PALUBA
December 02, 2020, 10:12:35 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i neželjenu poštu...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7   Go Down
  Print  
Author Topic: Војвода Пеко Павловић Николић  (Read 62914 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #75 on: January 12, 2015, 01:11:04 pm »

ПЕКО ПАВЛОВИЋ  Smiley наравно!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #76 on: January 12, 2015, 02:00:53 pm »

Прокупље је од Турака ослобођено г. 1877. на Светог Николу. Прилазећи граду, расположени борци чачанске бригаде под командом Аксентија Јаковљевића и команданта ибарске дивизије Стевана Биничког – певали су:
Биће муке и кукњаве Турку
закукаће буле у Прокупљу…

Годину дана по ослобођењу (1878), у Прокупље се доселио војвода Пеко Павловић и купио кућу на месту означеном крстићем.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Поглед са Хисара на Шећер и Черкез ма(ха)лу у Прокупљу 1878. године.

Илустрацију је урадио проф. Владислав Тителбах (1847-1925), а објављена је 1887. године, на стр. 763. књиге Владимира Карића - Србија, опис земље државе и народа. Нажалост, због уметнутог натписа Прокупље по фотографији, један део слике, на коме се налазе црква св. Прокопија и Југ-Богданова црква, затим, православно и католичко гробље, не може да се види.


* Прокупље 1878.jpg (165.14 KB, 582x581 - viewed 273 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #77 on: February 02, 2015, 10:02:37 am »

Новине Српске, 29. маја 1881. године
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* зајам.jpg (95.06 KB, 416x647 - viewed 241 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #78 on: March 19, 2015, 12:32:18 pm »

Исток, јан. 1876. (разлажући у једноме чланку источно питање)

Надвојвода све херцеговачке војске је Пеко Павловић, сенатор и војвода црногорски, а осим тога један од првих јунака у Црној Гори. Пекова велика, и можда највећа заслуга је што ће данас да се реши то дуго повлачено источно питање. Вештини и јунаштву Пека Павловића има се захвалити, те је устанак херцеговачки читаву годину дана издржао, и мушки и јуначки дочекао, да Србија и Црна Гора у акцију ступе. Прошле године слабо се разносило име Пека Павловића. Мање вође и јунаци истицали су се, - просто пак с тога, што се хтело да устанак херцеговачки носи на своме челу имена својих вођа и војвода. Али при свему том био је ПЕКО ПАВЛОВИЋ БОГ РАТА У ХЕРЦЕГОВИНИ.
Да, тако је било, у Пека се српски свет највећма и уздао, а он га у уздању своме није изневерио. С тога је Пеко заслужио вечито признање свију Срба и данашњег и каснијег нараштаја.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #79 on: April 21, 2015, 10:03:44 am »

1903. - Umro Peko Pavlović, crnogorski vojvoda i vojskovođa (Čevo, 1828 - Cetinje, 21. 04. 1903)
Цетиње, 21. апр./4. мај 1903. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* читула.jpg (139.11 KB, 572x453 - viewed 234 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #80 on: April 21, 2015, 10:30:43 am »

Па дан смрти славног српског војводе Пека Павловима, од М. Кајмачића.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* песма.jpg (126.63 KB, 1062x336 - viewed 207 times.)
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #81 on: April 22, 2015, 11:32:04 am »

http://www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-romul-osnovao-rimumrli-jovan-djordjevic-peko-pavlovic-i-mark-tven-u-agresiji-nato-bombardovana-zgrada-negdasnjeg-ck-skj-poslovni-centar-usce.html?alphabet=l
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #82 on: October 08, 2015, 09:18:17 am »

Драматизација Херцеговачког устанка

У Просветном ковчежићу нађох Писмо из Петрограда Радована Кошутића, написано фебруара 1894. године. У њему, између осталог, пише:
Узех место у Лајфертовом позоришту. Даје се: Милосрдна сестра или све на жртву отаџбини, велика драмска представа у 4 чина и 8 слика из времена словенске борбе за ослобођење 1875. – 1876. године, с балетом, живим сликама, експлозијом и разрушењем куће, пожаром села, битком у горама и сјајном апотеозом.

Сиже је узет из херцеговачког устанка. Лица се деле на Херцеговце (Пеко Павловић и Мићо Љубибратић), Црногорце (Леко Даниловић и Милена, његова невеста и милосрдна сестра), Србе (Трифко, маркитант), те по руским појмовима разноврсне народе: Босанце, Башибозуке и Турке; а ту је и Жорж Диран, француски дописник, Словенин-патриот и др.
У првој радњи херцеговачке вође се саветују под шатором Пека Павловића. У савет стижу гласови о турским зверствима, долазе и добровољци и рат је објављен турском парламентару. 

За тим (други призор) носе рањенике. Онај Србин Трифко игра кукавицу; да се извуче из боја, он легао здрав- читав на носила; болничари га носе, ну приметив да није рањен, изврћу га, а он бега, вичући: Еј, куку, куку! Међу осталима доносе и рањеног француског дописника; он је на самрти, ну геније живота јавља му се, милосрдна сестра негује га, он се заљубљује у њу, опоравља се и у пророчанском сну види оно, што се десило прошле године у Тулону: француско – руско братство. То је ефектан призор: балет с француским и руским заставама у рукама изводи разне слике.

Тек што се Француз опоравио, а Башибозуци ударише на село. Трифко бежи кроз прозор, али га један хвата; уплашени маркитант, да га умилостиви, предлаже му да пије ракију; Башибозук се опија, а Трифко га пљачка: скида с њега одело и бега. Словенин – патриот потпаљује барут, и лети у ваздух заједно са непријатељима.

Србин Трифко стиже у логор херцеговачки, где би га убили, држећи га за Башибозука, да јадник не поче викати: Еј, куку, куку! и да се не прекрсти. У логору настаје весеље; народ игра коло, Трифко води, словенски народни танец, у свима фигурама четворке. Кад али нуто кавге у сред весеља. Онај дописник баш се поштено заљубио у милосрдну сестру, па то криво њеном младожењи, Црногорцу Леку Даниловићу; Леко зове Француза, ни више ни мање, већ на двобој, да га убије. Истом да се пролије крв јуначка, кад, на срећу, Турци ударише. Трифко бега (Еј, куку, куку), Француз спасава живот свом супарнику, ну овај ипак умире; бој се бије, пушке цикћу, а по које женскиње врисне од страха. Врло ефектан призор.

Битка је изгубљена, устанак је угушен. Француски дописник враћа се у отаџбину и зове Милену са собом; што да не иде с њим кад је слободна?  Она му одговара родољубивим стиховима:
Ти си ми драг, ну још ми је дража моја отаџбина. Доћи ће време, нашим тићима порашће крила, и несрећна моја постојбина, моја драга Херцеговина, биће слободна. На жртвеник њојзи све треба принети, па и љубав своју.
Комад се свршава алегоричном групом у бенгалском огњу: Заштитница Русија на прагу Балкана.
Logged
Governor
mornar
*
Offline Offline

Posts: 35


« Reply #83 on: April 25, 2016, 08:16:49 pm »

http://www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-umrli-jovan-djordjevic-peko-pavlovic-i-mark-tven-rodjeni-sarlota-bronte-i-ipolit-ten-romul-osnovao-rim-u-agresiji-nato-bombardovana-zgrada-negdasnjeg-ck-skj-poslovni-centar-usce.html
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #84 on: April 26, 2016, 08:51:14 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

По свему судећи, Пеко ни ову бугарску пензију, oд 150 франака месечно, није дуго уживао, јер се, и поред тога што је имао статус пензионера, бавио додатним радом. Управо због тог 'рада на црно', 28. септембра 1885. године, заједно са Николом Пашићем, ухапшен је у пивари Ђорђа Лазаревића у Видину. Николу је бугарска полиција спровела у Рушчук, а Пека су послали у Трново у интернацију. Ускоро после тога, 14. новембра избио је српско-бугарски рат.



* različite viesti.jpg (259.75 KB, 1540x782 - viewed 186 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #85 on: April 26, 2016, 01:33:37 pm »

Управо због тог 'рада на црно', 28. септембра 1885. године, заједно са Николом Пашићем, ухапшен је у пивари Ђорђа Лазаревића у Видину.
Пивара Ђорђа Лазаревића у Видину била је место (главни штаб) где су се најчешће окупљали српски емигранти кујући заверу против краља Милана. Потпомогнут храбрењима, али, пре свега, и империјалима од стране славјанског комитета у Русији, Пашић је намеравао да преко Тимока упадне у Србију са 3000 наоружаних људи, подељених у три чете и да (поново) побуни зајечарски округ. Договорено је, да у исто време Пеко Павловић, заједно са Петром Карађорђевићем, продре преко Јавора са 1000 Пипера и побуни ужичку и рудничку околину. У том циљу, при крају августа 1885. приспела су у Видин четвора кола, на сваким по четири сандука пуна нових пушака, које су одвежене у пивару Ђорђа Лазаревића. Почетком септембра цео Видин је врио од српских емиграната и од Црногораца, добро наоружаних, одевених, и расположених за бој. Чекао се само час, када ће на врху Ртња бити запаљена ломача, која ће дати сигнал за почетак устанка.
Српска влада, међутим, имала је не мали број људи, који су били увучени међу емигрантима, да потајно јављају српским властима о њиховим одлукама и намерама и да их у исти мах подстичу на што скорију оружану акцију. Да склони Пашића да се у Србију пређе чим пре упорно је настојао његов секретар Јанко Пилетић, који је у ствари био поверљива особа краља Милана.
На граници су већ биле предузете сходне мере. Привучено је мноштво жандармерије и војске те би емигранти одмах на првом кораку били искасапљени. Проглас о присаједињењу Источне Румелије Бугарској, и ако је пореметио њихове планове, дошао је за емигранте у добар час. Они дознаше, да је наређена мобилизација српске војске, те су сматрали да би изазивање буне и стварање немира у Србији у том моменту било непатриотично. На предлог Аце Стојановића, емигранти реше да се разиђу, но пре тога на захтев Пеке Павловића дали су и последњу рубљу за исплату његових најамника. Убрзо после тога, Николу и Пека ухапсила је бугарска полиција.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #86 on: May 07, 2016, 09:00:57 am »

Томашев син Илија био је капетан коњичког одреда царске руске војске рањаван је 3 пута и носилац је више руских одликовања.
Правда, 17. 10. 1938.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* унук.jpg (70.11 KB, 402x426 - viewed 166 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #87 on: August 06, 2016, 09:33:42 am »

Пеко Павловић и Бећко Аџиманић

Пошао Пеко с Чева у чету и са њим седам-осам друга. У Лигунар планини, више Никшића, сретну се с Турцима и стану препуцати једни на друге читав сат. Напослетку, Пеку то досади, па сиђе на друм и повиче:
  - Који си Турчине, те се, ево, гонимо и препуцавамо цијели дан?
  - Ја сам Бећко Аџиманић, а који си ти? – одговори Турчин па изађе пред Пека.
  - А ја сам Пеко Павловић. – Мило ми је Бећо, што се нађосмо, да свршимо једном, да један другог не ћерамо више кроз ове планине. Но ајде да подијелимо мегдан на ону ледину.
  - Вала Пеко, чуо сам да си добар јунак, али сам мислио да си паметнији! Како чоче, да Бећко Аџиманић и Пеко Павловић крваре овај бјелиш, а да гледају само ово двадесетак друга мојијех и твојијех! Но кад си јунак, ка што и јеси, поручи, па ћу ти ја изаћи ђе гођ очеш од Никшића до Цетиња – да чује сва Црна Гора и Херцеговина.
Пеко подиже капу, и рече:
  - Вала ти Бећко!- пружи му руку, и опрости се с њим да доцније углаве мегдан.
Пеко пође с четом у Херцеговину, а Бећко пут Никшића. После тога, Бећко ускоро погине у Дуги никшићкој, и тако се сврши да јунаци мегдан не поделише.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #88 on: September 09, 2016, 01:30:11 pm »

На цетињском старом гробљу – споменик војводи Пеку Павловићу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* споменик.jpg (403.49 KB, 1164x732 - viewed 171 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 360



« Reply #89 on: September 20, 2016, 11:52:41 am »

- Наумио сам Пеко – рећи ће књаз Никола – да тебе и војводу Петра, кад умрете, укопамо пред Цетињским манастиром да будете стража светом Петру.
- Немојте то нипошто чинити, Господару! Мене и војводу Петра не копај у један црквени сјен.
- А због чега Пеко? – упитаће књаз.
- Зато Господаре, што ћемо бити близу један другога, па се можемо и на оном свијету завадити. А бојим се и тога да ће војвода Петар бити свемоћан и код тамношњих светитеља, као што је био код ових земаљских.
Књаз се осмехну и рече:
- Пеко, кад одемо на тај свијет сви ћемо по заслугама бити праведно оцијењени.
- Хоћемо Господаре – одговориће Пеко - вријеме је најбољи судија, оно ће, уз Божју помоћ, дати свакоме што је – за живота – заслужио.
Пеко је убрзо умро. Сахрањен је код Влашке (Гробљанске?) цркве, уз учешће великог броја бораца које је у бојевима предводио и народа који је са њим и његовом судбином саосећао. Није, веле, било Херцеговца, који је могао доћи, а да није дошао да га испрати.

(Из књиге Марка Вујачића - Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* Гробљанска црква на Цетињу.jpg (94.79 KB, 480x640 - viewed 144 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 24 queries.