Licna dokumenta gradjana

[ViribusUnitis]

NKVD je bio Narodni komesarijat za unutrašnje poslove, dakle imao je u svojoj nadležnosti i vozačke dozvole i druge poslove uobičajene za taj resor. Istina, kad se kolokvijalno kaže NKVD misli se na tajnu policiju, ali ona je bila samo jedan od njegovih sektora. (Doduše, neko vrijeme je postojao i NKGB, koji se bavio samo policijskim poslovima). Narodni komesarijati su poslije WW2 postali ministarstva, mislim 1946., dakle NKVD je postao MVD.
KGB je osnovan 1954. kao posebna, samostalna agencija izvan MVD i pod direktnom kontrolom sovjetske vlade, zapravo Politbiroa KPSS.

[zpetrov9]

Jedan dokument iz vremena NDH. Vidimo da su i onda vlasti prije isplate tražile potvrdu da je plaćen porez, pa tek ako si tu bio "čist"
mogao si dobiti novac od "Izvlastbe zemljišta". isplatu je vršio Državni Vjeresijski Zavod u Zagrebu.

[zpetrov9]

Jedan pasoš FNRJ, izdan u Generalnom Konzulatu u Munchenu 1962. godine. Pasoš je tvrdokoričan sa 64 stranice. U njemu je neobičan
način na koji su unešeni osobni podatci. Kako se vidi na stranici broj 2 pasoša uopće nisu uneseni podatci za: zanimanje; datum rođenja i
mjesto rođenja. Ova tri podatka su po meni vrlo važni za pograničnu kontrolu i identifikaciju vlasnika pasoša, ali nisu upisani. Inače pasoš
je tada još uvijek bio popunjavan u rukopisu, pa su i ti rukopisi mogli biti mali lijepše ispisani, osobito jer su to trebali pročitati i strani organi
kojima i baš naše pismo i jezik nisu morali biti poznati.

Evo par najzanimljivijih skenova iz tog pasoša.

[zpetrov9]

Jedna stara legitimacija iz Austro-Ugarske, služila je kao neka vrsta propusnice za putovanje iz Splita u Dubrovnik i natrag, sa točno
naznačenom rutom putovanja. Izdana je u Splitu 1916. godine znači u doba I svjetskog rata. Nemam original već samo ove fotografije
preuzete sa Ebay-a pa se vidi onako kako je netko drugi snimio. Bila je "četverodjelni" dokument i s mjestima za otisak pečata kao
mala putna isprava. Obrazac je ispisan  na Njemačkom i Hrvatskom jeziku. Evo par sličica.

[zpetrov9]

A evo i jedan stari Čehoslovački pasoš iz 1923. godine. Imao je meke kartonske korice, a unutrašnjost je dosta sličila na prethodne stare
Austro-Ugarske pasoše. Vlasnica ovog pasoša je živjela u Zagrebu što je navedeno i u samom pasošu, a i vide se razni pečati-vize vlasti
Kraljevine SHS i ondašnjeg redarstva. Čak ima i izlaznu vizu u kojoj se navodi da joj se odobrava put u Čehoslovačku, što mi danas djeluje
malo neobično da se državljanki ondašnje ČSR odobrava put u njenu domovinu, ali onda su vrijedila takva pravila. Kasnije su imali pasoše
sa tvrđim koricama i iznutra su bili s špagicom i pečatom osigurani, imam negdje takav pasoš pa ako ga pronađem postavit ću ga.

Evo postavit ću par slilka koliko mi program dopusti.

[zpetrov9]

Evo i još jedne vojne legitimacije, one iz serije izdavane od 1969. do 1979. godine. Izdana je u Vršcu u nekoj od oklopnih jedinica (barem
pretpostavljam da skraćenica uz čin major OJ znači oklopne jedinice) 1969. Starješina je kasnije imao prekomandu u Beograd gdje je i
postao zastavnik pa zatim i zastavnik 1. klase. Zanimljivo je vidjeti na zadnjim stranicama da su mnogi starješine tu upisivali ordenje i/ili
odlikovanja, ovaj je upisivao broj naredbe o unapređenju i stečeni VES, a na predzadnjoj su olovkom upisani i neki njemu važniji telefonski
brojevi.

Legitimacija je lijepo očuvana samo joj nedostaje fotografija vlasnika, ali takvu sam je kupio. Što ih više prikupljam to češće nailazim na te
"starije" nego na one izdavane od 1979. pa na dalje. I vidim da su ih mnogi nakon poništenja zadržali, tim više mi je krivo što pokojni otac
nije zadržao svoju, ali valjda su kod njih personalci bili jako strogi pa je nisu davali i ako je on pitao, ili je bio previše miran pa da više na
tome inzistira.  Evo skenova.

[zpetrov9]

Evo i jedne od malo starijih Vojnih vozačkih dozvola JNA. Ova je izdana 1959. godine u Beogradu, a vlasnik je tada bio na službi u Vršcu.
U usporedbi s "novijim" dozvolama iz sedamdesetih godina ova ima mali blijeđe (smeđe) korice, možda je to i od vremena ali inače je jako
dobro očuvana. Vlasanik je imao položenu vojnu "B" kategoriju. Kada sam već kod tih kategorija, znam da su kasnije u MUP-u kod samog
prevođenja/izdavanja civilnih vozačkih dozvola osobe sa vojnom "B" kategorijom dobivale civilnu "B" i "C" kategoriju. Mene zanima da li su u
vrijeme dok su postojale i vojne i civilne vozačke dozvole, vojna lica mogle u civilstvu upravljati svojim privatnim npr. osobnim autom ili su
vojne dozvole bile važeće isključivo za vojne svrhe i vojna vozila? Pretpostavljam da će to najbolje znati Dzumba.

[zpetrov9]

I jedna članska knjižica člana Saveza Komunista Jugoslavije iz 1963. godine. Imala je tvrđe korice i sastavni dio su joj bile i stranice sa
tabelama u kojima se upisivala plaća i uplaćena članarina. Pri kraju su bile tabele za odjavu i prijavu ako se prelazilo u različite partijske
organizacije, naravno uz obavezno prenošenje tzv. "poveznica" Vlasnik je inače bio član SKJ od 1950. godine.

[dzumba]

Mene zanima da li su u
vrijeme dok su postojale i vojne i civilne vozačke dozvole, vojna lica mogle u civilstvu upravljati svojim privatnim npr. osobnim autom ili su
vojne dozvole bile važeće isključivo za vojne svrhe i vojna vozila? Pretpostavljam da će to najbolje znati Dzumba.

Знам за период од 70-тих година. За ранији период не знам како је било. Дакле, старешине су могле управљати властитим возилом само са цивилном дозволом. Војна дозвола само за војна возила. Превођење војне на цивилну возачку дозволу је било релативно једноствано. Обавиш лекраски преглед у цивилној установи која је била одређена за то (лекарске прегледа за возачке дозволе), попуниш формуларе захтева, платиш таксе (као и остали грађани) и приложиш копију и оригинал војне возачке дозволе (оригинла на увид). Можда се тражила и потврда- уверење да си положио испит за војну дозволу уместо копије дозволе, заборавио сам. За узврат добијеш цивилну дозволу "Б", "Ц" (за камион) и "Е" (за камион са приколицом).

[zpetrov9]

Mene zanima da li su u
vrijeme dok su postojale i vojne i civilne vozačke dozvole, vojna lica mogle u civilstvu upravljati svojim privatnim npr. osobnim autom ili su
vojne dozvole bile važeće isključivo za vojne svrhe i vojna vozila? Pretpostavljam da će to najbolje znati Dzumba.

Знам за период од 70-тих година. За ранији период не знам како је било. Дакле, старешине су могле управљати властитим возилом само са цивилном дозволом. Војна дозвола само за војна возила. Превођење војне на цивилну возачку дозволу је било релативно једноствано. Обавиш лекраски преглед у цивилној установи која је била одређена за то (лекарске прегледа за возачке дозволе), попуниш формуларе захтева, платиш таксе (као и остали грађани) и приложиш копију и оригинал војне возачке дозволе (оригинла на увид). Можда се тражила и потврда- уверење да си положио испит за војну дозволу уместо копије дозволе, заборавио сам. За узврат добијеш цивилну дозволу "Б", "Ц" (за камион) и "Е" (за камион са приколицом).

Zahvaljujem na informaciji, znači svoja privatna "civilna" vozila nisu mogli voziti sa vojnom vozačkom. Malo mi je to neobično jer kako
sam pročitao civilna vozačka se dobivala temeljem vojne. Valjda je to bilo zato da se ipak naplate i pripadajuće takse koje su se
naplaćivale kod izdavanja civilne.

[zpetrov9]

Evo da postavim jedan stariji dokument iz vremena okupacije Pule, radi se o nekoj vrsti potvrde za plaćenu ratu osiguranja. Potvrda je
izdana na ime.

[fazan]

Jedan pasoš FNRJ, izdan u Generalnom Konzulatu u Munchenu 1962. godine. Pasoš je tvrdokoričan sa 64 stranice. U njemu je neobičan
način na koji su unešeni osobni podatci. Kako se vidi na stranici broj 2 pasoša uopće nisu uneseni podatci za: zanimanje; datum rođenja i
mjesto rođenja. Ova tri podatka su po meni vrlo važni za pograničnu kontrolu i identifikaciju vlasnika pasoša, ali nisu upisani. Inače pasoš
je tada još uvijek bio popunjavan u rukopisu, pa su i ti rukopisi mogli biti mali lijepše ispisani, osobito jer su to trebali pročitati i strani organi
kojima i baš naše pismo i jezik nisu morali biti poznati.

Evo par najzanimljivijih skenova iz tog pasoša.

Обрати пажњу на печат преко фотографије, не види се баш јасно, али могу да прочитам реч ”Sekterarijat”, претпостављам да се ради о неком Секретаријату унутрашњих послова у земљи, вероватно у Хрватској или Словенији. Ако је тако, онда је пасош вероватно издат у Југославији, а продужен у Минхену. Имао сам прилике да видим мало млађи пасош (након што је земља постала СФРЈ) али исти образац, са знаковима распознавања. Занимање није било уписано, али датум и место рођења јесу. Могуће је да је у пасошу који си показао то грешком изостављено.

У то време пасоши се још увек нису издавали тако једноставно, није свако могао да их добије.

Мени су веома интересантни печати преко југословенских таксених марки, на стр. 10 и 17. Прочитао сам реч ”KRALJEVINE” али не и остатак.

[zpetrov9]

Jedan pasoš FNRJ, izdan u Generalnom Konzulatu u Munchenu 1962. godine. Pasoš je tvrdokoričan sa 64 stranice. U njemu je neobičan
način na koji su unešeni osobni podatci. Kako se vidi na stranici broj 2 pasoša uopće nisu uneseni podatci za: zanimanje; datum rođenja i
mjesto rođenja. Ova tri podatka su po meni vrlo važni za pograničnu kontrolu i identifikaciju vlasnika pasoša, ali nisu upisani. Inače pasoš
je tada još uvijek bio popunjavan u rukopisu, pa su i ti rukopisi mogli biti mali lijepše ispisani, osobito jer su to trebali pročitati i strani organi
kojima i baš naše pismo i jezik nisu morali biti poznati.

Evo par najzanimljivijih skenova iz tog pasoša.

Обрати пажњу на печат преко фотографије, не види се баш јасно, али могу да прочитам реч ”Sekterarijat”, претпостављам да се ради о неком Секретаријату унутрашњих послова у земљи, вероватно у Хрватској или Словенији. Ако је тако, онда је пасош вероватно издат у Југославији, а продужен у Минхену. Имао сам прилике да видим мало млађи пасош (након што је земља постала СФРЈ) али исти образац, са знаковима распознавања. Занимање није било уписано, али датум и место рођења јесу. Могуће је да је у пасошу који си показао то грешком изостављено.

У то време пасоши се још увек нису издавали тако једноставно, није свако могао да их добије.

Мени су веома интересантни печати преко југословенских таксених марки, на стр. 10 и 17. Прочитао сам реч ”KRALJEVINE” али не и остатак.

Pretpostavljam da se to "Kraljevine" odnosi na ambasadu Kraljevine Švedske koja je tada zastupala interese Jugoslavije u SR Njemačkoj
jer je Njemačka 1957. prekinula diplomatske odnose s Jugoslavijom nakon priznanja DDR od strane Jugoslavije. Prekid je bio čini mi se do
1968. godine. Zato je preko taksenih maraka FNRJ otisnut pečat kraljevine Švedske. Evo prilažem stranice iz jednog drugog pasoša gdje
se taj pečat jasno vidi.

Na pečatu na fotografiji mislim da piše u Zagrebu i ako je razvučen pa se neda točno isčitati. U svakom slučaju neobično je da podatak
kao datum rođenja nije upisan, ako već i nisu više upisivali zanimanje. Na novijim generacijama pasoša SFRJ iz sredine šezdesetih nije
više bilo niti predviđeno mjesto za upisivanje zanimanja, ali datum rođenja i adresa su bili upisivani. Možda je zaista netko previdom
preskočio i/ili zaboravio da popuni te rubrike?

[fazan]

Обрати пажњу на печат преко фотографије, не види се баш јасно, али могу да прочитам реч ”Sekterarijat”, претпостављам да се ради о неком Секретаријату унутрашњих послова у земљи, вероватно у Хрватској или Словенији. Ако је тако, онда је пасош вероватно издат у Југославији, а продужен у Минхену. Имао сам прилике да видим мало млађи пасош (након што је земља постала СФРЈ) али исти образац, са знаковима распознавања. Занимање није било уписано, али датум и место рођења јесу. Могуће је да је у пасошу који си показао то грешком изостављено.

У то време пасоши се још увек нису издавали тако једноставно, није свако могао да их добије.

Мени су веома интересантни печати преко југословенских таксених марки, на стр. 10 и 17. Прочитао сам реч ”KRALJEVINE” али не и остатак.

Pretpostavljam da se to "Kraljevine" odnosi na ambasadu Kraljevine Švedske koja je tada zastupala interese Jugoslavije u SR Njemačkoj
jer je Njemačka 1957. prekinula diplomatske odnose s Jugoslavijom nakon priznanja DDR od strane Jugoslavije. Prekid je bio čini mi se do
1968. godine. Zato je preko taksenih maraka FNRJ otisnut pečat kraljevine Švedske. Evo prilažem stranice iz jednog drugog pasoša gdje
se taj pečat jasno vidi.

Na pečatu na fotografiji mislim da piše u Zagrebu i ako je razvučen pa se neda točno isčitati. U svakom slučaju neobično je da podatak
kao datum rođenja nije upisan, ako već i nisu više upisivali zanimanje. Na novijim generacijama pasoša SFRJ iz sredine šezdesetih nije
više bilo niti predviđeno mjesto za upisivanje zanimanja, ali datum rođenja i adresa su bili upisivani. Možda je zaista netko previdom
preskočio i/ili zaboravio da popuni te rubrike?

Сјајно, на овој фотографији се шведски печат јасно види, никада га до сада нисам видео. Оно што интересантно је да су тим печатом поништене југословенске таксене марке, испод печата-формулара на нашем језику, којим се продужавају визе. Ако погледаш друге визе у пасошу, видећеш печате и таксене марке из тих земаља, то је била уобичајена пракса. (Сећам се да су Грци редовно ударали такве печате-визе и лепили њихове таксене марке.) Међутим, ово ме подсећа на визе за СССР које су се издавале код нас у СУП-у за пословна путовања. Ако сам добро разумео, Швеђани су на стр. 10 у име ФНРЈ издали југословенску улазно-излазну визу, а затим на стр 17 продужили. Оба пута су наплатили југословенску таксу у динарима.

По печатима Југословенског конзулата у Минхену из 1966. се види да су дипломатски односи са немачком обновљени те године, ако не и раније.

У време када је овај пасош издат, није се тако слободно излазило из Југославије као седамдесетих или осамдесетих. Претпостављам да зато нико није правио проблем око датума рођења. У то време пасоши нису били стандардизовани на међународном нивоу као данас.

(На тему података у пасошима: пре 11.9.2001. године могао си у Канади добити пасош без уписаног места рођења, на лични захтев. Једино би те упозорили да ти се може десити да те ради тога неће пустити да уђеш у неку земљу.)

[zpetrov9]

Pa kako sam ja pročitao Kraljevina Švedska nas je zastupala u diplomatsko-konzularnim poslovima u SR Njemačkoj, pa su tako i posredovali
za naše državljanje kod ishodovanja viza i slično. Oni su na odgovarajuće vize stavljali naše taksene marke i poništavali ih pečatima na
našem jeziku. Puni diplomatski odnosi su mislim obnovljeni 1968. ali su očigledno već i ranije bili otvoreni Konzulati, sudeći po raznim
pečatima s datumom od prije 1968.

Inače tada se je (do početka 1967.) trebalo dobiti i Jugoslavensku izlazno-ulaznu vizu da bi se moglo izaći, sam pasoš nije bio dovoljan.