Minobacač 82mm M69 (A)

[Rade]

Minobacač 82 mm je prateće oruđe pešadije, namenjeno za: neutralisanje i uništavanje žive sile i vatrenih sredstava neprijatelja (otkrivenih i u zaklonima); stvaranje dimnih zavesa, zaslepljivanje osmatračnica i vatrenih tačaka; osvetljavanje bojišta i za pravljenje prolaza u žičanim preprekama (ređe). Gađa ubacnom putanjom, te je pogodan za tučenje ciljeva na zadnjem nagibu, u jarugama i zemljišnim udubljenjima. Za izvršenje ovih zadataka upotrebljava trenutnu, dimnu i osvetljavajuću minu.
Uspešno dejstvo minobacačem 82 mm na otkrivenu živu silu i vatrena sredstva van zaklona (u povoljnim meteorološkim uslovima), postiže se na daljinama: minom M74 do 4.500 m; minom M68P1 i specijalnim punjenjem do 3.900 m, a običnim punjenjem do 2.900 m. Uspešno dejstvo na živu silu i vatrena sredstva u zaklonima (rovovima) i pri otvaranju prolaza u žičanim preprekama, je. na daljinama: minom M74 do 3.500 m; minom M68P1 i specijalnim punjenjem do 3.000 m, a običnim punjenjem do 2.500 m.
Pri gadanju otkrivene zive sile i vatrenih sredstava na vecoj površini (vazdušni desant u momentu prizemljivanja i sl.) uspešno dejstvo minobacača sa odgovarajućim minama i barutnim punjenjima postiže se na daljinama maksimalnog dometa.
Brzina gađanja minobacačem 82 mm, bez kontrole i popravke elemenata nišanjenja, iznosi 20-25 mina u minutu, a sa kontrolom i popravkama elemenata nišanjenja do 20 mina u minutu. Na živu silu u ležećem stavu poluprečnik uspešnog dejstva parčadi trenutne mine je do 18 m, a na ciljeve u stojećem stavu do 30 m.
Minobacač 82 mm poslužuju četiri poslužioca, a nekada samo dvojica - nišandžija i punilac.
Minobacač 82 mm transportuje se motornim i zaprežnim vozilom, na tovarnom grlu, a na kraćim odstojanjima prenose ga poslužioci na leđnim ramovima ili na rukama.

Minobacač 82 mm  ima sledeće glavne delove: cev sa zadnjakom, dvonožni lafet, podlogu i nišansku spravu. Svakom oruđu pripadaju rezervni delovi, alat i pribor (RAP).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Boba-No1]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Rade]

Pre neki dan...
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Rade]

Minobacač sa pripadajućim priborom.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[lovac]

Da li bi nama neukima neko od artiljeraca objasnio kako se zapravo nišani sa minobacačem ?

[Bozo13]

Nišani se preko piketa. Pikete se postave u osnovnu smer, pa se onda nišani na odnosu na njih.

LPB

[lovac]

A šta ako imaš nepripremljeni vatreni položaj?

[Bozo13]

Pikete služe da posredno gađanje (cilj se ne vidi).

Generalno, kada se zauzima VP, posade pripremaju oruđa, računači se pripremaju, vezisti prave vezu sa osmatračnicom. U to vreme topografi prvi daju koordinate VP, a vezist dobije koordinate osmatračnice. Kada topografi to naprave, posade več daju postave pikete, jer se zna osnovni pravac. Osnovni pravac je uvek zaokružen na XX-00 (ako me pamčenje dobro služi). Topografi preveruju pikete. Računači urisuju položaje na planšetu i dobivaju podatke o cilju sa izviđačkog položaja. Vrši se preračunavanje elementa za gađanje. Ako se ima meteopodatke, i ti idu u proračun. Definira se punjenje, tip granate, podatke za tempriranje i slično.
Elementi se davaju posadi osnovnog oružja, koja ponovi dobijene elemente. U to vreme se pripremi barutno punjenje (od max se oduzima odgovarajuča punjenja, spoji se udarač sa granatom, napravi se tempiranje..). Puni se osnovno oružje, i vođa gađanja da komandu za opaljenje.
Sa osmatračnice gleda se, gde pada granata u odnosu na predvideno mesto, te se da popravke (levo/desno x metara, dalje/bljiže y metara, nad/pod z metara) preko vezista računarima. Podatki se unose, izračunava nove elemente, u to vreme posada več ima pripremljenu novu granatu sa istim barutnim punjenjem, upaljačem kao prijašnja. Ako je odstupanje malo, ide se odmah na gađanje celom baterijom, ako nije blizu, ili želimo biti sigurni još jednom se puca osnovnim oružjem ( ne sječam se, ko se odlučuje, dali ide več u drugo baterija ili se ide u treče). Ako je korektura završena, na planšetu se urisuje "delta" nove vrednosti, koje več imaju meteo podatke. I kad je tako "napucano" onda se može brez problema vršiti prenos vatre po različitim ciljevima.

Malo mi je iz glave izašlo, kolika je max vrednost prenosa vatre u odnosu na izračunano i kolika može biti "delta" u barutnom punjenju.

Kod neposredne vatre, pikete ti ne trebaju. Ako me sječanje dobro koristi, na svakom oruđu imaš tabelu za direktno gađanje. Osnovno, baš koliko trebaš.

Ako sam gde pogrešio, molim za ispravku.

LPB

[MOTORISTA]

S tim da se piketi postavljaju iza oruđa, ako se ne varam.

[dzumba]

Ајд и ја да пробам. Биће мало старински, можда негде и погрешим, па ће ме ови који имају правило и знају боље НСБ-3 (ја сам учио МБ-82 када је била НСБ-1 и НСБ-2).

Минобацачем, односно нишанском справом постављеном са леве стране се може нишанити директно на циљ, што је права реткост, јер се најчешће гађа са заклоњеног положаја (послуга минобацача не види циљ). У том случају (дакле, заклоњени положај) нишани се у нишанску тачку коју представља мерна летва ("пикет"). Она се начелно поставља на десетак метара испред оруђа (могуће је да буде и поптупно иза оружа, за 180 степени) у тзв. основном правцу. Можда нећу најбоље објаснити јер не читам из правил већ по сећању, основни правац (и основни орјентир на њему) се одређује према највероватнијем правцу гађања и то тако да он буде приближно у симетрали зоне где ће се дејствовати. На нишанској справи се заузму почетни елементи који су увек овакви: добош даљинара 6-00, добош угломера 30-00 (евентуално 0-00, ако је пикет иза оруђа, супротно од правца гађања). Када се на нишанској справи заузму почетни елементи (уз основни правац, то командир одељења увек саопшти након издавања команде за поседање положаја) нишанџија и пунилац "врхуне" (равнају) либеле на нишанској справи (постоје две либеле постављене управно једна на другу у истој равни) тако што померају ручице на лафету које подужу цев-горе доле или је померају лево-десно. Обојица раде истовремено и при том свако гледа само једну либелу. Када неко од њих изврхуни (поравна) либелу каже "готово" и то понавља све време док и други не каже "готово". Када се то деси обојица одмах прекидају померање точкића и нишанска справа је "изврхуњена. Може то да ради и само нишанџија али врло тешко. Кад изврхуне либеле (обе су у "линији") постављају пикет испред себе тако што нишанџија нишани преко "глетке" на стариим типовима нишанских справа (цевчица са линијом по средини на врху нишанске справе, нека врста визира али се кроз њу не види) или преко малог дурбина и наводи пуниоца са пикетом на пројекцију линије коју види на "глетки", односно том дурбину. Када га наведе, побија пикет и тако је  оруђе доведено у могућност да прецизно гађа.

Е, ово је само четвртина процеса нишањења. Да би се цев усмерила тачно ка циљу мора да постоји неко ко види циљ. Ако се ради о одељењу минобацача, онда обично командир одељења је тај који је негде испред или иза ватреног положаја постављен тако да види зону дејства и могуће циљеве, али и види оруђа на ватреном положају. Он има тзв. бусолу лаког типа коју побија испред себе усмерава је у основни орјентир и подешава сакалу тако да буде постављен као и добош угломера на нишанској справи. Дакле, његова бусола лаког типа "гледа" паралелно са нишанском справом основног оруђа. Кад уочи или добије задатак да гађа неки циљ, он уствари мери угао који захвата правац циља и основног правца и тај угао додаје или одузима од основног угломера (30-00). Постоји правило које каже "десно дај, лево узми", односно измерени угао додајеш основном угломеру ако је циљ десно у односу на основни правац, или одузимаш ако је циљ лево. Ако командир жели да сви минобацачи гађају исту тачку - циљ, тзв. сасређеном ватром ("сасређени сноп") тада мора да узме у обзир и поправку због размака између оруђа па ће свако оруђе добити другачији угломер за гађање.

Даљине одређује од ока (што на даљинама гађања минобацача није превише тешко) или двогледом (на основу угла видљивости), односно перископском бусолом ако је има (одељења има бусолу лаког типа, а вод перископску бусолу, заправо има их две, једну на ватреном положају, једну на удаљеној осматрачници) или пак ласерским даљиномером. Када утврди даљину, из таблица гађања види колики угао даљинара мора да заузме да би мина долетела на  циљ. У таблицама му пише и која пуњења треба да одреди за ту даљину. Дакле, када то утврди прикупио је елементе за гађања и тада издаје команду која гласи: "Даљинар 7-30, угломер 30-80, пуњење друго... - Пали". Команда се издаје полако да би је послуга чула. Део команде "пали" саопштава тек када нишанџије известе да су спремни и када су цевима оруђа принели мине.

Када чује елементе за гађање нишанџија МБ те елементе гласно их понови и заузима (поставља) на нишанској справи. Заузимањем елемента либеле на нишанској справи су се "пореметиле". Зато  нишанџија заједно са пуниоцем поново врхуни либеле настојећи да глетка увек нишани у пикет. Када су обе либеле изврхуњене и глетка (дурбин) нишанске справе "гледа" у пикет нишањење је завршено. Тада пунилац узима мину коју је донео члан послуге "доносилац" и приноси је устима цеви и чека команду "пали". Постављање барутних пуњења на стабилизатор мине обавља члан послуге "додавач". Иначе, минобацачка мина има и основно пуњење у виду патроне сличне ловачкој, коју "додавач" у припреми мине поставља (гурне) у реп стабилизатора. Он такође, пре него преда мину доносиоцу (који му иначе помаже) мора да скине транспортне осигураче са упаљача мина. Мине се транспортују са одвојеним упаљачима.

Заборавио сам рећи да се увек једно од оруђа одређује као основно. Када су у питању два минобацача онда је то обично први (ближи осматрачници командира) минобацач. Када је  у питању вод од 6 оруђа, онда је то обично трећи минобацач (прво оруђе другог одељења).

Када оруђа нису дејствовала са тог положаја гађање обично отпочиње коректуром. Сврха коректуре је да се испаљивањем једне по једне мине из основног оруђа што прецизније одреде  елементи, односно поправке почетних елемената за гађање, и пређе на групно гађања (када сва оруђа дејствују свако са више мина). У коректури се испали једна мина са израчунатим почетним  елементима.На основу осматрања места пада мине израчуна се поправка почетних елемената, зависно од одступања места пада мине у односу на циљ. Настоји се или правим поготком погодити циљ (што је доста тешко) или "уракљити" циљ, односно добити један пребачај и један подбачај. Постоје правила која казују када се може прећи на групно гађање, односно када је коректура завршена.

Постоји могућност да се унапред изврши "реперисање" циљева, односно унапред испали мина на тачку (простор) за који процењујемо да ће бити поседнут од непријатеља, односно да ће доћи на њега (обично ако се он креће - напада). Тада се може одмах гађати припремљеним ватрама, без коректуре.

Код припреме ватри узима се у обзир температура ваздуха, као и брзина струјања ветра. Поправке се налазе у таблицама за гађање.

Да напоменем да се, када је у питању одељење минобацача све  може радити потпуно пешице, без икакве велике математике, али уз коришћење таблица за гађање. Када се гађа водом користи се једноставно специјализовано рачунало звано "снопар" који знатно скраћује време и поједностављује процедуре припреме ватре на ватреном положају. Наравно може се радити и уз помоћ рачунара и наменског програма, али то није много брже од снопара и таблица.

[Bozo13]

Znači MB82 nema posebnog odeljenja računača, topografa i izviđača?

Znam da su za MB120 potrebni, jer imaju istu "prateču" službu kao i artilerija.

Dzumba, to je bio taj snopar?
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


LPB

[dzumba]

Тако је, то је снопар.

Раније је (не знам како је сада и пешадијским четама) чета имала пратеће вод (вод за подршку) који је имао и одељење МБ-82. Није му требао ни тај снопар. Снопар се користи код вода минобацача.

Иначе, минобацачи  60 и 82мм су конструисани да дејствују брзо и једноставно и да га свако иоле вичније подофицир може користити, односно управљати ватрама. Минобацачи су страх и трепет пешадије.

Заборавио сам рећи и да се минобацачи на ватреном положају постављају на међусобном удаљењу које приближно одговара полупречнику убојног дејства мина на циљу. Не постављају се буквално "у линију" (поравнато) већ "смакнути", али то одступање од "линије", такође, не би требало да буде веће од поменутог полупречника убојног дејства мине. На тај начин се обезбеђује да се при гађањима тзв. паралелним снопом добија једна на циљу континуирана "завеса" шрапнела. То је посебно корисно год гађања вода минобацача јер се може направити "завеса" по фронти од 180-200м. Та "завесе" се може померати и пратити циљ врло једноствано тако да је понекад тешко побећи из тог баража.

[lovac]

Svaka čast artiljerci - vidi se da znate svoj zanat, ali imam još nekoliko pitanja za vas:

Koliko je vremena potrebno obučenoj posadi da obavi sve neophodne radnje koje je Dzumba naveo, i da iz marševskog položaja dovede minobacače u poziciju da mogu otvoriti vatru po odabranom cilju?
Ovo pitanje sam postavio iz razloga što je proces koji je Dzumba opisao dosta složen, i ako poslužilac minobacača ili komadir čitavog voda (odelenja - baterije) kojim slučajem pogreše u nekoj međufazi, krajnji rezultat će biti promašaj i otkrivanje vlastitog položaja!

Dalje, postoji li neki skraćeni metod za zauzimanje elemenata za otvaranje vatre, eventualno upotrebom nekog savremenog artiljerijskog računara?

[Bozo13]

Postopak se čuje kompliciran, ali sa uvežbavanjem vreme se skračuje. Ne mogu se setiti koli vremena je trebalo ali više se uvežbavalo napuštanje VP nego posedanje (kontrabatiranje).

Znam da su Hrvati nešto razvijai u tom smeru. Za neposrednu paljbu i sa MB 60 mm. Verovatno bi se nešto slično moglo koristiti i kod MB82 mm za neposredno gađanje.

Sustav za upravljanje paljbom COCOS prilikom gađanja commando minobacačem omogućava izravno gađanje u vodoravnoj ravnini s nagibnom putanjom. Integriran je s hrvatskim commando minobacačem M 70 kal. 60 mm
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

LPB

[MOTORISTA]

Jesu li minobacači M69 imali i panoramsku nišansku spravu ili samo ovu?