Razlika izmegju sportsko streljastvo i realno/'combat' gadjanje pistoljem postoi. Generalna ideja je je razlicna: u prvi slucaj cilj je dobar rezultat u kontroliranim uslovima; drugi slucaj je 'kako preziveti' u nekontroliranim uslovima.
DZUMBA je vec rekao, i ja se slazem da, ako postoje uslovi, covek prvo treba da savlada principi sportskog streljastva (malo simplificirano ali svodi se na stav, disanje, nisanenje i pravilno povlacenje oroza) a posle da to nadgradi. Nazalost, ovo je vrlo retko slucaj. Sportski strelacki klubovi su prakticno nestali (pricam za MKD) jedno vreme; cujem da se situacija nesto podobrila u zadnje vreme. Drago mi je ako je tako.
Vec sam pomenuo sportski strelci vezbaju 4 glavna elementa i samo bi nakratko sumirao:
stav: jedna, razmak noge u duzini remenskog pojasa, otvoreno predno stapalo prema meti.
disanje: ramnomerno i normalno, kad se predni i zadnji nisan 'poravne' prema meti dah se zadrzi 4-8 sekundi (zavisi od coveka do coveka)
nisan: spustiti pistolj lagano od gore pa nadole, kad dodje ispod crno; inace ovde su dve skole, kako podesiti nisan prema meti, od gore nadole ili nadole pa nagore; licno smatram: gore pa nadole je pravilno
povuci oroz: nemoj ga grciti nego lagano, po sredini prvog clana prsta
Uslovi u sportskolj strljani su dobro svetlo, tisina, kako vec rekoh - kontrolirani uslovi.
Gadjanje/'pucnjava' u realnim uslovima je sasvim druga prica:
stav - kako te nadje, u principu trazis 'stabilna tacka' - sto brze to bolje;
disanje: momentalno, visok adrenalin, neramnomerno; iskustvo kaze da sportski strelci ovo dobro kontrolisu;
nisan: u momentu kad osetis da bar predni nisan pokriva metu
oroz: ako si dobro treniran instinktivno ce doci kako treba.
Rado bi malo o mentalnom stanju strelcu ali ostavimo to za malo dalje kad se diskusija razvije vise (ako se razvie)
Gadjanje: nauka, umetnost ili neto drugo? Ja kazem kultura
implementacija naucnih principa koji predju u instinkt kako vise vezbas. Kako vise vezbas, naglasavam pravilno, tako vise to postaje umetnost. Ipak sve pocinje naucnim principima. Na primer, niko ne moze da promeni fakt da covek mora da dise kad puca - ne dise-nema kislorod, krv se gusi, organi se grce...rezultat je jasan, nema pogodak. Idite na streliste i bece vam cudno koliko ljudi ne disu kad podignu pistolj.
Necu ja da nikoga da ucim kako da gadja - SEKIRR je mozda u pravo 'ako pogodim - sta je bitno kako' I iskreno ima i takvih slucajeva, ljudi koji nisu nikad nista trenirali pucaju dobrim rezultatima (mada mozda ne konstantno
) Primer, moj mladji brat. tip nema nistaoruzjem, nekad dodje samnom da dise vazdu na otvorenom strelistu. Daj mu pistolj - razvaluje! kako - ne znam, prirodno mirna ruka. Ipak, pucanje obe ruke je najbolje kad je ruka preko ruke - ne ispod.
CRKI pominje pad magacina pa zato drzi pistolj ispod - CRKI, odma kod oruzara, problem je sa pistoljem, magacin nikako ne sme tako da pada. Pretpostavjam da je to neki tesko koristeni model koj nije video pravilni servis neko vreme. Nije u redu sto su vas uvezbavali takvim oruzjem.
M57 u 7,62 je fantasticno oruzje za sportsko streljastvo vojnim pistoljem - ja ga zato i toliko volim
Inace za mene licno kalibar ne pravi razlika - pucao sam konzistentno jednom rukom i sa 9mm i .45 ACP. to niej rpoblem kad svatis kako se oruzje pravino kontrolira (kao zena, ni mnogo jako ni mnogo slabo, i sa puno ljubavi
Pozdrav,
SHOOTER
