PALUBA
December 02, 2020, 10:32:19 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7   Go Down
  Print  
Author Topic: Војвода Пеко Павловић Николић  (Read 62917 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #45 on: November 07, 2013, 06:19:22 pm »

Војвода Пеко Павловић на Bојноме суду
(Народна пjесма)
 
Ко опањка Пека Павловића
Пред Николу Књаза Петровића
Те суд војни том јунаку суди
Шта све могу да доживе људи
Скупише се војне старјешине
Тешку пакост Пеку да учине
Да прогласе као издајника
Војсковођу славног и ратника
Hа суђење ово необично
Предсједава Књаз Никола лично
С'десне стране сјeо таста свога
А с'лијеве министра војнога
Онда редом сједeше остали
Војсковође, сенатори стари
Књаз Никола с'мислима се бори
Докле у зло доба проговори
Ево сам вас сазвао браћо моја
Због несрећног Kрстачкога боја
Ђе нам слава јуначка пропану
Ђе хиљаде бораца ми пану
У бој против Сулејмана Паше
Због неслоге и несреће наше
Отужба је на Павловић Пека
И тешка га одговорност чека
Због толике грдне погибије
И грешека тешких од раније
Војвода га Петар оптужује
Да најтежу казну заслужује
Што издаде браћу без невоље
Од пакости и од самовоље

Скочи Пеко издржат не мога
Господаре крста ми часнога
Такве лажи и такве клевете
Не бих смијо свалит на дијете
Боја би се гријеха и Бога
И свемоћног свеца Острошкога
А не наме Павловoгa Пека
Војсковођу и стара човјека
Да назове издајником мене
Због несрећне битке изгубљене
И његове тврдоглаве ћуди
Да суд војни мени данас суди
Он никога не хтје да послуша
Но сам славу добити покуша
Па се данас са мном оправдава
Због хиљада изгубљених глава
Јер распоред војске добар није
Али Петар ником не признаје
Да паметни предлог може дати
Па да ће се yемља превртати
Не смије му нико преправити
Шта он каже тако мора бити
Па му зато војска и изгину
Мене у Ђед отјера планинину
И рече ми да мрднут не смијем
Док наредбу његову не добијем
Он ће yнати кад ће поручити
Он ће о том лично одлучити
Ја сам чеко све до саме ноћи
Када ће ми наређење доћи
Да с резервом у турке у летим
Не могах се јаду да досјетим
Да ми Петар ради о образу
Како би ме оклевето Књазу
Као што ме клевето и прије
Тако битка тога дана злога
Заврши се без учешћа мога
И ти књазе све знаш о овоме
Него по злу великоме моме
Нећеш таста да окривиш свога
Но га сматраш и штитиш за Бога
Закавго си с најбољим људима
Што ордење носе на грудима
И оружје о свилену пасу
Све најбољи јунаци на гласу
Све те Петар на то наговара
И поштене људе оговара
Да им главе дође преко тебе
А Разлога нема ни потребе
А ти све му аминујеш Књаже
И вјерујеш што ти Петар каже
Па јунаке брукаши главаре
Тешко твојој души господаре...
Што нијесте судили ми прије
Док рат још се завршио није
Онда сам ти од потребе био
Онда си ме чуво и бранио
Од клевете, напада и лажи
Е сад Пеко потребан ти није
Сад кад земљи проширих границе
И градове отех и равнице
Када побих и растјерах турке
Сад ме треба ставити на муке
Па нека вам на част служи свима
Шта с поштеним радите људима
Ви нећете Пеку наудити
Он је био и даље ће бити
Но ви што се у вас пакост рађа
А знам да вас истина погађа
Улизице и никакви људи
Суд народни вама ће да суди
А Бог све с неба гледа и слуша
Куд ће ваша зла и грешна душа...
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #46 on: November 07, 2013, 07:29:29 pm »

А. Шуберт или Квинто Чени?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* slika 1.jpg (446.79 KB, 842x1116 - viewed 382 times.)

* slika 2.jpg (295.56 KB, 708x870 - viewed 263 times.)
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #47 on: November 07, 2013, 08:05:26 pm »

К.Чени, на доњој слици се види његов потпис.
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #48 on: December 05, 2013, 11:55:22 am »

Руска штампа редовно је извјештавала 1886. и 1887. године ако би Војвода Пеко присуствовао неком значајном догађају, тако је у дјелима пар руских књижевника остало забиљежено војводино присуство на јавним скуповима посвећеним Словенском југу у то вријеме називаном Западна Русија.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #49 on: December 14, 2013, 09:49:50 am »


По ондашњим стандардима лепоте, Милена је стварно била лепа жена. Кад бих могао видети фотографију, можда бих могао дати и трајнију одредницу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Милена Петровић (27. април 1847. Чево, Црна Гора - 16. март 1923. Антиб, Француска), кнегиња и краљица Црне Горе до 1918. Била је ћерка војводе Петра Вукотића (1826-1904) и Јелене рођ. Војводић. Удала се 1860. у својој 13-тој г. за књаза Николу који је био старији од ње седам година. Зорка (Љубица) била је прво од укупно дванаесторо деце књаза Николе и кнегиње Милене. Фотографија је снимљена 1920. године.


* Милена Петровић .jpg (176.77 KB, 638x726 - viewed 292 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #50 on: December 26, 2013, 11:16:25 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* svetozor.png (594.59 KB, 794x1244 - viewed 231 times.)

* svetozor .png (284.73 KB, 882x1245 - viewed 301 times.)
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #51 on: January 08, 2014, 02:39:40 pm »

U narodnoj pjesmi nastaloj iz jedne zdravice Kňaza Nikole za Badňe veče na Cetiňu centralno mjesto zajuzima Vojvoda Peko Pavlovič’.

<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/Louce1-yUSw?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>
« Last Edit: January 08, 2014, 08:43:16 pm by Bozo13 » Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #52 on: March 04, 2014, 10:55:43 pm »

Пеко Павловић и Селман ага

Селман ага Ченгић, потурчењак из Загорја, вазда је волео да изиграва моћника коме нико ништа не може. Једном о Ђурђеву дне, са неколико својих харачлија пође у нахију да купи главарину па га пут га нанесе у једно српско село на кућу попа Савовића где је у дворишту на бунару попова ћерка Јелена, још девојчурак, захватала воду. E сад, Селман батали посао по који је дошао и на превару уграби девојку себи за ђувендију, и пре него што поп узбуни народ , на добру мркову утече с друштвом у Загорје, у Ченгића кулу. 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Кад се то прочуло, глас дође и до харамбаше Пека Павловића. Пеко који је, ако ћемо право, преко мере био брз и прек на неправду и силу, чим то чу одмах дохвати пусат и не чекајући дружину похита у Загорје да освети срамоту.  Кад стиже пред Ченгића кулу он… 

/наставак следи/ 


* кула Ченгића .jpg (118.02 KB, 559x394 - viewed 207 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #53 on: March 08, 2014, 07:44:27 pm »

/наставак/

… лупи звекиром и позва агу Селмана, али пошто не доби одговора, сам отвори капију и уђе у авлију. У авлији испод дуда у хладовини, уместо да шиљбоче, седели су наоружани агини момци, њих пет-шест и један шаркијаш (звао се Мујо), и пили неку шому.

Али пре него што наставимо причу да кажем нешто о чувеној кули Ченгића. У белешкама једног путописца остало је забележено: Цео двор са многим стајама озидан је каменитим високим зидом. Сама је кула је од камена на три ката, у сваком по више соба а у најгорњем боју где су одаје лепше украшеније, живе аге Ченгићи, који броје благо по казивању Гачана од 10 милијона и стога се не боје ни цара у Стамболу. У једној другој згради у горњем боју је Ченгића дивхана, која је округла као неки котур, на који се обично са прекрштеним ногама један до другога посађиваху Турци вијећници. Ван куле има једна џамија и у два низа као у некој улици поређани неки плетени кошеви, у којима дућанџије своју робу продају, а више куле раздвојено малом речицом, стоје неколико тврдо озиданих кућа, које представљају село Мули…

Како је у то време Селман био у лову, Пеко ласно оте агину сестру Фатиму, и то поред у чуду затечених шиљбока, које је, и уз ракију напустило јунаштво, а Селману остави абер да  донесе откуп у Гатачку шуму. (Пеко у то време још није прихватио рало и волове, већ је живео од хајдучкога заната.) Мало време затим Селман се врати из лова и кад убра абер он се закле да ће се каурину крваво осветити. Селман тада окупи силну потеру, све сам башибозлук из села Мула, Автовца и Грачанице, изузев оног шаргијаша и веселих шиљбока (који се беху притајили), и крену ка Гацку где га је у шуми у заседи чекао харамбаша са два- три друга, спремних на све. (За Пека се причало да је  четујући са јајошима по Херцеговини (и шире), више вијао и разгонио потере но оне њега, али о томе другом приликом.)
Елем, ту и није  дошло до неког великог боја. Кад угледа  Турке, Пеко потеже џефердар, пажљиво нанишани и опали пут Селмана који је јахао на челу потере. Пуцањ одјекну шумом и усмрти Селмана који паде на земљу а уплашени мрков зањишта, џилитну се и утече низ Гацко поље. У исти мах запуцаше и Пекови момци а башибозлук без поглавице, окрену плећа па стаде бегати према Метохији, не стигавши да покупе мртвог Селмана.

Одломак из драмолета: Пеко Павловић и Селман ага, аутор: Н.Н.
Пеко: Поклањам ти слободу Туркињо. Можеш ићи у Загорје, само не сама но с главом твога брата Селмана који се пpeд рајом заклео да ће ти поклонити моју главу.
Фатима (плачући): Фала теби јуначе, поклонио си ми слободу, очувао част, и дао братску главу, само те наше Загорје више никада очима не гледало…

 
Овде се завршава прича о Пеку Павловићу и Селман аги. Било је што је било, и… (можда) није баш све било онако како је написано. Ко зна боље, широко му (Гацко) поље. Ко зна више, родиле  му вишње. Прича, међутим, не би била потпуна да ономад, случајно листајући старе новине, нисам наишао на следећи допис:
Глас Црногораца, од среде 14. јула 1876. године, јавља:

После дводневног логорисања на гатачким степенима, кренусмо се данас у среду 30. јуна  раном зором на само Гацко поље где смо приспели после три часа хода. Гацко поље отвара величанствен призор путнику, који је као ја с војском путовао амо кроз стеновиту Гору Црну и кршовиту Херцеговину, куда се половина пута на коњу, а друга половина пешице путовати мора. Радостан глас, да смо без једне пушке добили толика села, куле и градове, које сама појава недогледна поља и равнице дивне усред голога крша заносаше ми и очи и душу ванредним миљем, каквог до јако нисам осетио…
Кад је књаз Никола пао с војском на Гацко, цела свита, са књазом на челу, поигравајући своје коњице, дојезди до пустих Ченгићеви двора, где их је на капији истих поздравио јуначки војвода пивски Лазар Сочица. С војничком свирком уљегосмо у пусту Ченгића кулу, која се тресаше од српске песме и радосног усклика.
Што буде било даље јавићу Вам опет, ма да знам да ћете ово писмо тек за 10-12 дана добити, јер смо ми сада три дана од црногорске поште у Херцеговини, али чујем да ће се за нама одмах одпочети повлачити телеграфска жица, која ће нас везивати са Граховом, и онда ћу вам моћи важније ствари и телеграфски јављати, ма да ћете их истим путем и са Цетиња добијати.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #54 on: April 02, 2014, 04:12:55 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Maло позната фотографија војводе Пека и пропратни текст (Ф. Каниц, Србија, стр 582.):

Према свему што сам чуо о кампањи која је у јулу 1876. покренута прутив Турака на подручју Старе Србије, и на овом сектору као и на Дрини испољила се велика квалитативна и бројна несразмера између српских снага и задатака који су им били постављени, јер је потпуно изостала очекивана подршка побуњене раје. Манастири и села су попаљени непуну годину раније, многе уцвељене мајке и удовице били су сувише озбиљна лекција коју су тој раји очитали дрски низами и башибозуци Мехмеда Али-паше, који је и овога пута командовао султановим трупама против Србије. Напаћена раја Лимске долине и на Тари траћила је своје снаге у бескорисним бунама које су дизали Спасо Јовичић код Бебова, поп Јевто Поповић код Бабиња, бањски игуман Прокопије Бујић, пивски поп Жарко Лешевић и архимандрит Нићифор Дучић око Прибоја и Нове Вароши.

Исто тако је и устанак који је много спомињани агитатор Пеко Павловић, подигао у фебруару 1876, а Црна Гора га оставила без обећане помоћи, имао за последицу то што је становништво Старе Србије, убрзо после Пековог преласка Таре код Ограђенице, било изложено још тежем страдању, јер су му се немилосрдно светили његови муслимански земљаци и Арнаути пљеваљског мудира Мехмеда Вехли-Шемсикадића и бегова Мехмеда Селмановића и Махмуда Бајровића.


* Пеко Павловић .jpg (317.25 KB, 800x1000 - viewed 218 times.)
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #55 on: April 22, 2014, 11:46:09 am »

1903. - Umro Peko Pavlović, crnogorski vojvoda i vojskovođa (Čevo, 1828 - Cetinje, 21. 04. 1903)

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1579487/Vremeplov+(21.+april+2014).html
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #56 on: May 28, 2014, 05:32:27 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Поводом прославе 50 година од ослобођења Србије од Турака, кнез Михаило Обреновић је 1865. године свим живим учесницима борбе за ослобођење доделио златни спомен-крст.
При избијању Српско-турског рата 1876. кнез Милан установио одликовање за заслуге против непријатеља, које је имало изглед споменице из 1865. г.
12. јула 1878. приликом коначног успостављања одликовања, одликовање је  именовано у Орден Таковског крста.


* таковски крст .jpg (483.87 KB, 2924x1732 - viewed 210 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #57 on: June 03, 2014, 07:03:28 pm »

Данас у П. живе бројни потомци Војводе Пека који једва да су и чули за свог славног претка,  а што се тиче попа Мичета, он је сасвим заборављен.
Многе гробове и гробља мојих предака прекрио је коров, многе разорило време  и уништила непријатељска рука.
Ако. Не замерам. Морало је тако да буде.
Ал ко  раскопа и препрода гроб поп Мичета, кости му растури а камен изнад главе  поруши и баци на гомилу шута?  Зашто, због чега? Због неплаћене таксе!? Да ли је референт гробних места знао да овај мали, скроман надгробник припада великом јунаку, можда најзаслужнијем појединцу, свакако команданту осталим појединцима – становницима Прокупља заслужних за ослобођење града (од Турака) на дан Светог Николе 6/19 децембра 1877?
Е… љуто неко, глуво време, а  звери … ржу, лају…  Ископаће тебе Били.
И где да идем? Куд сад да се денем?
Па ипак… ономад сретнем пријатеља Тому Р. и он ми рече:НЕКО је пронашао споменик, очистио га, и усправио поред пута близу највише липе на гробљу.
Порука роду мом: Слава и част и мир свакоме који учини добро… (Римљанима 2:10).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

П.С. Поменути безбожник на епитафу није нико други до знаменити Пеко Павловић кога је породица поп Мичета осумњичила за убиство. 


* Димитрије Николић .jpg (584.31 KB, 767x1023 - viewed 244 times.)
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #58 on: June 04, 2014, 08:00:59 am »

"Ал' тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дузност најсветија !" П.П.Њ


Септембра, октобра и новембра те 1883 године једни су били на страни Обреновића и гушили Тимочку буну а други на страни Николе Пашића и Карађорђевића и дизали народ на оружје. Политика је и тад поштене људе скупо коштала, а неки преко Саве у Бугарску.

Срећа је права што је НЕКО пронашао споменик и спасао га од нестајања!

Добро је да се овако ЉУДИ чувају од заборава!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #59 on: September 02, 2014, 01:04:34 pm »

Милан Ђ. Милићевић записивао је све што му се догађало и што је сматрао да је вредно помена. По ономе што је очувано, дневник има 14 књига и обухвата време од 1869 до 1905. Из ових записа видимо да су кућу Милићевића, свакодневно, на ручку и вечери, посећивали готово сви знаменити Срби оног времена. Српски књижевни гласник (1931), објавио је одломке из Успомена М.Ђ.М.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* 1. децембар 1880.jpg (106.7 KB, 980x430 - viewed 190 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.023 seconds with 24 queries.