SAS- (Special Air Service)

[Nenad]

- Lepo je od vas sto ste dosli ovamo. Ne ocekujemo da ce vecina ostati sa nama vise od nekoliko dana!" - tako glasi dobrodoslica kojom kandidate za SAS (Special Air Service – Specijalna vazduhoplovna sluzba), elitnu jedinicu britanske armije, sa tradicijom duzom od 60 godina i ratnim iskustvima sirom sveta, docekuju instruktori. Njihov zadatak je da tokom obuke vrednuju mentalne sposobnosti, fizicku izdrzljivost, samodisciplinu, samostalnost, smelost i snalazljivost buducih pripadnika sastava u kriznim situacijama.

Uz dobrodoslicu sledi i provera sposobnosti (test ogradjivanja) – puzanje po blatu i ronjenje u kanalu ispunjenom muljem, zabokrecinom i ovcijim iznutricama u raspadanju. Kandidate koji savladaju te provere ocekuje najpre dnevno-nocni mars od 20 milja (35 kilometara), a potom i dodatni od 10 milja (16,5 kilometara). Za vreme marsa nije im dozvoljeno da jedu i uzimaju tecnost, bez obzira na to koliko su gladni ili zedni, iako u svojim borbenim rancevima nose hranu i osvezavajuce napitke. Ko izdrzi proceduru ogradjivanja postaje ozbiljan kandidat za stupanje u SAS, ciji je slogan "Who Dares Wins" (Ko se usudjuje pobedjuje).

ISTORIJSKI PREGLED

Britanski premijer Vinston Cercil je 19. jula 1940. godine, sastavio kratak memorandum za svoj ratni kabinet, u kome je naznacio formiranje SOE – Special Operations Exectuve, odnosno Uprave za specijalne operacije. Ona je trebalo da koordinira razlicite subverzivne i sabotazne akcije protiv neprijatelja preko mora.

Cercilovo uputstvo bilo je kratko – Zapalite Evropu!

Preteca savremenih specijalnih snaga – britanski odred, detasman L, formiran je jula 1941. godine od 60 vojnika, oficira i podoficira. Odred L specijalne vazduhoplovne sluzbe ubrzo je brojao oko 600 pripadnika, pa je preimenovan u 1. puk SAS-a, koji su cinile cetiri cete – britanska A i B, francuska C i ceta D, koju su cinili Belgijanci, Norvezani, Grci i Cesi. Jedinica Malajskih izvidjaca – Malaya Scouts formirana je 1947. godine, a u 22. puk SAS-a preformirana je 1962. godine. Javnost je za nju prvi put cula 1960. godine za vreme akcije spasavanja talaca iz iranske ambasade u Londonu. Pripadnici SAS-a ucestvovali su u vecini vojnih operacija koje je sprovodila vojska Velike Britanije, a danas su angazovani u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, te u Avganistanu i Iraku.

IZBOR I OBUKA

Jedinica britanske armije, ciji su pripadnici iskljucivo dobrovoljci, jeste 22. puk SAS-a, smesten u bazi u Herefordu. Od kandidata se zahteva da budu eksperti u rukovanju oruzjem, eksplozivom i minsko-eksplozivnim sredstvima, odlicni plivaci, padobranci, sposobni za prezivljavanje u prirodi na duze vreme, da budu osposobljeni za pruzanje prve pomoci i samopomoci, te da tecno govore jezik zemlje u koju se upucuju.

Obuka buducih pripadnika SAS-a obavlja se u nastavnim grupama od po 20 polaznika. Zapocinje desetodnevnom nastavom iz topografije, a zavrsava se marsem od 64 kilometra. Nakon tog pocetnog dela, obucavanje se razdvaja na opste i specijalisticko, a svako obuhvata po tri faze.

U prvom delu obuke kandidati uce organizaciju, namenu i zadatke specijalnih jedinica uopste, akcije koje izvode u miru i ratu, topografiju i snalazenje u nepoznatom prostoru, potom, osnove bezbednosti, brzo prikupljanje informacija, borilacke vestine i strane jezike.

Druga faza je prilagodjavanje na boravak u borbenim uslovima, koja se izvodi na poligonu u planini Brikon Bikonz (Vels). Traje tri nedelje, a kandidati se osposobljavaju u veranju, samostalnom kretanju i orijentaciji, izdrzljivosti i izvodjenju marsa na 64 kilometra za 20 sati, sa ogranicenim vremenom za spavanje i odmor, pod punim borbenim opterecenjem. Tada se organizuje i kurs za dejstva u odredjenim podrucjima ili konkretnim zemljama, na kome se izucavaju specificni geografski ulsovi doticnog regiona, istorija, jezici i politicke prilike.

Rukovanje razlicitim vrstama naoruzanja, takticki postupci u diverzantskim dejstvima, izucavanje sredstava veze, sanitetsko zbrinjavanje, kursevi padobranske obuke i prezivljavanje u prirodi jesu najvazniji sadrzaji trece faze obuke buducih specijalaca.

Kandidati koji uspesno zavrse sve tri faze dobijaju beretke boje peska, sa oznakom SAS, i nastavljaju specijalisticko osposobljavanje za dejstva u pustinji, tropskim predelima, Arktiku, amfibijska dejstva i zavrsavaju obavestajni kurs.

Potom izucavaju taktiku i metode borbe protiv gerile i terorista. Slede kursevi za koriscenje lakog stranog naoruzanja i padobranska obuka – skokovi sa zadrskom ili skokovi nocu, skokovi u sumi, na vodi ili sa velikih visina.

Na kraju osposobljavanja za kandidate se organizuje i letacka obuka u Vazduhoplovnoj bazi Midl Vilix – 60 letova na trenaznim avionima i pilotiranje lakim letelicama i to u trajanju od 35 sati i 115 sati letenja lakim avionima i helikopterima.

Posle kompleksnog osnovnog i specijalistickog osposobljavanja, specijalci se rasporedjuju u skvadrone i odlaze na "kaljenje" sirom sveta.

Obuku u SAS-u uspesno zavrsava samo oko 20 odsto najsnaznijih i najizdrzljivijih kandidata, koji se posle nekoliko godina boravka u tom sastavu (zbog starosnog limita) vracaju u maticne jedinice.

STRUKTURA SPECIJALNIH SNAGA

Specijalne jedinice Kopnene vojske – SAS imaju tri puka cetnog sastava – 21, 22. i 23, od kojih je samo 22, smesten u Herefordu, aktivan i kompletno popunjen, dok su ostala dva u rezervi, u sastavu Teritorijalne armije.

Puk se sastoji iz sledecih organizacijskih jedinica: stab, stabna ceta, ceta veze, pozadinska ceta i pet borbenih grupa – skvadrona, oznacenih slovima A, B, D, G i R, od kojih je posledwi rezervni. Te jedinice cine 22. puk SAS.

Svaka od borbenih grupa deli se na cetiri voda sa po 16 specijalaca, koji borbena dejstva izvode sa stalnim borbenim timovima od po cetiri vojnika. Osposobljeni su za zadatke izvidjaca, vezista, bolnicara, a strucnjaci su za koriscenje razlicitog oruzja i eksploziva.

Vodovi u SAS-u specijalizovani su za dejstva u posebnim uslovima. Isticu se: jurisni vod, koji je naslednik poznatih pustinjskih komandosa – pustinjski pacovi, planinski vod za dejstva na visokoplaninskom zemljistu i u arktickim uslovima, zatim, padobranski vod za specijalne padobranske skokove sa velikih visina i amfibijski vod za ubacivanje u pozadinu neprijatelja podmornicama i povrsinskim brodovima.

Procene govore da 22. puk cini oko 700 pripadnika, a ukupan broj snaga SAS-a, sa rezervnim pukom, iznosi oko 2.000. specijalaca.

STANDARDI

Standardi za vatrenu obuku u svim specijalnim, a posebno protivteroristickim jedinicama izrazito su visoki.
Uobicajeno je da u toku obuke svaki pripadnik sastava ispali od 200 do 400 metaka.
Program za odrzavanje kondicije u gadjanju predvidja za svakog specijalca 100 do 200 metaka nedeljno, ukoliko gadja iz poluautomatskog oruaja, a ako koristi automatsko oruaje od 500 do 1.000 metaka.

http://www.ksfb.rs/forum/index.php?PHPSESSID=k1h09h8kqdlatg9o0rti9ujst7&topic=1024.0

[Nenad]

Фокландски рат
Са Википедије

Британски носач авиона ХМС Хермес се под пуном паром креће у правцу Фокландских острва.
Фокландски рат
Време    19. март – 14. јун 1982.
Место    Фокландска острва и Јужни Атлантик
Исход    Уједињено Краљевство задржава острва
Сукобљене стране
Уједињено краљевство
   
Аргентина
Снаге
Британска морнарица
   
Аргентинска војска, морнарица и ваздухопловство
Губици
255 мртвих, 746 рањених, 6 бродова и 34 летелице
   
655 мртвих, 1100 рањених, 5 бродова и 98 летелица

Фокландски рат је вођен 1982. између Аргентине и Уједињеног краљевства за превласт око Фокландских острва. Ta су острва британска колонија, али Аргентинци их сматрају својим поседом (називају их Малвинска острва). Треба запазити да је то био први рат у којем је виђено активно учешће поморских снага после Другог светског рата.

12. августа 1981. генерал Леополдо Галтијери постаје председник Аргентине у војном удару. Нова владајућа војна хунта започиње планове за окупацију острва у намери да скрене пажњу јавности са тешке економске ситуације. Прва непријатељства почињу 19. марта 1982. када се група аргентинских радника искрцава на острво Јужна Џорџија.

Рат

2. априла аргентинске инвазионе снаге искрцавају се и освајају Фокланде. Одмах идући дан британски премијер, Маргарет Тачер наређује војни одговор за преузимање острва и УН усваја резолуцију 502. Британски војни бродови 5. априла испловљавају из луке Портсмут.

Средином априла РАФ је формирао ваздухопловну базу Вајдвејк на острву Асенсион у централном Атлантику. Састав ове ваздухопловне базе чинили су британски бомбардери Вулкан, летећи танкери типа Виктор и ловачки авиони Ф-4 Фантом. Ускоро је на острво стигла и оперативна група британске ратне морнарице која је на њему извршила последње припреме за рат. Мања поморска група одмах је упућена у правцу окупираног британског острва Јужна Џорџија са задатком да га ослободи.

Поновно заузимање острва Јужна Џорџија

Британске снаге које су упућене ка острво Јужна Џорџија чиниле су специјалне јединице састављене од командоса (42 Commando), САС и СБС (јединица опремљена специјалним чамцима). Овом борбеном формацијом командовао је мајор Гај Шеридан из краљевских маринаца. Основни задатак групе био је да се искрца на острво и изврши извиђање. По обављеном извиђању снаге краљевских маринаца стационираних на броду РФА Тајдспринг извршиле би десант на острво. Прво британско пловило које је стигло до острва била је подморница ХМС Конкверор, класе Черчил. Наредног дана британски авион Хендли Пејџ Виктор опремљен радаром за мапирање терена извршио је ваздушно извиђање изнад острва. Прве јединица САС-а искрцале су се 21. априла на острво али је лоше време које је проузроковало и неколико хеликоптерских несрећа онемогућило допремање појачања.

23. априла британске поморске снаге у близини острва повукле су се на пучину због опасности од напада аргентинских подморница које су примећене у близини. Против-подморнички хеликоптери са британских бродова започели су 24. априла потрагу за непријатељским подморницама. 25. априла је лоцирана аргентинска подморница Санта Фе која је била укотвљена у близини обале. У нападу који је убрзо уследио, а који су извели британски хеликоптери, подморница је толико оштећена да је њена посада одлучила да је напусти. Суочен са аргентинским снагама које су биле појачане члановима посаде уништене подморнице и знајући да је главнина британских снага још увек на мору, мајор Шеридан прикупио је 75 својих људи и одлучио да изврши директан напад на непријатеља. После краћег усиљеног марша у правцу аргентинске базе и припреме за напад којој је претходио бараж бродске артиљерије, аргентински војници су истакли беле заставе. Целокупни гарнизон који је чинило 140 војника и чланова посаде подморнице, предао се британским снагама.

Ваздушни напади

Борбена дејства против аргентинских снага на Фокландским острвима започела су 1. маја ваздушним нападом британских бомбардера Авро Вулкан V, на аеродром Стенли. Бомбардери средњег домета, типа Авро Вулкан који су били намењени за дејства на европском ратишту, нису имали потребан долет за напад на циљеве на Фокландским острвима. Због тога је било потребно извршити неколико пуњења горивом у ваздуху. Како су британски ваздушни танкери били прерађени бомбардери Виктор са сличним долетом било је неопходно да се и они допуне горивом током лета. Због тога је било потребно 11 ваздушних танкера Виктор како би се омогућило да само два бомбардера Авро Вулкан досегну свој циљ. На крају је само један британски бомбардер напао циљеве на аеродрому Стенли али је то било довољно да увери аргентинске команданте да су британци способни да изврше ваздушне нападе и на копнени део Аргентине због чега су све ловачке снаге одмах повучене са острва. Напад је представљао стратешки успех зато што је отерао главнину аргентинских ваздухопловних снага са острва. У даљем току рата аргентинско ратно ваздухопловство дејствовало је са аргентинског копна због чега је расположиво време за напад на британске циљеве било значајно смањено. Такође, аргентински авиони су приликом напада на циљеве на острву морали прво да прелете британску поморску оперативну групу што је у великој мери повећавало могућност да буду оборени.

Иако су аргентински ловци повучени са острва, аеродром Стенли је остао у функцији до самог краја рата. Сваке вечери, под окриљем ноћу, аргентински транспортни авиони Ц-130 Херкулес летели су до острва и назад, допремајући потребне залихе, муницију и гориво и евакуишући рањенике.

Само неколико минута након напада бомбардера Вулкан на аеродром Стенли на Фокландима, уследио је напад девет авиона Си Харијер са новача авиона ХМС Хермес. Си Харијери су касетним бомбама напали аеродром Стенли и малу травнату писту код Гус Грина. У оба напада уништено је неколико аргентински авиона и оштећена аеродромска инфраструктура.

У међувремену, аргентински Миражи из 6. групе извршили су напад на британске снаге. У борби која је уследила Харијери са носача авиона ХМС Инвинсибл оборили су четири аргентинска Миража. Аргентинци су такође изгубили и један мираж из 8. групе док је други оштећен, а затим оборен пријатељском ватром изнад аеродрома Стенли.

Потапање аргентинске лаке крстарице Белграно
Аргентинска лака крстарица Белграно након торпедовања.


2. маја лака аргентинска крстарица Генерал Белграно, ветеран из Другог светског рата, потопљена је дејством британске нуклеарне подморнице ХМС Конкверор, која је у нападу користила торпеда такође из Другог светског рата зато што модерна торпеда Тајгерфиш нису била довољно поуздана. У овој акцији живот је изгубио 321 аргентински морнар. Потапање крстарице Белграно ојачало је положај аргентинске војне хунте и пружило повод за радост међу противницима сукоба коју су тврдили да се крстарица удаљавала од подручја поморске блокаде око Фокландских острва. Крстарица је дефинитивно било изван зоне поморксе блокаде око острва и удаљавала се од ње. Ипак, према међународном праву, током ратних операција, правац кретања ратног брода нема никаквог утицаја на његов статус. Неколико година касније објављено је да је информација о положају крстарице добијена захваљујући совјетском шпијунском сателиту који је преузет од стране норвешке обавештајне станице Фаске само да би касније био предат британцима.

Без обзира на контраверзе око потапања ова акција је имала значајан стратешки ефекат. После потапања крстарице Генерал Белграно, читава аргентинска флота се вратила у луке где је и остала све до завршетка сукоба. Два разарача која су била у пратњи несрећне крстарице, као и аргентинска поморска оперативна група образована око носача авиона Вентисинко де Мајо (25. мај), такође су се повукли из оперативне зоне чиме је окончана директна претња за британске поморске снаге. Напад на крстарицу Белграно био је други случај подморничког торпедног напада од завршетка Другог светског рата и први пут да је то учинила нуклеарна подморница.

Британски историчар, Сер Лоренс Фридман је у свом последњем делу Званична историја Фокланда изнео тврдњу да је информација о кретању аргентинске крстарице Белграно прекасно стигла до британске команде. Према његовим изворима, ни Маргарет Тачер, ни британски кабинет нису били упознати са чињеницом да је крстарица Белграно променила правац кретања пре него што је потопљена.

Потапање британског разарача ХМС Шефилд

Два дана након потапања аргентинске крстарице Белграно, 4. маја британски разарач ХМС Шефилд погодила је аргентинска противбродска ракета Егзосет, француске производње. ХМС Шефилд и још два разарача истог типа били су истурени испред британске поморске оперативне групе како би вршили радарско извиђање и дејствовали по аргентинским авионима пре него што досегну главнину снага. Британске бродове је прво уочио аргентински патролни авион П-2 Нептун. По пријему информације о положају непријатељских бродова, са аргентинског копна су полетела два авиона француске производње Дасо Супер Етандар, наоружани сваки са по једном противбродском ракетом Егзосет. Не дуго након полетања авиони су допунили гориво из ваздушног танкера Ц-130 Херкулес, а затим су прешли у низак режим лета како би избегли детекцију од стране британских радара. Након што су се пропели на већу висину и извршили радарски захват циља, аргентински авиони испалили су оба пројектила са раздаљине од око 30-50 km. Један пројектил је промашио разарач ХМС Јармут који је активирао заштитне мере. Други пројектил је погодио разарач ХМС Шефилд у централни део. Иако бојева глава није ескплодирала, од последице удара и пожара који је избио погинуло је 22, а рањено 24 морнара. Посада која није успела да локализује пожар напустила је брод. Брод је горео следећих шест дана да би потонуо 10. маја за време шлеповања од стране разарача ХМС Јармут. Престали бродови повучени су са овог истуреног положаја услед чега је овај правац остао отворен за напад аргентинске авијације на британску поморску оперативну групу у близини Фокландских острва.

Потапање разарача ХМС Шефилд изазваће доста интересовања у британској штампи. Разарач Шефилд био је изузетно модеран брод, опремљен савременим системом за одбрану од противбродских ракета који је био сачињен на само од пасивних мера заштита (разних врста лажних мамаца и средстава за ометање система за навођење противбродских ракета) већ и активном компонентом заштите коју су чинили савремени радарски навођени амерички противракетни топови типа Вулкан Фаланкс. У питању су вишецевни топови калибра 20 мм који користе радар да би пратили не само радарски одраз ракете, већ и путању пројектила испаљених из топа. Савремени систем за аутоматско нишањење поклапа ова два одраза и на тај начин обара ракету. Велика брзина паљбе омогућава овим топовима да испале велики број граната у путању ракете и на тај начин створе одбрамбени штит око брода. Ови топови били су повезани са бродским компјутером који је на основу радарске слике вршио идентификацију циља и одређивао да ли ће се по њему дејствовати или не. Због тога је британска јавност, а нарочито војни стручњаци, била запањена када је чула вест о потапању овог брода. Касније су се у новинским написима појавиле непроверене тврдње да је бродски систем који врши идентификацију циљева био подешен да противбродску ракету Егзосет идентификује као пријатељски циљ, због чега нису биле активиране одбрамбене мере. Овакво објашњење сасвим је логично уколико се зна да се у то време у наоружању британске морнарице налазила иста противбродска ракета типа Егзосет. Међутим, остаје неразјашњено како је ХМС Јармут, разарач исте класе као ХМС Шефилд успешно активирао одбрамбене мере и избегао аргентински ракетни напад.

14. маја британски САС је извео напад на острво Пебл које се налази на северном ободу Фокландских острва. Мета напада била је аргентинска мобилна радарска станица која се налазила на острво. Поред радарске станице напад је извршен и на оближњу травнату писту на којој је била стационирана јединица Аргентинског ратног ваздухопловства наоружана лаким борбеним авионима типа Пукара, намењеним за уништавање земаљских циљева. Присуство аргентинских борбених авиона на острву представљало је потенцијалну опасност за предстојеће искрцавање британских снага на Фокланде. Још један од разлога за напад на ово острво био је тај што су ову писту користили аргентински транспортни авиони Ц-130 Херкулес које су ноћу снабдевали аргентинске снаге и одвозили рањенике на копно.

У ноћи 14/15. маја британски хеликоптери искрцали су на острво 45 припадника САС-а и морнаричког официра задуженог за управљање ватром бродске артиљерије. Јединица је подељена у две групе; нападачка група која је требала да изврши препад на аеродром и група за подршку која је требала да веже на себе аргентински гарнизон и да омогући повлачење нападачке групе.

Напад је почео дејством групе за подршку која је уз помоћ ватре бродске артиљерије приморала аргентинске војнике да потраже заклон у рововима. Користећи ефекат изненађења нападачка група изашла је на писту и поставила експлозивна пуњења на радарску инсталацију и авионе на писти. У експлозијама које су уследиле уништено је 6 Пукара, један Шорт Скајвен и још пет лаких летелица (највероватније школских авиона Аеромаки и хеликоптера Пума). Пукаре су онеспособљене тако што су екслозивна пуњења постављена у кокпит авиона како би експлозије уништиле инструменте који би могли да се искористе да се мање оштећени авиони поново оспособе за летење. У нападу је такође уништена радарска станица као и складиште муниције.

Приликом повлачења британске јединице нападнуте су од стране аргентинског гарнизона али је овај контранапад прекинут када је аргентински официр који га је предводио погинуо. Приликом ове акције лакше су рањена два припадника САС-а.

Поред значајне материјалне штете коју је нанео, британски напад на острво Пебл приморао је аргентинске војне команданте на острву да издвоје додатне снаге за обезбеђење војних инсталација на острву које су биле потенцијална мета напада.


Аргентински авиони Мираж 1. маја нападају британске бродове који се приближавају острвима док Херјери британске морнарице бомбардују главни град острва Порт Стенли. Догађај са највише погинулих дешава се дан после када британска подморница ХМС Конкерор потапа аргентинску крстарицу Генерал Белграно. Ту гине више од 200 морнара. 7. маја УН улази у мировне преговоре који пропадају неколико дана касније. 21. маја прве британске јединице почињу искрцавање на острва и до краја месеца долазе на 40 km од Порт Стенлија. Након сталних британских бомбардовања и падобранских десаната око Порт Стенлија последње аргентинске снаге предају се 14. јуна.

Фокландска острва враћена су у британске руке. 1983. аргентинска војна влада је срушена након протеста група за људска права и ветерана.

[SKYLARK]

Po mom misljenju, jedina ozbiljna jedinica na zapadu. Ipak smatram da Ruskom specnazu i jedinici Alfa nisu dorasli.
Mnogo mi se svidja operacija oslobadjanja talaca iz ambasade. U sekund tacno, u milimetar precizno

[Nenad]

Aj ako neko moze da upostuje (ovde ili u multimedijateku, ili na pp) gde moze da se skine onaj film o SAS-ovcima?! Znam da je bio na TV-u, ali neznam kako se zove! Neka 3 lika pricaju dogodovstine i jos po nesto o SAS-u!
Nisam gledao, a cuo sam da nije lose!

[SKYLARK]

Gledao sam na discovery kanalu, ako mislimo na isto, nekoliko veterana koji su demonstrirali neke od njihovih taktika  i pricali o operacijama u kojima su ucestvovali. Jedan od njih (izvini ali imena se ne mogu setiti) je zeleo da napise knjigu o svojim tajnim operacijama za koje se nikada nije znalo (izmedju ostalog i na balkanu) ali je imao velikih problema sa zakonom jer oni svi navodno polazu zakletvu da nikada nece reci ni reci o svojim zadacima.

[Nenad]

Mozda i mislimo na isto! Znam da je (dok njih trojica razgovaraju) jednom liku stalno zamagljena faca...i to je sve sto sam na blic video, a i tako su mi rekli!

[SKYLARK]

evo isecak i ostatak je tamo mozes ga naci
<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/EgQsE4Khmbk?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[nbns]

гледао сам и ја те емисије има више серијала... на крају обрађују тему телохранитеља и пратње и сл.  Не сећам се тачно у којој је епозоди помињано али помињане су и неке наше против пешадијске мине којих су се они јако бојали док су имали акције код нас... али наравно одмах након тога су рекли да су оне забрањене итд...

[DEMON]

[DEMON]

[SKYLARK]

Jesam li ja obnevideo ili oni ovu operaciju malo okrecu na nasu stranu. Ucinilomi se da jedan od strazara u crnom kombinezonu ima srpsku zastavu na desnom ramenu, a pri tom im je za operaciju od vitalnog znacaja to sto jedan clan tima govori "srpsko-hrvatski".

[DEMON]

Нисам обраћао пажњу,али је могуће.Позната је њихова обседнутост нама Србима.Наравно у негативном правцу.

[DEMON]

[SKYLARK]

Demon jel moze neki link ili bar objasnjenje za ovo zadnje sto si postavio. Izvini ali ne vidim nista samo prazan post.

[DEMON]

Како не видиш ништа?У питању је видео реконструкција њихове "чувене" акције у Ираку за време рата у Перскијском заливу 1991.где су изгубили 3. ратника а њих 5.,чини ми се,је било заробљено.Преко google видеа сам поставио/скинуо.