PALUBA
September 25, 2017, 01:51:57 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages:  1 2 3 [4]   Go Down
  Print  
Author Topic: Bazeni za eksploziv  (Read 10993 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
voja64
desetar
*
Offline Offline

Posts: 105


Inžinjerac u duši..


« Reply #45 on: January 05, 2015, 06:45:07 pm »

Samo teraj Vojo. Mislim da bi moglo biti zanimljivo da se malo ova tema ozivi.
Kao prvo da se izvinim na čekanju sa daljim pisanijem ali ja sam i dalje u radnom odnosu a moj poslodavac radi sve dane u godini pa sam i ja tako vezan za planove daljeg vođenja izgradnje kompanije u kojoj  vodim sektor izgradnje.
Pošto je u nazivu teme Bazeni za eksploziv da prvo tu umetnem jednu opasku i to pre svega se na nekim mestima rušenja postavljaju eksplozivna punjenja i u daljem tekstu ću ih samo skraćenicom EP označavati.
Pa sad EP mogu biti po obliku svrstana u nekoliko grupa i po obliku se dele na Koncentrična EP-gde je odnos strana najkraća prema najdužoj u rasponu do 1:3,
Pružna EP gde je odnos strana između najkraće i naj duže veći od 1:3
Kombinovana EP su ona koja se satoje iz nekoliko različitih koncentričnih ili pružnih punjenja u svom dimenzionisanju.
I četvrta grupa su Kumulativna EP.Ova su punjenja svojstvena kako po obliku(a on je tako koncipiran da se dejstvo -žiža kumulativnog mlaza ima najveći efekat na rastojanju od dva prečnika kumulativnog udubljenja)tako i po načinu dejstva.  
Ovo sam napisao kao uvod u dalju razradu tematike i odgovoru na vaša pitanja.
Pa da krenemo redom od mesta za postavljanje EP.
Ona se pre svega određuju u zavisnosti od efekta koji se želi postići-
Tako se rušenja većine objekata infrastrukture mogu izvoditi potpuno ili delimično.
Ova dva principa uglavnom određuju dosta daljih radnji i postupaka.Tako se kod samog procesa projektovanja i statičkih proračuna znaju mesta ukrštanja sila unutrašnjeg napona konstrukcije i na njima se vrše mesta presecanja-rušenja sa EP.
Kod delimičnog se rušenja uglavnom uzima u vidu potencijalni agresor sa kojim sredstvima raspolaže pa se prema tome i vrše delimična urušavanja do onog raspona koi je za njega teško savladiv.
Za ovo ima mnogo primera iz teta NATINE agresije na SRJ a i sam sam imao ČAST ili jad da saniram postavljanjem Bejli konstrukcija na nekoliko tako delimično oštećenih konstrukcija a svakako najpoznatiji je slučaj višestrukog oštećivanja Žeželjevog mosta u N.Sadu.
Sad ono glavno U SFRJ za rušenje mostova koi su od vitalnog značaja pravo na izdavanje naredbe je imao samo Vrhovni komandant a kasnije Predsednik predsedništva ili lice koje on ovlasti....
Ovo je svima verujem itekako razumljivo da se kapitalni mostovi ne ruše tek tako i da su osim ogromnog materijalnog i od odbrambenog značaja..
Manji mostovi na rekama do dubina koje se mogu savlađivati iz pokreta gde je brzina vodenog toka ispod 3M/S i plići od gaza ili dubine do 5mm su u svojim zonama odgovornosti imali komandanti armija ili nižih jedinica.
Na većini tih kapitalnih mostova na kojima sam ja bio su pri izgradnji ostavljena udubljenja u koja se smeša EP a njihove su dimenzije usklađene sa dimenzijama EP.
Na nekim se mostovima koji su od AB i izgrađeni su sistemom proste grede ostavljena mesta za EP na potporama i na trećinama ili na polovini raspona ako su jedno rasponi.
Kod više rasponih mostova izgrađenih po sistemu proste grede se uglavnom ruše one strane obalnih potpora i potreban broj raspona sa očekujuće strane odakle nailazi neprijatelj.
Tako je bio i slučaj da se takav most u sistemu proste grede na Ostružnici pri pogotku u jedan od potpornih stubova uruši-povuče za sobom i deo kolovozne konstrukcije.
Drugi sistem mostova kakvih ima poprilično su izgrađeni od AB(armiranog betona) sa takozvanim kutijastim profilom.
Kod njih se osim klasičnog rušenja obalnih potpora obavlja i rušenej konstrukcija mosta pružnim punjenjima po zadatoj šemi na mestima preseka.
Da ne zaboravim kad već spominjem obalne potpore isto važi i za među potpore i na njima se takođe pri izgradnji ostavljaju mesta za EP ili kako ih vi ovde krstiste u bazene za eksploziv.
Za rušenje potpora se ponekad ostavlja jedna komora ili više njih u zavisnosti od širine same kolovozne konstrukcije.Pa se tako kod lokalnih i regionalnih saobraćajnih kolovoza za širine do 5-6m uglavnom ostavlja samo jedna komora-bazen a kod širih kolovoznih konstrukcija i veći broj .
Što se tiče mostova izgrađenih od čelika tu je slična situacija što se tiče rušenaj potpora a na čeličnim konstrukcijama je uglavnom u miru(kako ovo zvuči ha)na mestima preseka privareno nešto od elemenata za pričvršćivanje EP poput ušica.
Radeći više od deset godina na tim poslovima bio sam na većini čeličnih mostova od već prozvanog Ostružničkog pa preko starog Savskog mosta u Beogradu do Pančevačkog mosta i još nekih manje ili više poznatih i svugde je situacija manje ili više slična.
Sva pamet je da se EP unapred pripreme za potrebna mesta preseka pošto se sama rešetkasta čelična konstrukcija ne nalazi svugde sa idealnim površinama na kojima je potrebno da se izvede rušenje(presek).
Tako pripremljena punjenja se na zemlji uvežu-učvrste od rastipanja-rsturanja da zadrže potreban oblik i količinu eksploziva pa se potom najčešće kanapom podižu na mesto rušenja i pojedinačno povezuju za nosače a potom se vrši i povezivanje mreže za njihovo aktiviranje.
Za sada toliko i nadam se da sam odgovorio i na većinu vaših pitanja.
Ujedno se izvinjavam na pravopisu jer paralelno dok ovo kucam radim i na dnevnom izveštaju današnjih radova a obrađujem i fotke za foto elaborat nadzornom organu kome polažem račun.
Za malo prikazivanja ovoga o čemu sam pričao ima slike od mosta na meni najbližoj reci Begej preko kog stalno prelazim a profesionalna deformacija me je nagnala pa sam slikao baš ove detalje i sami zaključite kako bi se on rušio samo da iskopam fotke..Pozz.

* Lov 20.10.2013.g. 003.jpg (618.2 KB. 1536x2048 - viewed 139 times.)
Mesto za postavljanje EP na obalnoj potpori..

« Last Edit: January 05, 2015, 08:13:03 pm by KUZMA® » Logged
voja64
desetar
*
Offline Offline

Posts: 105


Inžinjerac u duši..


« Reply #46 on: January 05, 2015, 08:37:54 pm »

Izgled obalne potpore..

* Lov 20.10.2013.g. 005.jpg (678.36 KB. 1536x2048 - viewed 140 times.)

Pogled na lučni AB most sa specifičnim T profilima...

* Lov 20.10.2013.g. 004.jpg (486 KB. 1536x2048 - viewed 130 times.)

Izgled početne konstrukcije kolovoza na kojoj se vidi i T  oblik AB profila.

* Lov 20.10.2013.g. 001.jpg (490.34 KB. 1536x2048 - viewed 124 times.)

Nadam se da je ovo dovoljno za pojašnjenje nekih od delova prethodnog teksta.

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 24 528



« Reply #47 on: January 05, 2015, 10:42:24 pm »

Hvala Vojo. Smiley
Logged
Pages:  1 2 3 [4]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.028 seconds with 29 queries.