afrike ukupno 42 milijarde dolara.

U Africi postoje velike razlike u izdacima među zemljama južno od Sahare. Recimo u Ugandi su se oni povećali za rekordnih 52 odsto, dok su se u zapadnoafričkoj Burkini Faso smanjili za 22 odsto. Autori najnovijeg SIPRI izveštaja to dovede u vezu sa tim da li je neka zemlja bila ulključena u direktan vojni sukob ili ne.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 38 204



« Reply #182 on: May 10, 2020, 12:15:09 pm »



Rim ima para za podmornice, ali ne i za respiratore


Dok premijer Konte traži pomoć od EU kako bi spasao italijansku privredu, vlada planira da ove godine za naoružanje potroši 26 milijardi evra, piše „Espreso”

Jedan borbeni avion F-35 košta koliko i lečenje 150.000 ljudi na odeljenjima intenzivne nege. Nosač helikoptera „trst” vredi kao 50.000 respiratora. A nekoliko oklopnih vozila i helikopter? Deset milijardi zaštitnih maski, ili 130.000 bolničkih kreveta.

Italija, koja će ove godine za vojne potrebe potrošiti 26 milijardi evra, ima dovoljno oružja, ali ne i medicinske opreme da se suprotstavi nevidljivom neprijatelju, virusu korona, koji je do sada odneo skoro 30.000 života.

„Spremni smo za rat koji ne postoji, ali ne i za onaj koji nas je zadesio”, piše magazin „Espreso”.

I dok Đuzepe Konte vuče za ruku bogatije evropske rođake ne bi li odrešili kesu i pomogli spasavanje italijanske privrede, koja je doživela pravi kolaps u najvećoj posleratnoj zdravstvenoj krizi, planirani vojni izdaci Italije za ovu godinu biće za milijardu i po evra veći nego lane.

Posle natezanja na poslednjem samitu Evropske unije, ministar privrede Roberto Gvaltijeri je optimista i u izjavi za Rojters poručuje da će Italija imati na raspolaganju 100 milijardi evra iz Evropskog fonda za oporavak kako bi izvukla privredu iz krize.

„Kako da tražite novac od EU kada ste ovogodišnjim vojnim budžetom planirali kupovinu dve podmornice koje koštaju 1,3 milijarde evra?”, pita se Đorđo Bereta, analitičar iz Opservatorije za lako naoružanje (OPAL) iz Breše.

U italijanskom slučaju, izdvajanje više para za naoružanje značilo je kresanje zdravstvenog budžeta. U poslednjih deset godina broj zdravstvenih radnika u Italiji smanjen je za 43.000. Da bi nekako pomogli u lečenju više od 200.000 građana koji su pozitivni na virus, država je poslednjih nedelja aktivirala penzionisane lekare i na brzinu zaposlila 20.000 zdravstvenih radnika.

Dugogodišnje zanemarivanje zdravstvenog sektora skupo je koštalo Italiju, kojoj su u borbi protiv kovida 19 prvi u pomoć priskočili Kinezi, Rusi i Kubanci. Kako piše rimski nedeljnik, Italija, jedna od zemalja najviše pogođenijih epidemijom, ima 3,2 bolnička kreveta na hiljadu stanovnika, dok je evropski prosek 4,7. Nemačka, koja epidemiju drži pod kontrolom, ima osam bolesničkih postelja na hiljadu stanovnika. Broj mesta u italijanskim bolnicama se od 2000. do 2017. godine smanjio za čak 30 odsto.

Frančesko Vinjarka, koordinator nevladine organizacije „Mreža za razoružanje”, smatra da je urušavanje nacionalnog zdravstvenog sistema, koji je pokazao sve svoje slabosti u vreme epidemije, direktna posledica sve većih izdvajanja iz budžeta za vojsku.

Vojni troškovi su porasli sa 1,25 odsto BDP-a na 1,45 procenata. Ako Italija bude usvojila zahtev Donalda Trampa da, kao članica NATO-a, poveća vojnu potrošnju na dva odsto BDP-a, to će značiti dodatni trošak od 10 milijardi evra na godišnjem nivou.

Istovremeno, ulaganje u zdravstveni sektor je opalo za jedan procenat i 2020. godine, prema prognozi, iznosiće 6,5 odsto BDP-a.

„Svi ti brojevi izdvajanja za vojsku su startna predviđanja, dok su stvarni izdaci mnogo veći. Iako u papirima piše da će Italija ove godine potrošiti 5,9 milijardi evra na kupovinu novog naoružanja, analiza Opservatorije Mileks, koja nadgleda italijanske vojne troškove, kaže da će oni 2020. iznositi 26,3 milijarde evra”, kaže Frančesko Vinjarka za „Espreso”.

Među vojnim troškovima koji bodu oči italijanske javnosti nisu samo borbeni lovci F-35, čija nabavka košta 15 milijardi evra, već i 36 vojnih misija u inostranstvu, za koje poreski obveznici godišnje izdvajaju 1,3 milijarde evra. Nosač aviona „kavur”, koji se koristi od 2009. godine, koštao je 1,3 milijarde evra i danas se uglavnom koristi u reprezentativno-reklamne svrhe, kao ponos italijanske brodogradnje, a imao je, kako kaže Đorđo Bereta, samo dve ozbiljne operacije. Jednu na Haitiju 2010, kada je ovo ostrvo pogodio razoran zemljotres, a drugu 2013. protiv pirata duž istočne afričke obale.

„Očito da vojnoindustrijski kompleks ne zna za krizu. Vojni troškovi rastu u poslednjih 15 godina, čak i uz odobrenje Pokreta pet zvezdica i levo orijentisane Demokratske partije. Izgleda da kada dođete na vlast sve se menja, iako ste u prošlosti pričali drugu priču”, ističe Vinjarka.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 38 204



« Reply #183 on: June 12, 2020, 10:34:47 am »



Nacrt novog vojnog budžeta teškog 740 milijardi dolara


Američki Senat odobrio je novi nacrt vojnog budžeta koji će iznositi 740 milijardi dolara.

Nacrt novog američkog vojnog budžeta podrazumeva akcenat na stratešku konkurenciju Rusiji i Kini, navodi se u dokumentu koji je Senat SAD poslao na uvid američkim vojnim zvaničnicima.

Kako se navodi, dugoročna konkurencija Rusiji predstavlja prioriotet nacionalne odbrane SAD i zahteva dodatne investicije i inicijative po pitanju obuzdavanja. Pored toga, podrazumeva i apsolutni prekid bilo kakve vojne saradnje sa Moskvom, kao i bilo koja dejstva koja bi priznavala suverenitet Rusije nad Krimom.

Između ostalog, izričito se zabranjuje bilo kakav transfer raketnih tehnologija Rusiji, kao i mogućnost integracije u američki sistem protivraketne zaštite.

Novi nacrt budžeta takođe predviđa i da Pentagon predstavi izveštaj o podršci Rusije rasistički-etničkim ekstremističkim grupacijama, koje propagiraju nasilje u Evropi i SAD, iako se ne precizira o kakvoj vrsti podrške je reč, prenosi Sputnjik.

Kada je reč o Kini, pored vojnih pitanja jedan segment dokumenta je posvećen pretnji od opreme kineskih kompanija Huavej i ZTE, koje se bave razvojem 5G mreže.

Između ostalog, novim budžetom predviđeno je da se poveća finansiranje izgradnje protivraketne zaštite i razvoja hiprezvučnog oružja, kao i proizvodnje PVO sistema THAAD.

U korist novog budžeta glasalo je 25 senatora, a protiv je bilo samo dvoje, prenose mediji.

Nakon Senata, budžet bi trebalo da odobri i Predstavnički dom SAD, nakon čega će biti predat predsedniku Donaldu Trampu na potpisivanje.

izvor
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 18 759


« Reply #184 on: June 22, 2020, 02:50:23 pm »

Quote
Pentagon predstavi izveštaj o podršci Rusije rasistički-etničkim ekstremističkim grupacijama

Ово је нешто ново... Покушај да се расизам и подршка екстремистима, односно терористима припише Русији...
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 38 204



« Reply #185 on: July 22, 2020, 04:27:39 pm »



Usvojen vojni budžet: Ima i novih sankcija


Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je nacrt vojnog budžeta koji predviđa, između ostalog, i pooštravanje sankcija Severnom toku 2 i Turskom toku.

Projekt vojnog budžeta za narednu godinu u vrednosti od 750 milijardi dolara koji su predložili Predstavničkom domu obuhvata niz aspekata: od formiranja fonda sa 3,6 milijarde dolara za borbu protiv Kine u Indijsko-pacifičkom regionu do izdvajanja jedne milijarde dolara za pomoć Pentagonu u osiguranju spremnosti za pandemiju u uslovima koronavirusa.

Što se tiče gasovoda Severni tok 2 i Turskog toka, novi projekat predviđa pooštravanje već postojećih sankcija. Ograničenja se, između ostalog, tiču kompanija koje se bave izgradnjom cevovoda, koje pružaju usluge osiguranja ili prostor za tehničku modernizaciju brodova koji se bave izgradnjom gasovoda.

Projekat predviđa i izdvajanje skoro 3,8 milijardo dolara za program Evropska inicijativa obuzdavanja, prenosi Sputnjik.

Zakon sadrži i predlog kojim bi se američkom predsedniku Donaldu Trampu zabranilo da smanji broj američkih vojnika u Nemačkoj i Avganistanu, a ograničava se i korišćenje sredstava iz vojnog budžeta za izgradnju zida na granici sa Meksikom.

Drugu, senatorsku verziju budžeta, kako se očekuje, donji dom Kongresa će usvojiti do kraja nedelje.

Predstavnički dom i Senat treba da usaglase svoje verzije vojnog budžeta pre nego što ga pošalju predsedniku na potpis.

Ranije je Donald Tramp pretio da će staviti veto na zakon.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 38 204



« Reply #186 on: August 31, 2020, 07:55:03 am »



Bliži se kraj budžetskoj eksploziji Pentagona?


Sjedinjene Države su, sasvim doslovno, „navučene“ na ratovanje, piše Biznis insajder.

Iako nije nikakva tajna da SAD imaju dugu istoriju militarizma, razmere vojnih troškova su zaprepašćujuće.

Međutim, izgleda da stvari konačno kreću drugim tokom, jer Amerikanci počinju da pozivaju na odgovornost "jastrebove" među zakonodavcima zbog njihove naklonjenosti vojnoindustrijskom kompleksu i čvrste podrške skupim i beskrajnim ratnim poduhvatima, piše Biznis insajder.

Dok se američki lideri nespretno nose sa krizom izazvanom pandemijom, postaje jasno da nacija nije bila spremna za jedan od najozbiljnijih udara na bezbednost u životima ove generacije.

Zbog toga se dovodi u pitanje koliko je bilo nephodno dve decenije ogromnog povećavanja trošenja na odbranu, kada se vlada pokazala nesposobnom protiv najsmrtonosnije pretnje koaj se za to vreme pojavila.

Američki ratovi od događaja 9/11 koštali su 6,4 biliona dolara i 770.000 života, i koštaju još. Amerika troši više na vojsku nego sledećih devet zemalja zajedno. Svake godine, Kongres odobrava stotine milijardi dolara Pentagonu, čime slabi budžet kojim bi se u suprotnom mogle finansirati neke druge potrebe Amerikanaca.

Umesto toga, taj novac baca se u vojnoindustrijski vrtlog, koristi se da se plaćaju "ugovorci" trostruko više nego njihove federalne kolege, proizvode manjkavi vojni avioni i održava skoro 100 milijardi dolara težak fond za "opšte ratovanje".

Radnici na prvoj liniji odbrane od korone ističu činjenicu da milijarde dolara utrošene navodno na "bezbednost" i "sigurnost" nisu nimalo poslužile zaštiti od pandemije, niti obezbedile zaštitnu opremu ili adekvatno praćenje koronavirusa.

Njihovo nezadovoljstvo dostiglo je vrhunac kada je Trampova administracija odlučila da preleti elitnim mlaznjakom iznad gradova pogođenim virusom povlačeći se iz Svetske zdravstvene organizacije i odbijajući da uvede osnovne zaštitne mere za ključne radnike. S obzirom da let tim avionom košta oko 60.000 dolara na sat, nije teško shvatiti razmere frustriranosti radnika.

Shodno tome, pojavili su se zahtevi i za smanjenje trošenja na policiju. Pokret koji je stvoren zbog ubistva Džordža Flojda doveo je u pitanje sva ministarstva sile, jer organizatori protesta dovode u pitanje opravdanost neverovatnih 740 milijardi dolara budžeta Pentagona i još 100 milijardi za nacionalnu policijsku službu.

Kako ističu, oba fonda bolje bi poslužila u borbi protiv nasilja kada bi se trošila na ispunjavanje društvenih potreba Amerikanaca.

izvor
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 39 495



« Reply #187 on: September 24, 2020, 06:27:53 am »

Švedska jača vojsku: Uz pomoć alkohola!
Novosti online sreda, 23. 09. 2020.

ŠVEDSKA vlada povećala je porez na alkohol s ciljem pokretanja ekonomije i finansiranja vojne strategije zemlje, što uključuje veliko pojačanje odbrane.

Zajedno sa povećanim porezom na cigarete, duvan za žvakanje i nikotinske proizvode, očekuje se da će povećanje poreza doneti oko milijardu kruna (110 miliona dolara). Prema rečima ministarke finansija, povećanje poreza pomoći će u finansiranju povećane odbrambene potrošnje.

„Osetićete da činite dobro delo dok petkom pijuckate pivo“, rekla je ministarka finansija Magdalena Anderson za novine Ekspresen. Nove cene će stupiti na snagu 1. januara 2023. godine, pet godina nakon poslednjeg povećanja poreza na alkohol.

Prodaja i oporezivanje alkohola bilo je strogo regulisano u Švedskoj, a pića sa sadržajem alkohola iznad 3,5 procenta dostupna su samo preko državnog Sistembolageta koji ima monopol na tržištu. Porezi već čine veći deo maloprodajnih cena, sa porezom na alkohol koji čini oko 32 procenta konačne prodaje, zajedno sa PDV-om od oko 20 procenata. To švedsko tržište alkohola čini jednim od najskupljih u Evropi. Procenjuje se da će flaša vina poskupeti za oko krunu (0,11 dolara), alkohol će koštati nekoliko kruna više, a pivo 0,25 više (2 centa).

Do sada je ove godine, usred pandemije Kovid-19 i zatvorenih granica, prodaja piva u Sistembolagetu naglo porasla. Između januara i avgusta, Sistembolaget je prodao 26,5 miliona više litara piva i jabukovače nego tokom istog perioda 2019. godine, zaradivši 34 miliona dolara. Rasla je i prodaja vina i likera.

Od završetka hladnog rata, oružane snage Švedske postepeno su se transformisale iz velikih snaga koje su u stanju da podnesu invaziju u one koje su se fokusirale isključivo na međunarodne napore. Ovaj trend se manifestovao u veličini budžeta (2,4 procenta BDP-a 1990. godine, 1 procenat 2018. godine) i broju vojnika (180 000 krajem 1980-ih naspram nekih 20 000 danas). Poslednjih godina, međutim, trend je preokrenut, usred povratka regrutacije i ponovne militarizacije strateškog ostrva Gotland u Baltičkom moru.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 38 204



« Reply #188 on: September 25, 2020, 07:45:54 am »



Quote
The Pentagon has been accused of pouring the pandemic budget into military needs.

RT asked New Yorkers what they made of the scandal and many were not surprised. Professor of preventive medicine William Schaffner told us this spending scandal goes to the top levels of power.



Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 445


« Reply #189 on: September 25, 2020, 08:26:37 am »


Тај невидљиви вирус је јачи од тенка, топа, итд.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 38 204



« Reply #190 on: October 01, 2020, 06:22:28 am »



Japan ulaže rekordnih 55 milijardi dolara u vojsku: U planu i kupovina 42 američka lovca


Japan će u 2021. godini imati rekordan vojni budžet od 55 milijardi dolara.

Novac će se trošiti za američke lovce i proširenje sposobnosti za odbranu od pretnji u realnom i sajbersvetu. To je prvi zahtev za budžet koji je podnet od stupanja na dužnost novog premijera Jošihide Šuge. Budžet će biti za osam odsto veći nego ove godine.

Japanski vojni budžet konstantno raste od 2013. godine, od kada je na vlast došao Šinzo Abe.

Među najskupljim stvarima koje su predviđene u 2021. godini su nabavka aviona F-35B. Japan planira da nabavi 42 primerka.


izvor
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 39 495



« Reply #191 on: October 16, 2020, 06:37:08 am »

Švedska planira povećanje vojnog bužeta za 40% u narednih 5 godina kako bi bila u stanju da parira Rusiji.

Quote

Sweden to increase military spending by 40% as tension with Russia grows
Reuters in Stockholm Thu 15 Oct 2020

Military run down after cold war but Russian activity in Baltic Sea forces hasty rearmament

Sweden will increase military spending by about 40% in the next five years and double the number of people conscripted into its armed forces as it aims to strengthen its defence amid growing tensions with Russia, the government has said.

The country, which is not a member of Nato but enjoys close ties with the alliance, ran down its military forces after the cold war to save money.

“We have a situation where the Russian side is willing to use military means to achieve political goals,” the defence minister, Peter Hultqvist, told reporters on Thursday. “Based on that, we have a new geopolitical security situation to deal with.” He said the new proposals would mean an increase in the military budget of 27.5bn Swedish kronor ($3.10bn) by 2025.

Increased Russian activity in the Baltic Sea region has pushed Sweden into a hasty programme of rearmament, including buying Patriot missiles from the US.

Last month, Stockholm protested to Moscow after two warships entered its territorial waters without permission, and it has repeatedly complained about Russian military planes flying too close to its own aircraft and violating Swedish airspace.

The government said the military budget would be increased between 2021 and 2025, and would fund an expansion of military personnel to about 90,000 from 60,000 people, including a new mechanised brigade with updated artillery.

The navy will get an extra submarine, increasing the number to five, and the corvette fleet will be updated, while the army and air force will get upgraded weapons systems. In addition, the draft will be expanded to 8,000 a year by 2025, up from 4,000 in 2019. Sweden ended conscription in 2010, but reintroduced compulsory military service for a limited number of men and women in 2017.


Izvor: CLICK
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 39 495



« Reply #192 on: October 18, 2020, 09:17:25 am »

недеља, 18.10.2020.
Миленко Пешић

Шведска се се спрема за „руску инвазију”

Скандинавска земља, која није чланица НАТО-а, планира да у наредне четири године повећа војни буџет за 40 одсто

Руске војне вежбе на Балтичком мору у јеку постизборне кризе у Белорусији крајем августа јарко су упалиле до тада треперави црвени аларм у Стокхолму. Да би ухватила корак с безбедносним изазовом који долази са Истока, лево оријентисана влада Стефана Левена планира да од 2021. до 2025. године повећа војни буџет за 40 одсто. Шведски министар одбране Петер Хултквист поручује да је ово изнуђен потез, јер је због појачаног руског деловања у региону дошло до погоршања безбедносне ситуације.

„Не можемо у потпуности искључити оружани напад на Шведску. Налазимо се у ситуацији у којој је руска страна спремна да употреби и војна средства за постизање политичких циљева”, изјавио је Хултквист на представљању владиног предлога.

За одбрану у наредне четири године биће утрошено додатних 27 милијарди круна (2,6 милијарди евра) и то ће бити највеће повећање одбрамбене способности ове скандинавске државе, која није чланица НАТО-а, у последњих 70 година. Иако је Шведска летос саопштила како је ризик од напада низак, влада сматра да се земља ипак налази у измењеној геополитичкој ситуацији, на коју мора да одговори. У образложењу додатних војних издатака описује се и могући ратни сценарио. Ако се напад догоди, он може почети ударима на важне цивилне и војне циљеве, а могућа је и саботажа, па чак и ликвидација кључних људи у земљи. Уколико дође до „руске инвазије”, у овом документу се закључује да би читава територија Шведске била „погођена интензивним борбеним активностима с великим последицама, како локално, тако и регионално”.

Предложени пораст одбрамбеног буџета, који треба да одобри парламент, биће усмерен на повећање борбене готовости свих родова војске. Број војног особља, који сада износи 60.000, у наредне четири године био би повећан за још 30.000. Повећана руска војна активност у региону Балтика већ је натерала Шведску да хитно крене у програм додатног наоружавања, који укључује и куповину ракета „патриот” од САД. Осим оснивања нове механизоване бригаде с новим артиљеријским системима, морнарица ће добити још једну подморницу, тако да ће их укупно бити пет. Планирано је и модернизовање постојећих корвета, као и додатна улагања у опремање авијације.

„Увек је боље бити спреман него изненађен”, каже Јохан Викторин, члан Краљевске академије ратних наука Шведске и шеф стратешке обавештајне компаније Интил, додајући како је виши степен приправности Шведска последњи пут имала 1991, након неуспелог пуча против тадашњег совјетског председника Михаила Горбачова. Да не жели да буде затечен могућим развојем ситуације на Балтику, Стокхолм је већ потврдио пославши јак сигнал Москви тако што је 25. августа искрцао оклопна возила на острво Готланд. Осим тога што је позната туристичка дестинација, ово острво је стратешки важно и у војном жаргону се често назива шведским „фиксним носачем авиона”.

По завршетку хладног рата, Шведска је знатно смањила војне издатке. Али, до преокрета је дошло након руске анексије Крима 2014. године. После дуге расправе парламент је одлучио да 2017. године поново уведе обавезан војни рок за шведске младиће и девојке, а годину дана касније поново је распоредио војни гарнизон на Готланду. Министар одбране Петер Хултквист каже да ће обнова шведске војске бити дуготрајан процес. Жалећи што је процес разоружања отишао предалеко, Хултквист позива политичке лидере да више не понављају овакве грешке и да чувају војну стабилност земље.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages:  1 ... 8 9 10 11 12 [13]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 25 queries.