PALUBA
March 29, 2024, 11:43:34 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 [50]   Go Down
  Print  
Author Topic: Izgradnja Obalnog ophodnog broda za Obalnu stražu RH (HRM)  (Read 267933 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
dead1
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 560


« Reply #735 on: October 31, 2022, 01:20:04 am »

Znaci oni su zaglanvljeni i MORH ne zna kad ce biti zavrseni ili kad, ako ikad, ce uci u HRM?
Logged
dead1
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 560


« Reply #736 on: December 19, 2022, 11:49:03 pm »

Hrvatska je 2022-e potrosila 66% manje na obalne ophodne brodove nego sto je planirala.

Na 174. sjednici Vlade Republike Hrvatske, u okviru 18. točke dnevnog reda, našle su se u petak 9. prosinca ove godine dvije podtočke vezane uz jedan te isti obrambeni posao - kupovinu lakog protuzračnog sustava Mistral. I dok je sav taj posao zapravo zbrzan mimo očiju javnosti, praktično bez ikakve diskusije, te proguran unatoč zabrinjevajućoj zamjeni tehničkih opisa između onoga što su pričali Vlada RH i Ministarstvo obrane za razliku od europskog proizvođača ovih PZO sustava, time je kroz proceduru prošlo trošenje preko 542,16 milijuna kuna u idućih nekoliko godina. Posao je odmah istog dana i sklopljen potpisom ugovora, a tek ostaje - ponešto reći o tom utrošku 71,96 miijuna eura, ako ikoga tu tješi manja brojka u nadolazećoj nam EU  valuti.

Prva od ovih vezanih točaka dnevnoga reda pred Vladom RH nazvana je "Prijedlog odluke o preraspodjeli sredstava planiranih u Državnom proračunu Republike Hrvatske za 2022. godinu" - i zapravo obuhvaća preraspodjelu sredstava aktualnog državnog proračuna unutar kvote Ministarstva obrane. U njoj je za kupovinu spomenutog PZO sustava u ovoj godini odvojeno ukupno 94.378.630 kuna i to 4.250.000 HRK iz same kvote opremanje materijalno tehničkim sredstvima (A545042), ustezanjem 4.220.000 HRK. Rashoda za usluge i još 30.000. Naknada troškova zaposlenima, dok je preostalih 90.128.630 kuna skupljeno nizom rezova širom obrambenog proračuna.


https://obris.org/hrvatska/mistral-odabran-i-kupljen-problemi-ostaju/
Logged
Kumboranin29
vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 567



« Reply #737 on: May 14, 2023, 04:32:04 pm »

Izgleda da nece uskoro zavrsiti gradnju brodova


Због Баножићевих лажи и опструкција пет модерних оклопних опходних бродова пред продајом је странцима умјесто да заврше у ХРМ-у


13. 05. 2023.

Национал објављује драматично писмо власника Бродосплита Томислава Дебељака предсједнику Зорану Милановићу, у којем тешко оптужује министра обране

Најављујући дебакл пројекта започетог још 2014., Дебељак је писао и Баножићу те га изравно оптужио за минирање Хрватске обалне страже и подривање националне сигурности: ‘Вашу континуирану опструкцију у свему што смо предлагали видимо као незаобилазну препреку у реализацији пројекта до краја…‘ Дебељак тврди да Баножић угрожава капацитете Хрватске ратне морнарице због самовоље и отезања плаћања већ извршених радова
Министар обране Марио Баножић у средишту је нове ескалације драме везане за изградњу преостала четири од укупно пет бродова обалне оклопне опходње започете још 2014. И то зато што би Хрватска ратна морнарица могла ускоро дефинитивно остати без пет бродова обалне оклопне опходње чија је градња започела још 2014.

Национал је тијеком протеклог тједна добио увид у писмо у којем је власник Бродосплита Томислав Дебељак изузетно тешко оптужио министра обране Марија Баножића за дуготрајну смишљену опструкцију рјешавања питања изградње и испоруке обалних опходних бродова за Хрватску ратну морнарицу, теме од велике важности за хрватску националну сигурност.

Према Дебељаковом дубоком увјерењу, Баножић би требао бити кључни кривац ако након већ испорученог прототипа бродови назива Умаг, Карлобаг, Опатија и Скрадин, дужине 41,85 метара, опремљени аутоматским топом 30мм и с двије ручно управљиве стројнице калибра 12,7 мм те четири ручна пријеносна протузракопловна ракетна сустава, не заврше у власништву Хрватске обалне страже. Ради се о бродовима који развијају брзину 28 чворова и врло су способни у прогону. Имају велик доплов и аутономију на мору 10 дана, а посада би им требала бројати 14 људи. Темељна намјена ових бродова је опходња ради надзора и заштита интереса Хрватске на мору. Они би се требали користити и за потпору оточном становништву те за судјеловање у акцијама трагања и спашавања на мору. У рату се обални опходни бродови користе за заштиту унутарњих морских вода те за задаће борбене и логистичке потпоре.

Цијена свих пет бродова требала је бити око 390 милијуна куна с укљученим ПДВ-ом. Том износу је тијеком зиме 2021. додано још 40 милијуна куна, будући да је у међувремену дотад све поскупјело. Па је укупна цијена била досегла 430 милијуна куна. Међутим, Дебељак тврди да је то недовољно и тражи још барем 120, да заврши преостала четири.

Сви су споменути бродови обално оклопне опходње на разини довршености од 76 посто. Међутим, до сада је држава платила тек 70 посто укупне вриједности уговора, и то према цијенама из 2014., док према стварним трошковима тај износ покрива само 47 % односно, гледајући само бродове у серији након израђеног прототипа, до 1. 2. 2022. плаћено је само 35,2 посто њихове трошковне вриједности.

Томислав Дебељак, власник Бродосплита, твртке градитеља тих бродова, жели продати те бродове, који су у високом стадију довршености, вратити досад уложени новац хрватској влади уз четири посто камата и предати их другом купцу.

Све то Дебељак је спреман направити јер му је доста Баножићевих лажи, манипулација и опструкција. Дебељак је тијеком протеклих мјесеци више пута јавно артикулирао да је због више комплексних збивања од потписивања тог уговора до данас претрпио штету од готово 120 милијуна куна, за што такођер највише одговорним сматра актуалног министра обране. Али сада први пут указује на све Баножићеве манипулације.

Баножић се већ јавно жалио због кашњења у изградњи тих бродова, наводећи да је до тога дошло зато што је влада Зорана Милановића потписала лоше уговоре о њиховој изградњи. Међутим, у прошлом рујну открило се и да актуални министар обране о тој теми или готово ништа не зна или лаже. Јер је тврдио да је држава власник тих бродова, а није, него је као власник уписана Дебељакова твртка која их гради, а бродови успут нису оптерећени никаквим инструментима осигурања.

Њихови сукоби с временом су ескалирали, а сада садржај Дебељаковог писма Баножићу открива да су Дебељаку прекипјеле Баножићеве лажи, манипулације и опструкције те да му се обраћа након низа писаних очитовања, молби и иницијатива, на које актуални министар обране није реагирао ни на који начин. Дебељак му се тим писмом обраћа и зато што из јавних објава МОРХ-а и Баножићевих јавних иступа на тему реализације споменутог Уговора ишчитава „потпуну незаинтересираност за кооперативном сурадњом на поштивању одредби Уговора у дијелу који описује нужност примјене Закона о обвезним односима, те Закључака ВРХ од 31.10.2021 и 21.06.2022.“.

Дебељак је Баножићу написао да досад није јавно иступао на ову тему нити износио јавно утјецај Министарства обране и Баножића особно „на динамику градње, осигурање финанцирања, одуговлачење и забрану професионалног судјеловања техничком тиму у овјери извршених фаза радова, опструкцији у комуникацији“ и другим за његову твртку штетним радњама. Па му у писму најављује како је присиљен цијели њихов однос изнијети пред лице јавности.

У писму даље стоји: „Вашу континуирану опструкцију у свему што смо предлагали, а без да сте изнијели било какав протуприједлог, било какву иницијативу осим потпуно неразумног инзистирања да Градитељ о свом трошку и губитку надокнади сву штету која је настала из објективних и субјективних разлога видимо као нажалост незаобилазну препреку у реализацији пројекта до краја. Након довољно времена које сте имали за упознати се са свом проблематиком реализације Уговора од његовог потписивања 02.12.2014. до данас закључујемо да то нисте проучили, или да сте информирани једнострано или да сте по нашем мишљењу незаинтересирани за довршетак градње код Уговорног Градитеља, већ из вјерујемо неких сасвим других интереса спомињете јавно завршетак градње негдје другдје. Који су то интереси ћете Ви морати објашњавати јавности кад их упознамо са свом тематиком. У вашем задњем јавном иступу дана 20.04.2023. изнијели сте и једну врло интересантну идеју о могућности продаје бродова у градњи (након завршетка) некој трећој страни чиме сте нам помогли у проналаску једног од рјешења које би могло задовољити обје стране. Предлажемо да пронађемо заинтересираног купца који ће нам платити тржишну цијену бродова, те ћемо након испоруке (сваког од њих) до сада уплаћени износ за сваки брод вратити Наручитељу с уговорних 4% камата. У том случају ћете враћене новце моћи користити за градњу других бродова код Градитеља по Вашем избору и жељи. Обзиром да Наручитељ још увијек није подмирио нити своју финанцијску обвезу према Градитељу за испоруку прототипа од 06.12.2018., а што је предмет оврхе, односно привремене судске мјере којом су та средства Наручитеља привремено ‘замрзнута’ до коначне наплате је само још један доказ и показатељ колико Вам је стало да ми као хрватска твртка, која запошљава хрватске грађане претрпимо чим већу штету. Подсјећам да се ради о нето износу који износи мјесечна плаћа за цца 150 радника. О горе наведеном, а и другим јавности интересантним детаљима који не задиру у сам Уговор него у однос Наручитеља према Градитељу изнијет ћемо пред суд јавности, јер нам у овом тренутку нити не преостаје ништа друго, а само како би у недостатку професионалне комуникације примијенили Ваш начин комуницирања.“

Дебељак се још у рујну прошле године, потакнут обиљежавањем 31. обљетнице Дана Хрватске ратне морнарице, такођер дужим писмом обратио и предсједнику Зорану Милановићу. Већ у том писму, иако је писано у мирнијем тону, детаљно је набројао за какве све опструкције оптужује Баножића и Министарство обране.

Споменути Уговор о градњи обално опходних бродова између МОРХ-а и Бродосплита потписан је у просинцу 2014. Уговор је склопљен између МОРХ-а и Бродоградилишта специјалних објеката д.о.о. за градњу једног прототипа и четири брода у серији, и то према калкулацијама трошкова односно цијенама из 2014.

Дебељак је у писму Милановићу написао како уговор садржи рокове испоруке свих бродова, али да бродове у серији након прототипа није било могуће почети градити прије искључивог налога Министарства обране, након проведених свих тестирања испорученог прототипа у реалним увјетима неовисно о роковима из Уговора. Сва редовна бродограђевна тестирања и испитивања проведена су прије саме испоруке прототипа. Дебељак је Милановићу написао и сљедеће:

„Градња је уговорена темељем пред-пројектне документације која је била у власништву МОРХ-а од које је Хрватски Регистар Бродова (ХРБ) већ одобрио 60 докумената. Увјет за примопредају прототипа је задовољавање тактичко техничких захтјева (ТТЗ) као примарни. Започевши разраду пред пројектне документације и одобрене спецификације Градитељ извјешћује Наручитеља о нужности ре-пројектирања како би се постигли тражени ТТЗ-ови. Након дуљег периода преговора, одобравања Градитељ је приморан започети испочетка израду и одобрење (и од ХРБ-а и од Наручитеља) свеколике техничке документације у којој су проведене 44 кључне измјене. Исте су додатно коштале Градитеља преко 5 милијуна ЕУР чије плаћање Наручитељ до сада није прихватио с образложењем да износ није планиран у државном прорачуну.“

Дебељак наводи како су се због израде нове пројектне документације одобрења Министарства обране проводила далеко спорије него што је понудом предвиђено, што је, како тврди, одузело јако пуно времена. Потом је навео и додатне проблеме, које је описао овако:

„Паралелно с тим поступком моделска испитивања у уговором дефинираном добављачу Бродарском институту д.о.о. (БИ), чији је члан Скупштине Наручитељ, одгађана су више мјесеци због пословних проблема БИ-а, те су у коначници каснила више од године дана, точније 367 дана. Такођер, сама бродограђевна испитивања прије примопредаје прототипа трајала су нешто мање од годину дана. За примопредају прототипа МОРХ је био обвезан платити све обвезе према Градитељу што је због циљаног дана примопредаје 06.12.2018. (дан светог Николе, заштитника помораца) Наручитељ пропустио направити правовремено уз сугласност Градитеља и обећање Наручитеља да ће исто учинити за неколико дана ради проведбе поступка плаћања. МОРХ је затим код плаћања прототипа једнострано ускратио платити 2.808.969,96 ХРК на име ‘пенала за кашњење’, неоправдано и без икакве сугласности Градитеља и супротно одредбама Уговора, све то након што је обострано потписан финанцијски протокол у којем МОРХ изјављује да нема потраживања према Градитељу. Финанцијски протокол један је од обвезних примопредајних докумената ради брисања власништва Градитеља над бродом у Лучкој капетанији. Тај ускраћени износ представљао је, угрубо, мјесечну плаћу за 280 радника. Градитељ је за то своје потраживање утужио МОРХ. Одлуком трговачког суда почетком 2022. године МОРХ је био обвезан тај неоправдано ускраћени износ с каматама и трошковима платити Градитељу. Коначна пресуда је донесена 6. рујна 2022. Мањи дио обвезе је плаћен, а за плаћање је преостало 1.925.675,97 ХРК + износ камата и трошкова. Сукладно Закона о обвезним односима, ово представља кршење Уговора. Напомињемо такођер да Градитељ има право помака рокова за период укупног кашњења испуњења обвезе.“


Бродосплит је тијеком 2019., с обзиром на протек времена од преко пет година од потписа Уговора и до тада још увијек без налога за наставак градње бродова у серији, понудио МОРХ-у увјете под којима је могућ наставак градње уважавајући чињеницу пораста трошкова до тада.

Потом је 17. 2. 2020., пет година и четири мјесеца од склапања Уговора, склопљен Додатак 4 Уговору што је уједно био и налог за градњу бродова у серији којим је уз нове циљане рокове испоруке уговорен и рок од најдуље једну годину. Дебељак је написао Милановићу да су разлог тако дугог рока били предстојећи избори, у којем ће се склопити Додатак 5 базиран на новој понуди Бродосплита, а након израђеног вјештачења заједнички именованог овлаштеног судског вјештака како би се утврдио пораст трошкова енергије, материјала и рада, као основа за усуглашавање промјене цијене до дана потписа Додатка 4.

Дебељак потом у писму наставља: „Градитељ је одмах након потписа Додатка 4 започео градњу сва 4 брода у серији паралелно финанцирајући их властитим средствима. Уочено је накнадно да ставка у прорачуну за градњу ООБ-ова није довољна, јер не покрива фазе реализације уговора за предвиђену динамику градње. Практично одмах након потписа Додатка 4 године службено је објављена пандемија вируса ЦОВИД-19.“

У том се раздобљу градња бродова одвијала, али успорено и отежано због затварања господарства, отежаних и прекинутих добавних путова и здравствених разлога. Дебељак је Милановићу написао и како се поступак избора и одобравања овлаштеног судског вјештака од стране МОРХ-а непотребно отегао те да је тек у просинцу 2020. израђено вјештачење којим је утврђен пондерирани пораст трошкова у висини од 21,85 % од потписивања Уговора у просинцу 2014. до вељаче 2020.

Дебељак се потом пожалио на још нешто и то је описао овако: „МОРХ се оградио важењем Закона о јавној набави који је био на снази 2014. у којем је могућа промјена уговорне цијене највише за 10 посто, чиме је у старту Бродосплит осуђен на прихваћање губитака од 11,85 посто. Влада РХ потом 30.09.2021. доноси Закључак о поступању ради ублажавања поремећаја цијена грађевинског материјала и опреме.

Писмо открива да је Дебељаку прекипјело од Баножићевих лажи, манипулација и опструкција те да му се обраћа након низа писаних очитовања, молби и иницијатива на које актуални министар обране није реагирао

Умјесто најкасније 17.02.2021. године, до када је требао бити потписан Додатак 5 Уговору, МОРХ на све могуће начине одуговлачи тај поступак, да би Додатак 5 био потписан тек крајем просинца 2021., дакле с преко 10 мјесеци закашњења од најдуљег рока од годину дана уговореног још 17.02.2020., односно 22 мјесеца од потписа Додатка 4 у којем прихваћа пораст уговорне цијене од 10% која ће бити исплаћена у 3 рате тек на испоруци 2, 3 и 4 брода у серији. Као предувјет за потписивање Додатка 5, обзиром на то још додатно непотребно протекло вријеме Градитељ тражи примјену Закона о обвезним односима и Закључка 1. МОРХ увјетује потпис Додатка 5 обзиром на Одлуку Владе којом је прихваћена корекција уговорне цијене за 10% уз писано прихваћање Министра обране скорашње примјене Закључка.За сво вријеме од почетка градње бродова у серији наручитељ опструира потписивање усуглашених записника о готовости Уговорних фаза које су предувјет за испостављање фактура иако нема примједби на извршено, правдајући се недовољно планираним средствима у прорачуну, односно чекањем потписа Додатка 5. Записници су предувјет за израду фактуре, чиме је Градитељу онемогућено редовно фактурирање и наплата извршених радова на 4 брода. Кумулирано је до просинца 2021. чекање на потписивање записника било 384 дана.“

Дебељак је написао Милановићу да је Бродосплит континуирано извјештавао МОРХ о његовим пропустима те на додатни раст трошкова услијед пандемије.

С друге стране, Баножић је у више наврата у јавност слао другачије поруке. Примјерице, 13. просинца 2021. изјавио је како нема информације о могућим финанцијским тешкоћама у Бродосплиту у вези с изградњом преостала четири опходна брода, а изразио је наду да ће га управа тог бродоградилишта праводобно извијестити ако оне постоје.

„Обвеза Бродосплита је завршити те бродове сукладно динамици како је то затражено и Уговором. Надам се да ће ме, ако постоје некакви проблеми, Управа извијестити на вријеме о томе јер обални опходни бродови су потребни Хрватској ратној морнарици“, казао је министар Баножић тог дана у Сплиту одговарајући на упит о финанцијским тешкоћама у вези с изградњом тих бродова. Притом је подсјетио да му је као министру циљ да ти бродови буду завршени и испоручени 2023. Штовише, Баножић је рекао како се нада да се неће употријебити „било какав облик пенализације“ те да ће ти бродови бити изграђени онако како је уговорено.

Међутим, на састанку у ожујку 2022. МОРХ се с Бродосплитом усугласио да ће Бродосплит направити анализу пораста трошкова због примјене раније споменутог закључка Владе.

Дебељак је написао Милановићу како је Бродосплит у травњу 2022. наручио и МОРХ-у потом доставио анализу овлаштеног судског вјештака која показује пондерирани пораст трошкова у висини 79,03 посто. До тренутка слања његова писма Милановићу МОРХ се на то није очитовао унаточ тому што су их сваких тједан дана подсјећали писаним путем.

‘Вјерујемо да из неких сасвим других интереса спомињете јавно завршетак градње негдје другдје. Који су то интереси, Ви ћете морати објашњавати јавности кад је упознамо са свом тематиком’, пише Дебељак

Влада је 21. 6. 2022. донијела Закључак о ублажавању посљедица глобалног поремећаја на тржиштима грађевинских материјала и производа. Потом је тијеком српња 2022. Бродосплит уз све уобичајене молбе и упозорења за нужност директне комуникације и рјешавање питања пораста трошкова на концу био присиљен МОРХ извијестити о привременој обустави радова завршетка градње четири брода јер то више није могао финанцирати и јер је сматрао да су биле исцрпљене све могућности даљње комуникације с Баножићем.

У вријеме када су донијели ту одлуку први брод, односно прототип, био је готов и испоручен, а плаћено је 97 % његове вриједности из 2014. Други брод био је физички готов 86 %, а плаћено је 77 % његове вриједности из 2014. Трећи брод је 73 % физички готов, а плаћено је 64 % његове вриједности из 2014. Четврти брод је физички готов 64 %, а плаћено је 58 % његове вриједности из 2014. Пети брод је физички готов 58 %, а плаћено је 58 % његове вриједности из 2014.

Дебељак је Милановићу закључно написао сљедеће:

„Бродосплит је цијело вријеме активно судјеловао у свим процесима, те властитим средствима финанцирао повећање трошкова градње, аномалије и спорост МОРХ-а. Због пораста трошкова од потписа Уговора до данас разлика између калкулираног 2014. године и извршеног је преко 120 милијуна ХРК, а за што Градитељ не сноси кривицу. Вјерујемо и надамо се да ће разум побиједити и да ће се примјеном Закључака надокнадити ти повећани трошкови и коначно омогућити Бродосплиту да сва 4 брода заврши у потпуности.“

Међутим, то се до данашњих дана није догодило, па је Дебељак одлучио потпуно отворено прозвати Баножића за нетом описане манипулације.

Дебељак је тијеком викенда најавио како Бродосплит покреће производњу, да је пронашао партнера, амерички фонд заинтересиран за улагање, те да је уговор о сурадњи већ потписао. Засад није открио о којем се фонду ради. У изјави за Вечерњи лист од прошле суботе рекао је да су вратили 23 милијуна еура дугова због којих је твртка била у блокади те да су тиме отклоњени разлози за расправу о стечају. У прошли петак на Трговачком суду у Загребу гласало се и за предстечајни план ДИВ-а, а резултат гласања био је позитиван. Дебељак је изјавио како нису отписали ниједан дуг, него су само пролонгирали његову отплату. Рекао је и да је његове твртке украјинска криза коштала 200 милијуна еура те да ће успјети покрити све губитке. Дебељак је за Вечерњи лист изјавио и сљедеће:

„Показали смо да смо отпорни на најгоре. Но убудуће ћемо свакако бити пуно опрезнији, а не само шљакати и уздати се да ће и држава и партнери функционирати као у осталим уређеним бродограђевним земљама. Ако на своју државу не можемо рачунати, уговарат ћемо бродове у партнерству с еуропским бродоградилиштима, гдје је подршка државе симбиоза.“

Писма чији садржај Национал открива показују да је Марио Баножић засигурно један од кључних извора Дебељакових фрустрација те разлог зашто сумња могу ли његове твртке рачунати на конструктивну сурадњу државе.


‘Бродосплит је цијело вријеме активно судјеловао у свим процесима те властитим средствима финанцирао повећање трошкова градње, аномалије и спорост МОРХ-а’, написао је Дебељак Милановићу

Како је Дебељак описао Милановићу капацитете својих твртки

У дијелу писма упућеном Милановићу Томислав Дебељак сажето је описао и капацитете својих твртки. О тому је написао сљедеће:

„Група ДИВ у свом саставу има више подузећа металопрерађивачке дјелатности, од производње стандардних спојних елемената, сустава изградње жељезничке и цестовне инфраструктуре, те бродоградње и бродарства. Крајем 2021. године је запошљавала је око 3.500 радника у Хрватској и око 500 у иноземству. У 2021. години је остварила консолидирани приход од 1,12 милијарди ХРК, већину на иноземном тржишту. Сликовито, група ДИВ је у посљедњих 11 година (2010.-2021.) исплатила око 3 милијарде ХРК за плаће запосленицима, 10 милијарди ХРК добављачима за робе и услуге, 2.3 милијарде ХРК кооперантима, 500 милијуна ХРК државним подузећима, те давања у виду пореза, приреза, концесија и сл. у износу 2.5 милијарде ХРК. ДИВ ГРУПА д.о.о. послује с добити од свог оснутка, а реструктурирани Бродосплит д.д. све године од 2016 године до укључујући и 2021 годину. Околности које су довеле до потешкоћа и предстечајних нагодби у ДИВ ГРУПА д.о.о и Бродосплит д.д. су посљедице више силе, односно рата у Украјини и санкција према руским банкама – посљедично губитак договореног финанцирања два бродограђевна пројекта и обртног капитала у износу 120 милијуна ЕУР с ВТБ ЕУРОПЕ банком што због санкција није могло бити реализирано како је планирано. Ради одржања сустава и запослености примијенили смо и исцрпили властита средства. Додатно глобални поремећаји у опскрби и порасту цијена репроматеријала, енергије, рада, пријевоза, одразили су се на ликвидност подузећа у саставу ДИВ групе и реализацију пројеката у тијеку. Поред тога, за два уговорена бродограђевна пројекта крајем 2021 (дакле прије ове кризе узроковане санкцијама) године нисмо добили државна јамства за поврат аванса, за сада без икаквог образложења, те тако нисмо ни оснажили нове уговоре, а што се онда одразило на нашу запосленост капацитета.

Недавно су страни медији објавили, а ми потврдили потпис уговора са компанијом Сторyлинес за градњу резиденцијалног брода вриједности 759 милијуна ЕУР (с клизном скалом) који ступа на снагу одмах након окончања предстечајног поступка. Ради се о изнимном уговору који може запослити капацитете и осталих хрватских бродоградилишта.“

Извор:
https://www.nacional.hr/ekskluzivno-zbog-banozicevih-lazi-i-opstrukcija-pet-modernih-oklopnih-ophodnih-brodova-pred-prodajom-je-strancima-umjesto-da-zavrse-u-hrm-u/
« Last Edit: May 14, 2023, 08:52:18 pm by Brok, Reason: preneta vest po pravilniku » Logged
Pages:  1 ... 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 [50]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.028 seconds with 25 queries.