Putin: Histerija oko Pjongjanga je besmislenaPredsednik Rusije je uveren da sankcije protiv Severne Koreje neće primorati ovu zemlju da odustane od nuklearnog programa. Odgovarajući na pitanje kako je moguće uticati na Pjongjang, šef ruske države podsetio je na bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina.
"Zemlja je uništena, sam Sadam Husein obešen“. Slušajte, to svi znaju, svi se sećaju. I u Severnoj Koreji to dobro znaju i pamte", rekao je Putin.
"I vi mislite da će Severna Koreja zbog usvajanja nekih sankcija napustiti politiku koju vodi za stvaranje oružja za masovno uništenje?", upitao je Putin retorički. Prema njegovom mišljenju, "korišćenje sankcija u ovom slučaju već je beskorisno i neefikasno“.
On je istakao da je povećavanje vojne histerije oko Severne Koreje besmisleno i dovodi do zastoja, a drugačiji način za rešavanje ovog problema, osim pregovora, dovešće do planetarne katastrofe. Predsednik je uveren da će Pjongjang napustiti nuklearni program samo ako se bude osećao bezbednim.
"A šta može da obezbedi bezbednost? Uspostavljanje međunarodnog prava. Treba raditi na dijalogu svih zainteresovanih strana“, naglasio je ruski lider.
Zašto Kini ne odgovara rušenje vlasti u Pjongjangu? Jedna država suštinski drži ključeve rešenja krize u Severnoj Koreji, a radi se o njihovom susedu, Kini, piše „Gardijan“.
„Iskreno, Kinezi su besni. Ali šta oni zapravo mogu da učine?“, rekao je za „Gardijan“ Stiv Čang iz instituta „Soas Čajna“. Prema stručnjaku za Severnu Koreju, Žao Tongu s Centra za globalnu politiku Karnegi–Sinhua u Pekingu, Kina ima nekoliko opcija.
„Nakon poslednje runde izglasanih sankcija UN, tekstilni proizvodi i odeća su najvažniji izvor prihoda iz inostranstva za Severnu Koreju“, kaže Žao. Znatno ili potpuno ograničenje njihovog uvoza veoma bi naštetilo finansijskoj stabilnosti režima.
„Drugi faktor je limitiranje ili potpuna zabrana ’izvoza‘ radne snage iz Severne Koreje. Naime, oko 100.000 Severnoorejaca radi u inostranstvu, uglavnom u Kini i Rusiji (gde su, između ostalog, učestvovali u izgradnji stadiona Zenita), a godišnje u svoju državu šalju oko 2,3 milijarde dolara, što je jedan od ključnih izvora deviza za osiromašeni režim“, piše dopisnik Gardijana iz Pekinga Tom Filips.
Treća opcija je najdrastičnija - prekidanje snabdevanja sirovom naftom od koje Severna Koreja zavisi. Kako piše Huileng Tan za Si-En-Bi-Si, Kina godišnje izveze oko 520.000 tona sirove nafte u Severnu Koreju, što nije navedeno u zvaničnim podacima. Iako je to 97 odsto manje nego što je bio slučaj prethodnih godina, i dalje predstavlja ključni izvor energije za tu državu. Inače, nafta u Severnu Koreju dolazi preko prastarog naftovoda.
„Ako Kina ’odseče‘ snabdevanje naftom Severnoj Koreji, to će biti trenutan i vrlo težak udarac privredi“, smatra direktor konzultantske firme „Evroazija grup“, Skot Siman.
Žao Tongu ističe da bi zatvaranje naftovoda potencijalno bilo nepovratno, budući da bi zbog zastarelosti naftovod uništila korozija u slučaju da prestane da se koristi. Međutim, Kina i dalje beži od ove opcije zbog potencijalnih reperkusija, otkrio je jedan od zvaničnika za „Fajnenšel tajms“.
„Ovo je jedna od najradikalnijih mera koje Kina može da preduzme i da bi sigurno imala strateške posledice po Kinu jer bi narušila stabilnost severnokorejskog režima. Nakon određenog vremena ta mera bi mogla da ugrozi i sam opstanak režima“, kaže Žao za „Gardijan“.
Naprasno rušenje vlasti Kini ne odgovara iz više razloga. Osim što bi to sigurno izazvalo bezbednosnu i izbegličku krizu, nekoliko stotina kilometara od Pekinga, potencijalno bi dovelo i do ujedinjena Koreja pod kapom vlasti iz Seula. A to bi značilo i pozicioniranje strateških saveznika Južne Koreje, SAD, na samoj granici s Kinom. Kao drugoj ekonomskoj i vojnoj sili sveta (računamo li samo konvencionalno naoružanje, iako je Rusija i tu verovatno još uvek jača) Kini sigurno ne odgovara da potencijalno ima američke trupe i američko naoružanje na svojoj granici.
„Isto važi i za Rusiju, koja takođe šalje naftu u Severnu Koreju. Rusi ionako nisu presrećni s pozicioniranjem NATO-a na njihovim zapadnim granicama, a kamoli da imaju američke trupe na istočnim“, piše „Gardijan“.
Ali kako situacija iz nedelje u nedelju eskalira i kako se o vojnim opcijama otvoreno raspravlja u Vašingtonu, koliko god malo verovatne bile, Kina sve više ulazi u situaciju u kojoj joj preostaje sve manje opcija. Ako je i režim osuđen na propast, sigurno je da bi im bolje odgovara da oni „kontrolišu“ taj proces nego da nepredvidivi Donald Tramp koji ih sve češće proziva za nedelovanje protiv Kim Džong Unovog režima.
Kimova baza za nuklearne testoveNajzanimljivija lokacija u Severnoj Koreji — barem nakon što je postalo jasno da režim Kim Džong-una ne namerava da prekine nuklearna testiranja kako bi se domogao nuklearne bojeve glave koju može da montira na interkontinentalni balistički projektil (ICBM) i tako dosegne tlo kontinentalnog dela SAD — zove se Pungeri.
Kako javlja Bi-Bi-Si, radi se o lokaciji na kojoj je severnokorejski režim od 2006. godine sproveo šest nuklearnih testova, uključujući i ovaj poslednji sa hidrogenskom bombom, najrazornijim oružjem na svetu. Pungeri se nalazi na severoistoku zemlje na planinskom terenu. Bi-Bi-Si navodi da je tamo smešten glavni pogon severnokorejskog nuklearnog programa i da je to jedina aktivna lokacija za nuklearna testiranja na svetu. Većina poznatog o ovoj tajnovitoj lokaciji bazira se na satelitskim snimcima i praćenju premeštanja opreme na tom području. Sami nuklearni testovi izvode se u sistemu tunela iskopanih pod planinom Mantap, nedaleko od Pungerija.
Obaveštajne agencije koje prate Severnu Koreju detaljno prate i iskopavanje materijala, pred gorespomenutim tunelima, kako bi pokušali da zaključe priprema li Kim Džong Un nove nuklearne testove. Uoči poslednjeg nuklearnog testiranja, u kojem je detonirana hidrogenska bomba, satelitski snimci napravljeni u avgustu prikazivali su da je pogon bio u stanju pripravnosti, što implicira pripreme za nuklearnu detonaciju.
Ranije ove godine satelitski snimci su otkrili nove radove na kopanju tunela, a pred jedan od tunela postavljen je neidentifikovani komad opreme. Eksperimentalne eksplozivne naprave, piše Bi-Bi-Si, smeštaju se duboko u tunele, na sam njihov kraj. Tunel se potom zatrpa zemljom kako bi se sprečilo „curenje“ radijacije, a potom se bomba detonira.
O gradovima i mestima u blizini lokacije Pungerija zna se vrlo malo, ali se zato nešto više zna o kineskim mestima nedaleko od granice sa Severnom Korejom. Konkretno, poznato je da je u nekoliko gradova uz granicu sa Severnom Korejom prijavljeno podrhtavanje tla u trenutku izvođenja nuklearnih testiranja.
Kim tajno premestio interkontinentalnu raketu na obalu!Severna Koreja premestila je interkontinentalnu balističku raketu na obalu, objavio je danas južnokorejski dnevnik Ejža biznis dejli (Asia Busineš Daily), pozivajući se na neimenovani obaveštajni izvor. Kako se navodi, kretanje rakete primećeno je u ponedeljak, dan nakon što je Severna Koreja izvela šestu nuklearnu probu, kao i da se ona kreće noću kako bi se izbegao nadzor, navodi se u izveštaju.
Južnokorejsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da ne može da potvrdi taj izveštaj.
izvor
