Crnogorski revolver - GASER M.70/74 - najpopularnij revolver na Balkanu

[Solaris]

Austrougarska vojska sve do se­damdesetih godina 19 veka, u svojoj opremi nije imala savremenu konstrukciju ličnog višemetnog oru­žja sa metalnim patronama. Vrendlov pokušaj patentiranja jednometnog pištolja, sa zatvaračem identičnim sa puščanim, neslavno je propao. No, 1896, godine na scenu stupa Leopold Gaser (Gasser) sa svojim jednostav­nim, robusnim i sigurnim revolverom, koji je 14. avgusta odnosno 5. sep­tembra 1870, godine (Propisom A. 7. N. 3520) uveden u naouružanje aus­trijske armije. Ovo oružje je bili namenjeno svim podoficirima i vojnicima koji nisu imali karabin, potom artiljercima, sanitetskim i transportnim jedi­nicama i pomoćnim trupama.

Leopold Gaser je rođen 31. marta 1836. godine u Špitalu na Dravi. U Ferlahu (Borovlje) završava oružarski zanat i 1858. se zapošljava kod Šajniga (Sheinigg) u Beču. Nakon 4 godine rada Gaser stiče majstorsku titulu i ženi se ćerkom vlasnika radi­onice. Potastovoj smrti Leopold preuzima firmu, koja je uglavnom izrađivala revolvere na principima Adamsa i Lefošea.

No, 1862. godine L. Gaser sa četvoricom saradnika osniva u Otakringu (Ottakring-Wien, Festgasse 11, ranije bečko predgra­đe, danas XVI kvart) sopstvenu radi­onicu revolvera. Nakon sklapanja kontrakta za liferovanje konstrukcije revolvera M. 1870 vojsci, počinje na­gla ekspanzija nove Gaserove firme. No, baš u to vreme, tačnije 9. januara 1871. godine, Leopold umire, a na čelo manufakture stupa njegov mlađi brat Johan (rođen 6. juna 1847.). On u Beču otvara Komercijalno odeljenje firme (Wien I, Kohmarkt8), a u isto vreme preuzima i fabriku u Sankt Pellenu (St. Polten).

Treći brat, Mihael, nije stupio u porodično preduzeće. On je 1877. godine sa Augustom Rasom osno­vao nezavisnu fabriku „Rast&Gasser". Johan umire 16. jula 1896. godine, a 1903. se dve firme - „Gaser” i „Rast i Gaser” - ipak spajaju u jednu, lako se Mihael još 10. januara 1904. godine povukao iz posla, zajedničko preduzeće je egzistiralo sve do 1970. godine!
Prva Leopoldova konstrukcija re­volvera imala je cev i doboš izrađen od livenog čelika, dok je ramna kon­strukcija bila od temper liva - mekog livenog gvožđa. Sistem opaljivanja bio je sa dvostrukim dejstvom oba­rača, a cev je bila duga čak 9 austrij­skih cola - 235 mm.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Odmah moramo reći da sistem dvostrukog dejstva obarača, pa i cela konstrukcija revolvera iz 1896. godi­ne, nije bila originalna Gaserova ide­ja. Ova konstrukcija je još 1865. godine poznati Ogist Frankot (Lijež, Belgija) primenio na oružje E. G. Lefošea (Lefaushex). Belgijanac je stvorio veoma solidan revolver koji se na komercijalnom tržištu pojavio 1896. godine, a nešto kasnije je uveden u naoružanje armija nekih skandinavskih zemalja i Srbije.

U svakom slučaju, Gaserov ram od mekog gvožđa brzo se habao i trpeo deformacije, što je dovodilo do ostupanja ose cevi od ose ležišta metaka i nestabilnosti osovine dobo­ša. Isti problemi su se javljali i kod mornaričkih revolvera sistem Gaser M. 1870. Naime, Leopold je za potre­be k. u. k. Ratnemornarice proizvodio oružje koje se od onog namenjenoj suvozemnim trupama razlikovao sa­mo po vezi cevi sa osovinom doboša i ramom. Kod armijskog revolvera konzola cevi se navrtala na osovinu, dok je mornaričko oružje zadržalo tradicionalno rešenje Semjuela Koita (preuzeto sa revolvera M. 1849 i M. 1851); cjev je za osovinu doboša bila vezana - klinom.

Da bi otklonio navedene mane prvobitne konstrukcije, Johan Gaser je 1874. godine uveo nešto ojačan ram izliven od čelika i cev skraćenu na 5 cola -135 mm. Novi revolver M. 1870/74 postao je atribut i mornarice i kopnene vojske Austro-Ugarske monarhije. No. činjenica je da tako teško i robusno oružje kao što su bili revolveri M. 1870 i M. 1870/74, nije odgovaralo potrebama i navikama oficirskog kora austrijske vojske.

[Solaris]

Ovim problemom se tokom 1872. godine pozabavio Alfred Riter von Kropaček. Talentovani tehnički oficir je krenuo najlakšim putem: vojnički revolver je sveo na 2/3 veličine, kali­bar redukovao sa 11 na 9 mm i okruglu cev zamenio sa oktogonalnom. Tako je nastao oficirski revolver Gaser-Kropaček M. 1870/72, koji ni­kada nije bio službeno propisan, ne­go su ga oficiri o svom trošku mogli nabaviti od proizvođača.

CrnaGora se 1873. godine takođe odlučila da za potrebe svoje vojske nabavi Gaserove revolvere M. 1870. Knez Nikola je prilikom svoje posete Beču izvršio prvu narudžbinu od 7000 revolvera. Ovaj kontigent je sukcesiv­no, narednih nekoliko godina pristizao u zemlju. No, Kneževina se trudila da nabavni troškovi oružja budu što niži. Zato je došlo i do pregovora sa, u Crnoj Gori već poznatim proizvo­đačem, Tomasom Sederlom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Naime, izgleda da je austrijska vojska i mornarica do 1879/80. godi­ne uglavnom zadovoljila svoje potre­be za revolverima M. 1870/74. S druge strane, firma „Gaser" je još 1877. godine pristupila razvoju i pro­mociji svog novog oružja sa „auto­matskim” izbacačem, baziranog na Smiti Vesonovom principu (prelamanje sklopa cev-doboš).

Tomas Sederl je odlučio da isko­risti vakuum na tržištu. Dobivši od Ministarstva Vojske sve potrebne do­zvole, ovaj fabrikant iz bečkog Otakringa upustio se u proizvodnju revolvera M. 70/74-1880. Sederl je na klasičnom Gaserovom oružju uveo mehaniku poboljšanja na bazi pro­jekta majora Ritera Konrada von Kromara. Sem toga, Tomas je na tržište Izbacio i revolvere koji su, za razliku od klasičnog Gaserovog dizajna, imali zatvorenu ramnu konstrukciju. Zahvaljujući svojim vezama u Crno] Gori, ovaj fabrikant je u Kneževini počeo da konkuriše prvom i izvor­nom proizvođaču „crnogorskih” revolvera.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uplašen da će biti potpuno poti­snut sa tako zahvalnog tržišta, Johan Gaser je brzo reagovao. On je Kne­ževini ponudio niz ustupaka. Kao prvo, obavezao se da isporučuje Isključivo poboljšanu verziju M. 70/74. Sem toga, lukavi Bečlija je obećao da će Crnoj Gori oružje pro­davati sa popustom od 33%; navo­dno, revolveri su u kontraktima za austrijsku vojsku koštali 20,27 f lorina, a Cetinju su ponuđeni po ceni od 14 florina. Naravno, Johan je ispustio da kaže da su kontrakti za carsku armiju bili smanjeni, ako ne i potpuno ugašeni.
Zadovoljno uslovima isporuke, crnogorsko Ministarstvo vojno je 1882. godine odlučilo da ubuduće kupuje isključivo originalan Gaserov proizvod.

Oružje je nabavljeno preko ovlašćenih zastupnika u Trstu, Širovića i Damjanovića, odakle je transporto- vano u zemlju preko Kotora. Inače, pravo kupovine i prodaje revolvera pripadalo je isključivo državi, odno­sno Ministarstvu vojnom. Ono je Gasere nabavljalo po cenama od 13,5-14 florina, a prodavalo ih Crno­gorcima za 15,3-18 florina. Pravo kupovine je imao svaki Crnogorac. Revolver je u suštini bi nepotpuna lična svojina boraca.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Vlasnik je imao pravo nošenja, kao i pravo nasledstva po muškoj liniji. Međutim, pravo otuđivanja revolvera bilo je najstrože zabranjeno. Takođe su bile zabranje­ne nabavke stranih kopija Gaserovog oružja, kao što je bila opštepoznata belgijska komercijalna verzija, popu­larna pod nazivom „Montenegrin”. Naime, Gaser je u Crnoj Gori nazvan „crnogorskim revolverom", a svako oružje na gornjoj strani baze cevi imalo fabrički žigosan inicijal vladara Nikole I Petrovića - NI sa krunom. Belgijanci su svoj komercijalni proi­zvod krstili bukvalnim prevodom, pa su čak imitirali i knežev monogram. No, on je po kvalitetu daleko zaosta­jao za austrijskim originalom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Solaris]

Iz razloga štednje i unifikacije, u Crnoj Gori je bilo zabranjeno noše­nje luksuznih primeraka sa „belom”, koštanom ili srebrnom drškom. Ovakve korice su u vojno-oružanoj radionici na Rijeci Crnojevića zamenjivane standardnim, drvenim, po ceni od 1,2 florina.
Naime, Gaserovi revolveri su bili popularni i u susednoj Albaniji kao i na Kosovu i Metohiji. Velike količine originalnog austrijskog oružja krijumčarene su u ove krajeve s fabričkim izrađenim koricama od belokosti, shodno ukusu tamošnjih kupaca (Crnogorce je posebno iritirala činje­nica da je ovo krijumčareno oružje na cevi nosilo i inicijal NI). Sem toga, u Prizrenu su veoma primitivno izrađi­vane i kopije ovih revolvera. Tako su Prizrenci Mula, Ibro i Jusuf u Skadru nabavljali gotove revolverske cevi, a sam se bavili izradom doboša, delova i montažom oružja. U Peči su ručno izrađeni revolveri bili na niskoj ceni: od 3 do 5 medžidija, - mada su katkad koštali i 2 turske lire. Naime, vrednost je zavisila isključivo od stepena ukrašenosti drške, jer se deša­valo da na njih kujundžije ugrađuju i do 1200 gr srebra, nikla i korala! Sasvim je razumljivo da ovi primerci ni kvalitetom ni formom nisu odgo­varali vojnim potrebama. Doduše, lična garda kneza Nikole, Perjanici, imali su tu privilegiju da nose (origi­nalne) Gaserove revolvere sa sre­brnim drškama. No, kod ovih ljudi luksuzno oružje je više predstavljalo deo uniforme i znak dostojanstva, nego što je bilo predviđeno za neku praktičnu upotrebu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Preorentacijom austrijske vojske na revolver sistem „Rast&Gasser” M. 98, kao i fuzijom dve fabrike izvrše­nom 1903. godine, gase se isporuke Gaserovih revolvera Crnoj Gori. Predpostavlja se da je Kneževina dotle nabavila oko 20.000 primeraka ovog oružja. Gaser je u Crnoj Gori postao nacionalno oružje, sastavni deo uniforma i nošenje svakog mu­škarca, tako da se i danas smatra deo folklora.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Crna Gora je gotovu municiju ku­pila uz prvu partiju od 7000 revolvera. Potom se pristupilo samo navbavci čaura i kapisla. Caure su kupovane u Beču u firmi ,,Rot”, potom kod „Lindena” iz Hanovera, „Seler i Belota" iz Praga i „Angelina i Bernadona” iz Trsta. No, 1889. godine je sklopljen isključivi kontrakt sa firmom „Keller i Co” iz Hirtenberga kraj Beča. Kapsle su se dobijale takođe od Kelera ali i Rota. Georg Rot je Crnogorcima us­tupio mericu za gradaciju količine baruta, dok je Gaser lično darovao kalupe za izlivanje zrna. Tako se elaboraciji municije pristupilo u „Voj­noj radionici” na Cetinju. Keler je Crnoj Gori isporučivao svoje čaure sa ćiriliskom signaturom na dancetu: ,,B P. CETINJE” (Vojna radionica Cetinje) i godinom proizvodnje. Municiju su vojnicima prodavali ovlašćeni trgovci po ceni 0,5 florina.

Gaserovi proizvodi su uživali ne­sumnjivu popularnost i u Kneževini Srbiji. Izuzimajući privatne nabavke lovačkog oružja, svakako su značajne i narudžbine vršene od strane oficirskog kora. Naime, austrijski re­volver je bio rešen baš na Frankot- Lefošeovom principu, znači po sistemu koji je bio službeno oružje srpske vojske. Gaserov zastupnik u Beogradu bio je Stevan Popović, a čak je i službeni Vojni List 1883. godine deo svog oglasnog prostora ustupio bečkom proizvođaču. Ovi oglasi su bili očigledan primer kako se Johan Gaser, nakon gašenja kontrakata za austrijsku vojsku, borio za nova tržišta. Zajednica jugoslovenskih naroda, nastala je 1918. godine, na svojoj teritoriji je nasledila veliki broj Gaserovih revolvera. Znatne ko­ličine ovog oružja povučene su u ratne rezerve artiljerijsko-tehničke grane Jugoslovenske države, gde su vođene pod nazivom „austrijski re­volver M. 70/74Ć i „crnogorski revol­ver 11 (11,3 mm)”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U Kraljevini Jugoslavije Gaserova municija M. 82 proizvedena je u „Fa­brici oružja i municije AD” u Užicu. Svaka domaća čaura je na dancetu imala signaturu proizvođača „FO- MU” bez ikakvih drugih oznaka. Mu­nicija se u slobodnoj prodaji mogla naći kod „Venatora” u Vinkovcima i „Nimroda” u Beogradu. Pakovanje od 100 komada metaka, pod nazivom „Crnogorski (metak) 11,2 mm doma­ći”, u periodu 1936-1939. godine ko­štalo je od 250-280 dinara.

[Solaris]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Članak objavljen u časopisu Metak 1989. g.
Autor : Branko Bogdanović

[Bozo13]

Vidio sam ga u živo u vitrini. Ogroman revolver.

[ssekir75]

cesto se nalazi kod kolekcionara, nazalost retki su u dobrom stanju. velik, tezak, nezgrapan. voleo bi da opalim iz jednog takvog.

[Рашо]

Kao veoma mali, držao sam ovaj revolver u rukama. Impresivna sprava. Ili se meni, kao djetetu, tako učinilo. Inače, kažu da je crnogorska vladajuća kuća odlično finansijski prošla u poslu nabavke i distribucije ovih revolvera.

[Dreadnought]

Koliko ima istine u priči da je Kralj Nikola bio akcionar Gasera, te da je lično dobro profitirao na crnogorskim nabavkama?

[Рашо]

Koliko ima istine u priči da je Kralj Nikola bio akcionar Gasera, te da je lično dobro profitirao na crnogorskim nabavkama?

Ubjeđen sam da ima dosta istine u tome. U tadašnjoj Crnoj Gori ni jedan veći ni profitabilniji posao nije mogao da prođe mimo Petrovića. Što se tiče ovih revolvera, sama činjenica da država oprema vojsku tako što vojnim obveznicima prodaje naoružanje po maloprodajnim cjenama je, u najmanju ruku, čudna.

[Solaris]

Citat iz članka.

Oružje je nabavljeno preko ovlašćenih zastupnika u Trstu, Širovića i Damjanovića, odakle je transportovano u zemlju preko Kotora. Inače, pravo kupovine i prodaje revolvera pripadalo je isključivo državi, odno­sno Ministarstvu vojnom. Ono je Gasere nabavljalo po cenama od 13,5-14 florina, a prodavalo ih Crno­gorcima za 15,3-18 florina.

[Milan (longtrip)]

Iz novinskog članka: Luger Parabelum

Georg Luger bio je, naime, pomoćnik Huga Borharta i trgovački putnik čuvene firme DWM (Deutsche Waffen und Munitionsfabrik) iz Berlina. Negde u svojim memoarima Georg Luger priseća se kako je putovao krajem XIX veka i u Crnu Goru, u nameri da kralju Nikoli Petroviću proda neko oružje. Ispalo je da je kralj Nikola tražio proviziju neprihvatljivo visoku za DWM, ali i da je tu proviziju bio dobio od firme Rast, Gasser & Co. iz Beča, pa je tako svaki Crnogorac morao da kupi sebi revolver Gasser kal. 11 mm, jer se kralj ugradio u posao

.

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=475882

[oficir neaktivne rezerve]

Zahvaljujući popularnosti ovog revolvera većina starijih Crnogoraca i danas za sve revolvere i pištolje koristi arhaični naziv "Livor".

[ORIĆAREB]

Georg Luger bio je, naime, pomoćnik Huga Borharta i trgovački putnik čuvene firme DWM (Deutsche Waffen und Munitionsfabrik) iz Berlina. Negde u svojim memoarima Georg Luger priseća se kako je putovao krajem XIX veka i u Crnu Goru, u nameri da kralju Nikoli Petroviću proda neko oružje. Ispalo je da je kralj Nikola tražio proviziju neprihvatljivo visoku za DWM, ali i da je tu proviziju bio dobio od firme Rast, Gasser & Co. iz Beča, pa je tako svaki Crnogorac morao da kupi sebi revolver Gasser kal. 11 mm, jer se kralj ugradio u posao.

Znao je stari mutikaša kako izaći na kraj sa svojim saplemenicima. I uspješno je njima vladao preko 60 ('ej ljudi moji
šezdeset godina). Niko toliko na vlasti na Balkanu nije toliko dugo ostao u komadu. I kad mu je na kraju bilo tijesno
guzici, zbrisao je na sigurno. A onda su ga saplemenici, bez obzira kako im je bilo pod njim, slavodobitno vratili natrag
na rukama u sanduku.

Na Balkanskim prostorima nebitno je kakav si bio vladar, dobar, loš, tiranin, demokrata, autokrata, ma svakakav, bitno je
da si dugo bio na vlasti i sigurno si tad sebi osigurao mjesto i u legendi i u povijesti/istoriji....

[Solaris]

Kad se priča o ovim transakcijama za vrjeme raznih vladara uvjek ima neka priča.
Recimo, priča se da je za vrjeme nabavke "srpskog mauzera" ljepa svota ostala zaljepljena kraljevskoj obitelji.

Sad, dali je to istina teško je znati ali ionako smo pobjegli u ot.

poz.

[oficir neaktivne rezerve]

Nismo u off-u.
(važi sa sve izneto osim komentara o nabavci srpskih Mauzerki).

Sve informacije o Crnogorskom Gaseru pa i način nabavke je relevantan i interesantan.

Molimo samo sve diskutante da se uzdrže od davanja negativnih ličnih konotacija članovima bilo koje nekad vladajuće dinastije a naručito ukoliko nema istorijskih dokaza da se potkrepe iznete činjenice i ako se argumentacija svodi na rekla-kazala.Što naravno ne znači da se kritička stanovišta i sumnje po svim pitanjima ne trebaju iznositi.

Hvala na razumevanju.